Nek grmi jako

Kako god, moj dobri forumski kolega, ali svako ko repetira obrve kad vidi određenje tendencije u smislu dedolarizacije, ne radi to slučajno. Jer, svakim danom neki novi relevantni igrač na polju globalne trgovine počinje da zaključuje velike ugovore mimo dolara. Prvo Kina, zatim Malezija, Rusija i S. Arabija, pa sve do Brazila i Francuske... I šta, jel bi sad trebalo da polemišemo da li to zapravo šteti dolaru i amerčkoj ekonomiji ili im doprinosi? Pa valjda je svima jasno da je po sredi napad na US ekonomiju i dolar.

Nekako se gubi iz vida razlika između rezervne valute i sredstva plaćanja. Jer, ako neko sa foruma meni proda parcelu u Vojvodini, a ja mu posle dogovora platim dolarima, evrima, juanima, rubljama, bitkoinima, sličicama fudbalera sa Mundijala ili čepovima za flaše, onda je reč o sredstvu plaćanja a ne o rezervnoj valuti. A dolar je trenutno na nešto ispod 60 odsto (58 ili 59 odsto) kao sredstvo plaćanja u globalnoj trgovini, i to nije ništa posebno ako se ne zna da je, recimo, pre četvrt veka bio na oko 80 odsto, a da je znao i za dane kada se njime trgovalo u 85 odsto procenata. I sad, bez želje za mrsomuđenjem, sledi logično pitanje - da li je za dolar i američku ekonomiju bolje kada se njime trguje u 80 odsto slučajeva, ili u 58 odsto? Ili, što bi rekao Svetislav Pešić, da li su bolje dve velike baklave ili jedna mala? Naravno, jasno je da su svi trgovinski dilovi koji se zaključuju nekom drugom valutom, u čemu prednjači Kina i kao akter i kao posrednik, klasičan napad na dolar i američku ekonomiju . Jer, dolar se štampa neverovatnim intezitetom i kao nikada pre u istoriji SAD, dok se istovremeno globalno smanjuje njegova upotreba kao sredstva plaćanja... A šta se dešava kada počne da se vraća u Ameriku jer se njime u svetu manje trguje? To je, zapravo, pitanje, a ne da li neka država ili grupa njih mogu da stvore novu zamensku valutu.

Već neko vreme želim da pitam upućene zašto igrači koje dovedemo i od kojih bi i moglo nešto da bude, sa izuzetkom stopera, posle nekog vremena izgledaju lošije nego kad su igrali za druge klubove? Eto, recimo, Mitrović je u Nišu ličio na nešto i obećavao, a kod nas ne liči ni na šta. Ili Kangva, koji se kod nas pretvorio u bezveznjaka... Šta im to urade kod nas pa nakon ne tako dugog vremena ne valjaju ni za šta i, kao po pravilu, posle nas završe u lošijem klubu i nikada više ne zaigraju u nekom relevantnom timu?

Sad nas očekuje mnogo psihologije, pedagogije, socioligije i ostale gije, kao i saveti za decu, roditelje, nastavnike, policajce, lekare... Ali da je moje dete bilo u toj školi, ja stvarno ne znam kud bih.

Sad sam gledao kako Vanderbilt i Rivs igraju odbranu na Kariju i Tompsonu... A Obrva čeka ako neko spolja zaseče unutra... Imate na mrežama fragmente odbrane Lejkersa. Kakav crni ritam, kakve salse i bakrači, jednostavno nije fer kad ti je neko toliko u dresu. Poslednji šut uzima Pul jer Kari ne vidi ni sunca ni meseca, niti doro Drine vode ladne.

Kad smo već kod malerisanja, nisam zbog džinksa hteo da pominjem pre prve utakmice GSW-LAL da bi onima koji navijaju da Denver izađe sa zapada u finalu konferencije možda više prijali Dabsi nego Lejkersi. Jer Dabsi imaju jednog OMG igrača i grupu veoma upotrebljivih saigrača. Vigins je fin igračić kakvih ima dosta u ligi, Tompson nije onaj od pre povrede, Grinu fali kerozin pa leti na isparenjima... Dok, s druge strane, Lejkesi imaju dva OMG igrača, a u plej ofu češće prođe tim sa dvojicom OMG likova nego sa jednim. Zato je Lebronova trka za Džordanovim brojem titula bila otežana kad su Dabsi doveli Duranta, jer su tada mali tri OMG igrača (za neke koji po jedinstvenosti računaju i Grina, možda i četiri). A to je već cheat code protiv koga se nije moglo i protiv čega ni Lebron nije imao šanse. Ali GSW sada ima samo Karija koji je trenutno među najboljim igračima lige, a Lejkersi imaju dvojicu. I kao takvi bi bili teži protivnik Denveru u finalu konferencije.

Nema šta da se maleriše, mobilni i polivalentni visoki sa high usage rate ne mogu da sastave sezonu a da ih nešto ne sobali... Zato Embid nije zdrav ni za jedan plej of, a Obrvin spisak povreda liči na fabričke zidne novine u SSSR. Ne možeš bez njih ako imaš takve igrače, a sa njima ti svako malo srce u petama.

Obrva je valjda prvi posle Šeka koji za Lejkerse u PO ubacuje 30p uz 20s (najviše Eldžin Bejlor sa 11 takvih utakmica u PO). Ali kad se uhvati za jezik od patike da ga namesti, prvih sedam redova u hali popada u nesvest očekujući pauzu između tri nedelje i dva meseca.

Vanderbilt je ozbiljan pogodak u doselekciji, na momente je ličio na supermena u odbrani. On zaključao Karija u nekim sasvim dovoljnim momentima, Obrva zaključao reket i stavio 30 burgera, Lebron lebronovao... I to je to. Nego, već pet godina zaredom MVP nagradu odnosi neamerički igrač (Janis, Jokić, Embid), već treću sezonu zaredom američki igrač na kraju glasanja nije ni u prva dva, a drugu uzastopno ni u prva tri. Za nas koji pamtimo probijanje neamerikanca u NBA još od Detlefa Šremfa, krug je zatvoren.

U NBA ne j... lep, nego zdraviji.

Niksi u finalu konferencije.

Pa ne može zajedno suverenizam, članstvo u NATO i evrointegracije. Ili, što bi rekao jedan sa Dorćola - ne može ono u ono i duša u raj... Ne ide to baš tako. A ne može ni da se čupaš kod EU za kredite kako bi se spasao od Milovih Kineza, a da samostalno vodiš monetarnu politiku. Isto važi i za MMF i sve druge globalne institucije koje ne pitaju ni građane mnogo većih država da li jesu ili nisu za zaduživanje. Pa ne, najbolje da će da se raspituju kod građane kolika treba da bude referentna kamatna stopa i kako bi građani obuzdali inflaciju. Ili, zamisli kad bi NATO pozvao Crnu Goru kao saveznika u neku misiju, a ovi odgovore - čekajte da pitamo narod jer mi vodimo samostalno politiku. Ma da, kako da ne. Mnogo veći od Crne Gore ne vode politiku samostalno...

Važno je samo da je Stejt Department u pravu. Zato još jednom ponavljam - oni koji se sekiraju šta će biti sa Crnom Gorom bez Mila Đukanovića, neka se opuste i u blagom raspoloženju dočekuju nove dane. Situacija je relaksirana i tek će biti kako treba kada SAD kompletno anesteziraju regionalne bukače i budale. Sve je rešeno. Rešile su čike iz Amerike. @mladenvzz Predsjednik Crne Gore: 1) predstavlja Crnu Goru u zemlji i inostranstvu; 2) komanduje Vojskom na osnovu odluka Savjeta za odbranu i bezbjednost; 3) ukazom proglašava zakone; 4) raspisuje izbore za Skupštinu; 5) predlaže Skupštini: mandatara za sastav Vlade, nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima političkih partija zastupljenih u Skupštini; dvoje sudija Ustavnog suda i zaštitnika ljudskih prava i sloboda; 6) postavlja i opoziva ambasadore i šefove drugih diplomatskih predstavništava Crne Gore u inostranstvu, na predlog Vlade i uz mišljenje odbora Skupštine nadležnog za međunarodne odnose; 7) prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; 8 ) dodjeljuje odlikovanja i priznanja Crne Gore; 9) daje pomilovanja; 10) vrši i druge poslove utvrđene Ustavom ili zakonom.

Nije tu reč o znaku jednakosti između broja gledalaca i kvaliteta, već o znaku jednakosti između broja gledalaca i uticaja na javnost. Ili da pojednostavim, Rogan pomene da onaj veterinarski lek, kome sada ne mogu da se setim imena ni da mi prete streljanjem, sprečava težu zarazu od koronavirusa, i već sutra ga nema širom Amerike jer mu dovoljan broj poveruje da opustoši apoteke kao što koza obrsti bagremov list... Ne radi se, dakle, o kvalitetu, istinama, neistinama, spinovima, nepravdi i pravdi, već šta su ti ljudi sposobni da urade kada stanu pred kamere i obrate se širokim masama. A sposobnost Takera Karlsona vidimo na delu u vlastitim životima, budući da puna dva dana razmenjujemo stavove, misli i zapažanja o njemu, iako je reč o trenutno nezaposlenoj osobi koja nam, i kad nema posao, ulazi u glave.

Otkad je to šta Si misli o miru postalo najvažnije i jel to Kina preuzima primat i u mirovnim pregovorima oko Ukrajine? Super, pa da poručimo jedan mir sa Aliekspresa.

Izgleda da bi ipak trebalo da se vratimo na osnove, kako bismo se bolje razumeli u predmetnom pitanju. Vlast u Crnoj Gori je, ako neko može biti ne zna ili ne razume, uređena prema Članu 11 Ustava po načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavnu vlast vrši Skupština, izvršnu vlast vrši Vlada, a sudsku - sud. Vlast je ograničena Ustavom i zakonom, a Crnu Goru predstavlja predsednik Crne Gore. Na poslednjim izborima u Crnoj Gori, a reč je o predsedničkim izborima ove godine, kandidovalo se sedam osoba - šest stranačkih ličnosti i jedna nestranačka. Kandidati su bili Milo Đukanović (Demokratska partija socijalista), Jakov Milatović (Evropa sad), Andrija Mandić (Demokratski front), Jovan Radulović (nezavisni kandidat), Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Aleksa Bečić (Demokratska Crna Gora) i Draginja Vuksanović Stanković (Socijaldemokratska partija). U drugi krug su prošli Milo Đukanović (Demokratska partija socijalista) i Jakov Milatović (Evropa sad), a pobednik izbora bio je Jakov Milatović (Evropa sad). Puno ime i prezime kandidata, kao i puni naziv njihovih partija, trebalo bi da kroz repeticiju naznači, ako neko ne zna ili može biti ne razume, da je reč o posebnim političkim subjektima koji se razlikuju po programima, statutu, članstvu i ostalim stavkama koje određuju identitet političke stranke. Drugim rečima: kako Jakov Milatović iz pokreta Evropa sad može da bude odgovoran u odnosu na nešto što je radio Milo Đukanović iz Demokratske partije socijalista, neko iz Demokratskog fronta ili neko treći (bez obzira da li je reč o dilovanju droge ili o nečemu drugom), pošto zakonski ne postoji veza i zakon ne dozvoljava da neko bude član dve različite stranke u isto vreme, a pogotovo da se kao član dve stranke kandiduje na izborima?!? Jer, nepoznavanje osnovnih pojedinosti iz političkog života Crne Gore zapravo podseća na onaj ovdašnji vic, kada klinac dolazi iz škole i kaže: Tata, dobio sam keca iz srpskog jer nisam znao ko je Vuk Karadžić... A otac odgovara: Ih, bre, nemaš pojma - Vuk je Drašković, a Radovan je Karadžić. S tim u vezi, teško mi je da prihvatim mogućnost da neko može da, poput Čanka ili Bursaća, pomeša Milatovića sa nekom drugom strankom ili nekom drugom ličnošću, osim da možda namernom zamenom teza opravda sve one laži koje su o Milatoviću i budućnosti Crne Gore izrekle aveti iz regionalnog političkog ormara. Ali tu smo gde smo kako bismo i na ovom mestu kroz osnovne podatke obesmislili neistine i prikazali koje su sve stranke bile angažovane na predsedničkim izborima, ko su bili njihovi kandidati, ko je pobedio na izborima, a ko izgubio.

Šta, jel sad MIlatović i drogu prodaje?! Pa da zaokružimo agendu: četnik i narko diler koji će izaći iz NATO, otrpriznati Kosovo, povući zahtev za članstvo u EU, pridružiti Crnu Goru srpskom svetu i odreći se nezavisnosti kako bi Crna Gora postala pokrajina Srbije. I sve to uz podršku SAD i EU.

Nema potrebe da se čeka, put Crne Gore je vidljiv i sa Marsa i pre formiranja nove vlade. I šta sad kažu oni koji su plašiili region nekakvim srpskim svetom, kada Crna Gora glasa za ulazak Kosova u SE? Jel Milatović i dalje četnik? Šta misle ti plaćeni bukači sad o Crnoj Gori kao srpskoj pokrajini? I koliko puta treba da se ogole te laži kojima se bez potrebe seje strah među ljude i kojima se podgrevaju zavade i podele?!

Pogledao sam pre neki dan snimke sa njegove posete Irskoj, što zaista izaziva koktel emocija. Mislim, najlakše je iz niskih pobuda ismevati starog čoveka, ali na kraju balade, u mom slučaju stoji neko sažaljenje. Razvlače ga tamo, on na momente jasno gubi stoodstotni pojam o prostoru i vremenu, i sa poteškoćama reaguje na neke osnovne impulse. Ne znam stvarno šta misle oni oko njega koji su ga savetovali da se kandiduje, ali deluje mi da to nije fer prema njemu.

Jel smemo da pominjemo da je Bajden objavio kandidaturu, ili je bolje da se pravimo da ne znamo?

Nema šanse da iko izvan US mečuje ono što je Mardok davao Karlsonu, ali nije to ni najvažnije od svega. Ono što sam pak primetio jesu dva fenomena, koja se konstantno ponavljaju i imaju korelaciju, odnosno jedan zavisi od drugog. Prvo, opinion mejkeri u medijima takve snage pomisle da su pandan drugog dolaska Hrista na zemlju, a neretko završe misiju zaboravljeni od ogromne većine koja im je prethodno klicala... I tu dolazimo do drugog fenomena, a to je burst i hajp koji takvi likovi dobiju od drugih velikih medija i društvenih mreža. Pa pogledajte samo šta su mediji i mreže širom sveta do sada napravili od Karlsona? Zar broj vesti u mejnstrim medijima, objave na mrežama i analize lika Takera Karlsona u samo jučerašnjem danu ne podstiču pojavu takvih individua i ne ohrabruju vlasnike medija da ih angažuju? I bez obzira da li je za neke mag svog posla a za druge budala, količina pominjanja nečijeg imena a da taj nije oskarovac, dobtinik Nobelove nagrade, osvajač Vimbldona ili Velike nagrade Monte Karla graniči se sa dobrim ukusom. Ovamo budala i mentol, a onda milijarde novinskih redova i televizijskih sekundi posvećenih samo njemu?! Čak i na ovom mestu je Karlson ukrao šou makar na jedan dan, iako je i pre redovno bio pominjan a da nas niko nije primoravao na to... Pa jel smo ozbiljni? A tako je bilo širom planete godinama unazad, što je očigledan primer promocije tih pojava. Jer, i loša reklama je pre svega - reklama. I da ga oni koji ga voršipuju i oni koji ne mogu da ga smisle nisu zajedničkim snagama isticali, svako iz svojih poriva, čovek bi bio nadrkani bloger ili jutjuber, a ne planetarno poznata ličnost kojoj svojevoljno posvećujemo delove naših života i uzduž i popreko.

Naravno, besmisleno je i pomisliti da će Mardok da propadne bez Karlsona, ali će se u narednom periodu promena takve magnitude svakako odraziti na šer.

Čini mi se da je Karlson imao jači šer od Hanitija i Ingraham, pa će se njegov odlazak svakako osetiti u brojkama Foks Njuza. On je navodno imao i problema sa uređivačkom koncepcijom i još svašta nešto. Što je sada i logično, budući da raskid saradnje ne može da se popije tek tako preko noći. A što se tiče CNN, oni su imali finanijske lomove, ali sam negde pročitao da se izvlače iz toga (ili nešto u tom smislu).

Vašington post je čak objavljivao neke prepiske u kojima Karlson navodi da ne može da smisli Trampa.

Okasio-Kortez je na početku političkog iskaza bila radikalnija od Kenedija. Sve nešto nameravam da napišem zašto mi je pre tri-četiri godie bila idealan kandidat iz ugla političkog marketinga, ali mi se ne da. Svakako jedva čekam da vidim u kom pravcu će ići njena karijera, koja je ipak blago zastala u odnosu na zvezdani početak, plus je dobila sve glasnije kritičare iz svoje leve baze, a i nema neki approval u svojoj izbornoj jedinici.