Nek grmi jako

Ne znam da li uopšte ima potrebe ići u krajnosti i pominjati registrovane teroriste kada najobičniji brojevi najbolje objašnjavaju određene fenomene. Zato verovatno ima smisla kada Nevena pominje upotrebu pojma "terorista", jer nema baš svako senzibilitet za takve uporednice (niti treba da ga ima jer mnoge s pravom vređa ta neprikladnost u povlačenju izvesnih paralela)... Dok, s druge strane, bukvalno svako ko ima moć vida i ume da prepozna jednostavne brojeve zna da je 2,378,944 ilegalnih ulazaka u SAD u 2022. godini, prema Customs and Border Protection data, ubedljivi neslavni rekord Bajdenove administracije ako se ima u vidu da je prethodni takav neslavan rekord držao Regan sa cifrom od 1,692,544. Šta nam, zapravo, treba kako bismo shvatili o čemu je reč osim malo kognitivnosti i poznavanja brojeva, i da li nam u toj jednačini uopšte trebaju nekakvi "teroristi"? Pa naravno da ne. I sad, to što neko svesno ignoriše taj probelm i vladavinu bezakonja umesto zakona u tom polju legislature, iako svojim očima vidi šta se dešava i iako zna razliku između jednog i dva miliona, to je već drugo pitanje koje može da se svede i pod zadocnelu reakciju... Poput gradonačelnice Čikaga koja 2021. godine poziva imigrante da dođu u Čikago kako bi na miru rešavali svoj status čekajući papire, a kad su je oni poslušali i došli, dve godine kasnije proziva vanrednu situaciju a njen kabinet njihov dolazak naziva "humanitarnom katastrofom". Deo demokrata inače ima takav inicijalni odnos prema ordinarno jasnim fenomenima, pa kad bi nekada neko rekao da SAD imaju ogroman problem sa nečuvenim brojem povreda granice, taj bi automatski bio fašista jer sprečava nečije pravo da bespravno uđe u Ameriku. Ali posle izvesnog vremena kada najveći gradovi zakukaju da više nemaju gde da smeste one koji imaju pravo da bespravno uđu u SAD, onda ti isti imigranti postaju deo "humanitarne katastrofe", a visoki demokratski zvaničnici, poput gradonačelnika Njujorka, odu i korak dalje upućujući kritike sopstvenoj administraciji i establišmentu zbog krize na granici??! A šta je to nego zakasnela reakcija na nešto što su mnogi odavno videli kao izvesni rasplet i krajnji scenario, ali su bili svesno i proračunato politički dezavuisani? Isto je i kada je reč o, recimo, Kini. Jer, pre zvesnog vremena kada bi neko rekao da Bajdenova administracija čini ogromnu grešku puštajući Kinu da ode u zagrljaj Rusije, taj bi bio ljubitelj Sija, ljubitelj Putina i ljubitelj sotone... Ali onda ide zaokret kada dogori do nokata, pa demokrate trče u Beč da se vide sa sotonom, pošto Peking za sada ne odgovara na zahteve za posetu američkig zvaničika, kako bi pokušali da u austrijskoj prestonici, tokom osmočasovnih razgovora, odobrovolje Kinu i održe barem nešto što bi Bela kuća nazvala strategic channel of communication... I naravno da je to dobro i da tako treba, kao što bi na sve moguće i nemoguće načine trebalo odvojiti Kinu od Rusije, ali ostaje pitanje zašto su prethodno pokušaji da se aktuelnoj administraciji ukaže na očigledne greške oko Kine bili osuđeni na antagonizam, kada je sada i samim demokratama jasno da je došlo do ozbilnje diplomatske greške prilikom zbližavanja Kine i Rusije?! Zato nema potrebe ići u krajnosti, jer će svi, pa tako i demsi, liberali ili radikalno levi uskoro i neizbežno na najpraktičnijim mogućim primerima shvatiti kakav je problem sa ilegalnim ulascima u zemlju... Zapravo, mmogi demsi ga već shvataju i javno menjaju ploču u odnosu na aktuelnosti.

Slažem su u potpunosti za Trampa, koga demokrate treba da smeste iza brave i završe tu priču. Zato sam nekoliko puta naveo da navijam za tužioca Brega, budući da bi Trampov odlazak u zatvor značio da repsi moraju da kandiduju drugu osobu za izbore 2024. A već imaju boljeg kandidata od Trampa, što pokazuju pojedine ankete u odnosu na neopredeljene države. Takođe, pitanje ilegalnih imigranata nije samo pitanje koje potežu republikanci, već posledice aktuelne politike na svojoj koži osećaju i demsi. Pa je tako gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut objavila deklaraciju o vanrednom stanju kao odgovor na značajan broj ljudi koji od prošle godine stižu u Čikago i traže azil u SAD, što je njen ured nazvao "nacionalnom humanitarnom krizom". Zato je potpuno nadrealno to što je za neke demokrate reč o humanitarnoj krizi, dok za druge demokrate kriza na granici ne predstavlja skoro ama baš ništa... Jer demsi, dakle, a ne repsi budući da je Čikago jako demokratsko uporište, opominju na humanitarnu krizu s obzirom na to da se Čikago, poput Njujorka i Vašingtona, takođe suočava sa posledicama. A kada milioni na godišnjem nivou ulaze nelegalno u SAD, pitanje je trenutka kada svaki veći grad postaje pogranični grad, to jest kada će i ostatak Amerike okusiti izvestan deo onoga što se događa u Teksasu, Floridi ili Arizoni. A taj ukus im se neće svideti... Tačnije, već im se ne sviđa, što vidimo iz priloženog, jer da im se sviđa, ne bi sigurno pominjali vanrednu situaciju i humanitarnu krizu

Pretpostavljam da ste možda u pravu jer ne znam, budući da nisam bio tamo, ali mi je ostalo u sećanju da je u onom filmu Sikario kanal za ilegalno ubacivanje ljudi u SAD služio i za narko rute. Ali da se ne bismo uzalud bavili inspiracijama i kreativnostima planera ruta narko kartela, treba napomenuti da je svaka država, pa i SAD, koja ne može da zaštiti svoju granicu u svojevrsnom bezbednosnom problemu. To je, valjda, jasno i osnovcima, a kamoli odraslim ljudima. Države čak i tamo gde je moguće zajednički učestvuju u programima zaštite vlastitih granica, potpisuju međudržavne sporazume i troše ogroman novac kako bi se zaštitile od ilegalnih ulazaka... Između ostalog, ilegalne rute se ne koriste samo za ljude već, primea radi, i za trgovinu oružjem, umetninama ili retkim i zaštićenim životinjskim vrstama. Bespredmetno je i pomišljati na polemiku koja bi imala za cilj da preispita te napore, budući da su oni proistekli iz praktične potrebe i kao posledica kontinuiranog ugrožavanja granice ne samo SAD, već i mnogih drugih država.

Slažem se sa Helenom za ton o ilegalnim imigrantima, i meni je zaličio da je neprikladan, ali nije bila namera da se taj ogroman broj ljudi koji se sprema za veliki skok unapred optuži, već da se pokaže razlika između onih koji ulaze sa papirima, odnosno nakon provere, i onih koji ulaze bez ikakve provere. Mi, naravno, ne znamo ko su ti ljudi koji su povredili granicu SAD i samim ulascima u rekordnim brojevima ukazali na bezakonje u toj oblasti, pa sad možemo samo da se prepustimo mašti kada je reč o strukturama tih, prema Customs and Border Protection data, 2,378,944 ilegalnih ulazaka u SAD u 2022. godini, jer nema papira koji bi pokazali ko su ti ljudi, odakle su, kakve su im namere i bekgraund. Što je apsurdno ako se uzme u obzir da se administracija koja je, prema račima Maska, saznavala dodatne informacije o građanima SAD tako što je ostvarila uvid u njihov DM na Tviteru, prošle godina suočila sa ulaskom 2,378,944 ljudi o kojima zna - apsolutno ništa. I to ne zato što je tako nameravala, nego zato što nije mogla da ispuni jednu od najvažnijih stavki sigurnosti građana i društva - da osigura granicu.

Kada je, prema Customs and Border Protection data, utvrđen broj od 2,378,944 ulazaka ilegalnih migranata u SAD u 2022. godini, što je rekord svih vremena, onda više nije reč o napadanju i branjenju nekoga ili nečega, već o činjenici da je za tu vrstu vladavine bezakonja odgovorna US administracija, a ne bugarska administracija ili administracija Tajlanda. Istina je, dakle, da je još od rata sa Meksikom bilo povređivanja državne granice i da je, kako ste rekli, teško kontrolisati granicu pa je uvek neko negde prelazio bez papira, ali ovo sada je kompletna propast vladavine prava u toj oblasti. Zato u Njujorku razmatraju ne samo da počnu da sele imigrante u prigradske delove već da, prema Dopisu CBS2, kao krajnje rešenje i zatvore neke gradske ulice kako bi napravili privremene kampove za imigrante nakon što su ostali bez stambenog prostora za tražioce azila. Pa kad se to desilo u istoriji da najvažniji grad na svetu to učini i da njegovi građani postanu taoci ugrožavanja granica SAD? Kada se u istoriji američkog civilnog društva desilo da tražioci azila spavaju na ćebadima na podu policijskih stanica u velikim gradovima, kao što je to trenutno slučaj u Čikagu? Morali bismo da pročešljamo istoriju Njujorka i Čikaga da bismo pronašli takav slučaj, a kad ga ne nađemo jer ne postoji, pošto nijedna dosadašnja administarcija nije bila ni blizu toga da dopusti takav haos, shvatićemo razmere problema, odnosno da je reč o mnogo lošoj politici za Ameriku i njene građane. Jer, legalna imigracija je korisna i kad neko uđe sa papirima, onda to garantuje nekakvu sigurnost. A kad uđe bez papira, niko ne zna da li je reč o narko dileru, osuđenom ubici, silovatelju, pedofilu, piromanu, mentalnom bolesniku sa ekstremnim namerama ili nekome ko ima zaraznu bolest... E, takvih bez papira će samo u roku od par dana ući više od 100.000, a ko je juče pratio CNN možda je primetio reporterku koja je rekla da je tog jutra samo na jednom od punktova sa meksičke strane bilo 8.000 ljudi, da bi se do večeri taj broj povećao na 10.000. A kada je reč o narko kartelima, porozna granica znači da se lakše i više distribuira, što je valjda svima jasno. Pa zar najbolji skorašnji dokaz nije slučaj sa fentanilom, koji navire u SAD između ostalog i preko nelegalnih ulazaka u zemlju i koji je, prema rečima zvaničnika granične policije, samo u ovoj fiskalnoj godini zaplenjen u količini koja je dovoljna da pobije 100 miliona ljudi... Branili-ne branili, napadali-ne napadali, situacija je jednostavno užasna. I ako najjača država sveta ne može da osigura vladavinu prava na vlastitoj granici, kakvu to poruku šalje ostatku planete?

Uskoro ističe Title 42, više od 100.000 imigranata čeka na granici u niskom startu. Očekuje nas možda i najveće ugrožavanje granice SAD u istoriji, sa ulaskom najvećeg broja ljudi odjednom, koji neće moći da budu dalje praćeni. A to znači da i meksički narkokarteli čekaju kao zapeta puška, kao i da u Ameriku mogu lako da budu ubačeni, kao nikada do sada, i silovatelji, ubice, špijuni, lopovi... Bajdenova izjava da će situacija na granici biti haotična nimalo nije državnička. Naprotiv, ona pokazuje suštinsku nemoć.

Stvar je u tome što problem sa ilegalnim imigrantima sada ističu i neki koji ga do skoro nisu isticali. Pa je tako gradska uprava Vašingtona objavila da više nema ni sredstava ni kapaciteta da smešta nove slučajeve, stoga traži nova sredstva i nove finansije od saveznih vlasti kako bi odgovorili izazovima. A to znači i povećanje u odnosu na onu 151 milijardu koju poreski obveznici već nose na svojim leđima kada je reč o imigrantima... Jer što je ilegalnih imigranata više, to su i izdaci veći. I tu je izbor jednostavan - onome kome ne smeta administracija koja je ubeležila rekordan priliv ilegalnih imigranata u 2022. godini i kome ne smetaju tolika izadavanja, taj može mirne duše da joj pruži poverenje i u budućnosti. Naravno, glasači nisu mogli da predvide aktuelno stanje jer sadašnja administracija nije pred izbore kandidovala plan po kome obećava 13.000 dnevnih nelegalnih ulazaka u zemlju. Odnosno, glasači se sada suočavaju sa onim što nisu mogli ni da pretpostave, budući da vlasti, kada ih pitaju o toj temi, mahom odgovaraju sa ba-da-beem-ba-da-buum-ba-da-bam. Jer da je drugačije i da su imali nekakav valjan plan, svakako se prošle godine ne bi suočili sa 2,378,944 nelegalnih ulazaka u zemlju.

Kad se obično budi Silverman i kada će doneti odluku o kazni za Jokića? Gledam Get Up, a nadam se da gleda i on, jer oni odbacuju i pomisao na suspenziju bez obzira na nedavni slučaj sa navijačem i Grinom.

Bajdenov predlog za zabranu jurišnog oružja i šaržera velikog kapaciteta je dobra inicijativa, a naročito onaj deo mogućeg zakona koji se tiče ukidanja imuniteta za proizvođače oružja. I repsi bi trebalo da porazmisle o skidanju te stigme sa vlastitih leđa tako što bi se konačno iščupali iz čeličnog zagrljaja sa NRA, ili barem sa svojim NRA drugarima pronašli kompromisno rešenje, jer ovako više ne ide. A Bajdenov predlog bi upravo mogao da se nazove kakvim-takvim kompromisom, budući da se ne bi retroaktivno primenjivao (ko se naoružao, naoružao se) i ostavio bi po strani revolvere i oružje za lov, dok bi odstranio iz prodaje automatske puške, mitraljeze, uzije, skorpione i ostale cevke koje bljuju ubitačnu vatru. Zaista mi, u stvari, nije jasno zašto se repsi rukama i nogama i dalje drže za tu slamku, kad je đavo odavno došao po svoje. Jer ako smatraju da bi samo njihovo udaljavanje od jurišnog oružja dovelo da toga da izgube relevantan broj glasača, onda to i nije neka politička pogodba sa vlastitim biračkim telom.

Nisam čitao šta savezni zakoni kažu u vezi sa odlukom Floride, ali ako je ona u skladu sa legislaturom, onda je stvar jasna, a ilegalni imigranti uvek mogu da potraže posao u saveznim državama koje ih neće sprečavati u tome, ma koliko isprva deluje groteskno izjednačavanje prava onih koji nemaju socijalne i poreske papire, sa onima koji ih imaju. Čak bi im Florida možda i organizovala prevoz, kao što su to već činili. Svakako, ako je nekome namera da ospori ili umanji ovlašćenja saveznih država po pitanju ilegalnih imigranata, onda savezna administracija mora da se ozbilljnije pozabavi tim pitanjem. A broj od 2,378,944 ulazaka ilegalnih migranata u SAD u 2022. godini prema Customs and Border Protection data, koji ako je tačan jeste i najveći svih vremena, svakako ne pokazuje ozbiljnost administracije, dok je cifra od 151 milijarde dolara, koju na godišnjem nivou plaćaju poreski obveznici za sve što se tiče imigranata, tu administraciju čini tragikomično neozbiljnom. Takođe, za razliku od romansiranog pogleda na stvarnost u kome je zahvaljujući ilegalnim imigrantima lakše doći do nekoga ko će kositi travu, čistiti bazene ili brati kupus i salatu u Arizoni, zemlja koja je napadnuta ilegalnim ulascima zapravo ima ozbiljne probleme, poput uvećanja narko trafikinga, povećanog broja teških kriminalnih dela ili prodaje belog roblja... Zato je nekontrolisana najezda ilegalnih imigranata loša, a ne dobra stvar za SAD. Jednostavno, savezna administracija je jedina prava adresa kada je reč o ilegalnim imigrantima, dok je sve ostalo skoro pa zamena teza u svetlu projektovanog broja od oko 13.000 ilegalnih ulazaka dnevno. Jer ako se problem samim nečinjenjem spusti stepenik niže, to jest na nivo odlučivanja saveznih država, svašta može da se desi, što vidimo iz priloženog na Floridi, u Teksasu ili Arizoni.

Oružja ne manjka, ludaka ne manjka, društvenih predispozicija ne manjka. Jednačina bez nepoznatih.

Napisao sam vam, ali vama to nije dovoljno. Zbog toga, a i zbog ničim izazvanog tona za koji smatram da ne priliči nama kao odraslim ljudima, sa žaljenjem predlažem da obustavimo dalju prepisku na tu temu jer ni vi ni ja zapravo nemamo potrebu za takvim odnosom, jer se i ne poznajemo. Evo, biram Kenedija i izvinjavam se za prethodno napisano.

Niste videli ono što sam editovao, pa da ponovim: Da ne bude zabune, neko ko je u centru može da prihvati i desne i leve ideje, što je i prednost centra. Pa čak i radikalne leve ideje, poput nekih ideja AOC sa njenih političkih početaka koje su bile muzika za moje uši, dok sam se od nekih drugih ježio. Sve u svemu, ponuda je slaba do nikakva, pa kad je već tako - onda Desantis. Naravno, bio sam pitan u odnosu na aktuelnu ponudu, pa sam se o aktuelnoj ponudi i očitovao. A kada su me pitali o programima, sasvim jasno sam naveo šta su osnovne dve stvari koje treba da učini svaka naredna administracija. Kina i finansijska regulativa.

Pa pitanje je bilo za kog predsedničkog kandidata bi se moja malenkost opredelila. A ponuđeni odgovori su: Bajden, Kenedi i Vilijamson s jedne strane, odnosno Tramp, Ramasvami, Elder, Hačinson, Hejli i Staplton s druge strane, plus Desantis ako skembaju Trampa ili ga nekako onemoguće da se kandiduje. I ja između Bajdena, Kenedija i Vilijamson s jedne strane, odnosno Trampa, Ramasvamija, Eldera, Hačinsona, Hejli i Stapltona, plus Desantisa, s druge strane, biram Desantisa jer nema randevu sa tužiocem sada ili u najavi, članovi njegove uže porodice takođe nemaju randes sa tužiocem, ima dobar approval u matičnoj državi, nije galamdžija, nije dementan i ne deluje da je neuračunljiv. Razumem, da sam rekao da biram onu Hejli, ili Kenedija ili onog Indijca, bllo bi isto - a zašto baš oni. Jer se svima ne može ugoditi edit Da ne bude zabune, neko ko je u centru može da prihvati i desne i leve ideje, što je i prednost centra. Pa čak i radikalne leve ideje, poput nekih ideja AOC sa njenih političkih početaka koje su bile muzika za moje uši, dok sam se od nekih drugih ježio. Sve u svemu, ponuda je slaba do nikakva, pa kad je već tako - onda Desantis.

Pa ne postoje svi mogući i nemogući, već samo oni koji su se kandidovali i oni koji će se možda kandidovati ako Tramp zaglavi mardelj. A to sužava mogućnosti. Drugim rečima, moram da biram između Bajdena, Kenedija i Vilijamson s jedne strane, odnosno Trampa, Ramasvamija, Eldera, Hačinsona, Hejli i Stapltona s druge strane Pa bih, dakle, vama prepustio Bajdena i Trampa kao favorite, a sam bih, ako već moram, dao glas nekom drugom (odnosno trećem). Za početak, da nema randevu sa tužiocem sada ili u najavi, da mu članovi uže porodice takođe nemaju randes sa tužiocem, da ima dobar approval u matičnoj državi, da nije galamdžija, dementan, neuračunljiv... Mislim, ako već moram. A pošto ne moram jer nemam pravo glasa, onda nikom ništa.

Ne znam stvarno šta su jeli, verovatno pirinač... A što se ostalog tiče, to za 270 miliona putovanja što je objavio Rojters nije preciziralo koliko se ko zadržao na putu, a logično je za pretpostaviti da nisu baš svi koristili sva četiri dana, nego neko tri, neko četiri, neko dva, a neko samo jedan za izlet ili tako nešto. Prosečno, kada se cela suma podeli s brojem putovanja, dobijamo nešto manje od 80 dolara po putovanju, a ne nužno za četiri dana. S tim da mi je neko do pre izvesnog vremena rekao da čak 270 miliona Kineza ima sredstva da sebi priušti i tih 80 dolara za jedan dan, dva, tri ili četiri, (bez onih koji se ne nalaze u izveštaju jer su putovali u inostranstvo)), ja bih mislio da me zeza. Takođe, kada je reč o srednjoj klasi, postoje sajtovi koji se bave time i koji objavljuju šta definiše srednju klasu od slučaja do slučaja, odnosno od države do države. Pa mi je ostalo u sećanju da, valjda, kineska donja srednja klasa zarađuje između 3.500 i 7.000 juana, ili tako nešto (a možda i lupetam)... Mislim, ne bih da nagađam jer i ne znam kakve su te vrednosti tamo, a mrzi me sad da čačkam po netu, ali svako ko želi može da proveri šta definiše srednju klasu u Kini, o kojim zaradama je reč i o kakvim potrošačkim navikama.

Napisao sam odranije, ali to nije popularno ni među demsima ni među repsima, ni kod radikalnih levičara a ni kod MAGAša... Birao bih naočigled najmanje zlo, dakle, svakako ne bih nagradio svojim glasom Bajdenovu administraciju za sve njihovo činjenje i naročito nečinjenje, a ne bih glasao ni za Trampa, što zbog ličnog osećaja za pristojnost što iz razloga jer smatram da repsi imaju boljeg kandidata. Pa bih se, tako pritisnut uz zid i ako bih baš morao u iznudici, najverovatnije odlučio za Desantisa među svim postojećim kandidatima i među onima koji bi to mogli da budu (jer se on još nije kandidovao), svestan najveće nepoznanice što se tiče njega - spoljne politike. I znam da bukvalno niko ovde ne deli moje mišljenje, već je većina u rovovima na relaciji Bajden-Tramp, ali sam barem u jedno siguran: nijedan od ta dva gospodina nije rešenje. Pri tome, treba napomenuti da su situaciju oko Kine u većoj ili manjoj meri iskovali i jedni i drugi, i demsi i repsi, a naročito su i jedni i drugi doveli vlastiti finanisijski sistem u bananu. I sad možemo da vrtimo ukrug ko je tome više doprineo, ali to svakako nije poenta. Poenta je da su svi odreda s mirom istočnjačkih fakira posmarali kako se deregularizacijom urušavaju finansije i finansijski sistem do tačke u kojoj, prema Huveru, najmanje 2.315 američkih banaka trenutno ima sredstva koja vrede manje od njihovih obaveza. Kako je to moguće i da li su ljudi koji su doveli do toga normalni, bez obzira da li su demokrate ili republikanci?

Pa naravno da imaju probleme, pre svega sa ljudskim pravima, ali se oni ne obaziru preterano na to. Jedino ih tišti demografija, zbog toga i javno kukaju. I što je najvažnije od svega, oni kreditiraju okolo-naokolo bez ikakvih skrupula, niti ih zanima kako će države trošiti novac koji im pozajmljuju, a pogotovo ih ne zanima kakva je politička situacija u zemlji koju kreditiraju, kakva je vladavina prava, kakve su slobode... A da ne pominjemo da su prošle godine postali prva država koja je zatvorila spoljnotrgovinski bilans tako što je više trgovala u svojoj valuti nego u dolarima, i to za jedan procenat... Jedan ali vredan, jer to da neko osim SAD trguje više u svojoj valuti, a da je pritom najveći spoljnotrgovinski partner na globalnom nivou, bilo je potpuno nezamislivo. I sve to što smo pominjali meni je skroz neverovatno... Kakvih 500 ili 600 miliona pripadnika srednje klase??! Ja to, uprkos ciframa koje izleću kao čupavac iz šešira, i dalje ne mogu da pojmim. A svemu tome, kao i implikacijama, jedino može da se suprotstavi SAD. Zato sam i napisao Heleni da američkoj administraciji treba samo da je jedna stvar na pameti... To jest - dve. Kina i vraćenje sopstvenog finansijskog sistema na vreme pre deregularizacije.

Ne znam nemački, ali vidim da je to neka studija iz 2017. godine. To za 600 miliona video sam na Blumbergu, koji je ocenio da Kinezi imaju 400 million strong middle class, plus oni koji su granični i oni koji su isplivali posle pandemije, što daje, prema procenama, oko 600 miliona onih prema kojima se tržišno treba postaviti kao prema srednjoj klasi shodno njihovim zaradama i potrošačkim navikama.

Imajući u vidu da je prijavljeno približno 270 miliona putovanja, to znači, ako je moja matematika dobra (što treba proveriti jer pouzdano znam da nije tako), da je po putovanju potrošeno nešto manje od 80 dolara, a reč je samo o putovanjima u Kini, bez onih koji su putovali u inostranstvo. A to za mene predstavlja veliko iznenađenje, iako su neki prethodni faktori ukazivali da je to moguće, poput prodaje automobila ili Blumbergove analize po kojoj Kina ima 600 miliona pripadnika srednje klase koji su platežno sposobni u meri u kojoj predstavljaju relevantnu tržišnu snagu... Priznajem da sam odbijao to da prihvatim kao činjenicu, a naročito sam imao kočnicu kada je reč o tamošnjoj političkoj situaciji, kao recidiv ideje po kojoj je tamo mahom gola i uboga sitorinja koju nema pas za šta da ujede. Ali predrasude tog tipa ne bi trebalo da mi se uzimaju za zlo, jer jednostavno nisam nikada bio tamo niti znam iz prve ruke šta se dešava, već zaključujem na osnovu onoga što iz daljine vidim, čujem ili pročitam. A što se tiče dedolarizacije, zbog čega i provlačimo Kinu kroz sito i rešeto podataka i analiza, mogao bih da se kladim u cisternu koka-kole da ni sami Kinezi, koji su na kongresu KP prošle godine danima razglabali o modelima tog procesa, nisu očekivali da će druge države, bez njihovog direktnog ili indirektnog učešća, tako brzo početi da sklapaju sporazume zaobilazeći dolar. Mislim, hajde da se ne lažemo, ko je očekivao da će Saudijska Arabija i Kenija sklopiti sporazum o prodaji nafte u kenijskim šilinzima??!!? Ili da će centralne banke Južne Koreje i Indonezije zaključiti Memorandum o razumevanju sa ciljem promocije potpisivanja trgovinskih ugovora u nacionalnim valutama, a ne u dolarima?! Taj ko kaže da je to očekivao, gleda nas u oči i vara nas.

Au contraire, za mene, koji baratam samo sa 30 slova, dovoljno je ono što kaže Kristalina.

Jeste, kineska državna naftna kompanija Cnooc i francuska kompanija Total Enerdži obavile su prvu trgovinsku transakciju tečnim naftnim gasom u juanima, i to preko Šangajske berze nafte i prirodnog gasa, ali ko je to mogao i da pretpostavi pre samo godinu dana, a kamoli da predvidi?! Isti onaj koji je mogao da predvidi da će 59 odsto globalne svetske trgovine biti u dolarima, umesto nekadašnjih 80 odsto... Dakle, verovatno niko, pa čak ni sami Kinezi koji svakako nisu očekivali da će tako brzo da im se otelotvori agenda sa kongresa KP iz 2022. godine, koja za otvoreni cilj ima dedolarizaciju. Pa to je do juče bio čist SF, kao da gledaš Andor, a sad nam se dešava pred nosom. Što se tiče S. Arabije, nedavno sam video citat nekoga iz berlinske kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove koji najbolje opisuje aktuelno stanje: Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi ali i da raspolaže sa manjim pretnjama u pregovorima Kraj citata. I tu dolazimo do Kine, čij se odnosi sa Saudijskom Arabijom produbljuju do tačke u kojoj je SA najveći regionalni trgovinski partner Kineza sa uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra. Naravno, reč je o sprezi kineske inicijative Pojas i put i projekta modernizacije SA Vizija 2030, koje su poptuno komplemetarne jer sa jedne strane ističu poslovanje sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok evropski klijenti sve više traže solarnu i energiju vetra, a s druge strane deo Vizije 2030 se odnosi i na pripremu u budućnosti kada nafta postane manje važna, a jedan aspekat te pripreme uključuje mogućnost da SA služi i kao kineski logistički čvor na Bliskom Istoku, kao što je do danas i američki logistički čvor Što se tiče ostatka Bliskog istoka, Stejt Department je dobro primetio da u poslednje vreme jedan broj ministara spoljnih poslova iz tog regiona putuje u Kinu, a ne njihove kolege iz ministarstva trgovine ili ekonomije, što sugeriše na promenu ne samo ekonomskog, već i spoljnopolitičkog fokusa. Pa, što kaže Konstrakta - i šta ćemo sad? Svi živi vide šta se iza brda valja, Stejt Department i MMF više i ne kriju (a i ne mogu da sakriju sve i da hoće), senator Rubio kaže da SAD za pet godina neće nikome moći da uvede ekonomske sankcije jer se u svetu sve više i više trguje bez dolara, a niko ne čini ništa da to suspregne.

Kad zamisliš centar, videćeš mene kako stojim na tom centru i gledam levo i desno, gore i dole. E, kao neko ko iz centra posmatra stvari, skoro pa potpuno gnostički, tvrdim da Americi sa ovakvom Kinom može da bude samo gore, a nikako bolje. I, što kaže Kristalina, još će Amerika nekako i da pliva, a ostali sa zapada, kao i oni koji mu ekonomski inkliniraju, ima da beru kožu na šiljak. Pri tome, sećam se vremena kada smo hipotetički pominjali da se nešto ovako desi, posmatrajući BDP, spoljnu razmenu i ostale bilanse zemalja BRIK-a, kada se takođe sa indignacijom odbijala mogućnost da se plaća nekom drugom valutom, a ne dolarom, odnosno da neko drugi, a ne SAD, bude prvi svetski spoljnotrgovinski partner. A da je u to vreme neko izrekao da će Kina predvodtiti svet u osam od deset inovativnih tehnologija, poslali bi ga drito u ludnicu... Kad tamo, međutim. Iz tih razloga i sadašnja, i buduća i svaka druga US administracija treba da ima, zapravo, samo jedan spoljnopolitički i ekonomski cilj.

Kad vidimo Francusku, koja ne da nije neutralna nego je članica NATO pakta pa trguje s Kinom u juanima, ili Saudijsku Arabiju koja je najveći partner SAD na Bliskom istoku, što nikako ne možemo da percipiramo kao neutralnost, a takođe zaobilazi dolar u angažmanima sa Kinom, možemo samo da zamislimo kakvi su pritisci na neutralne. Ili da samo pogledamo Afriku i Južnu Ameriku kao pokaznu vežbu... Pa jel treba da se pitamo kako je to Kina postala prva spoljnotrgovinska sila, ili je vreme da shvatmo da je to plod činjenice po kojoj sa njom trguju i neutralni i "utralni"? Takođe, kada Kristalina Georgieva pre dva dana upozorava da globalnoj ekonomiji preti raspad na zaraćene blokove, možemo samo jednom da pogađamo šta to MMF zna a da mi ne znamo. I to izdvajaju Evropu kao najveću buduću žrtvu tog procesa koji navire nakon decenija globalne ekonomske integracije (što i mi laici na ovom mestu već dugo vremena pominjemo kada u Evropi vidimo konstantnog ekonomskog gubitnka). A kada, prema MMF-u, na snagu stupa nešto što nije dosadašnja globalna ekonomska integracija, šta je onda to? @Helena Po US ekonomiju najbolji su oni koji će biti u stanju da obuzdaju Kinu.

Ugovor između Rusije i Indije je na čekanju jer su Indijci em izračunali da im ne ide u prilog konverzija rupija u juane ili UAE dirhame, što je bio plan Moskve, em žele da se i u njihovoj valuti nešto dogodi kako bi je etablirali među valutama koje su sredstvo plaćanja. Problem je što u tom novom energetskom vozu, čiji je Kina mašinovođa a Rusija obezbeđuje pogonsko gorivo, delovi kompozicije više i ne pomišljaju da trguju dolarom, kao da je protivzakonito. Odnosno, zemlje koje ulaze u to kolo imaju maltene jedini zadatak da se dogovore koja valuta će biti sredsvo plaćanja, a da to nije američka valuta. Ali ono što bode oči čak i više od toga jeste nemogućnost amerčke administracije da se suprotstavi tom procesu... Drugim rečima, koliko dugo već samo na ovom mestu pominjemo dedolarizaciju, a taj proces vremenom samo raste dok ga Vašington skoro pa nemo posmatra. Međutim, dominaciju Kine, od koje mnogi s pravom zaziru a među njima je i moja malenkost, shvatio sam u punom obimu, čini mi se, tek pre neki dan kada sam pročitao da su Kinezi, samo unutar granica (znači bez onih koji su putovali u inostranstvo), tokom prvomajskih praznika, dakle od petka do utorka, potrošili na prazničnim putovanjima nešto više od 21 milijardu dolara... To je potpuno otrežnjenje u odnosu na pojedine zablude koje sam gajio, misleći da većina Kineza, ili barem dovoljan broj njih koji bi sutra mogli da ugroze sistem iznutra, ne može da spoje kraj s krajem (pri tome sam ignorisao veoma bitne pokazatelje kao što je, recimo, prodaja automobila), te da je ta domicilna ekonomska nestabilnost tempirana bomba koja otkucava pred vratima režima. Ali nije... Ma ni blizu. Omašio sam kao fudbaler koji bi iz penala pogodio korner zastavicu. Jer, ako je Kina odskora prvi svetski trgovinski partner, a još ima tu snagu unutrašnje trgovine i usluga koju pokazuju majski podaci, a koja je meni bila nepojmljiva, onda polako ulazimo u reku bez povratka... U toj reci smo već do potkolenice.