Zdravlje i medicina - pitanja o svemu i svačemu

[BattleBender]

Po drugi put prolazim kroz Vestibularni Vertigo. Tj moze biti vertebrobazilarna insuficijencija ili vestibularni neuritis. Tj nadam se da je to,  za petak sam zakao MR sken i kolordopler vrata i glave.
Jednom sam imao u jeku korone. Retko neprijatno iskustvo. Tada je trajalo 3 nedelje, i s ozbirom da je bilo prvi put, mnogo sam se usrao, jbg glava je u pitanju.

Molim vas ljudi, nemoj da sedite na ledja, sedite na zadnjicu. To je moj ogroman problem, a ovo je jako neprijatna stvar.
NIsu samo vrtoglavice, nego je i vid, da bih gledao u stranu, moram da okrecem celu glavu i telo, ne mogu da bacam pogledam ka perifernim delovima.
 

[Selina]

10 hours ago, BattleBender said:

Po drugi put prolazim kroz Vestibularni Vertigo. Tj moze biti vertebrobazilarna insuficijencija ili vestibularni neuritis. Tj nadam se da je to,  za petak sam zakao MR sken i kolordopler vrata i glave.
Jednom sam imao u jeku korone. Retko neprijatno iskustvo. Tada je trajalo 3 nedelje, i s ozbirom da je bilo prvi put, mnogo sam se usrao, jbg glava je u pitanju.

Molim vas ljudi, nemoj da sedite na ledja, sedite na zadnjicu. To je moj ogroman problem, a ovo je jako neprijatna stvar.
NIsu samo vrtoglavice, nego je i vid, da bih gledao u stranu, moram da okrecem celu glavu i telo, ne mogu da bacam pogledam ka perifernim delovima.
 

Ja patim od toga, dodje neocekivano, prvi put sam i ja bila uplasena, ova snimanja nisu nista pokazala, a i kod mene traje nekoliko

nedelja, lekar za uho/grlo/nos mi je rekao da taj poremecaj dolazi od uha.

 

Bolest kristala u uhu (BPPV- benigni paroksizmalni pozicioni vertigo) je vrtoglavica koja se javlja prilikom određenih položaja glave. Obično je kratkotrajna i može biti praćena mučninom i povraćanjem. Nije praćena slabljenjem sluha i zujanjem u uhu. Ovaj tip vrtoglavice je uzrokovan je pomeranjem otolita (kristali kalcijum karbonata) u unutrašnjem uhu.

https://www.stetoskop.info/bolesti-uha-grla-i-nosa-otorinolaringologija/bolest-kristala-u-uhu-kao-uzrok-vrtoglavica

 

Lekar mi je samo objasnio koje vezbe da radim, a to mi nazalost uopste nije pomoglo i onda sam na youtubu nasla

vezbe, dva-tri puta dnevno ( traje 5-6 minuta) i posle nekog vremena to i prodje, ali vec posle tih vezbi i sam primetis

da se situacija poboljsava.

Pogledaj na youtube ( vezbe kod poremecaja vestibularnog aparata)

 

https://radonnb.co.rs/lat/opste-vezbe-kod-poremecaja-vestibularnog-aparata/

 

Nista drugo ne pomaze, nikakvi lekovi, ali idi na ta snimanja cisto da budes miran jer ces znati da nije nista "opasno".

 

 

[Eddard]

BPPV nije isto što i vestibularni neuritis. Ja sam imao oba, prvi me je prošao za dva dana, drugi mi je trajao 3 nedelje, užasno neprijatno iskustvo. Prvo sam ceo dan bljuvao na svaki pokret glavom, a onda mi se danima ceo svet bukvalno okretao za mnom kako se pokrenem... 

 

 

[Selina]

20 minutes ago, Eddard said:

BPPV nije isto što i vestibularni neuritis. Ja sam imao oba, prvi me je prošao za dva dana, drugi mi je trajao 3 nedelje, užasno neprijatno iskustvo. Prvo sam ceo dan bljuvao na svaki pokret glavom, a onda mi se danima ceo svet bukvalno okretao za mnom kako se pokrenem... 

 

 

Nije isto, ovo drugo je mnogo strasnije. Ja kod sebe to dovodim u vezu sa svojom karotis arterijom koja je jel 

opasno zakrecena, a onda to kombinujem sa nespretnim sedenjem, iskrivljenom kicmom, vratom i eto belaja.

Pomognu mi te vezbe, a mozda prodje i samo od sebe.

[Pletilja]

Iz cista mira me je spopalo nakon 2 sata mirovanja u sedecem polozaju, ustala sam i ceo svet je poceo da se vrti. Kada je pocelo povracanja, taksista me je bukvalno odvukao do bolnice, ni danas ne mogu da se setim da li sam platila tu voznju. EKG, infuzije na odeljenju interne medicine, pregled kod "usnog", dg - virusna infekcija uha, dr je malo zavirio u moje usi onom lampicom i to e bilo sve.  Bilo mi je cudno jer me uho nije bolelo, nije bilo temperature, nekakvog iscedka, Pustena kuci bez  preporuke da ista snimam, pregledam. Nakon popijenih tableta Urutala - k o nova. Ponovilo se u blazoj formi godinu, dve kasnije. Ipak, pazim da u kuci imam Urutal, za nedajboze. Smatram se srecnicom jer sam se srela sa Urutalom u sedamdesetoj godini zivota dok sam iz prica drugih zena saznala da im je taj lek kao kokice, nema  te koja se ne kune u njega. 

[Eddard]

@Pletilja

To je onda verovatno bio BPPV, a ne virusna infekcija. 

[DJORDJE]

Ja sam proslo leto imao epizode gde kada ustanem krene sve da mi se vrti par minuta. Sva sreca, zena mi je kardiolog, pa smo brzo otkrili da mi pritisak padne na 80/60 . Godinama sam pio enelapril 5mg dva puta dnevno i onda iz cistog mira ta doza postala prejaka. sa svojom kardiologom sam eksperimentisao oko doze i sada sam na 2.5 mg jednom dnevno. Neverovatno koliko me nizak pritisak pogadja, visok retko osetim, osim sto kada predje 140 pocrvene mi usi, ali nizak me bukvalno paralise. Sva sreca vise ne putujem kao ranije, radim kuci, ali kada padne ispod 100, samo gledam gde je krevet.

[Selina]

7 hours ago, DJORDJE said:

Ja sam proslo leto imao epizode gde kada ustanem krene sve da mi se vrti par minuta. Sva sreca, zena mi je kardiolog, pa smo brzo otkrili da mi pritisak padne na 80/60 . Godinama sam pio enelapril 5mg dva puta dnevno i onda iz cistog mira ta doza postala prejaka. sa svojom kardiologom sam eksperimentisao oko doze i sada sam na 2.5 mg jednom dnevno. Neverovatno koliko me nizak pritisak pogadja, visok retko osetim, osim sto kada predje 140 pocrvene mi usi, ali nizak me bukvalno paralise. Sva sreca vise ne putujem kao ranije, radim kuci, ali kada padne ispod 100, samo gledam gde je krevet.

I ja mnogo bolujem od tog niskog pritiska, nekoliko puta sam padala u nesvest, nocu kad ustanem iz kreveta, ali to je neko

jako cudno "padanje" jer ja taj pad nisam registrovala, ne znam ni koliko sam dugo bila u toj nesvesti, pas uvek preskoci

preko mene i ja dodjem k sebi. Moje su epizode i to svakodnevne 80/40, a puls luduje do 130.

Ja ne uzimam nista, tu i tamo beta blokator, najnizu mogucu dozu bas kad se uplasim od visokog pulsa, a osecam

ga neravno. Valjda se organizam tako i navikne na taj nizak pritisak.

Moj kardiolog ( jedan mladji genijalan Turcin) kaze da ja ne bi trebalo apsolutno nista da uzimam,

ali me uhvati frka kad ovaj puls pocne da luduje jer onda osecam i kako srce preskace sve i svasta

i ipak uzmem taj beta blokator.

[Nek grmi jako]

Spoiler

Neko je možda ispratio, ali ogromna većina svakako nije, početak pokušaja da se kozumacija alkohola donekle izjednači sa konzumacijom duvanskih proizvoda kada je u pitanju njen načelni marketinški deo, o čemu piše Njujork Tajms. (https://www.nytimes.com/2025/01/03/health/alcohol-surgeon-general-warning.html).

Za one koji nisu ispratili, videli, čuli ili pročitali, a zanima ih ta vrsta regulatorne politike u javnom zdravstvu, jedan od glavnih američkih medicinara Vivek Murti je, naime, pokrenuo inicijativu da na bocama alkohola etikete sa upozorenjem o raku prate obrazac kao kada je reč o etiketama na paklama cigareta. Taj obrazac svi veoma dobro poznajemo: uzme se složeno naučno pitanje, simplifikuje se na najstrašnije elemente i zatim se predlože opsežne i teške administrativne intervencije koja prevazilaze ono što dokazi sugerišu.

Murtijev tajming je posebno zanimljiv ako se uzme u obzir da taj njegov dramatični proglas stiže samo nekoliko nedelja nakon što je američka akademija nauka objavila sveobuhvatan pregled koji pokazuje da je umerena konzumacija alkohola zapravo povezana sa nižim mortalitetom od svih uzroka nego bez konzumiranja alkohola. A nepovezanost između ovih pozicija zapravo pruža jasan uvid u to na koji način javne zdravstvene institucije ponekad oblikuju istraživačke interpretacije kako bi opravdale intervencije, slično kao u različitim fazama neorganizovanog i na momente nekoherentnog odgovora na pandemiju koronavirusa.

Izveštaj Nacionalne akademije pruža, u stvari, nijansiraniju priču nego što sugeriše Murtijeva opšta osuda. Konkretno, otkriveno je da je umereno konzumiranje alkohola povezano sa nižim kardiovaskularnim mortalitetom i smanjenim rizikom od srčanih i nefatalnih moždanih udara. Možda je najizrazitije to što žestoki alkoholičari, koji čine samo 7,2% konzumenata alkohola, čine dom za otprilike 75% karcinoma povezanih sa alkoholom. 

Šta nam to zaista pokazuje? Pa da su odnosi rizika za one koji piju malo alkohola minimalni i često nadoknađeni drugim faktorima životnog stila. Ipak, Murtijev savet ne pravi razliku između nekoga ko povremeno uživa u čaši vina uz večeru i nekoga ko puno pije svaki dan.

 

Ali, uprkos tim činjenicama, organi javnog zdravlja imaju dokumentovanu tendenciju da s vremenom preduzimaju sve agresivnije intervencije. Ne bi trebalo tražiti veće dokaze od višedecenijske kampanje protiv duvanske industrije. Počelo je sa zabranom reklamiranja na, recimo, trkama Formule 1, pre nego što se prešlo na ograničenja opšteg oglašavanja, visoke poreze i na kraju potpune zabrane u mnogim prostorima.

 

Ipak, kada je reč alkoholu, čija isparenja kada alkoholičar isparava ne štete ljudima u njegovoj okolini kao u slučaju duvanskog dima, metodologija Nacionalne akademije naglašava koliko pažljivo treba postupati sa takvim zdravstvenim podacima. Oni su posebno isključili studije koje su kombinovale osobe koje nikada nisu pile sa bivšim pijancima kako bi se izbegla takozvana pristrasnost apstinenata, što je vrsta rigorozne razlike koja je odsutna u zahtevu da se na alkoholnim proizvodima štampaju etikete upozorenja. 

Takođe, istraživanja, od 2010. godine pa nadalje, fokusirala su se na najnovije modele, osiguravajući da zaključci odražavaju najsavremenije razumevanje, a ne zastarele pretpostavke. Zato i dolazimo do komičnih mimoilaženja u domenu javnog zdravstva, pa u vreme kada Murti poziva na regulatorni opseg kada je reč o alkoholu, Japan ima nacionalnu kampanju kako bi se povećala popularnost alkoholnih pića među mladima nakon pada poreskih prihoda.

Odnos alkohola i raka , zapravo,zaslužuje ozbiljno proučavanje i odgovarajuće odgovore javnog zdravlja, ali ti odgovori treba da budu proporcionalni stvarnim dokazima, a ne vođeni institucionalnim zamahom ili političkom svrsishodnošću. 

Zato Murtijev krstaški rat govori više o birokratiji javnog zdravlja nego o uticaju alkohola na zdravlje. Kao i mnoge upitne institucionalne proklamacije pre te akcije, takvo delovanje zapravo pokazuje kako se lako nijansirani naučni nalazi mogu transformisati u pojednostavljene poruke koje opravdavaju proširenje regulatornog dometa. Takođe, nudi nove načine za neprofitne organizacije koje predvodi elita, da prikupe i zatim dodele, pa podele nova sredstva koja se mere u milijardama dolara. 

Jer, ovde nije pitanje da li alkohol nosi zdravstvene rizike... Jasno je da nosi u prekomernim količinama, pa čak i u minimalnim kada je reč o upravljanju motornim vozilom... Pitanje je, zapravo, da li se ti rizici tačno saopštavaju u službi zdrave javne politike.

Pogledamo li bez ostrašćenosti, ovakva redukcionistička tendencija čini medveđu uslugu i nauci i javnom zdravlju. 

 

Zašto?

Pa zato što kada institucije dosledno precenjuju rizike ili ignorišu dokaze koji obezbeđuju kompenzaciju, one narušavaju poverenje javnosti,... Isto ono poverenje koje će im trebati kada se suoče sa pravim zdravstvenim hitnim situacijama koje zahtevaju dramatične intervencije.

A nivo poverenja ili nepoverenja javnosti nam je najbolje pokazalo rukovođenje krizom tokom pandemije koronavirusa.

 

Na kraju krajeva, najveći broj ljudi na planeti prekomerno pije samo u određenim slučajevima: na žurkama, u noćnim izlascima, na svadbama i tome slično... I onda se logično postavlja pitanje: kako da se pošteno ušljemamo čak i u tim retkim situacijama ako nas sa etikete na flaši gleda lik koji je oboleo od raka?

 

Edited January 7 by Nek grmi jako