Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[40Wins]

52 minutes ago, Helena said:

Ja ne razumem post, otud upitnik, kakve veze ima sa temom, prilično ozbiljne stvari se pišu i dobijemo priču o fotošopu.

 

 

 

 

Postavio sam post o najuspesnijem zenskom startapu ikada, i to u vezi proizvoda koji je usao u milione domova i kompanija i olaksao mnoge stvari, ne znam stvarno kako je ovo neozbiljna stvar. 

[Helena]

Nisam shvatila.

 

Još sam pod utiskom toga što je pisala Vilhelmina i DT, a ona rečenica u postu kako žene znaju da za komplikuju stvari je bila ko biber po pilavu.

I još ta, reklama ili šta, By Women, kao da je ne znam ko napravio.

[40Wins]

6 hours ago, Helena said:

Nisam shvatila.

 

Još sam pod utiskom toga što je pisala Vilhelmina i DT, a ona rečenica u postu kako žene znaju da za komplikuju stvari je bila ko biber po pilavu.

I još ta, reklama ili šta, By Women, kao da je ne znam ko napravio.

 

Vilhelmina je postavila svoj post u 7 ujutru, ja u 2 popodne, izmedju nije bilo odgovora, nisam se ja ubacio u ozbiljnu konverzaciju sa saljivim skecom nakon 5 minuta. 

Ovo je svakako mesto i za isticanje uspeha zena, u ovom slucaju uspeha u preduzetnistvu. 

[DameTime]

Nije 40wins ovde uleteo klizeći, a i forum kao forum, diskusije se razvijajuu u različitim pravcima.

 

Iako priznajem da mi je zatitralo levo oko zbog dela rečenice da žene često komplikuju stvari 

[McLeod]

Eh pa to je naravno opste poznato, isto kao sto su zene neodlucne kod prostih dnevnih obaveza tipa sta obuci i kako zavrsiti razgovor sa BFF preko telefona.

 

Salim se xD

[DameTime]

Zavisi koje žene i koji muškarci 😁 Evo sad sam na putovanju sa najboljim drugom s faksa - ja sam unapred pripremila sve outfite, kraće sam u toaletu/kupatilu, imam i kraću skincare/sleeping rutinu, ne tražim da me slika na svakoj jbn lokaciji, brže se razbudim... Meanwhile on nije siguran šta da obuče, duže se zadržava u toaletu, ima dužu rutinu, jedva ustaje i napravila sam mu 20 fotki na svakoj lokaciji... 
 

Što on kaže, obrnuli smo rodne uloge 😁

[40Wins]

I ja sam tako otisao sa drugaricom, sami na putovanje... Bilo nam skoro 6 godina braka. 😄

[DameTime]

Može romantična ljubav da se razvije iz prijateljstva, naravno (rekla bih da je to i najbolja osnova za brak, kad je prisutan prijateljski odnos), ali nije obavezno. To su stereotipne predstave o muško-ženskim prijateljstvima, da uvek ima nešto iza toga 😁

 

U realnosti, ako nema seksualne privlačnosti, sve ostaje na prijateljskom odnosu.

Edited June 27 by DameTime

[McLeod]

1 hour ago, 40Wins said:

I ja sam tako otisao sa drugaricom, sami na putovanje... Bilo nam skoro 6 godina braka. 😄

 

Cujes da prica o njegovoj skincare rutini, nema od toga nista 😛

[fillam]

1 hour ago, DameTime said:

U realnosti, ako nema seksualne privlačnosti, sve ostaje na prijateljskom odnosu.

 

Ili se nesretnik duže zadržava u toaletu...

[DameTime]

Quote

Juče se Srbiji desio još jedan femicid, u Kaluđerici. Muškarac je ubio suprugu ubodima nožem, a nakon toga pokušao samoubistvo. Ovo je 9. femicid za koji znamo u 2025. godini.

 

[BattleBender]

On 6/26/2025 at 2:01 PM, 40Wins said:

 

Kupim zeni kurs iz Photoshopa, ona odradi sve u Canvi. 😄

 

Koliko god cesto zene komplikovale stvari, svaka cast na Canvi, ne moras da gledas 50 videa na YT da bi napravio nesto sto ti treba. 

Canvas je uspela bas zato sto je Photoshop uzasan UX.
I zaista zene ne vole da trpe ta sranja, i svaka im cast na tome.
Ja obozavam da ucim tool-ove, naravno pogotovo design tool-ove, jer sam i sam dizajner. Adobe je bog neoptimizacije,a PS im je sampion od svih tool-ova.

Mada i Canva je meni sranje 😄

Svakako svaka cast gospodji.

[Klotzen]

 

Živo me interesuje priča o ovom paru 🙂

 

[Mina D. Harker]

54 minutes ago, Klotzen said:

Živo me interesuje priča o ovom paru 🙂

 

 

🎶 Imala je snažnije ruke nego ja... 🕶🎵

 

[DameTime]

57 minutes ago, Klotzen said:

 

Živo me interesuje priča o ovom paru 🙂

 

Očigledno ima poverenja u gospoju da će sama rešiti, nije ni izvadio ruke iz džepova. Za ovog lika je pomislio da nije svestan koliko se zajebao 

[Dragan]

Četiri žene, četiri puta: Zašto porodica i karijera nisu uvek kompatibilne

Desetine hiljada žena izaći će na ulice u subotu (14.6.2025.). Šta žele?

Da ostanu kod kuće, da nastave karijeru – ili oboje? Četiri žene daju odgovore.

 

Spoiler

Ženskom štrajku zapravo nije potrebna nikakva mobilizaciona podrška. Nacionalne demonstracije za ženska prava više puta su izvodile desetine hiljada ljudi na ulice švajcarskih gradova. Međutim, sada su konzervativni članovi Nacionalnog saveta pružili ženskim kolektivima savršenu priliku: U prekretničkoj odluci, Komitet za socijalno osiguranje glasao je za roditeljsko odsustvo – ali samo ako majke odustanu od dela svog 14-nedeljnog odsustva u korist očeva. Cilj: usmeriti debatu oko nedavno pokrenute popularne inicijative za 18 nedelja roditeljskog odsustva za majke i očeve u drugom pravcu.

„Ruke dalje od zaštite majčinstva“ će stoga verovatno biti na mnogim transparentima koje će žene nositi ulicama dvadesetak švajcarskih gradova u subotu. Ali ne vide to sve žene tako. Promoteri inicijative, na primer, uvereni su da očevi moraju biti više uključeni od rođenja pa nadalje kako bi omogućili ženama da vode ravnopravne živote uprkos tome što imaju porodice. Drugi se u osnovi protive proširenju roditeljskog odsustva. Debata postavlja pitanje šta je zapravo dobar život – i kakve veze ima jednakost sa tim. Četiri žene sa veoma različitim načinima života i perspektivama dele svoje priče.

 

Sibil Stilhart je uvek mislila da je sve moguće ako se to želi: deca, karijera i srećan par. Nakon rođenja njenog prvog sina, ova slika je počela da puca. „Stavila sam sina u vrtić kada je imao šest meseci. Skoro mi je slomilo srce. Ali sam to uradila jer sam želela da budem moderna i emancipovana“, kaže 51-godišnja novinarka i autorka. U to vreme, radila je u odeljenju za komunikacije savezne administracije. Dve godine kasnije, rodio joj se drugi sin, i njeno dvostruko opterećenje se povećalo, „ali sam ipak nastavila“. Dok u nekom trenutku to više nije bilo moguće. „Shvatila sam da ako nastavim ovako, prvo ću se ja razboleti, a onda i cela porodica.“ Stilhart je dala otkaz. Ubrzo je stigao i njen treći sin. A sa njim, Stilhartino opterećenje kod kuće je nastavilo da se povećava. Radila je najmanje 60 sati nedeljno radeći negu i kućne poslove, dok je njen muž gradio karijeru. Sa svakim unapređenjem, jednaka podela brige i plaćenog posla postajala je manje isplativa, kaže Stilhart. Naravno, ponekad je osećala bes zbog ovog nejednakog razvoja, kaže ona. U isto vreme, njen fokus se sve više pomerao na porodicu i počela je da piše knjige. Bio je to ispunjavajući posao koji je mogla da prekine u bilo kom trenutku. „Nikada se nisam osećala kao žrtva kada sam se brinula o deci“, kaže ona.

Ali društvo joj je poslalo drugačiju poruku. „Svako ko prestane da radi odmah se svrstava u ćošak neambiciozne domaćice iz SVP-a“, kaže Stilhart. Ona poziva na preispitivanje: „Odgajanje dece se više ne može smatrati ženskim hobijem. Ovaj posao pripada srcu društva.“ Danas žene u Švajcarskoj zarađuju 100 milijardi franaka manje od muškaraca svake godine – „iako rade isto.“ Pre nekoliko godina napisala je knjigu u kojoj poziva na državnu platu za kućne i porodične poslove. Bez neplaćenog rada, koji uglavnom obavljaju žene, ekonomija bi se urušila, kaže ona. Ali plaćeni porodični rad je zahtev koji nema političke šanse za uspeh. Da li bi ponovo donela istu odluku, čak i bez plate za brigu o drugima? Stilhart odgovara retoričkim kontrapitanjem: „Šta mi je važnije, karijera koje se niko neće sećati deset godina nakon moje smrti ili moja deca?“

 

Za Lenu Keserman, ovo pitanje se ne postavlja. Dvadesetsedmogodišnjakinja je majka trogodišnje ćerke, autorka, kulturna radnica i kodirektorka omladinskog i kulturnog centra Gaskesel u Bernu. Radi skraćeno radno vreme i samozaposlena je. Deli brigu o deci sa ocem deteta, vrtićem i svojom bakom. „Majčinstvo je ključna uloga za mene, ali me ne definiše kao celinu“, kaže ona. Važno joj je da to bude primer za svoju ćerku: „I ja želim da učinim pravdu sebi kao majka. Da bi i ona kasnije mogla da učini pravdu sebi.“ Lena Keserman plaća visoku cenu za ovo, kaže ona. „Uvek kažu da je moguće imati dete i karijeru“, kaže mlada majka. „Ali niko vam ne kaže pod kojim uslovima. A ako to ne možete, to je vaša sopstvena krivica.“ Za roditelje koji rade i preuzimaju dete iz vrtića, tada počinje druga smena u danu. U Švajcarskoj, žene koje žele decu trenutno imaju dve opcije, kaže ona: „Ili eksploatišu same sebe ili postaju finansijski zavisne od nekog drugog.“ Lena Keserman smatra da to nisu održive opcije. Ona takođe zahteva da roditelji koji obavljaju poslove nege budu plaćeni za to. Štaviše, potrebna je prenatalna zaštita majčinstva za trudnice i proširenje roditeljskog odsustva za sve roditelje.

„Ne želim da moram da odlučujem protiv još jednog deteta zato što političari ne stvaraju izvodljive uslove.“ U vremenima kada stopa nataliteta opada, a političari očajnički traže rešenja za nadoknađivanje nedostatka kvalifikovanih radnika, takve izjave su objava rata.

 

Na primer, nacionalnoj odbornici SVP (desna partija) Nini Fer Dizel. Glasala je za dve nedelje roditeljskog odsustva, ali se protivi širokom proširenju roditeljskog odsustva ili plaćenog rada u brizi o deci. „Malo me uznemirava što određeni krugovi jednostavno stalno zahtevaju više“, kaže ona. Iz njene perspektive, mnogo toga se već promenilo u Švajcarskoj u pogledu jednakosti. Pre deset godina, ponekad se osećala ugroženo kao žena u krugovima srednje klase. „To je sada gotovo.“ Fer Dizel primećuje u svom krugu da mnogi parovi danas razgovaraju o podeli rada čak i pre porođaja. I ona je tražila rani razgovor sa svojim partnerom. „Za mene, muškarac koji nastavlja da radi 120 odsto, a možda i mora da putuje zbog toga, ne bi bio opcija kao otac“, kaže ona. Ali svako treba da izabere svoj model. Četrdesetčetvorogodišnjakinja ima dvoje svoje dece. Nakon rođenja njihovog prvog deteta, ona i njen suprug su smanjili radno vreme na 70 odsto. Pored toga, bake i deke redovno uskaču u brigu o deci. „Naravno, bila je i sreća što su naši poslodavci bili tako fleksibilni.“ Fleksibilni poslodavci su mnogo efikasniji od plate domaćice, kako neki krugovi zahtevaju, kaže Fer Disel.

Ona nije samo majka i advokatica, već i članica Nacionalnog saveta dve godine. Ova pozicija znači tri nedelje vanrednog stanja za celu porodicu četiri puta godišnje: „Kada sam u Bernu, moja porodica i prijatelji kod kuće preuzimaju sve“, kaže ona. Njen model ne bi bio moguć bez pragmatičnih rešenja: „Ja samo kupujem rođendansku tortu.“ Mnogo toga treba organizovati, kaže Nina Fer Dizel. „Klasičan model, gde žena brine o svemu kod kuće, a muškarac donosi novac, ponekad bi bio lakši.“ Ali to je i dalje van svake pameti za nju i njenog muža. „Želim da budem ravnopravna sa svojim mužem, i to je dobro funkcionisalo za mene.“

 

To je izjava koju bi predsednica Zelene stranke Liza Macone verovatno podržala – čak i ako iz nje izvuče veoma različite zaključke. Bivša članica Ženevskog saveta država ima dva sina. Ona i njen partner rade 80 do 90 procenata vremena i dele obaveze oko brige o deci i kućnih poslova. Pored predsedničke pozicije, Macone ima nekoliko mandata u udruženjima. Njeni poslovi joj omogućavaju da fleksibilno organizuje svoje vreme. „Često radim vikendom i uveče.“ Sve ovo funkcioniše samo zato što ona i njen partner teže istom cilju: ravnopravnom partnerstvu i roditeljstvu, u kojem se oba partnera mogu razvijati unutar i van porodice. Plaćanje za kućne poslove i poslove brige o drugima bi stoga bio pogrešan pristup, kaže Macone. „Ja svoj deo odgovornosti unutar porodice nosim sa velikom posvećenošću, ali moj život van porodice mi je podjednako važan.“ Ona ne zna drugačije, kaže, i govori o svojoj baki, koja je bila fizičarka, i svojoj majci, koja je studirala medicinu sa dvoje dece. Macone takođe argumentuje ekonomski, sa siromaštvom žena u starosti koje preuzimaju porodične poslove na račun svojih penzija.

Ali njen svakodnevni život često podseća na borbu protiv društvenih vetrenjača, kaže ova 37-godišnjakinja. To počinje u porodilištu: „Tamo ulazite kao ravnopravni par, a izlazite kao tradicionalni par.“ Sve je usmereno ka tome da se majke zaključaju u njihovu majčinsku ulogu, dok očevi moraju da se bore za smanjenje obima posla i više vremena za rad kod kuće. Zbog smešno kratkog roditeljskog odsustva, ovi obrasci se učvršćuju. „Nije zakon prirode da majka jednostavno preuzima sve kod kuće.“ Macone je, zajedno sa istomišljenicima, stoga pokrenula popularnu inicijativu za porodično vreme – 18 nedelja plaćenog roditeljskog odsustva za očeve i majke. Ne sviđa se svim feministkinjama ova inicijativa. Kritičari se plaše da bi izjednačavanje potreba majki i očeva na kraju moglo oslabiti zaštitu majčinstva. Liza Macone to ne može da razume. „Naprotiv: Porodilsko odsustvo se produžava“, kaže ona. Ali je jasno da i muškarci moraju da preuzmu odgovornost.

 

 

Švajcarska je poseban slučaj kada su u pitanju plate Prema jednoj studiji, plate se u Švajcarskoj raspodeljuju pravednije nego u većini drugih zemalja OECD-a. Međutim, ovaj poseban položaj je u opasnosti.

 

Intervju o platama žena

U proseku, žene i dalje zarađuju manje novca od muškaraca.

Ekonomistkinja iz Unije, Noemi Zurlinden, objašnjava zašto individualne odluke nisu samo problem — i šta treba da se promeni.

 

Spoiler

Ženske plate su osetljivo pitanje. S jedne strane, zato što su, prema zvaničnim saveznim podacima, one i dalje niže od muških. S druge strane, zato što pominjanje ove činjenice gotovo neizbežno dovodi do žestokih diskusija. Sindikat Unija je sada objavio sopstveni izveštaj o ženskim platama. Noemi Curlinden je ekonomistkinja u sindikatu i autorka izveštaja. U intervjuu objašnjava zašto žene zarađuju manje od muškaraca, gde bi država trebalo da interveniše i kako bi minimalne plate mogle da pomognu.

Gospođo Curlinden, da li žene danas uopšte moraju da se bore za jednake plate?

Apsolutno, zato što smo još uvek daleko od mesta gde bismo trebali da budemo. I dalje postoje velike razlike u platama. Mnoge kompanije ne sprovode zakonski propisane analize plata ili to rade neadekvatno, a konzervativni parlamentarci napadaju minimalne plate.

Kakve veze minimalne zarade imaju sa prihodima žena?

Žene su posebno sklone da rade za veoma niske plate. Stoga one nesrazmerno imaju koristi od zakona o minimalnoj plati poput onih u kantonu Ženeva. Minimalna plata od 23 švajcarska franka po satu uvedena je u Ženevi u oktobru 2020. godine.

Kako je to promenilo situaciju za žene?

Na osnovu najnovijih podataka o platama iz 2022. godine, uspeli smo da pokažemo da je minimalna plata dovela do drastičnog smanjenja niskih plata za žene. Pre njenog uvođenja, više od jedne od deset žena radilo je za manje od 4.000 švajcarskih franaka mesečno za posao sa punim radnim vremenom. Dve godine kasnije, ova brojka je pala na samo 3,3 procenta.

Uobičajena kritika minimalnih plata je da dovode do otpuštanja.

Takođe otežavaju ljudima sa niskim kvalifikacijama, poput žena sa malo radnog iskustva i migrantskog porekla, ulazak na tržište rada.

Studija koju je naručio Kanton Ženeva otkrila je da minimalna plata nije dovela do povećanja nezaposlenosti, čak ni među ženama. Ovo potvrđuje trenutno stanje ekonomskih istraživanja.

Žene češće rade u sektorima sa niskim platama nego muškarci. Zašto je to tako?

Mnoge žene rade u profesijama nege kao što su negovateljstvo, čišćenje ili briga o deci. Za to postoje različiti razlozi, uključujući zastarele rodne uloge. Ovaj posao je tradicionalno slabo plaćen. Štaviše, ženske plate su dugo smatrane „samo“ dodatkom muškim platama. Nizak nivo plata u ovim sektorima opstao je do danas.

Danas su iste profesije dostupne ženama kao i muškarcima. Zar ne bi mogle jednostavno da pređu na profitabilnije industrije?

Teoretski, da. Ali s jedne strane, socijalizacija žena i devojčica i dalje ih češće dovodi do toga da se okreću niskoplaćenim poslovima.

Pored toga, mogućnosti za rad sa skraćenim radnim vremenom su retke u mnogim tipično muškim profesijama. Ovo je posebno problematično za majke.

Šta treba da se promeni?

Plate u ovim profesijama moraju da porastu. Problem nije u tome što žene biraju pogrešne poslove, već u tome što taj posao nije pravedno plaćen.

Šta je pravedna plata?

Plata koja je bar dovoljna za život.

Liberalni ekonomisti bi rekli da plata treba da zavisi od onoga što neko zaradi.

Problem je u tome što mnoge profesije generišu mali profit, ali ogromnu društvenu vrednost, na primer, u negovanju dece ili brizi o deci.

To su često profesije u kojima radi posebno veliki broj žena.

Postoje i slabo plaćeni poslovi koji nemaju ni posebno značajnu ekonomsku niti društvenu korist, na primer,

deljenje reklamnih flajera na ulici.

Uverena sam da su u gotovo svim slučajevima poslodavci u mogućnosti da plate minimalnu platu.

Sve manje ukazuje na problem sa samom kompanijom.

Nega i druge takozvane profesije negovatelja su veoma važne za društvo. Istovremeno, marže su često niske, a pružaoci usluga često bankrotiraju. Ako bi plate u ovim sektorima porasle, verovatno bi porasle i cene.

U slučajevima kao što je briga o deci, država bi bila pozvana da pojača svoje napore. Morala bi se više uključiti i osigurati da je briga o deci pristupačna i da se mogu isplatiti pristojne plate. Međutim, postoje i mnogi sektori gde bi bolje plate bile lako moguće bez povećanja troškova. Veliki trgovci na malo, na primer, plaćaju niske plate dok istovremeno ostvaruju visok profit.

Podaci savezne vlade pokazuju razlike u platama ne samo između industrija, već i unutar pojedinačnih profesija. U maloprodaji, na primer, žene zarađuju oko 17,4 odsto manje od muškaraca. Odakle dolazi ova razlika?

Skoro polovina ove razlike može se objasniti, na primer, godinama ili radnim iskustvom. Ostatak je diskriminacija po osnovu pola.

Dakle, seksistički šefovi koji plaćaju ženama manje iz principa?

Nažalost, to svakako i dalje postoji. Često je to verovatno zbog suptilnih stvari. Na primer, da se ženama podsvesno manje veruje, da se manje agresivno plasiraju na tržište ili da ređe traže povišice.

I kako bi se ovo moglo promeniti?

I ovde se zalažem za strukturne promene. Plate bi trebalo manje individualno određivati kroz tajne sporazume. Trebalo bi da se određuju transparentno i jedinstveno u svakoj kompaniji, kao što je već slučaj u javnom sektoru. To bi koristilo ne samo ženama, već i muškarcima. Trenutni sistem prvenstveno koristi onima koji su asertivniji i mogu se predstaviti u boljem svetlu.

Ali retko svi doprinose podjednako u kompaniji. Da li bi nagrađivanje posvećenosti trebalo napustiti zarad jednakosti?

Da, mislim da je tako. Savezni ustav jasno zahteva jednaku platu za rad jednake vrednosti. Odlučujući faktor treba da budu zadaci za koje ste angažovani, a ne koliko se dobro slažete sa svojim šefom. Pojedinačne nagrade za posvećenost su uvek subjektivne i dovode do nejednakosti.

Veštačka inteligencija će drastično promeniti mnoge poslove. Kako će to uticati na plate žena?

To je još uvek veoma teško reći u ovom trenutku. S jedne strane, postoje statistike koje pokazuju da su ženski poslovi, poput kancelarijskih asistenata, tri puta više pogođeni automatizacijom putem veštačke inteligencije. S druge strane, mnoge žene rade stvari koje veštačka inteligencija ne može, kao što je briga o starijima. Ovo bi takođe moglo dovesti do povećanja vrednosti ovih profesija.

 

[Dragan]

Prodato 600.000 karata za Evropsko prvenstvo za žene u Švajcarskoj

670.000 karata je bilo dostupno, a 600.000 je već prodato. Sreda, 2. jul 2025. - 10:10

 

Ulaznice za Evropsko prvenstvo za žene, koje se ovog puta održava u Švajcarskoj, dobro se prodaju skoro svuda osim u Ženevi.

Većina mesta održavanja utakmica je sada rasprodata, osim za dve utakmice koje će se igrati na Stad de Ženeva: Danska protiv Švedske i Portugal protiv Italije. Četvrtfinale i polufinale, koje će se održati u Ženevi, su rasprodate. Ostaje misterija zašto baš ove dve utakmice ne ispunjavaju očekivanja. Neki komentatori kažu da je donekle razumljivo što je utakmicu Danska protiv Švedske teže popuniti. Međutim, kažu da je iznenađujuće što ni utakmica Italija protiv Portugalije nije rasprodata, posebno imajući u vidu da Ženeva ima velike italijanske i portugalske zajednice. Postoji nada da će se prodaja karata povećati kada turnir počne.

[DameTime]

And I can't be trusted with it 😄 

 

@Mina D. Harker, novo u kolekciji 😄 

 

Spoiler

 

[DameTime]

Quote

Welcome to SuperShe Island — an 8.4-acre women-only sanctuary off the coast of Finland, where men are not allowed. 💅🌲

Founded by entrepreneur Kristina Roth after selling her multimillion-dollar tech consultancy, the island was created as a luxury retreat space for women to recharge, connect, and grow — without distractions.

Guests enjoy private cabins, organic meals, meditation sessions, and Finnish saunas — all in the name of female empowerment and wellness. What started as a blog has grown into a 3,000+ member global community that’s reshaping what women’s spaces can look like.

 

 

*bukira avionsku kartu* 😁

[vilhelmina]

Hm,hm… Jesi li procitala nastavak? 
Projekat je ocigledno zamisljen kao navlakusa za odredjenu ciljnu grupu, ali je propao pre nego sto je zaziveo. 
Ne znam kako bi i moglo da uspe nesto gde se ocekuje da platis 5000 evra za pet dana skandinavskog leta, gde je sansa da imas jedan suncan dan kao onaj u videu, otprilike 1%. A tu su i jos neki detalji oko projekta…

Sve u svemu, prava poslastica za svakog ko zeli da se ruga feminizmu i uopste zenama.

[Smrtokapa]

Kao Sveta gora, samo bez istorijsko-kulturno-duhovne vrednosti. Plus je ladno.

 

U ozbiljnijim vestima, etička komisija univerziteta u Rijeci zaključila da nije bilo neetičkog postupanja u slučaju vocap grupe za silovanje.

 

https://www.fiuman.hr/slucaj-lista-za-silovanje-na-medicinskom-fakultetu-eticko-povjerenstvo-ne-vidi-problem/

[DameTime]

3 hours ago, vilhelmina said:

Hm,hm… Jesi li procitala nastavak? 
Projekat je ocigledno zamisljen kao navlakusa za odredjenu ciljnu grupu, ali je propao pre nego sto je zaziveo. 
Ne znam kako bi i moglo da uspe nesto gde se ocekuje da platis 5000 evra za pet dana skandinavskog leta, gde je sansa da imas jedan suncan dan kao onaj u videu, otprilike 1%. A tu su i jos neki detalji oko projekta…

Sve u svemu, prava poslastica za svakog ko zeli da se ruga feminizmu i uopste zenama.

 

Logično da mora da se plati, ako vidimo ko je autorka projekta. Možemo onda da pričamo o tome koliko su klasne razlike bitne u feminizmu i čine ga "dostupnim". Priznajem da se nisam udubljivala u istraživanje o projektu, više mi je bila dobra fora.

 

Postoji bolji primer, bez tog kapitalističkog momenta:

 

Only women are allowed to live in Umoja. Julie Bindel visits the Kenyan village that began as a refuge for survivors of sexual violence – and discovers its inhabitants are thriving in the single-sex community.

Edited Monday at 07:40 AM by DameTime

[RatzenStadt]

Uvek bezrezervna podrska za polnu segregaciju
Zao mi samo sto sam prerano rodjen da je prozivim u punom sjaju.

[Mina D. Harker]

... I na kraju je ostrvo kupio muškarac. Čitam, nema nikakve planove za njega, samo eto, onako pazario. 🙂

[DameTime]

Quote

Poslednjih meseci svi smo izloženi policijskom nasilju i zlostavljanju. Gledamo one kojima žene prijavljuju nasilje - kako vrše nasilje. Fizički zlostavljaju sve, a žene pored toga i seksualno uznemiravaju neumesnim komentarima. Gledamo kako štite režim koji je povezan sa kriminalom i koji klizi ka fašizmu.

Zbog svega što se dešava, i emocija koje nas prate dok to gledamo, želimo da ove Ženske razgovore posvetimo temi policije i policijskog nasilja. Koga ovih dana zovu žene kojima je potrebna podrška i zaštita? Ako je to ovakva policija, da li može da nam pomogne kada preživljavamo nasilje? Koje bi bile alternative? Šta može da uradi svako od nas?

Ovi razgovori nemaju za cilj da ubeđuju žene da ne prijavljuju nasilje. Svesne smo da alternativne mreže podrške u vidu porodice, prijatelja i ženskih organizacija nekada nisu dovoljne i da nam je potreban sistem koji nas štiti.

Cilj je da pretresemo sva pitanja i strahove koje imamo u sigurnom prostoru i da pustimo mašti na volju: šta je alternativa onda kada smo prepuštene jedne drugima?

📍 Studio B1, Studio B1 Media, Vojvode Brane 1, Beograd, 2. sprat
📅 Nedelja, 20.7. u 18h

👉 Događaj je namenjen samo ženama.

 

via Ženska solidarnost