Jump to content

Treba ostati psihofizicki zdrav i prav! :)


kalistenika u rutini

Recommended Posts

Kako posle ovoga da budes trezne glave?

https://abc7news.com/education/newsom-expected-to-make-call-on-reopening-ca-schools-sources-say/6320366/?fbclid=IwAR2bL-K4BF2aQpN4pQyDU_DII9sW-j5TwnJOYAdKkNSqLOUfq64vzq4qnDo

 

Pa onda 🙂

Orange County's largest school districts won't comply with Board of Education vote to return to classroom

 

Kako biti pametan, ovde. Nece da te slusaju i ne puse u WC-u, a sad ce kao da nose maske i sakriju svoj skupi make-up.

AAAAAAjjjjjjjjAAAAAAjjjjjjAAA

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
Quote

 

Anja Vuković i Strahinja Tanasković, u javnosti poznati kao Whatifness par, ovih dana su imali iskustvo koje vraća veru u ljude, dobrotu i poverenje. Za naš portal su ispričali kako su im ljudi s društvenih mreža pomogli da uđu u trag davno izgubljenoj dedovini i šta se desilo nakon toga.

Anja i Strahinja su pre nekoliko godina digli ruke od posla “od devet do pet”. Imali su 500 evra kad su počeli da žive onako kako hoće. U Kambodži su prodavali krem bananice, celu Evropu su obišli u kombiju, a onda im je sinulo da krenu u specijalan pohod na eks-Ju u kojem će pratiti tragove maršala Tita. Korona ih je delimično zaustavila u planovima, ali su u februaru sa tri ortaka počeli da dižu kućicu. Radili su po 15 sati dnevno i spavali u dva kombija. Kućica je nikla posle 40 dana i tu su se izolovali tokom vanrednog stanja. Sada izgleda kao iz bajke.

 

Ovih dana njihovi pratioci na Instagramu su postali direktni učesnici potrage za “izgubljenom dedovinom”. Anja i Strahinja za Nova.rs otkrivaju da je ta priča stara skoro 50 godina i ostala je nerešena do sad.

Sve je počelo 1973. kada je Strahinjin deda Nićifor kupio komad zemlje na Divčibarama od jednog čoveka, na reč. Papire nikad nije uzeo, jer mu je ta reč bila zakon, a u poštenje i čast te porodice nije imao ni najmanju sumnju.

Deda se ubrzo razboleo i umro, mlad, u pedesetim godinama. Papirologija nije sređena i placu je počeo da se gubi trag.

“Mama i baba su nam baš sad priznale da su o tome često razmišljale, tištilo ih je što nisu stigle da dovedu do kraja dedin ‘projekat za uživanje’.

Prošlo je skoro 30 godina od tada. Gde li je dedin plac, ko je vlasnik i da l’ je tamo sad tursko kupatilo nekog hotela… ne zna ni sam Bog. Prošle nedelje smo se vozili po planini i kad smo Anja i ja čuli priču, javio nam se ‘džaba smo se rodili ako ovo ne probamo” impuls.

113893887_2671815606404388_6370716571684 Foto: Instagram/ whatifness

Sakupili smo šta smo imali od činjenica (nadimak sina od vlasnika placa, informaciju da ima beleg od vatre na licu i gde živi) i okačili na Instagram, sa nadom da nam stigne još neka informacija od ljudi iz tog kraja.

115735216_710425106466620_84575755047140 Foto: Instagram/ whatifness

Dojave su krenule da pršte. Ubrzo smo imali sve što nam treba da pronađemo dotičnog crkvenjaka iz Krčmara, koji je, jedini nama poznati član familije Simović.

116133756_395135638124407_18818966504501 Foto: Instagram/ whatifness

*

113034626_288513695581635_75225958500031 Foto: Instagram/ whatifness

Ohrabreni nekim informacijama koje su se poklopile, sutradan smo krenuli u mesto gde se 1973. godine deda rukovao sa Milanom Simovićem, kada je kupio plac.

113704537_3082600818442101_4706358301762 Foto: Instagram/ whatifness

Posle dvočasovnog šipčenja i priče sa meštanima, saznali smo da u njihovoj porodičnoj kući više nema nikoga. Nažalost umro je i njegov sin. Vratili smo se kući sa srušenim sneškom i telefonom od drugog brata, jedinog potencijalnog naslednika. Ali sve nam je govorilo da treba da budemo realni, i od vraćanja davno zaboravljene dedovine nema ništa.

 

I onda je kucnuo čas istine. Majka zove telefonom tog čoveka, Stanišu. Tačan je broj. Mi slušamo kako on preko telefona sluša mamu i uglavnom govori ništa ili mhm, eventualno pokoje – da. Međutim, kako teče razgovor, otvaraju se neke karte. Deda je bio direktor škole u Brežđu i puno je uradio za taj kraj, sazidao školu i kuće za nastavnike, da ne bi odlazili iz sela. Sa reputacijom omanjeg seoskog Tita, bilo je nemoguće da se Staniša ne seti dede. Znao je, i čak iako je tada bio dete, potvrdio je priču, kao neka vrsta ‘poslednjeg Mohikanca ovosvetske časti’. I vratio nam čovek plac i veru u čovečanstvo. Lepo je deda rekao pre 50 godina: ‘Ne brinite se za papire, Simovići su pošteni ljudi.’

Mama je ushićena jer oseća da je pomogla ocu da završi šta je započeo, a mi planiramo da napravimo planinsku kućicu i da zahvaljujući dedinoj legendarnosti koja prevazilazi decenije, i poštenju jedne familije, uživamo u lepotama ove divne planinice.

Nekako verujemo da nam je ovaj izazov deda verovatno ostavio u amanet, da nas nauči da nikad ne prestajemo da pokušavamo nemoguće stvari i da verujemo u ljude, iako to više nije praksa! Hvala ti deda!”, otkriva za Nova.rs tandem Whatifness.

***

 

 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...
Quote

“Dad, will they ever come back?"

"No. And yes." Dad tucked away his harmonica. "No not them. But yes, other people like them. Not in a carnival. God knows what shape they'll come in next. But sunrise, noon, or at the latest, sunset tomorrow they'll show. They're on the road."

"Oh, no," said Will.

"Oh, yes, said Dad. "We got to watch out the rest of our lives. The fight's just begun."

They moved around the carousel slowly.

"What will they look like? How will we know them?"

"Why," said Dad, quietly, "maybe they're already here."

Both boys looked around swiftly.

But there was only the meadow, the machine, and themselves.

Will looked at Jim, at his father, and then down at his own body and hands. He glanced up at Dad.

Dad nodded, once, gravely, and then nodded at the carousel, and stepped up on it, and touched a brass pole.

Will stepped up beside him. Jim stepped up beside Will.

Jim stroked a horse's mane. Will patted a horse's shoulders.

The great machine softly tilted in the tides of night.

Just three times around, ahead, thought Will. Hey.

Just four times around, ahead, thought Jim. Boy.

Just ten times around, back, thought Charles Halloway. Lord.

Each read the thoughts in the other's eyes.

How easy, thought Will.

Just this once, thought Jim.

But then, thought Charles Halloway, once you start, you'd always come back. One more ride and one more ride. And, after awhile, you'd offer rides to friends, and more friends until finally...

The thought hit them all in the same quiet moment.

...finally you wind up owner of the carousel, keeper of the freaks...

proprietor for some small part of eternity of the traveling dark carnival shows....

Maybe, said their eyes, they're already here.

 

 

Quote

When rivers flooded, when fire fell from the sky, what a fine place the library was, the many rooms, the books. With luck, no one found you. How could they!--when you were off to Tanganyika in '98, Cairo in 1812, Florence in 1492!?

 

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, mentalnodetoniran said:

Sta mislite o plivanju kao rekreaciji? Sta kazu istrazivanja o prenosu korone u vodi?

Nekako mi deluje bezbednije od teretane

 

 

 

 

 

Dachovi ne misle tako - najnovije mere od juce kazu:

 

"Sports:

Gyms remain open, but there will be no group lessons for two weeks.

Swimming pools will be closed for two weeks"

 

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
  • 3 weeks later...
12 minutes ago, ras kass said:

Kako ostati psihicki zdrav kada se godinu dana samo o bolesti i smrti prica??? 

 

Nepodnosljivo. 

 

Ovih zadnjih par dana me skroz ubilo. 

 

Pa ako se ne varam, pregrmeo si najgore. Nadam se da su i tvoji ok.

 

Ako nisi finansijski ugrozen i ako ti nije zdravlje ozbiljnije naruseno, cemu takav pesimizam sad?

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

Just now, ras kass said:

Strah za najblize valjda, jer deluje da se zaraza vise ne moze izbeci. 

 

Ma moze, samo nek se potrude. A kao sto vidis, vecina nas ovde je pregurala bez velikih problema, zasto mislis da bi se njima moralo desiti nesto ozbiljnije?

 

Neka se pripaze, vakcina ce jos malo valjda i u Srbiju, a i ako se razbole, ne znaci da ce biti najtezi slucajevi...nemoj tako da razmisljas.

Link to comment
Share on other sites

To je ono o cemu sam pisala na drugom topicu o stanju u Srbiji - ta masovna histerija, hiljade u bolnicama, krizni stab, satori i cekanja!!!

Ja sam u Holandiji, covid-19 je isti virus i ovde i tamo. Ja ovde uopste nemam taj osecaj kataklizme, mada i ovde ljudi zavrsavaju u bolnici i umiru. Ali nema tog nivoa haosa i panike kao tamo.

Naravno da ce ljudi koji su skloniji anksioznosti, strahovima od bolesti, brizi za druge, ovo dozivljavati vrlo intenzivno i tragicno.

A uopste nije tako, njje nastupio sveopsti pomor.

 

 

 

 

 

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Devojka Luke Razića said:

 

Nisam imala koronu, ne plašim se za sebe, za svoje zdravlje, već za zdravlje svojih najbližih.   

 

Dobro to je normalno, nije bas panika, brinemo za ljude do kojih nam je stalo.

1 hour ago, Sunshine State said:

To je ono o cemu sam pisala na drugom topicu o stanju u Srbiji - ta masovna histerija, hiljade u bolnicama, krizni stab, satori i cekanja!!!

Ja sam u Holandiji, covid-19 je isti virus i ovde i tamo. Ja ovde uopste nemam taj osecaj kataklizme, mada i ovde ljudi zavrsavaju u bolnici i umiru. Ali nema tog nivoa haosa i panike kao tamo.

 

Vidi, meni da nije vesti iz SR ja ne bih imala ovaj osecaj da se krug suzava.

Nit o tome pricamo ovde stalno, nit znamo mnogo ljudi koji su oboleli....ja kad slusam vesti iz SR, tamo masovno.

Link to comment
Share on other sites

Ma ja svaki dan cujem za brdo zarazenih.

 

NIsam toliko obracao paznju dok nisu poznanici poceli masovno da oboljevaju. 

 

Eto jutros saznam da je i bivsem kolegi majka umrla od korone. Nakon toga mi se javlja prijateljica , njeni sve prelezali koronu, Sinoc se sestri javlja kuma i drugarica, one i njihovi zarazeni. 

 

Od ponedeljka kao neki tornado, Prijatelj od 30 i kusur godina bio danima na kiseoniku, kad mi je ispricao uzas...

Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...

Drugari, treba mi savet za ocuvanje fokusa i mentalnog zdravlja a ipak zadrzavanje solidnog nivoa informisanosti.

 

Dakle, moje pitanje je: Na kojim portalima/televizijama/novinama se informisete. Ako postoje, predlozite mi stranice koje se ne bave senzacionalizmom i click baitom, i po mogucstvu ne pisu o sisatim estradnim umetnicima i kriminalcima.

 

Samo novinarstvo. Fakti.

 

Ima li toga? 

 

Planiram da blokiram sve blicove i mondove u Srbiji. Ali mi treba i informisanost.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Moj ti je savet da ne gledas domace vesti, pa ni tv generalno. Mozda neki film, seriju ili sport. Sto se tice informacija. Pratis ono sto te zanima, ili ako bas hoces nase sajteve, mozes bilo koji ali sve citas sa dozom rezerve. Moze da bude al ne mora da znaci. Stanje u vezi kovid ako te interesuje je najbolje ovaj forum sto se tice informisanosti, pa tako i za jos po neke teme .

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...