Vox Populi - Vox Dei

[Smrtokapa]

A šta je taj famozni IQ? Neka datost? Ono, dobijemo nisku inteligenciju rođenjem, pa smo neka niža rasa?

 

I taj koeficijent se popravlja, obrazovanjem, smanjenjem siromaštva, nemanjem olova u organizmu, kvalitetnim snom, kvalitetnim uređenjem životnog prostora, gde spadaju i kuća i posao i ulica, smanjenjem količine đubreta u medijima (svih vrsta), čak i faktorima na koje ne možemo uticati, dakle treba i doza sreće.

 

Ovo jeste jedna vrsta začaranog kruga, ali nije sasvim nepromenljivo, a objašnjavati naše nesreće niskim ikuom je jedan fatalistički uvid koji nam ne donosi nikakvo korisno saznanje.

 

+1 za Pračeta, možda nije visoka kultura ali je korisniji od Uelbeka za popravljanje stavki koje utiču na razne ikuove.

Edited 8 hours ago by Smrtokapa
Autokorekt isto smanjuje IQ i treba ga ukinuti

[Volter]

Mislim da mi kao narod često teramo u krajnost. Jedni se busaju u grudi da smo nebeski narod, najpametniji, najjači, nenadjebivi, drugi da smo najgori, najtupaviji, svakog dana za nešto loše čujem - srpska posla, Srbin je njagori. Stvarno smo posebni, šampioni u hvaljenju i pljuvanju. 

[McLeod]

Nije IQ jedini i generalno smatram da je vrlo nesavrsen alat za merenje inteligencije (ako se ona i moze generalizovati i kvantifikovati), naravno da tu utice i kvalitet obrazovanja, okolina i tako dalje i tako blize, i to mnogo vise, ali da postoje bioloski faktori zbog kojih smo izmedju ostalih i mi nazadan narod, naravno da postoje.

 

Pocev od toga da smo u ratovima u poslednjih 200 godina izgubili ogroman deo populacije, kao i da je ne tolika, ali svakako znacajna brojka, zauvek napustila ovu zemlju.

 

Oni kojih vise nema su u proseku (bili) sposobniji i inteligentniji od onih koji su ostali.

 

Dalje, iz nekih razloga (da ne otvaramo sad tu novu siroku diskusiju) mi smo ovde imali raslojavanja stanovnistva na nacine koji nisu svojstveni razvijenim drustvima, a u poslednjih 10 godina se "unapredila" i metastazirala mafijaska raspodela. Deca privilegovanih, koji su se popeli negativnom selekcijom, uveliko grade svoje zivote u svom bablu i druze se i mnoz(ic)e se sa sebi slicnima.

 

Sto ce dodatno pospesiti smanjenje prosecne inteligencije stanovnika ove zemlje.

 

To se i pre desavalo, sada je to sto bi mladi rekli turbo, i taj bioloski faktor ni najmanje nije beznacajan.

[ters]

Evo price o IQ:

 

Negdje u industrijskoj zoni neke EU zemlje, između mirisa emulzije i zujanja bušilica, radio je majstor X - iz Bosne ili Srbije. Dobar radnik, kažu. Uvijek prvi dođe, zadnji ode. Normu prebacuje, šefovi zadovoljni. Mašina mu bruji kao sat, dijelovi ispadaju jedan za drugim — precizno, po crti, po duši. Samo, mašina - ta ista hvaljena, njemačka, sa svjetlećim ekranom i dugmetom na kojem piše Start kao da zapovijeda svemiru - bušila je, rek’o bi čovjek, k’o da je malo pijana. Par milimetara ukrivo, ali dovoljno da majstor to vidi. Ima on oko za to, bolje nego laser.

 

Nije ništa rekao. Nego kad mu dodje novi komad na obradu on se malo napne pa ga odigne malo iz ležista - milimetar-dva. Nategne, podigne, gurne, podboči. Komad težak dvadeset kila, ali ima on ruke k’o kliješta i ponos k’o planinu. Kad mašina završi, rupa ravna — ravnija nego kod bilo koga.  I tako svaki dan. Normu prebaci, svi mu čestitaju. Malo ruke bole ali nadmudrio je švapsku mašinu...

 

Do njega radi majstor Y. Miran čovjek, po pravilima, sve mjeri, bilježi, zapisuje. X bi cak rekao pomalo glup kada sve zapisuje. Isti posao, ista mašina. I njemu dijelovi idu ukrivo, ali on jednostavno prijavi da mašina buši komade mimo specifikacije i zove inženjere. Oni dođu, nose laserske mjerače, nivelišu, šarafe, čitaju dijagrame, mjere uglove. Majsto Y ne dobije prebačaj norme jedne sedmice, pa ni punu platu jer je na čekanju da mu se mašina osposobi. A inženjeri u par dana odrade šta treba - i podese i sve ostale mašine u fabrici osim kod majstora X jer ne njoj komadi ispadaju po specifikaciji jer on diže 300 komada od 20 kila dnevno i uživa u svojoj pameti...

 

Edited 8 hours ago by ters

[robespierre]

1 hour ago, McLeod said:

 

 

I ja bih 10 puta pre izabrao Praceta umesto Kamija i Uelbeka vala.

 

Nije to poenta, nego da neko ko je završio osnovno i srednje obrazovanje u Skandinaviji i stekao akademsko zvanje u Americi nikad nije ni čuo za Kamija. Kod nas je Stranac obavezna lektira u gimnaziji. 

 

____________________

 

I najveća je glupost da smo lenj narod ili šta već, ja znam koliko se radi u mojoj kancelariji u Beogradu, a koliko u drugim predstavništvima, pa i u centrali u Nemačkoj. Bukvalno ih mi iz Beograda sve 'lebom hranimo, a imamo najmanje plate. 

[MeanMachine]

49 minutes ago, ters said:

Evo price o IQ:

 

Negdje u industrijskoj zoni neke EU zemlje, između mirisa emulzije i zujanja bušilica, radio je majstor X - iz Bosne ili Srbije. Dobar radnik, kažu. Uvijek prvi dođe, zadnji ode. Normu prebacuje, šefovi zadovoljni. Mašina mu bruji kao sat, dijelovi ispadaju jedan za drugim — precizno, po crti, po duši. Samo, mašina - ta ista hvaljena, njemačka, sa svjetlećim ekranom i dugmetom na kojem piše Start kao da zapovijeda svemiru - bušila je, rek’o bi čovjek, k’o da je malo pijana. Par milimetara ukrivo, ali dovoljno da majstor to vidi. Ima on oko za to, bolje nego laser.

 

Nije ništa rekao. Nego kad mu dodje novi komad na obradu on se malo napne pa ga odigne malo iz ležista - milimetar-dva. Nategne, podigne, gurne, podboči. Komad težak dvadeset kila, ali ima on ruke k’o kliješta i ponos k’o planinu. Kad mašina završi, rupa ravna — ravnija nego kod bilo koga.  I tako svaki dan. Normu prebaci, svi mu čestitaju. Malo ruke bole ali nadmudrio je švapsku mašinu...

 

Do njega radi majstor Y. Miran čovjek, po pravilima, sve mjeri, bilježi, zapisuje. X bi cak rekao pomalo glup kada sve zapisuje. Isti posao, ista mašina. I njemu dijelovi idu ukrivo, ali on jednostavno prijavi da mašina buši komade mimo specifikacije i zove inženjere. Oni dođu, nose laserske mjerače, nivelišu, šarafe, čitaju dijagrame, mjere uglove. Majsto Y ne dobije prebačaj norme jedne sedmice, pa ni punu platu jer je na čekanju da mu se mašina osposobi. A inženjeri u par dana odrade šta treba - i podese i sve ostale mašine u fabrici osim kod majstora X jer ne njoj komadi ispadaju po specifikaciji jer on diže 300 komada od 20 kila dnevno i uživa u svojoj pameti...

 

 

Nije to iq. To je radna kultura zemlje. Bosanac je došao iz zemlje gde rukovodilac kaže majstorima kakvi ste vi majstori ako vam sve treba (mašina ispravna, adekvatan alat, materijal po specifikaciji).

 

Ja danas muku mučim sa našim starima da im objasnim da je vreme majstora prošlo. Klinac danas ako zna da čita crtež mi da se udaramo nogicama u dupe. Kakvo crno oštrenje burgija, vidija, struja iz ruke... I uvek se debata završi na tome kako je nekad bilo...

 

A da ako se pokvari mašina koja je odavno za otpad komentar je ma ne umeju da je podese ili namerno je pokvarili jer eto radi skoro pola veka i baš se sad pokvarila 😁

 

E to su ti rukovodioci o kojima samo pisao na početku.

Edited 7 hours ago by MeanMachine

[Sen]

Ne valja ni visok IQ, bolje je imati niži, lakši je život onda. Samo da penzije ležu redovno, živi se teško al' biće bolje, predsednik se bori i gradi puteve, pomaže koliko može, daje zejtin, brašno, blokče sa olovkom i poneki dinar kada može, i nek je živ predsednik i kuj ga glasa. Najveći stres je ko će ostati a ko će biti izbačen sa Farme.

[DJ_Vasa]

1 hour ago, McLeod said:

Nije IQ jedini i generalno smatram da je vrlo nesavrsen alat za merenje inteligencije (ako se ona i moze generalizovati i kvantifikovati), naravno da tu utice i kvalitet obrazovanja, okolina i tako dalje i tako blize, i to mnogo vise, ali da postoje bioloski faktori zbog kojih smo izmedju ostalih i mi nazadan narod, naravno da postoje.

 

Naravno da nije jedini, a nezgodno je i kao pojam jer ima više vrsta inteligencije. Pošto nisam iz branše, mogu da se izrazim samo narodski – ima mnogo glupih, a glupi su k'o tocilo.

[Utopista]

 

15 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Naravno da nije jedini, a nezgodno je i kao pojam jer ima više vrsta inteligencije. Pošto nisam iz branše, mogu da se izrazim samo narodski – ima mnogo glupih, a glupi su k'o tocilo.

Pao je mrak i spava mi se a imam još posla, tako da sada ni ja ne bih više bio onako nežan i blag kao danas dok me je kupalo Miholjsko sunce... 🤣

[ters]

1 hour ago, MeanMachine said:

 

Nije to iq. To je radna kultura zemlje. Bosanac je došao iz zemlje gde rukovodilac kaže majstorima kakvi ste vi majstori ako vam sve treba (mašina ispravna, adekvatan alat, materijal po specifikaciji).

 

Ja danas muku mučim sa našim starima da im objasnim da je vreme majstora prošlo. Klinac danas ako zna da čita crtež mi da se udaramo nogicama u dupe. Kakvo crno oštrenje burgija, vidija, struja iz ruke... I uvek se debata završi na tome kako je nekad bilo...

 

A da ako se pokvari mašina koja je odavno za otpad komentar je ma ne umeju da je podese ili namerno je pokvarili jer eto radi skoro pola veka i baš se sad pokvarila 😁

 

E to su ti rukovodioci o kojima samo pisao na početku.

 

Upravo to sam zelio da kazem - ono sto mnogi smatraju IQ je u stvari sistemski pristup problemima i disciplina i podjela posla - radis samo ono sto znas kako se radi. Ne postoje bitne  razlike u IQ (+- 10 poena) medju narodima i drzavama koje bi opravdavale drasticno razlicite rezultate koje postizu u razlicitim oblastima djelovanja - samo prihvatanje sistemskog pristupa i unapredjivanje onoga sto nije dobro umjesto totalni reset nakon svake vladajuce garniture) - mada izgleda da u ovom pogledu neke zemlje uce od nas, umjesto da bude obratno.

Edited 6 hours ago by ters

[DameTime]

2 hours ago, McLeod said:

Nije IQ jedini i generalno smatram da je vrlo nesavrsen alat za merenje inteligencije (ako se ona i moze generalizovati i kvantifikovati), naravno da tu utice i kvalitet obrazovanja, okolina i tako dalje i tako blize, i to mnogo vise, ali da postoje bioloski faktori zbog kojih smo izmedju ostalih i mi nazadan narod, naravno da postoje.

 

Oblast inteligencije je jedna od najistraživanijih oblasti u psihologiji, od 60ih godina prošlog veka na ovamo.

 

IQ nije alat za merenje inteligencije, već jedna operacionalizacija jedne od više vrsta inteligencije koje postoje. Alati za merenje inteligencije su instrumenti (testovi), koji ne služe za generalizaciju već predstavljaju pokušaj standardizacije u merenju. Tu konkretno mislilo na g faktor (tzv. opšta inteligencija), koja je dugo smatrana jedinom vrstom inteligencije, pretežno definisana genetskim potencijalom. Kako su izranjale nove teorije, napuštena je ideja o jednom opštem faktoru koji može da opiše ovako kompleksnu pojavu.

 

Kao i većinu fenomena u psihologiji, inteligenciju je moguće kvantifikovati, samo je potrebno biti obazriv u tumačenju rezultata. Ako je instrument validiran tj. pokazana je njegova pouzdanost, on nas može dovesti do korisnih saznanja. Tu je onda važno i o kojoj vrsti inteligencije govorimo (verbalna, neverbalna, spacijalna, muzička, logička itd), kao i koju teoriju uzimamo za polaznu tačku (pr. Spierman, Catel-Horn-Carrol), koji smo test koristili da ispitamo tu neku vrstu inteligencije koja nas zanima (npr. najpoznatiji je Wexler, postoji i za decu i odrasle)...

 

Što se tiče ovog dela o uticaju sredine ili genetike, uglavnom se govori o podeli na fluidnu i kristalizovanu inteligenciju. Fluidna je neverbalna inteligencija, koja se najčešće operacionalizuje preko različitih zadataka koji angažuju spacijalne i logičke sposobnosti (ako ste nekad radili čuvene zadatke s matricama...pakao...), a smatra se da je definisana nasleđem. Kristalizovana inteligencija je pak verbalna inteligencija, često se naziva i "školskom" inteligencijom jer je pod uticajem obrazovanja koje osoba prolazi tokom života. Samim tim se smatra da se kristalizovana inteligencija može unapređivati te da osoba može imati više skorove na testovima kako sazreva, a fluidna ne.

 

Što se tiče obrazovanja i kulturoloških razlika, postojale su, no vremenom je otkriveno da u sredinama gde deci nije dostupno obrazovanje, koja nemaju prethodna iskustva sa takvim zadacima, ta deca imaju niže skorove. I da su neopravdano smatrana "glupljim" od svojih vršnjaka iz recimo USA ili Nemačke. Testovi inteligencije su dakle osetljivi na iskustvo.

 

2 hours ago, McLeod said:

Oni kojih vise nema su u proseku (bili) sposobniji i inteligentniji od onih koji su ostali.

 

Izvor? 

 

Odgovor na ovo pitanje:

2 hours ago, Smrtokapa said:

A šta je taj famozni IQ? Neka datost? Ono, dobijemo nisku inteligenciju rođenjem, pa smo neka niža rasa?

 

je, naravno, ne. Nekada je to bio zaključak, ali je u nauci napušten još pre više od 50 godina.

TL;DR niti smo (toliko) nazadan narod, niti je to predodređeno genetikom. Nema potrebe ići u takve ekstreme samo zato što loše biramo vlast. 

[DameTime]

Jedna od omiljenih stvari na internetu danas - kako ljudi napušavaju MUP Srbije u komentarima objave, preko koje mole da se neko prijavi za obuku u Sremskoj Kamenici.

[DJ_Vasa]

22 minutes ago, DameTime said:

Oblast inteligencije je jedna od najistraživanijih oblasti u psihologiji, od 60ih godina prošlog veka na ovamo.

 

IQ nije alat za merenje inteligencije, već jedna operacionalizacija jedne od više vrsta inteligencije koje postoje. Alati za merenje inteligencije su instrumenti (testovi), koji ne služe za generalizaciju već predstavljaju pokušaj standardizacije u merenju. Tu konkretno mislilo na g faktor (tzv. opšta inteligencija), koja je dugo smatrana jedinom vrstom inteligencije, pretežno definisana genetskim potencijalom. Kako su izranjale nove teorije, napuštena je ideja o jednom opštem faktoru koji može da opiše ovako kompleksnu pojavu.

...

 

Ja sam previše davno učio psihologiju, čitao Gardnera i nisam pratio istraživanja pošto sam iz druge struke, ali me zanima sledeće – koja vrsta inteligencije su u pitanju kada je neko glup k'o tocilo i veruje da živi u ekonomskom tigru, u obećanja Velikog Vođe, od kojih su većina bajke ili neispunjena, kada misli da mu Veliki Vođa daje penziju, iako je uplaćivao u fond, kada misli da su studenti ustaše i strani plaćenici ili kada veruje u bajke kao što je Velika Srbija?

 

Zaista sam zaboravio šta je sve pisao čika Gardner po tom pitanju, ali ima u narodu jedna reč koja opisuje takve – glup.

Edited 5 hours ago by DJ_Vasa

[DameTime]

5 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ja sam previše davno učio psihologiju, čitao Gardnera i nisam pratio istraživanja pošto sam iz druge struke, ali me zanima sledeće – koja vrsta inteligencije su u pitanju kada je neko glup k'o tocilo i veruje da živi u ekonomskom tigru, u obećanja Velikog Vođe, od kojih su većina bajke ili neispunjena, kada misli da mu Veliki Vođa daje penziju, iako je uplaćivao u fond, kada misli da su studenti ustaše i strani plaćenici ili kada veruje u bajke kao što je Velika Srbija?

 

Zaista sam zaboravio šta je sve pisao čika Gardner po tom pitanju, ali ima u narodu jedna reč koja opisuje takve – glup.

 

Šta treba da odgovorim na ovo? 

[Don Dusko]

Pa Vaso mogu biti ljudi i pametni a izmanipulisani zbog svojih nekih uverenja.

Jeste sto si pametniji veca sansa je da prozres kroz tu manipulaciju al opet ima ljudi koji su doktori(fak obrazovanje) a Srbuju najvise.

Evo znam jednog koji je doktorirao u Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu pomislis pametan covek a ono slusa Krajiske pesme, cita Legiju i sta sve ne.Nacionalista ono teski....

Tako da.

[DJ_Vasa]

9 minutes ago, DameTime said:

 

Šta treba da odgovorim na ovo? 

 

Pa evo pitanja: 

 

Quote

koja vrsta inteligencije su u pitanju kada je neko glup k'o tocilo i veruje da živi u ekonomskom tigru, u obećanja Velikog Vođe, od kojih su većina bajke ili neispunjena, kada misli da mu Veliki Vođa daje penziju, iako je uplaćivao u fond, kada misli da su studenti ustaše i strani plaćenici ili kada veruje u bajke kao što je Velika Srbija?

 

Spacijalna nije, muzička nije, valjda nije ni jezička, zaboravio sam. Ne zezam se, samo pitam koja vrsta inteligencije je u pitanju kada je neko glup u navedenom smislu.

Edited 5 hours ago by DJ_Vasa

[Malkolm Brogdon]

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Pa evo pitanja: 

 

 

Spacijalna nije, muzička nije, valjda nije ni jezička, zaboravio sam. Ne zezam se, samo pitam koja vrsta inteligencije je u ptianju kada je neko glup u navedenom smislu.

Ona na koju pre svega utice kvalitet obrazovanja i sredina u kojoj se odrasta.

 

Pod sredinom mislim da ce uglavnom slabije obrazovani roditelji losije razumeti koliko je obrazovanje bitno i samim tim to nece preneti ni na svoju decu, te losije rezultate mozemo da ocekujemo i u narodnoj generaciji. Takodje ce i ostatak okruzenja biti slabije obrazovan / slabije razumeti koliko je obrazovanje bitno pa ni sa te strane nece postojati nikakva vrsta pritiska.

 

Sigurno ima vise smisla nego da smo se kao narod kolektivno nagutali azbesta i zaglupeli.

[DJ_Vasa]

20 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Ona na koju pre svega utice kvalitet obrazovanja i sredina u kojoj se odrasta.

 

Pod sredinom mislim da ce uglavnom slabije obrazovani roditelji losije razumeti koliko je obrazovanje bitno i samim tim to nece preneti ni na svoju decu, te losije rezultate mozemo da ocekujemo i u narodnoj generaciji. Takodje ce i ostatak okruzenja biti slabije obrazovan / slabije razumeti koliko je obrazovanje bitno pa ni sa te strane nece postojati nikakva vrsta pritiska.

 

Sigurno ima vise smisla nego da smo se kao narod kolektivno nagutali azbesta i zaglupeli.

 

Ma razumem ja i to, ali ne razumem da ti neko prodaje maglu da živiš u ekonomskom tigru, tamo neke leteće automobile i svemirske brodove, da kenja o ne znam kakvim uspesima, a ti živiš u neasfaltiranoj ulici bez kanalizacije, brojiš svaki dinar za hranu, nema za šta pas da te ujede, ali veruješ u te gluposti.

[Malkolm Brogdon]

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ma razumem ja i to, ali ne razumem da ti neko prodaje maglu da živiš u ekonomskom tigru, tamo neke leteće automobile i svemirske brodove, da kenja o ne znam kakvim uspesima, a ti živiš u neasfaltiranoj ulici bez kanalizacije, brojiš svaki dinar za hranu, nema za šta pas da te ujede, ali veruješ u te gluposti.

Slicno kao sto je Edvard Bernejs pre nekih 100 godina prodao zenama pricu da su cigarete zapravo baklje slobode, iako i nije neka sloboda da svakodnevno gutas dim.

 

Za malo dublji insight na temu koliko je propaganda mocna preporucujem Adam Curtis - The Century of the Self