Vox Populi - Vox Dei

[SteveFrancis#3]

@McLeod

 

Mislim da si u kritici Barklesovog posta napravio skretanje u simplifikaciju koja je tipicna za znacajan deo nase hardkor pro-zapadne, gradjanske price. Cini mi se da je to samo odraz u ogledalu one radikalske price kako je za sve kriv 'zli kolektivni zapad'. 

 

Da se razumemo, nisu uopste sporni politicki i interesni uticaj Rusije ovde, decenijama unazad, niti ozbiljan covek o njima moze reci nesto afirmativno. Ne bih trosio vreme ni na doticanje teme uredjenja zemlje i modela, prilicno sam siguran da svi do jednog ovde vide ovaj zapadni kao jedini smislen, moguc i pozeljan. Medjutim, ima bas mnogo i do nas samih. Ako smo i dobili neki pelcer naopakosti, mi smo ga zalivali i napravili biljku mesozderku. Pored toga, dobro nam je poznato da su i vidjenije sile Zapadne Evrope takodje uticale na mnoge tokove kod nas, ne bas uvek na pozitivan nacin. Mi i danas imamo aerodrom, kupovinu aviona, dogovore o odlaganju otpada, nemacku automobilsku industriju i projekte rudarenja litijuma koji dve najznacajnije zemlje EU ohrabruju da podsticu stabilokratiju. Da se na vracamo u dalju proslost. 

 

Apsolutno se slazem da je neophodno da se oslobodimo iz kandzi ovog nakaradnog, pa ako hoces i sizofrenog rusocentricnog narativa u glavama ljudi. Cinjenica jeste da je to sistemski gradjeno i formirano jako dug period i zahteva bas dosta rada na osvescivanju ljudi i podizanju njihovih analitickih sposobnosti i generalne inteligencije. Do sada smo mi kao narod uglavnom sve ucili i prihvatali kao pesmicu, nasledjivali i usvajali vec gotove modele od roditelja, sredine. Istorijske okolnosti imaju kljucni uticaj, no kao sto je rekao Barkley, nismo mi (mozda cak i nazalost) jedini u tome. Da jesmo, cela Evropa, ma cela planeta (ovaj ploca, pardon) bi bila daleko bolje mesto.

Edited 13 hours ago by SteveFrancis#3

[rodriguez]

17 hours ago, robespierre said:

Ako nećemo o Nemcima uvek možemo o Francuzima gde za ekstremnu desnicu glasa 10 miliona ljudi, a za levičare 9 miliona. 

 

Kad se Žan Mari uspentra na vlast očekujem da nabede Beonegra da je sam za to kriv. 

 

pa ne bi trebalo ni o nemcima ni o francuzima, nema nikakvih dodirnih tačaka. glavna vododelnica je što su tamo politički sistemi u kojima je promena vlasti na izborima ne samo moguća već u ugrađena u temelje demokratije, tako da su te priče o adf, NF i tako dalje za naš slučaj nebitne. mi takav sistem nemamo ni u naznakama od početka višepartijske demokratije.

 

politički trendovi su nešto drugo, uspon desnice, suverenista i sličnih pojava - pričati o tome bez uzimanja u jednačinu onoga što se desilo prethodnih 10+ godina je površno. eksplozija migracija ka EU, tramp u americi (od 2016. mislim) itd itd. sve to je naš deo sveta promenilo toliko da povratak nazad nije moguć ali politički sistem ipak nije ekstremno nedemokratski kao u srbiji pa ni u naknadno pominjanim slovakijama, bugarskama i drugim sa dna evropske kace.

[nemanjaol]

4 hours ago, Tex_Willer said:

Moje glavno pitanje je koliko dijaspora i manjine mogu dati podršku studentima.

 

Ranije je to bio minoran broj, nisu hteli dizati dupe i izlaziti jer politika ih ne zanima, neće da glasaju za tradionalne stranke bla bla.

 

Danas je totalno druga priča, svi su oni uključeni u dešavanja u Srb, ne treba pricati koliko bi bilo značajno da se organizuju i masovnije izadju, e sad pitanje je koliko van centara i mogu fizički izaći...

 

Ja sam mozda sanjar, ali imam osećaj da se može prebaciti brojka od 2m OPOZICIONIH glasova( gde se nadam da nece biti idiotskih izrazaka gde će neki pokreti imati 1,5 2% tipa).

 

Moram priznati da neki klasicni radikalski glasači od 75 80g koje imam u okruženju sada su na drugoj strani, dosta im je više propagande.

 

 

Slazem se da ce pitanje dijaspore biti veoma vazno.

 

U Moldaviji npr je dijaspora odigrala jako veliku ulogu u pobedi proevropske opcije.

 

Nadam se da studenti imaju posebne koordinatore za dijasporu. Videli smo prvog pokaznu vezbu i organizaciju, tako da nesto tu postoji.

 

Ali tu ce morati da se radi bas jaka kampanja da se ljudi motivisu da se prijave i da glasaju. I jebiga to za njih jeste vece cimanje.

 

Zanimljiva je i dilema za ljude koji su u Evropi, da li da dodju u Srbiju, da glasaju na svojim starim prebivalistima, ili da glasaju u dijaspori.

 

Jer ima dosta ljudi koji tvrde da se u nekim manjim birackim mestima tacno zna ko je tu, a ko nije i koliko ljudi ne izlaze. Pa se onda to prebavi sns-u

 

Sto se tice Madjarske i Srbije, izennadili biste se koliko je politicka situacija slicna, u nekim stvarima cak i ista.

 

Interesantno je da oni umesto studentskog pokreta imaju pravu novu politicku partiju kao takmaca Fidesu. Medjutim i pored toga postoji jak pritisak na stare opozicione partije da podrze Tisu. Koliko sam razumeo tamo cak postoji i veci konsenzus medju starim opozicionim partijama da je to potrebno uraditi, za razliku od nase situacije ovde. Mada i tamo naravno nije jedinstven stav.

 

Zanimljivo je i da kod njih alternativa Orbanu i Fidesu nije neka progresivna opcija, vec umereni konzervativac Peter Madjar.

 

Isto tako je zanimljivo da Tiss za sada odjebava staru opoziciju isto kao sto i studenti odjebavaju nasu, kao i da postoji veliki otklon od madjarskog civilnog sektora

Edited 12 hours ago by nemanjaol
Vise dodataka

[MarkoKep]

Ne možete baš da poredite ovo što mi imamo u Srbiji sa Trampom, Orbanom, AfD-om i ostalim desničarima i populistima u Evropi jer je kontekst potpuno drugačiji. Na Zapadu, koliko god da su ti pokreti štetni i autoritarni po tendenciji, glasanje za njih se ipak zasniva na realnim interesima birača. 

 

Tipičan glasač AfD-a ne glasa zato što voli autoritarizam ili zato što je slepo lojalan lideru nego zato što ima vrlo konkretne motive iz svakodnevnog iskustva. Taj čovek vidi da mu je, posle prekida snabdevanja ruskim gasom i naftom i ubrzanih zelenih politika račun za grejanje i struju porastao, vidi da mu automobil koji vozi postaje sve skuplji za održavanje zbog novih ekoloških regulativa i ne vidi u tome napredak nego trošak koji mu jede platu. Radi, plaća poreze i ima osećaj da se taj novac preliva u socijalne transfere za migrante koji ne rade i/ili se bave kriminalom. To su realni problemi, bez obzira na to da li AfD nudi dobra ili loša rešenja. Ključno je da takav birač može sutra da promeni stranku ako se pojavi neko ko će ponuditi ubedljivija rešenja.

 

U Srbiji toga nema. Ovde se ne glasa ni za kakvu politiku, ni za kakva rešenja, nego se glasa za osobu. Može da poskupi struja, gorivo, hrana, mogu i Vučić i Šešelj lično da im se poseru po glavi i dalje će se glasati za njih. Budala ima svuda, ali u Nemačkoj budale glasaju za loša rešenja stvarnih problema a ovde se glasa bez ikakvih rešenja i logike, niti se ona nude.

 

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Smrtokapa said:

Nisam siguran koja je zapravo tvoja poenta ovim upisom, zvuči kao da je Mađari=Srbi pošto si opisao glasanje za Vučića sa kozmetičkim promenama.

 

2 hours ago, DameTime said:

Pa ovo sve zvuči jako poznato, da ne kažem da jednog ovakvog imamo u kući. Upravo si opisao "dragog Aleksandra" i onog prosečnog sns glasača, koji ne drži njegovu sliku uramljenu na zidu.

 

Tako da je sada još nejasnija tvoja potreba da minimizuješ mađarske probleme i nacionalizam, koji je i kod njih i te kako izražen, valjda kako bi podvukao poentu koliko naše govno smrdi. Ne brini, osećamo koliko bazdi. 

 

Samo sam spomenuo razlike, tj. glavnu razliku, a to je da mađarski nacionalizam nije napravio problema koliko ovdašnji. Činjenica je da se Srbija mešala u unutrašnje stvari skoro cele ex-YU, da se i danas meša i pravi probleme, dok Orban uglavnom smrdi u svoja četiri zida.

[DameTime]

29 minutes ago, MarkoKep said:

Tipičan glasač AfD-a ne glasa zato što voli autoritarizam ili zato što je slepo lojalan lideru nego zato što ima vrlo konkretne motive iz svakodnevnog iskustva

...

Budala ima svuda, ali u Nemačkoj budale glasaju za loša rešenja stvarnih problema a ovde se glasa bez ikakvih rešenja i logike, niti se ona nude.

 

Ironija je da bi Nemci, na osnovu svoje istorije, prvi trebalo da znaju koliko je kratak put od glasanja za stvarna rešenja do glasanja za vođu, pogotovo kada su u pitanju ti desni populisti. 

 

Ako neko u Nemačkoj ne vidi da je glavna politika AfD-a nacionalistička i, posledično, šovinistička, onda je taj obična budala. Ali ok, oni misle da će da im pojeftine gorivo, tako da je njihov izbor manje opasan.

 

Isto važi i za trampiste, gde mnogima polako dolazi iz dupeta u glavu za koga su glasali, ali je već kasno - ovaj se izuseravao kako u unutrašnju tako i u spoljnu politiku USA. Btw, ova romantizacija prosečnog glasača van Srbije me zaista fascinira.

[rodriguez]

dajte ljudi, nemojte o nemačkoj sa sve referencama na fašizam, to je baš onako težak lame kome nije mesto u dijalogu o srbiji.

 

to je za naše standarde preozbiljna zemlja koja je sa tom pričom ne samo završila kada je to trebalo nego, neki će reći, otišla predaleko (odnos prema izraelskim ratnim zločinima).

[DameTime]

Nemačka je zapravo odličan primer.

 

Uradili su sve što je trebalo, ponovo se izgradili, napredovali... I onda u 2020im godinama neke generacije glasaju za fakin AfD. Hello?!

 

Ponoviću, romantizacija prosečnog glasača u inostranstvu postoji samo u Srbiji, pri čemu se zaboravlja kako nismo jedini narod koji glasa zbog sopstvenog džepa, koristi, i(li) nacionalističkih uverenja.

[Perkos2]

54 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

 

Samo sam spomenuo razlike, tj. glavnu razliku, a to je da mađarski nacionalizam nije napravio problema koliko ovdašnji. Činjenica je da se Srbija mešala u unutrašnje stvari skoro cele ex-YU, da se i danas meša i pravi probleme, dok Orban uglavnom smrdi u svoja četiri zida.

Meša se Orban itekako u unutrašnje stvari pre svega Hrvatske a Srbiju baš i ne pita previše već radi šta mu je volja i gde mu je volja, njegov nacionalizam je što bi narodski rekli "istinski" za razliku od hulje kojeg za nacionalizam nije briga dok mu ne zatreba da spašava guzicu. Jeste da Orban ne koristi oružje ali sve ostale metode su mu vrlo efikasne, nema potrebe da ratuje.  

[robespierre]

3 hours ago, rodriguez said:

 

pa ne bi trebalo ni o nemcima ni o francuzima, nema nikakvih dodirnih tačaka. glavna vododelnica je što su tamo politički sistemi u kojima je promena vlasti na izborima ne samo moguća već u ugrađena u temelje demokratije, tako da su te priče o adf, NF i tako dalje za naš slučaj nebitne. mi takav sistem nemamo ni u naznakama od početka višepartijske demokratije.

 

politički trendovi su nešto drugo, uspon desnice, suverenista i sličnih pojava - pričati o tome bez uzimanja u jednačinu onoga što se desilo prethodnih 10+ godina je površno. eksplozija migracija ka EU, tramp u americi (od 2016. mislim) itd itd. sve to je naš deo sveta promenilo toliko da povratak nazad nije moguć ali politički sistem ipak nije ekstremno nedemokratski kao u srbiji pa ni u naknadno pominjanim slovakijama, bugarskama i drugim sa dna evropske kace.

 

Ne znam da li razumeš ali sve ovo što govoriš ide u prilog mojoj tezi koja pokušava da razbije tu budalaštinu Srbi=stoka dok ti silni milioni Nemaca i Francuza u izgrađenim demokratskim sistemima glasaju za likove prema kojima je Vučić kombinacija Lorda Palmerstona i Meterniha. 

 

Crnogorci su imali kriminalni kartel na vlasti 30 godina, i gle čuda od kako se taj kartel promenio država je krenula da funkcioniše u toj meri normalno da šanse da do kraja 2027. uđu u EU iznose 99%.

 

Ista ekipica sa foruma koja je tada fantazirala da će ti Srbi=stoka upropastiti CG kad državu zarobljenu u kandžama kriminalnog kartela vrate u demokratske okvire sada gusla da će studenti proglasiti Srbiju za novu rusku guberniju, unapred praveći sebi alibi (da, o tome se ovde radi) zašto neće izaći na izbore. 

 

I za kraj, da se podsetimo koga je kritički um Basara podržao na izborima u CG 2023? 

 

Quote

Filip David, Svetislav Basara i Mijat Lakićević podržali Đukanovića

 

Beogradski pisci Filip David i Svetislav Basara, kao i ekonomski analitičar, autor Peščanika Mijat Lakićević podržali su danas predsjednika Crne Gore i kandidata DPS-a Mila Đukanovića u drugom krugu predsjedničkih izbora.

 

Podsjećamo, pored njih, juče je više od 120 umjetnika, intelektualaca, novinara iz zemlje i regina potpisalo apel podrške Milu Đukanoviću na izborima 2. aprila.

U apelu se, pored ostalog, kaže: “Posve sigurni da se na predstojećim izborima ne bira između dva kandidata, nego između dva sistema vrijednosti, između evropske budućnosti Crne Gore i duhova velikodržavlja i poraženih ideologija, pozivamo građane da 2. aprila izađu na izbore, glasaju za Mila Đukanovića i odbrane budućnost koju smo izglasali crvenog 21. maja 2006. godine”.

 

[Eddard]

28 minutes ago, DameTime said:

Nemačka je zapravo odličan primer.

 

Uradili su sve što je trebalo, ponovo se izgradili, napredovali... I onda u 2020im godinama neke generacije glasaju za fakin AfD. Hello?!

 

Sad bih ja tebi trebalo, po nekim tvojim ranijim izjavama, da kažem da ne pametuješ iz daleka jer ti iz Srbije nemaš pojma šta se zaista dešava u Nemačkoj, pun mi je kufer vas Srba koji mislite da znate šta prosečan Nemac misli, i tako to 😜.

[robespierre]

Evo i ostatka tog čuvenog apela. Samo zameniti Jakov Milatović sa studentska lista i dobiće se 1:1 preslikano fantaziranje analitičkih umova ovog foruma. 

 

Quote

Pobjeda Jakova Milatovića bi, pak, omogućila potpunu kontrolu Moskve nad Crnom Gorom, skori „grčki scenario“ ekonomskog sloma, te dovršetak svih projekata destrukcije crnogorske politike, privrede i društva koje su sprovodile vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića. Ta bi pobjeda značila “zbogom“ snu o evropskoj Crnoj Gori i utapanje u projekat srpsko-ruskog svijeta – upozoravaju oni.

Takođe, kako dodaju, pobjeda politike koju personifikuje Jakov Milatović donijela bi u veoma skoroj budućnosti ne samo poništenje tekovina referenduma iz 2006. nego i tekovina Trinaestojulskog ustanka iz 1941. – poništenje procesa emancipacije Crne Gore.

 

U realnosti će nam za dve godine mahati iz EU.

[DJORDJE]

Churchill je rekao da je najbolji argument protiv demokratije razgovor sa prosecnim biracem. Prevedeno na srpski, narod je  stoka, a to sto razvijene zemlje razlikuje od Srbije  jeste  postojanje elite, koja je u sudbonosnim trenutcima donoslila odluke koje nisu uvek bile u skladu sa misljenjem mase. Srbija poslednjih 80 godina nema  elitu, ima kulove  tipa Beckovic i Cosic, koji su od partijskih aparatcika prerasli u nacionalne radnike.

[DameTime]

12 minutes ago, Eddard said:

Sad bih ja tebi trebalo, po nekim tvojim ranijim izjavama, da kažem da ne pametuješ iz daleka jer ti iz Srbije nemaš pojma šta se zaista dešava u Nemačkoj, pun mi je kufer vas Srba koji mislite da znate šta prosečan Nemac misli, i tako to 😜.

 

Hahahah touché. 

 

Vidi, nemam nikakav problem da prihvatim tvoje argumente, onda kad ih izložiš. Pogotovo jer imaš tu perspektivu osobe koja živi u Nemačkoj. 

 

Ono sa čim imam problem je kada dođeš i s visine nas poliješ govnima, pardon my Serbian, u stilu da je sve sranje, neizbežno, nije moglo niti će biti bolje, srpski narod je stoka koja zaslužuje sve što joj se dešava itd. Čak i da je sve to istina, nema nikakvu upotrebnu vrednost za nas koji još uvek živimo ovde i pokušavamo da se izborimo za neku svetliju budućnost (ali zaista, ne ovu sns varijantu), niti ostavlja prostora za dijalog.

 

I onda ti je @robespierre lepo ukazao na logičku falinku u tvom razmišljanju, gde ponovo nisi želeo da se upustiš u dijalog, nego ispada da mi sad pljujemo Nemce jer ne želimo da prihvatimo svoju odgovornost. No dobro, da te više ne psihoanaliziram. 😜

[Diogen]

Posto sam indirektno "prozvan" 🙂 evo da dam svoja dva centa na temu uloge dijaspore i njene podrske studentima i njihovom (uslovno receno) pokretu, i analogije danasnjeg momenta sa ulogom dijaspore u svrgavanju Slobe devedesetih.

 

Dve cinjenice prave svu razliku na svetu izmedju tog istorijskog momenta i ovog danasnjeg:

 

1. organizovan, makar u tom jednom ali vrednom ideoloskom cilju - ujedinjen, i logisticki odlicno koordinisan siroki opozicioni front - koji danas ne postoji u Srbiji

2. demografski sastav i socioloski profil i u Srbiji i u dijaspori '90-ih i danas

 

1.

Svi znamo i sve je napisano milion puta o opoziciji '90-ih u Srbiji, u najsirem mogucem kontekstu. Kakvih je sve tu politickih dijametralno suprotnih, ideoloski do nivoa paradoksa konfrontiranih stranaka i pokreta, politicara, patriota, zapadnjaka i rusofila, uopsteno receno kojekakvih likova sakupljenih s koca i konopca bilo, cudo je da nisu medjusobno poubijali i pre tog 5. oktobra. Koliko je to sve uopste imalo neku zdravu ideolosku okosnicu i zajednickih intresa znamo svi, obzirom na potonji epski raspad i ruzan razvod te sarenolike druzine naocigled razocaranog naroda koji je od njih ocekivao mnogo vise. To razocarenje naroda u opoziciju ce delom kumovati i povratku na vlast svega onoga protiv cega su se borili, ali i izazvati hronicnu apatiju i uopste bojkot izbora sto je naravno uvek dobra stvar za ove koji su se vec docepali vlasti. Za stotine hiljada drugih ce, myself included, neispunjenje datih obecanja nakon dolaska na vlast te opozicije: sprovodjenje lustracije, provere porekla imovine, kadrovske cistke po svim javnim preduzecima i drzavnim institucijama, otvaranje dosijea obavestajnih sluzbi itd itd - biti i kap koja ce preliti casu i naterala ih da spakuju dotadasnji zivot u par kofera i odu. 

 

Ipak, jedna stvar je okupila sve te ljude, stranke, i pokrete, ujedinivsi ih u jednoj jedinoj zajednickoj ideji a to je rusenje diktatora. I u tome su se udruzili i stranke, i partije, i doktori politickih nauka, istine radi i aktivni kriminalci, i monarhisti, i republikanci, i studenti, i penzioneri, i jos uvek zakunuti komunisti, ali i glavom i bradom i srpski Patrijarh... Jednostavno, to je bila kriticna ideja koja je sakupila kriticnu masu gde su sve razlike postale nebitne, ili bar manje bitne, za makar jedan kratak period vremena, dok se taj glavni posao ne obavi.

 

I to je taj koncept narodnog ujedinjenja i sloge od kojeg se svakom diktatoru dize kosa na glavi i koji uvek stremi svim snagama da razbije, kao sto radi i ovdasnji diktator - sa zaloscu moram konstatovati do sada sa velikim uspehom.

 

Danas je Srbija jedna potpuno druga drzava. Kao prvo, nema niti jednu opozicionu stranku sposobnu da samostalno sakupi 20 % glasova. Studentski pokret je iskra koja tinja, ali nazalost bez sireg nacionalnog konsenzusa, koji jednostavno ne postoji ni oko cemu i ni o jednoj temi. Srbija je danas podeljenija nego sto je Libija plemenski nakon oslobadjanja od Gadafija. Kad pogledate danasnju "opozicionu scenu" Srbije vi vidite jedino ko tu sa kim nece i ne moze pre nego sto mozete zamisliti da oni mogu zajedno u bilo cemu i za bilo sta. Trosimo energiju ovih mladih, jedini katalizator promena koji ova drzava jos ima, ali jednostavo nije svima do borbe na sve ili nista. Neki su delom na nekoj drzavnoj sisi, neki su dovoljno bliski sns-u pa im kaplje kinta, neki ne smeju, drugi moraju zbog posla... Pomenutih doktora politickih nauka nema ni lupom da ih trazite (aludiram na politicki kredibilne licnosti sposobne da okupe jacu snagu oko sebe), ranije pomenuti kriminalci su danas u direktorskim foteljama i skupstinskim klupama, monarhistima smetaju pazarski studenti na protestima i njihove sandzacke zastave, republikancima smetaju zastave monarhista i vernika, penzioneri su danas uglavnom najjaca snaga i glasacko uporiste vlasti, a danasnji Patrijarh je sve samo ne vodja stada nego klasicni sns poltron koji vise brine o tenderima koje treba da dobije od vlasti nego o nadstresnicama koje zbog bahatosti i korumpiranosti te vlasti ubijaju neduznu decu po Srbiji. Razjedinjeni smo po svim mogucim i nemogucim temama, osnovama, idejama i opredeljenjima, tragicno i zalosno podeljeni kao drustvo i narod. Porazavajuca je cinjenica da smo mi 25 godina nakon pada Slobe kao drustvo u gorem stanju nego '90-ih u njegovo vreme, i da ne mozemo da postignemo taj nacionalni konsenzus niti imamo toli(c)ko demokratskog kapaciteta.

 

Zasto je to tako, to je tema za neki forum i siroku politicko-sociolosku analizu, razloga je svakako vise nego jedan a sta treba i kako treba raditi da se to prevazidje ja ne znam. Znam samo, da toga nece biti ni brzo, ni skoro, odavno smo mi skrenuli s puta i uporno idemo stranputicama kao drzava i narod, pa ce nam i povratak na pravi put trajati jako, jako dugo...

 

2. Druga i podjednako bitna stavka je razlika u demografskom profilu tadasanje vs. danasnje Srbije i njene dijaspore. Iz kontakta sa nasim ljudima mogu vam reci da raspolozenje uglavnom odslikava stanje u Srbiji - svakome smeta nesto kod ovih drugih vise nego sto vide razloga da predju preko razlika u makar kratkotrajnom ali iskrenom kompromisu da se smeni zlotvor. Da li zavese, da li izjave, da li politicki CV, privrzenost istoku ili privrzenost zapadu, da li zbog toga sta je ko rekao ili sa kim se slikao, uglavnom ljudi ne vide sebe u takvom sirokom frontu iako uglavnom daju blanko podrsku studentima - ta podrska prestaje kad se na studentskim listama pojave ovaj ili onaj. Sa te strane gledano, ne ocekujte da dijaspora odluci bilo sta. Mnogi su apoliticni u smislu da im je pun kufer svega i da ih bukvalno ne interesuje sta ce se desiti, u fazonu su, odem dole jednom godisnje, vidim svoje, dok ovamo odradim penziju mozda se vratim ako bude bolje ako ne ostajem ovde i to je to. Mozda i bude vecina glasala za neku siru ujedinjenu listu, ali ce to zavisiti od sastava iste. Neki jednostavno ne mogu da oproste Lompara, drugi sto nema EU zastava, treci sto nema ovog ili onog opzicionara... Jednom recju, haos u Srbiji je preslikan i na dijasporu.

 

U ovom kontekstu jos nesta je jako bitno, i to u mnogo sirem smislu od smene ove ili one vlasti... A to je da je u Srbiji 1990. godine zivelo oko 7,7 miliona ljudi prosecne starosti 40 godina, danas zivi 6,6 miliona prosecne starosti 44,4 godine. Po sadasnjem trendu, 2050. godine ce nas biti oko 5,5 miliona. 

 

Ono sto hocu da kazem, je da nema smisla porediti devedesete i danas, jer je tad Srbijom hodalo mnogo vise mladih ljudi, mnogo vise studenata i srednjoskolaca, profila ljudi generalno revolucionarnog duha, spremih i sposobnih za politicku aktivnost. Danas je Srbija zemlja sa prosecnom starosti stanovnika cak i iznad proseka EU, koji je sam po sebi previsok. Srbija je devedesetih bila zemlja mnogo sklonija ideoloskim promenama, laksem stvaranju sirokog nacionalnog bloka i uopste udruzivanja u zajednickim idejama i ciljevima. Danas je Srbija zemlja od svega umornih sredovecnih ljudi, generacije upravo tih revolucionara devedesetih, i zemlja penzionera kojih je procentualno u demografskoj paleti 11 % vise nego devedesetih. Sve u svemu, u velikom smo problemu ali to kao da nikoga ne interesuje.

 

Sto se zlotvora i njegove diktature tice, nadam se da gresim ali mislim da nema izbora koje ce on izgubiti. Njegova kriminalna naprednjacka organizacija je proizvela 40 milijardera i preko 1000 milionera u zadnjih 10 godina, cije se bogatstvo uvecava svakim danom trajanja ove vlasti. Plasim se da pomislim na sta su sve spremni da se zastite, ali mislim da oni nece ustuknuti osim pred punom snagom pobunjenog naroda. Sta bih svojoj drzavi i narodu pozeleo osim svega najboljeg, ali nisam optimista da ce se mirnim putem ista resiti u naprednjackoj Srbiji. Previse su i preduboko svi oni uvalili svoje ruke u krv i med i plase se ovnog sto ih moze docekati tog 6. oktobra.

 

Ako nam kao narodu taj dan ikada uopste osvane...

[McLeod]

2 hours ago, MarkoKep said:

Ne možete baš da poredite ovo što mi imamo u Srbiji sa Trampom, Orbanom, AfD-om i ostalim desničarima i populistima u Evropi jer je kontekst potpuno drugačiji. Na Zapadu, koliko god da su ti pokreti štetni i autoritarni po tendenciji, glasanje za njih se ipak zasniva na realnim interesima birača. 

 

Tipičan glasač AfD-a ne glasa zato što voli autoritarizam ili zato što je slepo lojalan lideru nego zato što ima vrlo konkretne motive iz svakodnevnog iskustva. Taj čovek vidi da mu je, posle prekida snabdevanja ruskim gasom i naftom i ubrzanih zelenih politika račun za grejanje i struju porastao, vidi da mu automobil koji vozi postaje sve skuplji za održavanje zbog novih ekoloških regulativa i ne vidi u tome napredak nego trošak koji mu jede platu. Radi, plaća poreze i ima osećaj da se taj novac preliva u socijalne transfere za migrante koji ne rade i/ili se bave kriminalom. To su realni problemi, bez obzira na to da li AfD nudi dobra ili loša rešenja. Ključno je da takav birač može sutra da promeni stranku ako se pojavi neko ko će ponuditi ubedljivija rešenja.

 

U Srbiji toga nema. Ovde se ne glasa ni za kakvu politiku, ni za kakva rešenja, nego se glasa za osobu. Može da poskupi struja, gorivo, hrana, mogu i Vučić i Šešelj lično da im se poseru po glavi i dalje će se glasati za njih. Budala ima svuda, ali u Nemačkoj budale glasaju za loša rešenja stvarnih problema a ovde se glasa bez ikakvih rešenja i logike, niti se ona nude.

 

 

Sve lepo objasnjeno.

 

Da dodam jos nesto u diskusiji Srbi stoka vs Nemci nobles - Nijedna drzava osim Srbije nije na tlu Evrope napravila krvavi sukob i uvukla u isti pola te iste Evrope, evo do vidimo, majcice Rusije 20 godina posle.

 

To sto Madjari fantaziraju o Erdelju i Slovaci namerno prave autoput da zaobidje mesta sa madjarskom vecinom na jugu njihove zemlje su efemerne stvari, na granici glupavog navijackog prepucavanja, u poredjenju sa onim sto smo mi radili.

 

Da, Madjari koji glasaju za Orbana su debili, ili su isto potkupljeni, ali kao sto je Marko rekao oni glasaju za njega jer misle da obezbedjuju svoje interese. To sto to nije tacno i to sto su ih interesuju retardirane stvari je nesto drugo.

 

E a ako pogledamo Srbina koji glasa za SPS, pa radikale pa naprednjake, sta on obezbedjuje? Da ne dobije otkaz, ako je dobio preko stranke. Ako nije u toj grupi, sta obezbedjuje?

 

Da ne ratujemo sa nekim? Vucic je jedini inspirator mrznje. Da ne odu cene u kurac? Vec su otisle. Nadaju se da ce jednog dana Srbija ponovo biti velika? Gde Vucic van Beogradskog pasaluka kroci, tu trava za Srbe vise ne nice.

 

Znaci nivo retardiranosti jeste veci, radi se o potpuno delulu osobama koje su izgubile kontakt sa realnoscu.

[madzone]

Odličan forum, ne samo da smo stručnjaci za političku situaciju u Srbiji nego smo izgleda stručni da kritikujemo i Mađare, iliti da citiram "stoku" koja se usudila da glasa kako glasa, pa i čehe jer oni izgleda da ne znaju šta rade pa su rešili da malo promene pravac, a da ne spominjemo nemce koji eto ludi pa glasaju za tamo neku desničarsku partiju (kako se usuđuju, zbog prošlosti ne smeju da dignu glas protiv postepenog uništavanja svoje države). Mi iz Srbije bolje znamo šta i kako treba. U vezi nemaca, bio sam posle 10-tak godina u Nemačkoj, u Drezdenu, čuvena turistička tura od nekoliko sati. Prelep grad, prelepo sve, ali od imigranata nije moglo da se diše, na sve strane grupice koje ćoškare, prave buku, piju limenke koje gomilaju tu pored. Policija u pancirima i punoj ostaloj opremi, patrole po 3 policajca, razgovara sa njima, ubeđuje se, ovi im se cere u lice. Mene presreće verovatno sirijac koji se predstavlja kao bugarin, traži pare za autobus... Sve u svemu, blago rečeno, nisam se osećao prijatno, a kako je nemcima koji sa tim žive. I onda sam se pitao, šta je to fakn trebalo nemcima, nikada neću razumeti, kao da neko namerno pravi problem. Kako će se to rešiti na kraju, tako što će narod po celoj Evropi da izglasa neke opake desničare pa će da se desi neko sranje, možda u najgorem scenariju i neki ratić i proterivanje miliona. A naznaka toga je i jačanje desnice u nekim zemljama Evrope, ne pričam o dalekoj budućnosti.

[Tex_Willer]

41 minutes ago, Diogen said:

Posto sam indirektno "prozvan" 🙂 evo da dam svoja dva centa na temu uloge dijaspore i njene podrske studentima i njihovom (uslovno receno) pokretu, i analogije danasnjeg momenta sa ulogom dijaspore u svrgavanju Slobe devedesetih.

 

Dve cinjenice prave svu razliku na svetu izmedju tog istorijskog momenta i ovog danasnjeg:

 

1. organizovan, makar u tom jednom ali vrednom ideoloskom cilju - ujedinjen, i logisticki odlicno koordinisan siroki opozicioni front - koji danas ne postoji u Srbiji

2. demografski sastav i socioloski profil i u Srbiji i u dijaspori '90-ih i danas

 

1.

Svi znamo i sve je napisano milion puta o opoziciji '90-ih u Srbiji, u najsirem mogucem kontekstu. Kakvih je sve tu politickih dijametralno suprotnih, ideoloski do nivoa paradoksa konfrontiranih stranaka i pokreta, politicara, patriota, zapadnjaka i rusofila, uopsteno receno kojekakvih likova sakupljenih s koca i konopca bilo, cudo je da nisu medjusobno poubijali i pre tog 5. oktobra. Koliko je to sve uopste imalo neku zdravu ideolosku okosnicu i zajednickih intresa znamo svi, obzirom na potonji epski raspad i ruzan razvod te sarenolike druzine naocigled razocaranog naroda koji je od njih ocekivao mnogo vise. To razocarenje naroda u opoziciju ce delom kumovati i povratku na vlast svega onoga protiv cega su se borili, ali i izazvati hronicnu apatiju i uopste bojkot izbora sto je naravno uvek dobra stvar za ove koji su se vec docepali vlasti. Za stotine hiljada drugih ce, myself included, neispunjenje datih obecanja nakon dolaska na vlast te opozicije: sprovodjenje lustracije, provere porekla imovine, kadrovske cistke po svim javnim preduzecima i drzavnim institucijama, otvaranje dosijea obavestajnih sluzbi itd itd - biti i kap koja ce preliti casu i naterala ih da spakuju dotadasnji zivot u par kofera i odu. 

 

Ipak, jedna stvar je okupila sve te ljude, stranke, i pokrete, ujedinivsi ih u jednoj jedinoj zajednickoj ideji a to je rusenje diktatora. I u tome su se udruzili i stranke, i partije, i doktori politickih nauka, istine radi i aktivni kriminalci, i monarhisti, i republikanci, i studenti, i penzioneri, i jos uvek zakunuti komunisti, ali i glavom i bradom i srpski Patrijarh... Jednostavno, to je bila kriticna ideja koja je sakupila kriticnu masu gde su sve razlike postale nebitne, ili bar manje bitne, za makar jedan kratak period vremena, dok se taj glavni posao ne obavi.

 

I to je taj koncept narodnog ujedinjenja i sloge od kojeg se svakom diktatoru dize kosa na glavi i koji uvek stremi svim snagama da razbije, kao sto radi i ovdasnji diktator - sa zaloscu moram konstatovati do sada sa velikim uspehom.

 

Danas je Srbija jedna potpuno druga drzava. Kao prvo, nema niti jednu opozicionu stranku sposobnu da samostalno sakupi 20 % glasova. Studentski pokret je iskra koja tinja, ali nazalost bez sireg nacionalnog konsenzusa, koji jednostavno ne postoji ni oko cemu i ni o jednoj temi. Srbija je danas podeljenija nego sto je Libija plemenski nakon oslobadjanja od Gadafija. Kad pogledate danasnju "opozicionu scenu" Srbije vi vidite jedino ko tu sa kim nece i ne moze pre nego sto mozete zamisliti da oni mogu zajedno u bilo cemu i za bilo sta. Trosimo energiju ovih mladih, jedini katalizator promena koji ova drzava jos ima, ali jednostavo nije svima do borbe na sve ili nista. Neki su delom na nekoj drzavnoj sisi, neki su dovoljno bliski sns-u pa im kaplje kinta, neki ne smeju, drugi moraju zbog posla... Pomenutih doktora politickih nauka nema ni lupom da ih trazite (aludiram na politicki kredibilne licnosti sposobne da okupe jacu snagu oko sebe), ranije pomenuti kriminalci su danas u direktorskim foteljama i skupstinskim klupama, monarhistima smetaju pazarski studenti na protestima i njihove sandzacke zastave, republikancima smetaju zastave monarhista i vernika, penzioneri su danas uglavnom najjaca snaga i glasacko uporiste vlasti, a danasnji Patrijarh je sve samo ne vodja stada nego klasicni sns poltron koji vise brine o tenderima koje treba da dobije od vlasti nego o nadstresnicama koje zbog bahatosti i korumpiranosti te vlasti ubijaju neduznu decu po Srbiji. Razjedinjeni smo po svim mogucim i nemogucim temama, osnovama, idejama i opredeljenjima, tragicno i zalosno podeljeni kao drustvo i narod. Porazavajuca je cinjenica da smo mi 25 godina nakon pada Slobe kao drustvo u gorem stanju nego '90-ih u njegovo vreme, i da ne mozemo da postignemo taj nacionalni konsenzus niti imamo toli(c)ko demokratskog kapaciteta.

 

Zasto je to tako, to je tema za neki forum i siroku politicko-sociolosku analizu, razloga je svakako vise nego jedan a sta treba i kako treba raditi da se to prevazidje ja ne znam. Znam samo, da toga nece biti ni brzo, ni skoro, odavno smo mi skrenuli s puta i uporno idemo stranputicama kao drzava i narod, pa ce nam i povratak na pravi put trajati jako, jako dugo...

 

2. Druga i podjednako bitna stavka je razlika u demografskom profilu tadasanje vs. danasnje Srbije i njene dijaspore. Iz kontakta sa nasim ljudima mogu vam reci da raspolozenje uglavnom odslikava stanje u Srbiji - svakome smeta nesto kod ovih drugih vise nego sto vide razloga da predju preko razlika u makar kratkotrajnom ali iskrenom kompromisu da se smeni zlotvor. Da li zavese, da li izjave, da li politicki CV, privrzenost istoku ili privrzenost zapadu, da li zbog toga sta je ko rekao ili sa kim se slikao, uglavnom ljudi ne vide sebe u takvom sirokom frontu iako uglavnom daju blanko podrsku studentima - ta podrska prestaje kad se na studentskim listama pojave ovaj ili onaj. Sa te strane gledano, ne ocekujte da dijaspora odluci bilo sta. Mnogi su apoliticni u smislu da im je pun kufer svega i da ih bukvalno ne interesuje sta ce se desiti, u fazonu su, odem dole jednom godisnje, vidim svoje, dok ovamo odradim penziju mozda se vratim ako bude bolje ako ne ostajem ovde i to je to. Mozda i bude vecina glasala za neku siru ujedinjenu listu, ali ce to zavisiti od sastava iste. Neki jednostavno ne mogu da oproste Lompara, drugi sto nema EU zastava, treci sto nema ovog ili onog opzicionara... Jednom recju, haos u Srbiji je preslikan i na dijasporu.

 

U ovom kontekstu jos nesta je jako bitno, i to u mnogo sirem smislu od smene ove ili one vlasti... A to je da je u Srbiji 1990. godine zivelo oko 7,7 miliona ljudi prosecne starosti 40 godina, danas zivi 6,6 miliona prosecne starosti 44,4 godine. Po sadasnjem trendu, 2050. godine ce nas biti oko 5,5 miliona. 

 

Ono sto hocu da kazem, je da nema smisla porediti devedesete i danas, jer je tad Srbijom hodalo mnogo vise mladih ljudi, mnogo vise studenata i srednjoskolaca, profila ljudi generalno revolucionarnog duha, spremih i sposobnih za politicku aktivnost. Danas je Srbija zemlja sa prosecnom starosti stanovnika cak i iznad proseka EU, koji je sam po sebi previsok. Srbija je devedesetih bila zemlja mnogo sklonija ideoloskim promenama, laksem stvaranju sirokog nacionalnog bloka i uopste udruzivanja u zajednickim idejama i ciljevima. Danas je Srbija zemlja od svega umornih sredovecnih ljudi, generacije upravo tih revolucionara devedesetih, i zemlja penzionera kojih je procentualno u demografskoj paleti 11 % vise nego devedesetih. Sve u svemu, u velikom smo problemu ali to kao da nikoga ne interesuje.

 

Sto se zlotvora i njegove diktature tice, nadam se da gresim ali mislim da nema izbora koje ce on izgubiti. Njegova kriminalna naprednjacka organizacija je proizvela 40 milijardera i preko 1000 milionera u zadnjih 10 godina, cije se bogatstvo uvecava svakim danom trajanja ove vlasti. Plasim se da pomislim na sta su sve spremni da se zastite, ali mislim da oni nece ustuknuti osim pred punom snagom pobunjenog naroda. Sta bih svojoj drzavi i narodu pozeleo osim svega najboljeg, ali nisam optimista da ce se mirnim putem ista resiti u naprednjackoj Srbiji. Previse su i preduboko svi oni uvalili svoje ruke u krv i med i plase se ovnog sto ih moze docekati tog 6. oktobra.

 

Ako nam kao narodu taj dan ikada uopste osvane...

Sve ste upravu, ali smatram da do maja/juna ove godine su ljudi uzeli svoju stranu i sigurno da i jedna i druga strana barataju sa koliko toliko realnim rezultatima( na dan izbora radikali uvek lakše animiraju svoje da izlaze u odnosu na demokratski tip glasaca).

 

Svakim danom njegovi sve više umiru ili postaju nesposobni da glasaju( mada i tu idu od kuca do kuca kao sekte), dok novi talas mladih dolazi( problem jeste što nekih 70-72k samo godisnje).

 

Ja sam ubedjen da izbora do aprila 2027g neće biti, od tada će proći 30 meseci, suvo gledano njegova ciljna grupa u odnosu na 1 novembar 2024g ce se smanjiti za nekih cca 260k, dok studenti će dobiti nekih cca 180k potencijalnih glasova.

 

Sve je ovo teška generalizacija, ali jednostavno tako stvari stoje, imam veru da osoba rođena 1968g će masovnije izaći i glasati za studente( sve iznad 62 63g nažalost on uzima u većem procentu).

 

Kradje i mehanizmi istih će teško biti na mnogo višem nivou, a čak msm da se mogu blago i osujetiti.

 

Takodje sps je u ogromnom padu, kod njih tek biologija utiče i tek njima u odnosu na decembar 2023g ljudi umiru ili postaju nesposobni za izlazak, deo im uzima i nepomemik, a deo postaje i neutralan, oni padaju sa tih 250k koliko su imali 2023g na ispod 150k, a taj pad može biti i veći ako budu se utopili zajedno u listu sa sns( što sam ubedjen da će se desiti), jer deo njihovih to vidi kao prirodan put gubljenja identiteta stranke( taj neki Djuricev deo u sps).

 

I ono glavno, da on zna da uzima izbore oni bi do proleća ove godine već bili, da se on konsolidovao kroz vreme ti izbori bi bili negde u ovom trenutku, ili bi eventualno bili najavljeni za proleće 2026g.

 

Svestan je da kroz sve mahinacije on nema u širokoj koaliciji iznad 1,7m glasova, a zna kakav ce odaziv biti i koliko ce različitih grupacija koje tradicionalno ne izlaze sada izaći i glasati protiv njega.

 

Na prošlim izborima je nekih 1,4m opozicionih glasova bilo, a ne treba porediti koliko će sad izlaznost biti veća i koliko to njemu nikako ne odgovara, koji jednostavno ne dobija nove glasače, već vrlo mali deo svojih gubi koji postaju neutralni ili na strani studenta, a tek ponuletni su totalno protiv njega.

Edited 8 hours ago by Tex_Willer

[Volter]

Nova: Zapaljen automobil direktora PIO fonda - supruga Relje Ognjenovića prijavila da im je izgoreo BMW X7

 

https://n1info.rs/vesti/nova-zapaljen-automobil-direktora-pio-fonda-supruga-relje-ognjenovica-prijavila-da-im-je-izgoreo-bmw-x7/

 

Vredi auto ovog arogantnog naduvenka i više od 100 hiljade evrića. Sunce ti žarko, neverovatan boj ljudi se obogatio za vreme ovog režima. Muti smuti i drp kombinacije, a tu je verovatno i posebna dilerska grupa režima jer ova lova do krova svakako nije pala sa neba. Čitam prethodnih dana Terzić sa svojim sinovima poseduje 11 preduzeća, Ostoja Mijailović 30, Željko Drčelić dobija najunosnije poslove od države...Love je toliko da ne mogu je prebrojati. Nanu im naninu.

[Diogen]

Zato sam vise puta i napisao, plasi me na sta sve oni mogu biti spremni (a bice) kad bude trebalo odbraniti ta basnoslovna bogatstva i investicije u firme i nekretnine vredne desetine miliona...

 

I ovde je u jednoj emisiji pomenuto tih 40 milijardera nastalih za vreme naprednjacke vlasti, i sto rece jedan od komentatora, parafraziram, sta mislite koje poluge vlasti mora imati 40 ljudi na raspolaganju da za manje od decenije postanu milijarderi. Mislim da prosecan gradjanin nema ni priblizno u glavi koncept razmera kradje koja je u toku u naprednjackoj Srbiji. Bukvalno je na vlasti mafija koja je spremna na sve da ostane tu gde je, i naravno da nece zaliti para da to obezbedi.

 

Odatle i privatna obezbedjenja, kapuljasi, cuvari parkova, upravitelji cacilenda, civilne straze, narodne garde, i sve ostale paramilitarne grupacije ciji je cilj jedan a to je onaj koji im zadaju oni koji ih placaju - da stite trenutni poredak i vlast.

 

edit: slovo

Edited 8 hours ago by Diogen

[nemanjaol]

Ja sam nešto sve bliži stavu da sada imamo ova razmišljanja i prepucavanja oko liste i ljudi koji će biti na njoj pre svega zato što ima manje drugih dešavanja, pa možemo da budemo pomalo i 'dokoni'

 

U momentu kad se izbori raspišu, kada kampanja krene na maks i kada ljudi osete da ima šanse da ovim zlotvorima vidimo leđa, situacija će se ozbiljno promeniti.

 

Hoću reći da je lako, s' oproštenjem, palamuditi i cepidlačiti oko ovih većih ideoloških pitanja i sastava liste dok je sve ovo na teoretskom nivou. Biće sasvim druga stvar kada se približi izborni dan, tada će veliki broj ljudi koji sada ima neke zamerke da zapuši i oči i uši i nos, samo da nekako doprinese skidanju ovih sa vlasti.

 

Zato je trenutno mnogo važnije od svega ostalog obezbediti tu brojku od par desetina hiljada ljudi koji će biti spremni da uzmu aktivno učešće u kampanji, da budu kontrolori, posmatrači, deo mobilnih timova; da budu fizičko prisustvo u blizini svog biračkog mesta i ostalo. Njihova mobilizacija i obučavanje su glavni zadatak, ovi što se sad premišljaju će se brzo predomisliti ako pobeda bude nadomak ruke.

[Barkley#34]

6 hours ago, DJ_Vasa said:

 

 

Samo sam spomenuo razlike, tj. glavnu razliku, a to je da mađarski nacionalizam nije napravio problema koliko ovdašnji. Činjenica je da se Srbija mešala u unutrašnje stvari skoro cele ex-YU, da se i danas meša i pravi probleme, dok Orban uglavnom smrdi u svoja četiri zida.

U vezi sinoćne rasprave, različiti su bili konteksti iz kojih su različite države ulazile u postkom/soc doba, o tome se mora voditi računa pri poređenju. Kod nas je u osnovi bio Slobin apsolutizam, nacionalizam je njemu bio oruđe. Da su ga HR i SLO prihvatili za Tita vol. 2, bukvalno se santimetar ne bi pomerile granice niti bi bilo ratnih sukoba. Moglo bi još da se diskutuje na tu temu ali ne mora sada.

 

Što se tiče citiranog dela, mislim da ti i Mek grešite. Posledice Orbanovštine su daleko veće po kontinent od bilo kog apsolutiste ili kasapina južno od Ungarije. Čovek bukvalno godinama koči reformu i razvoj EU, pravi probleme u vezi pomoći UKR, predstavlja Putinovu (a pomalo i kinesku) petu kolonu u Uniji, a sad je i glavni evropski saveznik Trampu i Putinu u društvenom, ekonomskom, kulturnom i kakvom sve ne preoblikovanju sveta. Dodatno, podržava balkanske diktatore. On je bukvalno sve ono što su Milošević i Vučić ikada želeli da budu.

 

Da nije bilo takve uloge Mađarske, opravdano se možemo upitati da li bi Putin onako opušteno upao u Ukrajinu i kako bi izgledala EU danas.