Nek grmi jako

Tvrd je Real, voćka čudnovata, zube slomi al ga ne polomi. Nema Jabuselea. Nema Deka. Nema veze.

Sad sam video da su Lejkersi u periodu od 6.47 do kraja treće četvrtine, pa sve do 5.34 do kraja četvrte četvrtine, od plus 11 stigli do minus 12, a rezultat je u tom delu utakmice bio 39:16 za Denver. I, logično je da posle utakmice svi kažu kako se Marej eto baš tada probudio, da je Porter u tom periodu odlučio da i on dođe na utakmicu, da je Braun stavio neke bitne poene... Ali niko ne kaže šta su tada radili Lejkersi, jer da su i oni pogađali i da se igralo koš za koš, Nagetsi ih ne bi upropastili u tom periodu. A evo šta su tada, dok je Denver gazio, radili najbolji igrači Lejkersa: Lebron dva poena, oba sa penala, i 0-4 iz igre; Obrva dva poena, oba sa penala, uz dva promašena FT i uz 0-3 iz igre... I sad mogu njihovi navijači da skaču kao jelen dvogodac na svakoga ko ustvrdi da je Denver jednostavno bolji, ali izvinjavam se što uopšte nisam impresioniran tim dostignućima Lebrona i Obrve. Pa se posle toga postavlja pitanje Jokićeve igre u završnici utakmice , a niko se ne pita kako da Lejkersi izbace Denver ako Obrva i Lebron, dakle dva najbolja igrača, u periodu koji je nešto duži od četvrtine po minutaži, izumru kao ptica Dodo?! Pa eto kako... Sinoć smo videli - nikako.

Ako je nekima od nas povratak Lejkersa sa minus 18 izgledao kao njihova pobeda u prvoj utakmici, a ne poraz kako je semafor pokazivao, tako sada ova druga pobeda Denvera liči na metlu, a ne na metlicu, što zapravo jeste nakon 2:0 u seriji. Jer, Lejkersi su imali Nagetse baš tamo gde su ih priželjkivali, na minus jedanaest, sa Marejem koji je promašivao, sa KCP i Porterom koji se nisu dobro uveli u utakmicu i koji su imali opterećenje ličnih grešaka, sa Gordonom koji nije bio baš siguran gde treba da stoji u napadu kada ga čuva Dejvis, te sa Jokićem koji nije mogao da radi baš sve što poželi... I tako su malo po malo na tlu Kolorada gradili svoju kućicu uspeha, deo po deo, čak su je i stavili pod krov i počeli da kreče, a onda se pojavio Marej... I srušio im kućicu za nešto manje od tri minuta. Pa sada, logično je, izgleda kao da temelj u stvari nije dobar. A ako temelj ne valja, džabe su krečili.

Gledam na ESPN2 kako Denver trči Obrvi i Lebronu u leđa. Premnogo poena samo zato što jedna ekipa bolje trči... I zato što njen centar baca TD pasove odmah posle defanzivnog skoka, ili sam sa loptom kao laka konjica pređe parket i dođe u poziciju da lagano asistira. I još kad Obrva šutne 4-15, kao Embid u sedmoj protiv Bostona, čemu da se nadaju? Možda da će Hačimura da pobedi Denver... Ma da, kako da ne.

Kada vidim da se nabrajaju slučajevi kada je neko okrenuo 0-2, kao da gledam hronologiju pojavljivanja Halejeve komete. Toliko se često događa da znamo za svaki takav slučaj ponaosob... Zato opušteno, uskoro će ionako sve biti jasno svima.

@realno *w Pa bolje da gradi i bude katalizator nego poenter, kao kad je Sansima strpao 50 plus, a Nagetsi izgubili. Ili da kao Lebron šutira 0/19 za tri poena i pravi istorijski negativan rekord u PO. Ovako, mala metla, pa se vidimo u LA.

Toliko o parametrima... Još malo pa statistička greška.

Najvažniji parametar je mini metla posle prve dve utakmice... Ostalo ionako nema smisla predočavati kada neko pita zašto je u prednosti onaj ko je prvi sid u odnosu na kvalifikanta. A što se tiče manjka poena u četvrtoj četvrtini, bolje je da Jokić bude katalizator napada nego da ga protivnik tera da bude poenter, kao kad je Finiksu sabio 50 burgera a Denver izgubio. Zato, polagano... Nema brige za Denver. Jer, kako kaže Kari Pešič, dve velike baklave su bolje nego jedna mala, a 2:0 i mini metla su mnogo bolji nego da je Jokić supermen, a da Nagetsi gube.

Nisam baš siguran koliko su ozbiljne pretpostavke koje se tiču istrošenosti igrača u prajmu, kao što je Jokić, dok se u isto vreme održava samit druida, šamana i džedaja koji se mole za zdravlje i dugovečnost Obrve i Lebrona. Jer, realnost je da će Jokić, dok se ovi na kraju sezone budu krivili od povreda i iscrpljenosti i dok im medicinski timovi budu opravljali tela kao u Avataru, lagano timariti konje u Somboru, jesti tepsiju bureka i piti karton ladne Koka kole. Pri tome, Denver je boljia ekipa koja po svim parametrima zaslužuje NBA finale.

Šatro insajderi kojima se iz kluba dotura šta da pišu sve znaju, i da ćemo igrati EL, i da ćemo imati najjači tim i da nas očekuje mnogo lepih stvari, samo ne znaju da nam kažu koliko su oni što odlučuju dobri od Radulje i koliko su tu uštinuli KKCZ. I takvima treba da verujemo, da od tih pilićara i lopova iz kokošinjca pravimo apostole istine?! Da nam ta moralna i intelektualna sitnina govori šta i kako?! A sutra u KK dug od 10 ili 15 miliona, a u FK oko stotke... Meni vala neće da sole pamet, a ko voli - nek izvoli.

Ne znam da li su Lejkersi odbranili dva na dva Jokića i Mareja jednom, ili možda nijednom, dok je u pik uvođen Obrva. Ali to se promenilo kada su Obrvu premestili na Gordona, a Hačimuru na Jokića, i sad je igra mozgalice na strani trenera Nagetsa, koji moraju da osmisle šta da rade u situaciji koja im nije išla u prilog sinoć i u kojoj je Jokić šutirao svega 0-2. To kako je Darvin Ham prepakovao Lejkerse na kraju dovelo je do čudne situacije u kojoj se, od razvaljivanja koje im je upriličeno u prve tri četvrtine, stiglo do atmosfere u kojoj kao da su dobili utamicu, a ne izgubili. A nisam znao da Ham ima u to u sebi, jer nije dovoljno samo reći - e, ti sad uzmi ovoga, a ti onoga - već treba i igrači da te isprate voljnim momentom i da ti veruju u momentima kada se srušio inicijalni game plan... To, primera radi, Dok Rivers nema, pa bi Siksersi sa njim posle minus 18 na HT na kraju izgubili sa trideset razlike.

Slažem se da ne širimo dalje. I ne treba, barem kad smo saznali da je sve u redu dok je AV u svome dvorištu, to jest da regionu ne preti opasnost od nekadašnjeg radikala koji je snevao granicu na liniji Karlovac-Karlobag-Ogulin, da je srpski svet obična izmišljotina, kao i velikosrpske aspiracije kojima se nekada dičio njen aktuelni predsednik. Znači, nema više četnika, Vučić je mirotvorac iz svog dvorišta, Srbija je dostojni partner na putu evroatlantskih integracija i nije više "mala Rusija"... Okej, barem znamo na čemu smo. Da ne izazivamo na ulicama sudbinu uludo kad nam najjača demokratija sveta poručuje da je Vučić pravi izbor i da je sa Srbijom sve u redu dok on vlada, a da je u redu čak i to što nismo uveli sankcije Putinu po taktu narativa u Vučićevim tabloidima i na njegovim televizijama. Moja je krivica što sam naivno očekivao da će SAD stati u kraj svim malim putinima sveta i što sam naivno verovao da će Bajden stati iza sledečih sopstvenih reči, izgovorenih u februaru 2021: I want the world to hear today: America is back. America is back. Diplomacy is back at the center of our foreign policy. As I said in my inaugural address, we will repair our alliances and engage with the world once again, not to meet yesterday’s challenges, but today’s and tomorrow’s. American leadership must meet this new moment of advancing authoritarianism, including the growing ambitions of China to rival the United States and the determination of Russia to damage and disrupt our democracy. We must meet the new moment accelerating glo- — accelerating global challenges — from the pandemic to the climate crisis to nuclear proliferation — challenging the will only to be solved by nations working together and in common. We can’t do it alone. That must be this — we must start with diplomacy rooted in America’s most cherished democratic values: defending freedom, championing opportunity, upholding universal rights, respecting the rule of law, and treating every person with dignity. That’s the grounding wire of our global policy — our global power. That’s our inexhaustible source of strength. That’s America’s abiding advantage...

Dovoljno bi bilo da nam malo pomognu, kao što se nekada nekim drugima pomagalo prilikom Arapskog proleća ili obojenih revolucija, pa čak i prilikom pada Miloševića koji ne bi ni bio moguć bez logistike SAD... Ali avaj. Pa zar je toliko teško Hilu da konstatuje da Pink i Hepi promovišu nasilje, što vidi svako normalan, već izbegava odgovor na to direktno pitanje? Jer ako neće da nam pomognu i ako im je Vučić dobar kao partner, da nas barem ne prave budalama... Posle Hilovih reči, svakome ko ima čulo sluha sve je kristalno jasno kada je reč o podršci Vučiću i onome što radi u Srbiji i sa Srbijom. Similis simili gaudet.

Ali najjače je bilo kad je Obućina pitala Hila ono što smo i na ovom mestu notirali kako neverovatnu činjenicu, odnosno šta se desilo sa zahtevima SAD da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo, i kako američka administracija može da oceni da se Srbija približava zapadu kada u isto vreme odbija njene zahteve od krucijalne važnosti... A Hil odgovara: Pa u nekim situacijama Srbija se približava zapadu više, a u nekim manje... Jbt, Monti Pajton.

Svako ko želi da spozna odnos američke administracije prema Vučiću, režimu u Srbiji, protestima opozicije i medijima, može da pogleda večerašnji razgovor ambasadora Hila sa Jelenom Obućinom u centralnom dnevniku TV Nova. Obućina ga je pitala sve što smo ovde pominjali kada je reč o odnosu Bajdena i Vučića, a njegovi odgovori su i više nego jasni u nameri da se ne stane ni na senku malofirerovskom autokrati koji baca pod noge sve što su nekada bile američke vrednosti... Zato, da se ne lažemo, svako ko očekuje da mu spas od Vučića stigne iz pravca Bajdenove adminstracije, džabe se nada. Similis simili gaudet.

Ekipa i napad koji se vrte oko Embida ne mogu da osvoje titulu. Stalno povređen, nikad nije prošao polufinale konferencije, nestaje sa parketa kada treba i šutira 5-18 u odlučujućoj utakmici... Nije čist u glavi, nema najbolji odnos sa saigračima na parketu, a nekada ni van njega, košarka mu se zasniva na egocentričnim iso postavkama gde svi stoje i gledaju šta će on da uradi, a onda dođe čovek od 40 godina, oduči ga od svega i strpa ga u džep. MVP koji je najmanje V za svoj tim jer je dovoljan sam sebi i bez koga je tim stigao do prve pobede u seriji protiv Bostona, Svaki sledeći minut vremena koji Embid provede u Siksersima je minut dalje od mogućeg prepakivanja i formiranja nekog novog tima Filadelfije koji će biti kompetitivan, a nije nemoguće da i sam Embid zatraži izlaz. Druga je stvar to što skoro niko u NBA ne bi smeo da zavalja Embida dok još može da dobije nešto veliko za njega, ali najjednostavnije gledano, Fila s njim nikada neće stići ni do finala konferencije, kao što ni do sada nije stizala.

Beo, Abazović jasno reče da LNG terminal u Baru umanjuje zavisnost od ruskog gasa, pa sad ja zaista ne znam da li on laže. Takođe, Vlada CG pominje dve američke firme, pa stvarno nisam mogao ni da pretpostavim da mogu i za to da lažu, već da su firme kandaske ili neke treće zemlje.

Koliko isprazno i glupavo sa ove distance deluje tuljenje onih koji su bili za Đukanovića jer je on bio navodno prepreka nekom srpskom svetu, koji postoji samo u glavama fanatika po čitavom regionu, pokazuju i dva skorašnja naoko nepovezana događaja, a u suštini veoma bliska. Prvi je raspad Demokratskog fronta, koji izlaskom Pokreta za promene prestaje da postoji i čiji će dosadašnji članovi sada svako svojim putem, što smo na ovom mestu i predvideli još pre predsedničkih izbora napominjući da bi odlazak Đukanovića značio velike promene ne samo za DPS, već i unutar DF zbog nestanka tog kohezivnog faktora. To je bilo toliko logično da, zapravo, sada svo to plašenje mečke rešetom koje su, pominjući strašni DF, sprovodili oni koji su bili u Milovom džepu i Bebinom majndsetu, od Vardara pa do Triglava, deluje kao kreveljenje seoskog idiota koji za vinjak čini sve što mu se kaže na lokalnom vašaru... A i drugi događaj je toliko bio logičan, ali su ga plaćeni dobošari svesno prevideli - Crna Gora gradi američki LNG terminal u Baru kako bi se skinula sa ruske energetske igle. Pa ako do nekoga možda i ne dopiru razmere tog čina i kuda sve to vodi, tu je i izjava Abazovića: Ovo je geopolitički značajno za nas jer se umanjuje zavisnost od ruskog gasa, ali pre svega govori da znamo gde želimo da se zemlja kreće u narednih 10, 15 i 20 godina. Iz svega toga možemo da zaključimo da su Milovi satrapi, umesto što su lagali narode na prostoru eks JU o Jakovu Milatoviću, morali prvo da pitaju Amerikance šta će da se desi i ko ima podršku Vašingtona, a ko je nema. Ovako su, osim što su dokazani lažovi i šampioni beščašća u pominjanju nekakvih četnika koji su u CG uzeli vlast, ispali i glupi.

Ne sumnjam. Similis simili gaudet.

Sad kad smo se podsetili kako je Tramp odgurnuo Milovog premijera, nekako se nameće pitanje a kad će Bajden da odgurne Vučića, umesto što ga podržava i kroz Otvoreni Balkan, i kroz USAID, i kroz investicije, i kroz političku logistiku... Gde nestadoše pritisci da se uvedu sankcije Putinu i zašto SAD podržavaju nekoga ko to nije odmah učinio? Šta bi sa Kosovom, jel ga priznao Vučić na preporuku Bajdenove administracije? Šta kaže Kristofer Hil za vladavinu prava u Srbiji, smetaju li mu rijalitiji ili ga Stanija Dobrojević odjednom neodoljivo podseća na Kim Kardašijan? Pa jel mu baš toliko prijaju Željko Mitrović, Hepi i ostale poluge autokratskog režima da ne može da ih pomene niti jedan jedini put u vreme kada građani Srbije koji inkliniraju Americi na ulicama izražavaju bunt protiv nosilaca nasilja u Srbiji? Čemu taj odvratni muk? Pa zar je dotle došlo da se uticaj Kine u Srbiji umanjuje tako što će se režimu dozvoljavati baš sve, samo da barem sedi na više stolica i ne padne skroz pod šapu Pekinga i Moskve? Ili Bajdenova administracija nema više toliku mogućnost pritiska čak ni na Vučića, koji će uroditi demokratskim plodom? I da li ih je uopšte sramota što podržavaju Vučića i njemu slične, svesno stavljajući nas, koji smo verovali da Amerika neće dozvoliti postojanje mini firera, pod autokratsku čizmu?

To se zove kontinuitet. Prvo je Tramp odgurnuo Milovog premijera, a onda je Bajden odgurnuo Mila i stao uz Milatovića, koji ima jasnu podršku SAD.

Predsednici su mogli da budu i ovakvi i onakvi, ali su članovi kabineta, državni sekretari, savetnici i drugi visoki funkcioneri bili skoro rednovno najbolji ili među najboljima u svojoj branši na svetu. Amerika je bila najveća zahvaljujući njima, ekonomija i finansije bili su za primer, kao i vladavina prava. Ovo sada nije ni karikatura toga.

Demokrate su svakako svesnije nedostataka svog glavnog kandidata za predsednika, pa Bajdenu tek nešto više od jedne trećine ispitanih u anketama daje nepodeljeno poverenje, dok je kod repsa to bitno drugačije, budući da 27 odsto njihovih glasača nije za Trampa. Drugim rečima, više repsi veruju Trampu nego što demsi veruju Bajdenu, iako generalno mediji žele da prenebegnu postojanje onih 27 odsto republikanaca koji nisu za Trampa. Što uopšte nije malo, a veštački se stvara atmosfera u kojoj su svi repsi za njega... A to, naravno, ne da nije istina, nego nije ni blizu istine.

Ne bi trebalo, takođe, prenebegnuti ni ozbiljan fenomen u kome je toliki broj ljudi protiv Hilari Klinton i Džoa Bajdena, odnosno svega što oni predstavljaju, da daju svoj glas čak i nekome kao što je Tramp. Zato sam već nekoliko puta pomenuo da repsi imaju jačeg kandidata protiv koga Papa Džo ne bi imao, prema pulovima u neodlučnim državama, skoro nikakve šanse, dok protiv Trampa i može nečemu da se nada. Kao i da počinjem da sumnjam da provladini mediji namerno ističu Trampa u odnosu na njegovog stranačkog protivkandidata, kako bi kreirali stvarnost u kojoj je samo i jedino Tramp mogući smisleni kandidat GOP za predsednika. U tom svetlu posmatram i prekjučerašnjih 70 minuta uživo sa Trampom na CNN, što je nateralo skoro sve demse, liberale i radikalno leve u Americi da prospu sumpornu kišu na tu medijsku kuću, budući da su dali Trampu par ekselans promociju iako vodi za čak 25 ili 30 procentnih poena u odnosu na jedinog pravog protivkandidata u stranci, koji se, uzgred budi rečeno, još nije ni kandidovao za 2024. Trampu sa takvom podrškom republikanskih glasača čak i ne trebaju televizijski dueli pred prajmarise, ali tu je stari, dobri CNN da mu grune u naručje prostor u TV prajmu kako bi izrekao sve što mu je na duši, i to uz publiku u kojoj su njegovi obožavaoci koji aplaudiraju franetično čak i kad prekrsti noge s kolena na koleno... I ako ostavimo po strani to što jedan pol američkog političkog spektra u demokratskoj državi tog formata dovodi u pitanje nečije obraćanje u medijima ili želi da ga zabrani (što zaudara na poziv na jednoumlje), jednostavno, kao neko ko s godinama sve manje veruje u koincidenciju i slučajnosti, polako već naginjem tome da neko iz aktuelnog establišmenta namerno stavlja Trampa, a ne njeogovog stranačkog rivala, pred svetlosti pozornice. Jer, sa takvim CNN-om, takvim Bajdenom, takvom maksimalnom saturacijom Trampa u američkom društvu čemu doprinose mediji naklonjeni liberalima i radikalnim levičarima, te takvim stranačkim glavnim protivkandidatom koji se nije ni kandidovao i koga vladini mediji ignorišu, Trampu zapravo ne treba ni Fox News kako bi sva svetla svih reflektora skrenuo na sebe.