Jump to content

Vox Populi - Vox Dei


MetalHead

Recommended Posts

Ja misim da su danasnji studenti drasticno gori.  Ko je uzivo osetio tu energiju, odlucnost i mora se reci odvaznost 91-ve i 96-te,taj zna o cemu govorim.  Imam utisak da bi ovi danasnji izasli na ulice samo ako im se ukinu meso i kolaci u studentskim menzama, za ostalo ih nije mnogo briga. Ni za unisteno drustvo, za nedostatak perspektive, za okruzenje u kojem ce specijalci da budu placeni vise od naucnika, za to sto njihovi roditelji nemaju gde da se lece cak i ako nisu siromasni, za unistenu kulturu, zanemarenu nauku, kretene na ulicama i splavovima, vlast koja te kretene stimulise u svakom smislu, pacje usne, balon sise i tetovaze, buzdovane u automobilima koje u normalnom svetu ne bi videli ni na slici, i jos hiljadu ruznih stvari.  Vazno im je samo da kupe stancic i autic i da na sebican nacin prodju kroz nesto sto se nekad zvalo zivot, a sto je sada jako daleko od njih.  Nisu ovi danasnji ni za znas i sam sta, osim retkih izuzetaka koji jos nisu pobegli.  BTW, oni iz 90-ih nisu odmah bezali, vec u stali ispred Smradovih tenkova 91-ve. Ne verujem da ovi danasnji imaju pameti i kojones da to ponove, a avav to zna i zato ce ih do kraja zivota, svog ili njihovog, kinjiti na najgori moguci nacin.  
Pravi problem leži u tome što sve ovo što si naveo predstavlja za današnje srednjoškolce, studente, omladinu... normalnost. Oni ne znaju za drugačije, ne znaju za bolje, njima je to što ti navodiš standard i nešto prema čemu se mere.

Kako onda da budu protiv toga?

To im je ostavljeno u nasleđe. Zajedno sa stavom da je sve što je drugačije od toga loše.
  • Like 2
  • Thanks 2
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

9 minutes ago, Eddard said:

Pravi problem leži u tome što sve ovo što si naveo predstavlja za današnje srednjoškolce, studente, omladinu... normalnost. Oni ne znaju za drugačije, ne znaju za bolje, njima je to što ti navodiš standard i nešto prema čemu se mere.

Kako onda da budu protiv toga?

To im je ostavljeno u nasleđe. Zajedno sa stavom da je sve što je drugačije od toga loše.

Pa recimo mogli bi kao sto smo mi gledali ka zapadu jos u vreme SFRJ, u kojoj se opet bolje zivelo nego u ovome danas  (ne verujem sebi da sam se pozitivno izrazio o komuncima, ali eto desi se i to).  Bar u elementima urbane kultrure - nacin zivljenja mladih ljudi, stil, muzika, set vrednosti - sve su donosili oni koji su putovali po Evropi i Americi, a oni drugi su to odmah prihvatali.  Dakle do informacija i jos vaznije paradigmi kulturnog modela se mnogo teze dolazilo nego danas, kada treba samo ne biti lenj i pogledati kako se moze ziveti drugacije. Medjutim, ako ne postoji zelja da se zivi drugacije, onda je rec o kolektivno niskom IQ, opet cast izuzecima.  

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Nekad smo bili željni da spoznamo kako se živi na zapadu i snalazili se na razne načine da to sebi priuštimo. Danas je mladima sve na izvolte, oni i je gledaju pink i ne čitaju kurir i informer. Imaju milion načina da vide sve i na zapadu i na istoku i kod kuće. Putuju neupotedivo više nego što se putovalo 70-80-tih ali nešto ih ne tangira da se podignu na bunt. Sad će za koji mesec stotine hiljada mladih iz Srbije da ode na par meseci da radi van Srbije i vratiće se 99% njih sa istim razmišljanjem kao i ranije. Čudne generacije rastu ali i mi smo bili čudni za starije tako da je to valjda i normalno.

Link to comment
Share on other sites

Ma gde putuju više... Prolazim Srbiju zbog posla i srećem mlade sa kojima pričam. Nit imaju para za dalje od segedina nit ih nešto specijalno interesuje više od 10 dana u pefkohoriju. Druženje tj upoznavanje stranaca je na poslednjem mestu. Isto kao i zanimanje za druge kulture, istorijske vrednosti i slično.
I to ne samo da putuju na zapad. Ne interesuje ih ni da vide ni istok.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Malo je nezogdno govoriti o tome da su krivi studenti ili srednjoškolci, a nije korektno ni prozivati ih za neaktivnost, odnosno da rade ono što im nije posao, da se tako izrazim. Isto važi i za njihove nastavnike, akademike i intelektualce u celini, premda nije sporno da među njima ima dosta truleži.

 

Ako prvo pogledamo ove starije, ali bez truleži, prvi i osnovniproblem je gde će izraziti kritiku ili mišljenje i ko će ih gledati. Pre izvesnog vremena sam vrteo kanale u uspeo da uhvatim nekoliko rečenica Vesne Rakić Vodinelić, a spomenula je nešto u stilu da korupcija nagriza celo društvo. To je sasvim tačno, ali čak i da je to emitovao PTC, broj dostupnih TV kanala je ogroman, dok prosečnog gledaoca više zanima neki film ili serija nego da sluša o onome čega je i sam svestan.

 

Društvo je u međuvremenu dosta nazadovalo u svakom pogledu. Iako je tokom onih silnih protesta devedesetih počela da se javlja jeftina nacionalna ikonografija sa sve popovima u paketu, ne sećam se da se tada masovno odlazilo po manastirima zarad lečenja, niti da je pola autobusa mahalo rukama k’o ventilator krsteći se prilikom prolaska pored crkve. Kada su mobilna telefonija i internet postali široko dostupni, ljudi su čekali u redovima da kupe broj ili zivkali provajdere da provere kada će im biti omogućena iole pristojna usluga, dok danas ima ludaka koji bi obarali antene za 5G. Čuo sam lično od lekara koji je radio sa COVID pacijentima da su mnogi mislili kako su dobili koronu „jer im sipaju nešto odozgo” i ubeđivali su ga da su u pitanju avioni koji za sobom ostavljaju trag kondenzacije. Najveći biser mu je bio pacijent, inače formalno obrazovan, koji se jedva izvukao, ali nije primio vakcinu jer je mislio da u nju „stavljaju kojekakve otrove” i dodao da nije siguran da li se zapravo razboleo jer su ga „polupismeni roditelji sa sela” vodili na vakcinaciju kada je bio mali. Možda su mu roditelji bili polupismeni, ali su imali mnogo više mozga od svog mladunca. Ukoliko tome dodam kojekakve „reforme” obrazovnog sistema koji više ne uspeva ni da opismeni mnoge uprkos veoma jednostavnom pravopisu, štancovanje diploma i sve veći broj polupismenih i nekvalifikovanih koji se pitaju za mnogo toga, mislim da sam dosta rekao.

 

U svemu ovome postoji i jedan paradoks – dok je Zapad bio manje dostupan, društvo mu je bilo više okrenuto. Danas praktično svako može da nađe tamo posao i da koristi oba sistema – tamošnji za zaradu, a ovdašnji za bahaćenje. Kada treba tražiti svoj pošteno zarađeni novac, odlična je Nemačka, Austrija ili Švajcarska, ali kada treba baciti đubre gde ti se ćefne, voziti pijan ili krasti drva za ogrev, tu je najbolje kod kuće. Onaj kome strani poslodavac pošteno plaća za rad ili koga strana administracija tretira korektno ne dotiču mnogo problemi koji postoje kod kuće.

 

Paralelno sa ovim je porastao i standard, čime se jedna razlika ublažila. Svake sezone samo u Grčku ode oko milion turista, broj automobila se povećava, vazdušni saobraćaj se širi, pa se jaz smanjuje.

 

Ne vidim ni potrebe ni mogućnosti da se organizuje neki protest opšteg tipa jer od toga nema ničega. Za bilo koju vrstu protesta je potrebna logistika i znanje, a zatim je potrebno da neko i dođe na taj protest. U posldnjih nekoliko godina je organizovano dosta protesta, ali svaki od njih je propao kada se energija izgubila i osuo se sam od sebe.

 

Malo veći problem je to što su sve političke stranke slično organizovane, što nemaju ideja, kapaciteta niti želje da nešto konkretno urade, osim da se obogate. Svaki problem, počevši od sređivanja travnjaka pa do izgradnje aerodroma mora da prođe kroz neku državnu strukturu, a takve stvari mogu da proguraju jedino stranke, a nijednoj nije poznat pojam odgovornosti. To što će se sutra pojaviti njih deset hiljada da traže bolje plate ili uslove rada ne znači ništa jer imaju uticaja isto koliko i posetioci neke utakmice ili koncerta. Onda kada birači budu počeli da kažnjavaju stranke na izborima, možemo govoriti o nečemu pozitivnom.

  • Like 8
  • Love 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Perkos2 said:

Nekad smo bili željni da spoznamo kako se živi na zapadu i snalazili se na razne načine da to sebi priuštimo. Danas je mladima sve na izvolte, oni i je gledaju pink i ne čitaju kurir i informer. Imaju milion načina da vide sve i na zapadu i na istoku i kod kuće. Putuju neupotedivo više nego što se putovalo 70-80-tih ali nešto ih ne tangira da se podignu na bunt. Sad će za koji mesec stotine hiljada mladih iz Srbije da ode na par meseci da radi van Srbije i vratiće se 99% njih sa istim razmišljanjem kao i ranije. Čudne generacije rastu ali i mi smo bili čudni za starije tako da je to valjda i normalno.

 

Današnja omladina koju čine oni od 18 do 25 godina je odrastala u vreme kada su im roditelji ostajali bez posla i čije firme su gašene ili pljačkane u privatizaciji, a oni su morali da rade kod raznih lokalnih "bizmismena" neujavljeni i za očajna primanja ispod minimalca i bez ikakvih prava jer su ovi bili bliski vlastima. Sve se to dešavalo za vreme vlasti proevropskih snaga i tada je glavna krilatica bila "Žuti lopovi". Znači logika je bila Evropa=Demokrate=beda.

 

Od ljudi koji su odrasli u toj krizi ne može se ni očekivati neki proevropski bunt.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Gledajući zadnjih desetak i malo više postova, sve ovo gde se priča o mladima, mogu reći da se pomalo slažem sa većinom napisanog, najkompletnije viđenje, a po meni i najbliže istini, dao je @DJ_Vasa, ali opet se svodi na, uprošćeno rečeno, kriv je neko drugi, te mladi, te penzioneri, te seljaci, te intelektualci, dobro, i političari, oni su konstanta. Ne znam, pita li se neko šta je sam učinio, koliko se angažovao, koliko je uspeo i zaštto nije nimalo, eto, bio sam mlad kad je počeo ovaj sunovrat, vreme prolazilo, menjali se pojedinci na vlasti, menjali se protivnici vlasti, neki samo menjali poziciju, neki i ideologiju, pojavljivali se, tu i tamo, novi a rezultat je ovo što imamo. 

Trudio sam se da svoju decu, ni oni više nisu baš mladi, ušli u srednje godine, misle svojom glavom, ne da ima ja kažem šta je dobro nego da sami vide, zaključe, deluju kako misle da treba, tako i rade, traže posao gde je bolje, biraju mesto za život, znaju šta je žito a šta kukolj, ali ne čekaju da im neko stvori bolje sutra, stvaraju ga sami, procenili su da nema vremena da čekaju nekog mesiju, vide kakav je svet i u njemu traže najbolje mesto za sebe, vidim i dobar deo njihove generacije, barem bližeg društva, radi isto. 

Nikad, nijedna generacija nije bila po volji generacije roditelja, uvek su roditelji i stariji govorili kako svet propada, kako mladi nisu sposobni da urede ni svoj život, kamoli svet, svet ipak, kakav je takav je, postoji i nekako je uređen, a uredili su ga i mladi, zahtevali promene, bunili se, demonstrirali, dizali revolucije, postajali stari i kudili mlade kako ne idu njihovim putem, ne poštuju zasluge starijih. 

 

  • Like 11
Link to comment
Share on other sites

Kad je u pitanju Filozofski, tu je 5. sprat (gde su istoričari) leglo onog najtrulijeg, zadriglog nacionalizma i polu-fašističkih ideja. Verovatno oni organizuju ovo oko Kosova i sl. Treći sprat, tj. gde su filozofi i sociolozi se uvek smatrao "buntovničkim" spratom, ti studenti i studentkinje su organizovali proteste, blokade, bave se aktivizmom. Mi psiholozi sa drugog sprata nikad nismo povukli nešto sami jer smo suviše štreberi za to, ali dobar deo nas se uvek priključivao protestima, buni se protiv vlasti itd. Ostali su prosto nezainteresovani.

 

E sad što se tiče mladih generalno, kao pripadnica mlađih generacija (gledano u odnosu na prosek ovog foruma, kako mi deluje), složila bih se sa karakterizacijom da smo prilično nezainteresovani. Ako pogledam svoje društvo veći deo njih se ne interesuje za bilo kakva dešavanja u svetu, politiku, ne tangira ih mnogo ko je na vlasti. Ne mogu da se setim kad sam poslednji put sa nekom drugaricom ili drugom pričala o takvim temama (više to radim na forumu), izuzev najbolje prijateljice koja sve to prati više od mene. Što se tiče Zapada, on je na dohvat ruke ali cilj je dočepati ga se, odnosno otići iz Srbije. Dakle niko nema preterane ambicije da ostane ovde i nešto promeni. I složiću se sa onim što je neko već naveo - da nam je ta apatija ostavljena u nasleđe od roditelja i baba i deda, to (iracionalno) uverenje da nikad ne može biti bolje.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, Drago said:

 

Današnja omladina koju čine oni od 18 do 25 godina je odrastala u vreme kada su im roditelji ostajali bez posla i čije firme su gašene ili pljačkane u privatizaciji, a oni su morali da rade kod raznih lokalnih "bizmismena" neujavljeni i za očajna primanja ispod minimalca i bez ikakvih prava jer su ovi bili bliski vlastima. Sve se to dešavalo za vreme vlasti proevropskih snaga i tada je glavna krilatica bila "Žuti lopovi". Znači logika je bila Evropa=Demokrate=beda.

 

Od ljudi koji su odrasli u toj krizi ne može se ni očekivati neki proevropski bunt.

Možemo to da postavimo i drugačije - današnja omladina je odrastala u vreme kada ih roditelji voze u školu koja se nalazi 300-400 m od kuće , makar to bio i raspadnuti punto, koji su nastavnicima skakali po glavi za svaku ocenu, koji su umesto igranja po parku naučili da drndaju mobilni telefon ili tablet i tako to. Naravno, ne mislim da je ovo što sam napisao tačno, već sam samo dao drugu perspektivu koja je često prisutna u javnosti. Ipak, osvrnuo bih se na žute lopove jer mislim da to danas slabo pije vodu. U SNS se od bivše vlasti nije učlanio samo onaj ko nije hteo, a oni koje su prozivali da su lopovi nisu proveli ni minut iza rešetaka. Jedini izuzeci su Mišković, protiv koga nije bilo dokaza, i možda Čeda, koji je privođen zbog onoga što nema nikakve veze sa politikom.

 

10 hours ago, Nicklord said:

Ja sam radio sa studentima FONa par godina. 90% njih živi da otputuje negde, svaki dinar ide na to. Onih drugih 10% troši na moderne kafane 😄 

Iste planove imaju i mnogi drugi, bez obzira na fakutlet ili stepen obrazovanja.

 

Kad smo već kod studenata, čitam da su organizovali protest zbog povećanja školarine na 300.000. Isto tako, čitao sam i debilne komentare u kojima ih prozivaju što nisu protestovali za druge stvari i da su još sebični. Naravno da će da se bune zbog sopstvenog problema, a ne zbog emisija CO2 jer od toga nema ništa. Mogli su oni da izađu na i protest kako bi zaštitili pingvine, nosoroge ili tigraste komarce, ali onda bi ih jš više plaćalo školarinu. Možda nekima nije jasno, ali sada su školarine skuplje, ne znam kako je na ostalim fakultetima, ali 300.000 je povelika cifra. Svako izbegavanje fakultetskih obaveza ili padanje na ispitu mogu da podrazumevaju gubljenje statusa budžetskog studenta, a to košta podosta. Kada sam ja studirao, čak i to plaćanje nije bilo nedostižno, ali u današnje vreme je to velika stavka za kućni budžet, a nisu mi poznati studentski poslovi koji mogu da donesu toliku zaradu.

 

Meni ovakav stav generalno deluje kao 'brigo moja, pređi na drugoga'. Ili radiš sam, pa okupiš istomišljenike ako možeš, ili to mora da radi politička stranka. Doduše, nisam siguran koliko bi to uspelo, jer kako reče jedan moj prijatelj, ljudi su govna.

 

1 hour ago, DameTime said:

složila bih se sa karakterizacijom da smo prilično nezainteresovani. Ako pogledam svoje društvo veći deo njih se ne interesuje za bilo kakva dešavanja u svetu, politiku, ne tangira ih mnogo ko je na vlasti.

Veruj mi da ovo važi i za mnoge starije. Apstinencija na izborima nije nastala sama od sebe već jednim delom usled nezainteresovanosti, a jednim delom usled apatije. Apatija je sasvim očekivana jer se pokazalo da se stranke na vlasti mogu promeniti, ali zaostalo društvo ipak ostaje. Nažalost, stranačko članstvo ne dolazi iz Japana, Švajcarske ili Švedske, tako da...

Edited by DJ_Vasa
Link to comment
Share on other sites

Imamo mi mnogo veci problem od apatije omladine, deca nam umiru od bolesti, od bahatih vozaca, od zanemarivanja sto od strane roditelja, sto drustva, ubijaju jh, siluju........4 deteta je nocas nastradalo u N.Pazaru u pozaru. Boli? Ne dovoljno, ocigledno. Srbija jede svoju decu, odavno. 

 

Edited by Pletilja
  • Like 5
  • Tuzno 2
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Kronostime said:

Ne bi ni do Autokomande stigli - dezertirali bi..

 

Ako im je do patriotizma, evo im primera:

Humani gest spasioca iz Republike Srpske: Devojčicu četiri sata spasavali iz ruševina u Turskoj, sada joj poklanjaju dnevnice

 

Pošto smatraju da je to deo 'srpskog sveta', pošto se deklarišu kao vernici, pošto vernici treba da pomažu svima, eto šta mogu da urade – neka se odreknu bar jednog piva i uplate humanitarnu pomoć za nekoga kome je potrebna. Mogu i da očiste neki travnjak, da pokupe plastične flaše sa obale, da daju krv ili tako nešto. E, to je patriotizam. Njihov cirkus je samo cirkus.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Ima protesta i šetnji svuda po svetu, ako ne maltretiraju nikog, ne teraju silom da budeš prisutan i slične gluposti svaki protest prođe za najviše dva sata. Protestuju i studenti u Prištini i protiv dogovora i protiv dopreme robe iz Srbije i koga briga, i oni sami zaborave to dok legnu da spavaju. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

32 minutes ago, Perkos2 said:

...Protestuju i studenti u Prištini i protiv dogovora i protiv dopreme robe iz Srbije i koga briga, i oni sami zaborave to dok legnu da spavaju. 

 

Pa to je odlično, taman da se organizuje neko njihovo druženje. Ionako će se možda sresti u Nemačkoj. I taj što neće da kupuje robu iz Srbije i taj što ne da Kosovo će možda čistiti istu ulicu ili raditi neki sličan intelektualni posao. Za bolje i nisu.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Ja sam radio sa studentima FONa par godina. 90% njih živi da otputuje negde, svaki dinar ide na to. Onih drugih 10% troši na moderne kafane [emoji1] 
E sad, putuju li da bi videli druge svetove, kulture, upoznali druge ljude, postali otvoreniji za različitosti.... Ili pak da bi se reklo da su otputovali jer je to sad moderno i da bi se slikali za Instagram?
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

29 minutes ago, DJ_Vasa said:

možda čistiti istu ulicu ili raditi neki sličan intelektualni posao. Za bolje i nisu

 

Vaso, zašto misliš da ti studenti, iz Prištine i iz Beograda moraju u Nemačkoj da čiste ulice

 

Oni će završiti fakultete i potražiće bolji život tamo gde im se priznaje diploma. Neki od njih će otići u Nemačku, neko u Kanadu, Norvešku..sve zavisi od diplome koju su dobili.

 

Neka idu na proteste, mi ne idemo na te proteste. Možemo da ih kritikujemo i ovde i u svakodnevnom životu jer se ne slažemo sa njihovim političkim opredeljenjem. I to je sve..ali time dajemo važnost protesta..bolje je da ignorišemo..to je moje mišljenje..Možda grešim, ko zna.. 

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, Džudi said:

 

Vaso, zašto misliš da ti studenti, iz Prištine i iz Beograda moraju u Nemačkoj da čiste ulice

 

Oni će završiti fakultete i potražiće bolji život tamo gde im se priznaje diploma. Neki od njih će otići u Nemačku, neko u Kanadu, Norvešku..sve zavisi od diplome koju su dobili.

 

Neka idu na proteste, mi ne idemo na te proteste. Možemo da ih kritikujemo i ovde i u svakodnevnom životu jer se ne slažemo sa njihovim političkim opredeljenjem. I to je sve..ali time dajemo važnost protesta..bolje je da ignorišemo..to je moje mišljenje..Možda grešim, ko zna.. 

 

Ne moraju da čiste ulice. Mogu da čiste i hotele, restorane, bolnice ili šta god hoće. Ne moraju ni da to rade baš u Nemačkoj. Velika je Evropa, zemaljska kugla još veća, pa mogu da biraju.

 

Što se tiče ostalog – ja nisam napisao ni slovce protiv prava na protest. Ako protest nije nasilan, zakonski mogu da se bune ukoliko su im dali previše kiselu salatu u menzi, ako im je skupa školarina, ako smatraju da su AV ili Kurti kreteni ili da ih podrže, njihova stvar. Uostalom i ti kažeš sledeće:

 

Quote

Možemo da ih kritikujemo i ovde i u svakodnevnom životu jer se ne slažemo sa njihovim političkim opredeljenjem. I to je sve..ali time dajemo važnost protesta..bolje je da ignorišemo..to je moje mišljenje...

 

Ja upravo to i radim – kritikujem ciljeve protesta, ali i učesnike. Da počnemo od ovih u Prištini – čujem da izjavljuju nešto u stilu da će jesti korenje, da su protiv srpske robe i valjda protiv postupaka vlasti u Srbiji. Što se tiče korenja, ja im se ne mešam u jelovnik, ali ako si osoba koja stiče znanje ne univerzitetu, onda nije u redu da se zakažeš za izolaciju. Iskreno se nadam da ekonomsku izolaciju ne podržavaju oni koji studiraju ekonomiju jer bi u tom slučaju trebalo da se bave čuvanjem ovaca. Što se tiče srpske robe, nije mi poznato da Bambi prihod od keksa daje na obuku terorista niti da oni što prave eurokrem u njega sipaju otrov. Ako kupci hoće da pojedu eurokrem ili da kupe čačanski čips i da ga zaliju Lav pivom, neka samo izvole. A ako misle da će ovdašnje vlasti da ih zarezuju 1%, onda su se zeznuli. Možda bi imali više uspeha da protestuju protiv vlasti u Argentini ili u Keniji. Ukratko – idioti. Što se tiče kolega odavde, ako misle da mogu da nešto urade, nek izvole lepo na vojnu obuku, pa neka tamo organizuju pokret otpora. Ako misle da će se od njihovih aktivnosti usrati Kurti i odmah staviti šajkaču sa sve tri prsta ili da će za dva dana vojska krenuti svim silama na Kosovo, debelo su se zeznuli. I opet imamo idiote.

 

Elem, idioti br. 1 i idioti br. 2 nemaju elementarnu logiku. Kao takvi mogu da završe neke fakultete ako su dovoljno uporni ili ako dovoljno plate. S druge strane, da li bi ti dala nekome da radi ozbiljan posao ukoliko ne raspolaže elementarnom logikom. Onome što čisti ulice možeš da kažeš da tera metlu do prvog ćoška i ne dira ništa dalje, ali ja bih se plašio da mi neki takav projektuje kuću ili osmišljava protivpožarnu zaštitu.

 

Evo i treće grupe idiota: U Beogradu litija za Kosovo, zatvorene ulice u centru grada

 

Mogu oni da litaju koliko hoće, ali ako misle da od toga ima 'leba, onda se pitam kako im nije oduzeta poslovna sposobnost.

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Pa to je odlično, taman da se organizuje neko njihovo druženje. Ionako će se možda sresti u Nemačkoj. I taj što neće da kupuje robu iz Srbije i taj što ne da Kosovo će možda čistiti istu ulicu ili raditi neki sličan intelektualni posao. Za bolje i nisu.

Svaki pošten posao je bolji od političkog analitičara tipa krleta idola. Bolje je biti i čistač u Nemačkoj nego podguzna muva kod AV i Kurtija

Edited by Perkos2
Link to comment
Share on other sites

Just now, Perkos2 said:

Svaki pošten posao je bolji od političkog analitičara tipa krlea idola. Posao čistsča takođe' 

Eh, što se tiče Krleta, poštenije je biti švercer ili lopov. To su gospoda u odnosu na njega.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

17 hours ago, Drago said:

 

Današnja omladina koju čine oni od 18 do 25 godina je odrastala u vreme kada su im roditelji ostajali bez posla i čije firme su gašene ili pljačkane u privatizaciji, a oni su morali da rade kod raznih lokalnih "bizmismena" neujavljeni i za očajna primanja ispod minimalca i bez ikakvih prava jer su ovi bili bliski vlastima. Sve se to dešavalo za vreme vlasti proevropskih snaga i tada je glavna krilatica bila "Žuti lopovi". Znači logika je bila Evropa=Demokrate=beda.

Da, a sada se kao radi u najboljim uslovima i to barem za ceske plate, uz sve najbolje ekoloske standarde... 

Link to comment
Share on other sites

https://www.danas.rs/kolumna/aleksej-kisjuhas/rusko-srpska-prica/

 

 

Spoiler


Kad dežurni politički analitičari i drugi gosti u studiju, nastoje da zazvuče pametno, upotrebiće reč – narativ.

 

A šta je taj famozni narativ uopšte? Jednostavno rečeno, narativ je – priča.

Na jeziku matorih Latina, narrare znači samo pričati. Ali, to onda više ne zvuči tako seksi, zar ne?

Već samo kao – „pričam ti priču“. Dakle, iako se termin narativ mahom odnosi na književnost, teoretičari poput Žana-Fransoa Liotara (1979) tvrde da sve forme komunikacije koriste narative da bi predstavile svoje ideje.

Pa onda, istorija stvara narative o prošlosti, psihologija priča priče o pojedincima, a čak i prirodne nauke izlažu svoje tvrdnje u formi narativa koji opisuju fizički svet.

Narativno znanje se odnosi na priče koje zajednice pričaju i prepričavaju, da bi samima sebi objasnile svoj trenutni položaj, svoju istoriju i buduće ambicije.

Narativ je samo priča. Mit, legenda, ep, bajka, basna, drama, putopis, biografija, roman, triler, horor, i tome slično. Od Prometeja protivu bogova s Olimpa ili Harija Potera protiv Lorda Voldemorta, do Donalda Trampa protiv zlih elita ili Edvarda Snoudena sproću prisluškivanja i nadzora građana.

Narativ je bilo koja stvar sa nekakvim protagonistima i antagonistima, sa zapletom i raspletom. I sa pratećom poukom za nejač i publiku. Ispričana priča staraca oko pećinske vatre, ili servirana sa televizora kao Drugi Dnevnik, svejedno. Upravo zato, društveni naučnici se decenijama interesuju za narative u politici, istoriji, ekonomiji, i društvu u celini.

DOBRA PRIČA: Narativ je zato i poruka koja se komunicira posredstvom medijskih tekstova, fotografija, pokretnih slika i sadržaja društvenih mreža. Uostalom, masovni mediji i njihovi novinari su u klikabilnoj potrazi upravo za, Đuro, šta? Za „dobrom pričom“, zar ne?

Kao što je ovaj sociolog i kolumnista već pisao za Cenzolovku, mudri državnici, hrabre (vojsko)vođe i marljivi predsednici, odnosno odvažni aktivisti, uzbunjivači i borci protiv nepravde, te kvarni preletači i korumpirani političari, takođe imaju formu „dobre priče“.

Jednog narativa o herojima i antiherojima, ili o dobrim i lošim momcima. I što zatim utiče na naše političke izbore, moralne kompase, društvena ponašanja i svest.

Međutim, masovni mediji neretko kreiraju i lažne ili propagandne narative o poštenom i kvarnom, o dobru i zlu.

Na primer, ako konstantno predstavljaju pojedine političare kao korumpirane i moralno prevrtljive, ovo će kreirati narativ o tome da su – svi političari korumpirani i prevrtljivi ljudi. Slično je i sa narativima o tome da migranti otimaju naše poslove i žene, ili da gejevi i lezbejke rasturaju naše porodice i njihove vrednosti.

Isto je i sa narativom (i/ili mitološkoj priči) o tekuće zlatnom dobu srpskog društva, te o vaskolikoj žrtvi srpskog naroda. I sad, ovde nas pre svega interesuju politički narativi koje promoviše Kremlj, odnosno Putinov režim u Rusiji.

Posebno zato što su ove ruske pripovetke gotovo identične pričama koje se pričaju, misle, smatraju, dele ili šeruju u našoj Republici.

Šta je dominantni ruski narativ ili priča koju priča Kremlj? Prvo, „Rusija je nevina žrtva“. Ruski zvaničnici i propagandisti konstantno opisuju Rusiju kao žrtvu istorijskih i tekućih nepravdi. Za to su krivi svetski moćnici, komunisti ili Zapad. Ruske agresivne ili ratne akcije su opravdane zato što se Rusija – samo brani od nepravde.

Uz to, na svetu postoji rasprostranjena rusofobija, odnosno strah ili prezir prema Rusima. Oštra i negativna reakcija međunarodne zajednice na rusku agresiju na Ukrajinu samo je posledica činjenice da ljudi – mrze Ruse i Rusiju.

ZVANIČNA ISTORIJA JE LAŽ: Drugo, „Slom zapadne civilizacije je neminovan“.

Prema ovom narativu, Zapad je trenutno na ivici kolapsa, sloma ili propasti, kako zbog kilave ekonomije i nestašice energenata, tako i zbog urušavanja „tradicionalnih porodičnih vrednosti“.

Feministkinje, rodna ravnopravnost, gej brakovi, multikulturalizam, politička korektnost i slične babaroge – sve su to primeri moralne dekadencije Zapada. Dominacija Zapada će uskoro biti prekinuta, i geopolitičke okolnosti će se ubrzo promeniti u našu korist.

Dok je narativ o „propasti Zapada“ mnogo stariji i vodi poreklo još od kraja 19. veka.

Treće, „Opozicioni lideri i pokreti su izdajnici Rusije i sluge Zapada“. Za zvanični Kremlj, „obojene revolucije“ u Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Ukrajini i slično, samo su antiruski ili izdajnički poduhvati koje je sponzorisala Amerika.

Nema tu nikakve demokratije ili ljudskih prava, dok su građanski aktivisti i nevladine organizacije samo izdajnici i strani plaćenici. Četvrto, „Države Zapada nisu odistinski nezavisne ili suverene“. Prema ovom narativu, evropskim državama direktno upravljaju Vašington i/ili briselska administracija.

Za razliku od Rusije, ove države i njihovi građani više nemaju stvarnu slobodu odlučivanja. A na pratećem udaru su i njihovi nacionalni identiteti, kulture i tradicije. Peto, „Zvanična istorija je laž“. To jest, na delu je istorijski revizionizam povodom mnogih (nepovoljnih) istorijskih činjenica.

Kao npr. oko Pakta o nenapadanju između Hitlera i Staljina, podele Poljske, sistema logora (gulag), masovne gladi u Ukrajini, raznih ruskih invazija, itd. Ništa se to nije dogodilo, ili nije zaista tako bilo.

Zvuči poznato? I te kako. I po čemu se ovaj zvanični ruski narativ razlikuje od zvaničnog srpskog narativa?

Tačno ni u čemu. Jesmo li čitali Večernje novosti u poslednje vreme? Struktura narativa ili zaplet priče su isti, samo su akteri malo drugačiji. Biće da su upravo zato Putin i Rusija toliko popularni ili čitani u Republici Srbiji. A ko zna, možda su kreatori ovdašnjih političkih i medijskih narativa boravili na psihološko-propagandnim obukama u Kremlju?

I onda, kako glasi dominantni srpski narativ, odnosno priča zvaničnog Beograda, ali i političke mu opozicije? Krenimo redom, i ponovimo gradivo iz ruskog udžbenika.

ČEKAJUĆI PROPAST ZAPADA: Prvo, „Srbija je nevina žrtva“. Baš kao i Rusija, i Srbija je samo trajna i konstantna žrtva belosvetskih nepravdi. Nepočinstava koje su počinili razni moćnici, srpski komunisti i politički Zapad.

A srpske agresivne i ratne akcije po regionu bile su opravdane zato što se Srbija – samo branila. Uz to, na svetu postoji rasprostanjena srbofobija, tj. (zapadni) svet naprosto mrzi Srbe i Srbiju.

Drugo, „Slom zapadne civilizacije je neminovan“. Kao i Rusija, i Srbija već najmanje 35 godina čeka na propast Zapada i na promenjene geopolitičke okolnosti. Pa one nikako da stignu.

Prema prorežimskim tabloidima, građani Zapada se smrzavaju, štede, propadaju, jedva spajaju kraj s krajem, dok im pederi, lezbejke i pederske feministkinje ruše porodične i tradicionalne vrednosti. Otuđen je čovek od čoveka, i nema tu duše, jednostavno rečeno.

Treće, „Opozicioni lideri i pokreti su izdajnici Srbije i sluge Zapada“. Prema ovom narativu, revolucija Petog oktobra bila je samo antisrpski poduhvat koji je sponzorisala mrska Amerika.

Opozicionari, građanski aktivisti i nevladine organizacije i danas su tek „NATO plaćenici“. I sve to prozapadno je golema nevolja koja je uvezena spolja, a ne iskrena želja građana Srbije za demokratijom i slobodom. Isto kao i Dan zaljubljenih i Noć veštica, đavo ih odneo.

Četvrto, „Države Zapada nisu odistinski nezavisne ili suverene“. S tim u vezi, samo je Srbija lučonoša vojne i političke neutralnosti dok se hrabro opire sankcijama Rusiji i formira tzv. „prosrpsku vladu“ koja gleda samo u sopstveni pupak, umesto u svet.

Peto, „Zvanična istorija je laž“. U ovdašnjoj verziji istog revizionističkog narativa, četnici su bili antifašisti i srpske patriote. Milan Nedić „srpska majka“, a Dobrica Ćosić „otac nacije“.

Ratni zločinac Ratko Mladić je heroj, a Slobodan Milošević usamljeni borac protivu novog svetskog poretka. Ovo su narativi ili srpske bajke naših jutarnjih programa i večernjih Ćirilica.

Osnovni narativ ili priča u prethodnih deset i više godina u Srbiji je sledeća – „Kako truli Zapad kvari našu narodnu dušu“? U pitanju je veoma zgodna pripovetka ili fikcija, zar ne?

Bestseler, takoreći. Mnogi su je pročitali, usvojili, i naučili napamet kao pesmicu. „Zli stranci nas iskoreniše i načisto upropastiše“, rečima pisca Tomislava Markovića. „Čekamo Ruse i radujemo se Trećem svetskom ratu“, rečima istoričarke Dubravke Stojanović.

I „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, rečima narodnog pesnika Mitra Mirića. Turbo-popularni srpski narativi su i sledeći. Srbija nije učestvovala u ratovima na prostoru Jugoslavije.

Bombardovani smo iz čista mira, kao i da bi nam zlotvori oteli Kosovo. A srpski ratni zločini i genocid su obmana i laž. Nismo mi bili krvnici, već jedino žrtve; mi smo se samo branili. I svi su protiv nas, zato što nas svi patološki mrze.

I zato valja da se etnički okupimo u jednu golemu državu i srpski svet. Demokratija je velika iluzija i prevara. Ljudska prava, žene i pederi samo urušavaju tradicionalne i porodične vrednosti. Zapadni svet uveliko propada, a mi smo već tamo i čekamo.

Dakle, ovo su vladajući narativi, mitologije, legende, drame i tragedije ruskog, kao i srpskog društva. Koje zvuče zgodno, jer – svi vole dobru priču. A sasvim je jasno šta je pisac hteo da kaže.

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, FrediB said:

Da, a sada se kao radi u najboljim uslovima i to barem za ceske plate, uz sve najbolje ekoloske standarde... 

Nisam ni poredio da li je sada bolje od tog vremena nego da je tadašnja vlast ljudima ogadila Evropu jer im je bukvalno svaka druga reč bila EU. Govorili su "Evropa nema alternativu" dok su ljudi gledali kako se ekonomija raspada kao i zdravstvo i obrazovanje i na to reagovali u fazonu "Ma koga vi zaje*avate!".

 

Tada su mnogi digli ruke od bilo kakve budućnosti ovde i zapalili preko. Time je nastao manjak radne snage u Srbiji pa je paradoksalno sada lakše naći posao sa boljim uslovima nego u to vreme. 

 

Šteta je načinjena i ko zna koliko godina će proći dok se ovde ne promeni stav o EU na bolje...

Edited by Drago
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

42 minutes ago, Drago said:

Govorili su "Evropa nema alternativu" dok su ljudi gledali kako se ekonomija raspada kao i zdravstvo i obrazovanje i na to reagovali u fazonu "Ma koga vi zaje*avate!".


Pa nisu se raspadali zbog EU i stava pod navodnicima, već nesposobnosti i korumpiranosti vlasti. A što je narod glup i neobrazovan (a pomalo i neinteligentan) da izvuče korektne uzročno-posledične veze, umesto pogrešnih korelacija je već druga tema. Tema zbog koje nam je tako kako nam je poslednjih (1)30 godina.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

48 minutes ago, Drago said:

Nisam ni poredio da li je sada bolje od tog vremena nego da je tadašnja vlast ljudima ogadila Evropu jer im je bukvalno svaka druga reč bila EU. Govorili su "Evropa nema alternativu" dok su ljudi gledali kako se ekonomija raspada kao i zdravstvo i obrazovanje i na to reagovali u fazonu "Ma koga vi zaje*avate!".

 

Tada su mnogi digli ruke od bilo kakve budućnosti ovde i zapalili preko. Time je nastao manjak radne snage u Srbiji pa je paradoksalno sada lakše naći posao sa boljim uslovima nego u to vreme. 

 

Šteta je načinjena i ko zna koliko godina će proći dok se ovde ne promeni stav o EU na bolje...

 

Nisu se baš raspali od reklamiranja EU, ali malo veći problem je simplifikovano shvatanje EU u društvu. Naime, mnogi misle da je EU bankomat koji samo sipa pare i dovoljno je da zbog toga radiš bilo koji posao pa da lova sama od sebe počne da uleće u džep. EU je sredstvo da se nešto ostvari, ali ne i ostvarenje cilja. Ako daš budali 100 (1000, 10000, nebitno) evra, potrošiće ih na sopstvenu guzicu, a ako ih daš pametnom čoveku, od tih sto će napraviti dvesta. Tih sto evra je sredstvo, a cilj može biti ili punjenje guzice, ili stvaranje nečeg konkretnog. Protivnici EU često spominju Bugarsku kao primer, premda ne shvataju da bi Bugarska bila kao Moldavija da im nije EU, ali se Bugarima mora priznati da su bratski narod po pitanju korupcije. Ipak, njima su doakali u nekim akcijama. Nedavno su imali tender za izgradnju novog kraka autoputa, ali da se ne bi ugradio neki bratko, EU je vodila tender i dobila ga je portugalska firma. Ne bih ni spominjao da im je deo novog autoputa napravila ista ta EU, a isto važi i za sofijski metro. Drugi omiljeni primer im je to što je dosta državljana Hrvatske otišlo u EU, pa eto, jadnim komšijama propade zemlja. Ako je neko zabrinut za Hrvate, recept je jednostavan – platiš tom Hrvatu za koga si zabrinut onoliko koliko bi dobio u Nemačkoj za isti posao i nema nikakvih problema. Doduše, simptomatično je da mnogi radnici u ugostiteljstvu tokom sezone idu baš u Hrvatsku, a ne u Rusiju, Belorusiju ili na Kubu, ali 'ajde da ne sitničarim.

 

Ne znam koliko će se promeniti stav prema EU jer inteligencija nije baš jača strana u ovim krajevima. Čak i da se uzme relativno jednostavan podatak, kao npr. da najveći broj onih koji odu napolje rade po mrskoj EU, još mrskijoj Americi i po nekim tamo Kanadama, svako sa pristojnim IQ bi ponešto i zaključio. Kada bi čitanje bilo bar malo popularnije, lako bi se videlo daje mnoge institucije od javnog značaja kao što su domovi zdravlja, bolnice, vrtići, škole itd. opremila upravo mrska EU, što se vidi na tablama koje su tamo postavljene.

 

Stav prema EU je jednostavno opisati – dajte nam pare, ali nas pustite da srbujemo.

 

Ne treba se mnogo tangirati oko mišljenjaonih koji ne mogu da sklope ni dve rečenice kako valja, a mrdaju ustima dok čitaju natpis na kome stoji da prodavnica ne radi nedeljom.

 

Mislim da je stav čak i nebitan jer ako bi na vlast došle neke zaista proevropski organizovane stranke, tu ne bi trebalo da bude referenduma ili kojekakvih populističkih gluposti, već samo oštro: u programu smo rekli da smo za EU, a pošto smo dobili poverenje na izborima, onda idemo u EU i kraj priče.

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...