Nek grmi jako

Svako ko želi da spozna odnos američke administracije prema Vučiću, režimu u Srbiji, protestima opozicije i medijima, može da pogleda večerašnji razgovor ambasadora Hila sa Jelenom Obućinom u centralnom dnevniku TV Nova. Obućina ga je pitala sve što smo ovde pominjali kada je reč o odnosu Bajdena i Vučića, a njegovi odgovori su i više nego jasni u nameri da se ne stane ni na senku malofirerovskom autokrati koji baca pod noge sve što su nekada bile američke vrednosti... Zato, da se ne lažemo, svako ko očekuje da mu spas od Vučića stigne iz pravca Bajdenove adminstracije, džabe se nada. Similis simili gaudet.

Ekipa i napad koji se vrte oko Embida ne mogu da osvoje titulu. Stalno povređen, nikad nije prošao polufinale konferencije, nestaje sa parketa kada treba i šutira 5-18 u odlučujućoj utakmici... Nije čist u glavi, nema najbolji odnos sa saigračima na parketu, a nekada ni van njega, košarka mu se zasniva na egocentričnim iso postavkama gde svi stoje i gledaju šta će on da uradi, a onda dođe čovek od 40 godina, oduči ga od svega i strpa ga u džep. MVP koji je najmanje V za svoj tim jer je dovoljan sam sebi i bez koga je tim stigao do prve pobede u seriji protiv Bostona, Svaki sledeći minut vremena koji Embid provede u Siksersima je minut dalje od mogućeg prepakivanja i formiranja nekog novog tima Filadelfije koji će biti kompetitivan, a nije nemoguće da i sam Embid zatraži izlaz. Druga je stvar to što skoro niko u NBA ne bi smeo da zavalja Embida dok još može da dobije nešto veliko za njega, ali najjednostavnije gledano, Fila s njim nikada neće stići ni do finala konferencije, kao što ni do sada nije stizala.

Beo, Abazović jasno reče da LNG terminal u Baru umanjuje zavisnost od ruskog gasa, pa sad ja zaista ne znam da li on laže. Takođe, Vlada CG pominje dve američke firme, pa stvarno nisam mogao ni da pretpostavim da mogu i za to da lažu, već da su firme kandaske ili neke treće zemlje.

Koliko isprazno i glupavo sa ove distance deluje tuljenje onih koji su bili za Đukanovića jer je on bio navodno prepreka nekom srpskom svetu, koji postoji samo u glavama fanatika po čitavom regionu, pokazuju i dva skorašnja naoko nepovezana događaja, a u suštini veoma bliska. Prvi je raspad Demokratskog fronta, koji izlaskom Pokreta za promene prestaje da postoji i čiji će dosadašnji članovi sada svako svojim putem, što smo na ovom mestu i predvideli još pre predsedničkih izbora napominjući da bi odlazak Đukanovića značio velike promene ne samo za DPS, već i unutar DF zbog nestanka tog kohezivnog faktora. To je bilo toliko logično da, zapravo, sada svo to plašenje mečke rešetom koje su, pominjući strašni DF, sprovodili oni koji su bili u Milovom džepu i Bebinom majndsetu, od Vardara pa do Triglava, deluje kao kreveljenje seoskog idiota koji za vinjak čini sve što mu se kaže na lokalnom vašaru... A i drugi događaj je toliko bio logičan, ali su ga plaćeni dobošari svesno prevideli - Crna Gora gradi američki LNG terminal u Baru kako bi se skinula sa ruske energetske igle. Pa ako do nekoga možda i ne dopiru razmere tog čina i kuda sve to vodi, tu je i izjava Abazovića: Ovo je geopolitički značajno za nas jer se umanjuje zavisnost od ruskog gasa, ali pre svega govori da znamo gde želimo da se zemlja kreće u narednih 10, 15 i 20 godina. Iz svega toga možemo da zaključimo da su Milovi satrapi, umesto što su lagali narode na prostoru eks JU o Jakovu Milatoviću, morali prvo da pitaju Amerikance šta će da se desi i ko ima podršku Vašingtona, a ko je nema. Ovako su, osim što su dokazani lažovi i šampioni beščašća u pominjanju nekakvih četnika koji su u CG uzeli vlast, ispali i glupi.

Ne sumnjam. Similis simili gaudet.

Sad kad smo se podsetili kako je Tramp odgurnuo Milovog premijera, nekako se nameće pitanje a kad će Bajden da odgurne Vučića, umesto što ga podržava i kroz Otvoreni Balkan, i kroz USAID, i kroz investicije, i kroz političku logistiku... Gde nestadoše pritisci da se uvedu sankcije Putinu i zašto SAD podržavaju nekoga ko to nije odmah učinio? Šta bi sa Kosovom, jel ga priznao Vučić na preporuku Bajdenove administracije? Šta kaže Kristofer Hil za vladavinu prava u Srbiji, smetaju li mu rijalitiji ili ga Stanija Dobrojević odjednom neodoljivo podseća na Kim Kardašijan? Pa jel mu baš toliko prijaju Željko Mitrović, Hepi i ostale poluge autokratskog režima da ne može da ih pomene niti jedan jedini put u vreme kada građani Srbije koji inkliniraju Americi na ulicama izražavaju bunt protiv nosilaca nasilja u Srbiji? Čemu taj odvratni muk? Pa zar je dotle došlo da se uticaj Kine u Srbiji umanjuje tako što će se režimu dozvoljavati baš sve, samo da barem sedi na više stolica i ne padne skroz pod šapu Pekinga i Moskve? Ili Bajdenova administracija nema više toliku mogućnost pritiska čak ni na Vučića, koji će uroditi demokratskim plodom? I da li ih je uopšte sramota što podržavaju Vučića i njemu slične, svesno stavljajući nas, koji smo verovali da Amerika neće dozvoliti postojanje mini firera, pod autokratsku čizmu?

To se zove kontinuitet. Prvo je Tramp odgurnuo Milovog premijera, a onda je Bajden odgurnuo Mila i stao uz Milatovića, koji ima jasnu podršku SAD.

Predsednici su mogli da budu i ovakvi i onakvi, ali su članovi kabineta, državni sekretari, savetnici i drugi visoki funkcioneri bili skoro rednovno najbolji ili među najboljima u svojoj branši na svetu. Amerika je bila najveća zahvaljujući njima, ekonomija i finansije bili su za primer, kao i vladavina prava. Ovo sada nije ni karikatura toga.

Demokrate su svakako svesnije nedostataka svog glavnog kandidata za predsednika, pa Bajdenu tek nešto više od jedne trećine ispitanih u anketama daje nepodeljeno poverenje, dok je kod repsa to bitno drugačije, budući da 27 odsto njihovih glasača nije za Trampa. Drugim rečima, više repsi veruju Trampu nego što demsi veruju Bajdenu, iako generalno mediji žele da prenebegnu postojanje onih 27 odsto republikanaca koji nisu za Trampa. Što uopšte nije malo, a veštački se stvara atmosfera u kojoj su svi repsi za njega... A to, naravno, ne da nije istina, nego nije ni blizu istine.

Ne bi trebalo, takođe, prenebegnuti ni ozbiljan fenomen u kome je toliki broj ljudi protiv Hilari Klinton i Džoa Bajdena, odnosno svega što oni predstavljaju, da daju svoj glas čak i nekome kao što je Tramp. Zato sam već nekoliko puta pomenuo da repsi imaju jačeg kandidata protiv koga Papa Džo ne bi imao, prema pulovima u neodlučnim državama, skoro nikakve šanse, dok protiv Trampa i može nečemu da se nada. Kao i da počinjem da sumnjam da provladini mediji namerno ističu Trampa u odnosu na njegovog stranačkog protivkandidata, kako bi kreirali stvarnost u kojoj je samo i jedino Tramp mogući smisleni kandidat GOP za predsednika. U tom svetlu posmatram i prekjučerašnjih 70 minuta uživo sa Trampom na CNN, što je nateralo skoro sve demse, liberale i radikalno leve u Americi da prospu sumpornu kišu na tu medijsku kuću, budući da su dali Trampu par ekselans promociju iako vodi za čak 25 ili 30 procentnih poena u odnosu na jedinog pravog protivkandidata u stranci, koji se, uzgred budi rečeno, još nije ni kandidovao za 2024. Trampu sa takvom podrškom republikanskih glasača čak i ne trebaju televizijski dueli pred prajmarise, ali tu je stari, dobri CNN da mu grune u naručje prostor u TV prajmu kako bi izrekao sve što mu je na duši, i to uz publiku u kojoj su njegovi obožavaoci koji aplaudiraju franetično čak i kad prekrsti noge s kolena na koleno... I ako ostavimo po strani to što jedan pol američkog političkog spektra u demokratskoj državi tog formata dovodi u pitanje nečije obraćanje u medijima ili želi da ga zabrani (što zaudara na poziv na jednoumlje), jednostavno, kao neko ko s godinama sve manje veruje u koincidenciju i slučajnosti, polako već naginjem tome da neko iz aktuelnog establišmenta namerno stavlja Trampa, a ne njeogovog stranačkog rivala, pred svetlosti pozornice. Jer, sa takvim CNN-om, takvim Bajdenom, takvom maksimalnom saturacijom Trampa u američkom društvu čemu doprinose mediji naklonjeni liberalima i radikalnim levičarima, te takvim stranačkim glavnim protivkandidatom koji se nije ni kandidovao i koga vladini mediji ignorišu, Trampu zapravo ne treba ni Fox News kako bi sva svetla svih reflektora skrenuo na sebe.

Ne znam da li uopšte ima potrebe ići u krajnosti i pominjati registrovane teroriste kada najobičniji brojevi najbolje objašnjavaju određene fenomene. Zato verovatno ima smisla kada Nevena pominje upotrebu pojma "terorista", jer nema baš svako senzibilitet za takve uporednice (niti treba da ga ima jer mnoge s pravom vređa ta neprikladnost u povlačenju izvesnih paralela)... Dok, s druge strane, bukvalno svako ko ima moć vida i ume da prepozna jednostavne brojeve zna da je 2,378,944 ilegalnih ulazaka u SAD u 2022. godini, prema Customs and Border Protection data, ubedljivi neslavni rekord Bajdenove administracije ako se ima u vidu da je prethodni takav neslavan rekord držao Regan sa cifrom od 1,692,544. Šta nam, zapravo, treba kako bismo shvatili o čemu je reč osim malo kognitivnosti i poznavanja brojeva, i da li nam u toj jednačini uopšte trebaju nekakvi "teroristi"? Pa naravno da ne. I sad, to što neko svesno ignoriše taj probelm i vladavinu bezakonja umesto zakona u tom polju legislature, iako svojim očima vidi šta se dešava i iako zna razliku između jednog i dva miliona, to je već drugo pitanje koje može da se svede i pod zadocnelu reakciju... Poput gradonačelnice Čikaga koja 2021. godine poziva imigrante da dođu u Čikago kako bi na miru rešavali svoj status čekajući papire, a kad su je oni poslušali i došli, dve godine kasnije proziva vanrednu situaciju a njen kabinet njihov dolazak naziva "humanitarnom katastrofom". Deo demokrata inače ima takav inicijalni odnos prema ordinarno jasnim fenomenima, pa kad bi nekada neko rekao da SAD imaju ogroman problem sa nečuvenim brojem povreda granice, taj bi automatski bio fašista jer sprečava nečije pravo da bespravno uđe u Ameriku. Ali posle izvesnog vremena kada najveći gradovi zakukaju da više nemaju gde da smeste one koji imaju pravo da bespravno uđu u SAD, onda ti isti imigranti postaju deo "humanitarne katastrofe", a visoki demokratski zvaničnici, poput gradonačelnika Njujorka, odu i korak dalje upućujući kritike sopstvenoj administraciji i establišmentu zbog krize na granici??! A šta je to nego zakasnela reakcija na nešto što su mnogi odavno videli kao izvesni rasplet i krajnji scenario, ali su bili svesno i proračunato politički dezavuisani? Isto je i kada je reč o, recimo, Kini. Jer, pre zvesnog vremena kada bi neko rekao da Bajdenova administracija čini ogromnu grešku puštajući Kinu da ode u zagrljaj Rusije, taj bi bio ljubitelj Sija, ljubitelj Putina i ljubitelj sotone... Ali onda ide zaokret kada dogori do nokata, pa demokrate trče u Beč da se vide sa sotonom, pošto Peking za sada ne odgovara na zahteve za posetu američkig zvaničika, kako bi pokušali da u austrijskoj prestonici, tokom osmočasovnih razgovora, odobrovolje Kinu i održe barem nešto što bi Bela kuća nazvala strategic channel of communication... I naravno da je to dobro i da tako treba, kao što bi na sve moguće i nemoguće načine trebalo odvojiti Kinu od Rusije, ali ostaje pitanje zašto su prethodno pokušaji da se aktuelnoj administraciji ukaže na očigledne greške oko Kine bili osuđeni na antagonizam, kada je sada i samim demokratama jasno da je došlo do ozbilnje diplomatske greške prilikom zbližavanja Kine i Rusije?! Zato nema potrebe ići u krajnosti, jer će svi, pa tako i demsi, liberali ili radikalno levi uskoro i neizbežno na najpraktičnijim mogućim primerima shvatiti kakav je problem sa ilegalnim ulascima u zemlju... Zapravo, mmogi demsi ga već shvataju i javno menjaju ploču u odnosu na aktuelnosti.

Slažem su u potpunosti za Trampa, koga demokrate treba da smeste iza brave i završe tu priču. Zato sam nekoliko puta naveo da navijam za tužioca Brega, budući da bi Trampov odlazak u zatvor značio da repsi moraju da kandiduju drugu osobu za izbore 2024. A već imaju boljeg kandidata od Trampa, što pokazuju pojedine ankete u odnosu na neopredeljene države. Takođe, pitanje ilegalnih imigranata nije samo pitanje koje potežu republikanci, već posledice aktuelne politike na svojoj koži osećaju i demsi. Pa je tako gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut objavila deklaraciju o vanrednom stanju kao odgovor na značajan broj ljudi koji od prošle godine stižu u Čikago i traže azil u SAD, što je njen ured nazvao "nacionalnom humanitarnom krizom". Zato je potpuno nadrealno to što je za neke demokrate reč o humanitarnoj krizi, dok za druge demokrate kriza na granici ne predstavlja skoro ama baš ništa... Jer demsi, dakle, a ne repsi budući da je Čikago jako demokratsko uporište, opominju na humanitarnu krizu s obzirom na to da se Čikago, poput Njujorka i Vašingtona, takođe suočava sa posledicama. A kada milioni na godišnjem nivou ulaze nelegalno u SAD, pitanje je trenutka kada svaki veći grad postaje pogranični grad, to jest kada će i ostatak Amerike okusiti izvestan deo onoga što se događa u Teksasu, Floridi ili Arizoni. A taj ukus im se neće svideti... Tačnije, već im se ne sviđa, što vidimo iz priloženog, jer da im se sviđa, ne bi sigurno pominjali vanrednu situaciju i humanitarnu krizu

Pretpostavljam da ste možda u pravu jer ne znam, budući da nisam bio tamo, ali mi je ostalo u sećanju da je u onom filmu Sikario kanal za ilegalno ubacivanje ljudi u SAD služio i za narko rute. Ali da se ne bismo uzalud bavili inspiracijama i kreativnostima planera ruta narko kartela, treba napomenuti da je svaka država, pa i SAD, koja ne može da zaštiti svoju granicu u svojevrsnom bezbednosnom problemu. To je, valjda, jasno i osnovcima, a kamoli odraslim ljudima. Države čak i tamo gde je moguće zajednički učestvuju u programima zaštite vlastitih granica, potpisuju međudržavne sporazume i troše ogroman novac kako bi se zaštitile od ilegalnih ulazaka... Između ostalog, ilegalne rute se ne koriste samo za ljude već, primea radi, i za trgovinu oružjem, umetninama ili retkim i zaštićenim životinjskim vrstama. Bespredmetno je i pomišljati na polemiku koja bi imala za cilj da preispita te napore, budući da su oni proistekli iz praktične potrebe i kao posledica kontinuiranog ugrožavanja granice ne samo SAD, već i mnogih drugih država.

Slažem se sa Helenom za ton o ilegalnim imigrantima, i meni je zaličio da je neprikladan, ali nije bila namera da se taj ogroman broj ljudi koji se sprema za veliki skok unapred optuži, već da se pokaže razlika između onih koji ulaze sa papirima, odnosno nakon provere, i onih koji ulaze bez ikakve provere. Mi, naravno, ne znamo ko su ti ljudi koji su povredili granicu SAD i samim ulascima u rekordnim brojevima ukazali na bezakonje u toj oblasti, pa sad možemo samo da se prepustimo mašti kada je reč o strukturama tih, prema Customs and Border Protection data, 2,378,944 ilegalnih ulazaka u SAD u 2022. godini, jer nema papira koji bi pokazali ko su ti ljudi, odakle su, kakve su im namere i bekgraund. Što je apsurdno ako se uzme u obzir da se administracija koja je, prema račima Maska, saznavala dodatne informacije o građanima SAD tako što je ostvarila uvid u njihov DM na Tviteru, prošle godina suočila sa ulaskom 2,378,944 ljudi o kojima zna - apsolutno ništa. I to ne zato što je tako nameravala, nego zato što nije mogla da ispuni jednu od najvažnijih stavki sigurnosti građana i društva - da osigura granicu.

Kada je, prema Customs and Border Protection data, utvrđen broj od 2,378,944 ulazaka ilegalnih migranata u SAD u 2022. godini, što je rekord svih vremena, onda više nije reč o napadanju i branjenju nekoga ili nečega, već o činjenici da je za tu vrstu vladavine bezakonja odgovorna US administracija, a ne bugarska administracija ili administracija Tajlanda. Istina je, dakle, da je još od rata sa Meksikom bilo povređivanja državne granice i da je, kako ste rekli, teško kontrolisati granicu pa je uvek neko negde prelazio bez papira, ali ovo sada je kompletna propast vladavine prava u toj oblasti. Zato u Njujorku razmatraju ne samo da počnu da sele imigrante u prigradske delove već da, prema Dopisu CBS2, kao krajnje rešenje i zatvore neke gradske ulice kako bi napravili privremene kampove za imigrante nakon što su ostali bez stambenog prostora za tražioce azila. Pa kad se to desilo u istoriji da najvažniji grad na svetu to učini i da njegovi građani postanu taoci ugrožavanja granica SAD? Kada se u istoriji američkog civilnog društva desilo da tražioci azila spavaju na ćebadima na podu policijskih stanica u velikim gradovima, kao što je to trenutno slučaj u Čikagu? Morali bismo da pročešljamo istoriju Njujorka i Čikaga da bismo pronašli takav slučaj, a kad ga ne nađemo jer ne postoji, pošto nijedna dosadašnja administarcija nije bila ni blizu toga da dopusti takav haos, shvatićemo razmere problema, odnosno da je reč o mnogo lošoj politici za Ameriku i njene građane. Jer, legalna imigracija je korisna i kad neko uđe sa papirima, onda to garantuje nekakvu sigurnost. A kad uđe bez papira, niko ne zna da li je reč o narko dileru, osuđenom ubici, silovatelju, pedofilu, piromanu, mentalnom bolesniku sa ekstremnim namerama ili nekome ko ima zaraznu bolest... E, takvih bez papira će samo u roku od par dana ući više od 100.000, a ko je juče pratio CNN možda je primetio reporterku koja je rekla da je tog jutra samo na jednom od punktova sa meksičke strane bilo 8.000 ljudi, da bi se do večeri taj broj povećao na 10.000. A kada je reč o narko kartelima, porozna granica znači da se lakše i više distribuira, što je valjda svima jasno. Pa zar najbolji skorašnji dokaz nije slučaj sa fentanilom, koji navire u SAD između ostalog i preko nelegalnih ulazaka u zemlju i koji je, prema rečima zvaničnika granične policije, samo u ovoj fiskalnoj godini zaplenjen u količini koja je dovoljna da pobije 100 miliona ljudi... Branili-ne branili, napadali-ne napadali, situacija je jednostavno užasna. I ako najjača država sveta ne može da osigura vladavinu prava na vlastitoj granici, kakvu to poruku šalje ostatku planete?

Uskoro ističe Title 42, više od 100.000 imigranata čeka na granici u niskom startu. Očekuje nas možda i najveće ugrožavanje granice SAD u istoriji, sa ulaskom najvećeg broja ljudi odjednom, koji neće moći da budu dalje praćeni. A to znači da i meksički narkokarteli čekaju kao zapeta puška, kao i da u Ameriku mogu lako da budu ubačeni, kao nikada do sada, i silovatelji, ubice, špijuni, lopovi... Bajdenova izjava da će situacija na granici biti haotična nimalo nije državnička. Naprotiv, ona pokazuje suštinsku nemoć.

Stvar je u tome što problem sa ilegalnim imigrantima sada ističu i neki koji ga do skoro nisu isticali. Pa je tako gradska uprava Vašingtona objavila da više nema ni sredstava ni kapaciteta da smešta nove slučajeve, stoga traži nova sredstva i nove finansije od saveznih vlasti kako bi odgovorili izazovima. A to znači i povećanje u odnosu na onu 151 milijardu koju poreski obveznici već nose na svojim leđima kada je reč o imigrantima... Jer što je ilegalnih imigranata više, to su i izdaci veći. I tu je izbor jednostavan - onome kome ne smeta administracija koja je ubeležila rekordan priliv ilegalnih imigranata u 2022. godini i kome ne smetaju tolika izadavanja, taj može mirne duše da joj pruži poverenje i u budućnosti. Naravno, glasači nisu mogli da predvide aktuelno stanje jer sadašnja administracija nije pred izbore kandidovala plan po kome obećava 13.000 dnevnih nelegalnih ulazaka u zemlju. Odnosno, glasači se sada suočavaju sa onim što nisu mogli ni da pretpostave, budući da vlasti, kada ih pitaju o toj temi, mahom odgovaraju sa ba-da-beem-ba-da-buum-ba-da-bam. Jer da je drugačije i da su imali nekakav valjan plan, svakako se prošle godine ne bi suočili sa 2,378,944 nelegalnih ulazaka u zemlju.

Kad se obično budi Silverman i kada će doneti odluku o kazni za Jokića? Gledam Get Up, a nadam se da gleda i on, jer oni odbacuju i pomisao na suspenziju bez obzira na nedavni slučaj sa navijačem i Grinom.

Bajdenov predlog za zabranu jurišnog oružja i šaržera velikog kapaciteta je dobra inicijativa, a naročito onaj deo mogućeg zakona koji se tiče ukidanja imuniteta za proizvođače oružja. I repsi bi trebalo da porazmisle o skidanju te stigme sa vlastitih leđa tako što bi se konačno iščupali iz čeličnog zagrljaja sa NRA, ili barem sa svojim NRA drugarima pronašli kompromisno rešenje, jer ovako više ne ide. A Bajdenov predlog bi upravo mogao da se nazove kakvim-takvim kompromisom, budući da se ne bi retroaktivno primenjivao (ko se naoružao, naoružao se) i ostavio bi po strani revolvere i oružje za lov, dok bi odstranio iz prodaje automatske puške, mitraljeze, uzije, skorpione i ostale cevke koje bljuju ubitačnu vatru. Zaista mi, u stvari, nije jasno zašto se repsi rukama i nogama i dalje drže za tu slamku, kad je đavo odavno došao po svoje. Jer ako smatraju da bi samo njihovo udaljavanje od jurišnog oružja dovelo da toga da izgube relevantan broj glasača, onda to i nije neka politička pogodba sa vlastitim biračkim telom.

Nisam čitao šta savezni zakoni kažu u vezi sa odlukom Floride, ali ako je ona u skladu sa legislaturom, onda je stvar jasna, a ilegalni imigranti uvek mogu da potraže posao u saveznim državama koje ih neće sprečavati u tome, ma koliko isprva deluje groteskno izjednačavanje prava onih koji nemaju socijalne i poreske papire, sa onima koji ih imaju. Čak bi im Florida možda i organizovala prevoz, kao što su to već činili. Svakako, ako je nekome namera da ospori ili umanji ovlašćenja saveznih država po pitanju ilegalnih imigranata, onda savezna administracija mora da se ozbilljnije pozabavi tim pitanjem. A broj od 2,378,944 ulazaka ilegalnih migranata u SAD u 2022. godini prema Customs and Border Protection data, koji ako je tačan jeste i najveći svih vremena, svakako ne pokazuje ozbiljnost administracije, dok je cifra od 151 milijarde dolara, koju na godišnjem nivou plaćaju poreski obveznici za sve što se tiče imigranata, tu administraciju čini tragikomično neozbiljnom. Takođe, za razliku od romansiranog pogleda na stvarnost u kome je zahvaljujući ilegalnim imigrantima lakše doći do nekoga ko će kositi travu, čistiti bazene ili brati kupus i salatu u Arizoni, zemlja koja je napadnuta ilegalnim ulascima zapravo ima ozbiljne probleme, poput uvećanja narko trafikinga, povećanog broja teških kriminalnih dela ili prodaje belog roblja... Zato je nekontrolisana najezda ilegalnih imigranata loša, a ne dobra stvar za SAD. Jednostavno, savezna administracija je jedina prava adresa kada je reč o ilegalnim imigrantima, dok je sve ostalo skoro pa zamena teza u svetlu projektovanog broja od oko 13.000 ilegalnih ulazaka dnevno. Jer ako se problem samim nečinjenjem spusti stepenik niže, to jest na nivo odlučivanja saveznih država, svašta može da se desi, što vidimo iz priloženog na Floridi, u Teksasu ili Arizoni.

Oružja ne manjka, ludaka ne manjka, društvenih predispozicija ne manjka. Jednačina bez nepoznatih.

Napisao sam vam, ali vama to nije dovoljno. Zbog toga, a i zbog ničim izazvanog tona za koji smatram da ne priliči nama kao odraslim ljudima, sa žaljenjem predlažem da obustavimo dalju prepisku na tu temu jer ni vi ni ja zapravo nemamo potrebu za takvim odnosom, jer se i ne poznajemo. Evo, biram Kenedija i izvinjavam se za prethodno napisano.

Niste videli ono što sam editovao, pa da ponovim: Da ne bude zabune, neko ko je u centru može da prihvati i desne i leve ideje, što je i prednost centra. Pa čak i radikalne leve ideje, poput nekih ideja AOC sa njenih političkih početaka koje su bile muzika za moje uši, dok sam se od nekih drugih ježio. Sve u svemu, ponuda je slaba do nikakva, pa kad je već tako - onda Desantis. Naravno, bio sam pitan u odnosu na aktuelnu ponudu, pa sam se o aktuelnoj ponudi i očitovao. A kada su me pitali o programima, sasvim jasno sam naveo šta su osnovne dve stvari koje treba da učini svaka naredna administracija. Kina i finansijska regulativa.

Pa pitanje je bilo za kog predsedničkog kandidata bi se moja malenkost opredelila. A ponuđeni odgovori su: Bajden, Kenedi i Vilijamson s jedne strane, odnosno Tramp, Ramasvami, Elder, Hačinson, Hejli i Staplton s druge strane, plus Desantis ako skembaju Trampa ili ga nekako onemoguće da se kandiduje. I ja između Bajdena, Kenedija i Vilijamson s jedne strane, odnosno Trampa, Ramasvamija, Eldera, Hačinsona, Hejli i Stapltona, plus Desantisa, s druge strane, biram Desantisa jer nema randevu sa tužiocem sada ili u najavi, članovi njegove uže porodice takođe nemaju randes sa tužiocem, ima dobar approval u matičnoj državi, nije galamdžija, nije dementan i ne deluje da je neuračunljiv. Razumem, da sam rekao da biram onu Hejli, ili Kenedija ili onog Indijca, bllo bi isto - a zašto baš oni. Jer se svima ne može ugoditi edit Da ne bude zabune, neko ko je u centru može da prihvati i desne i leve ideje, što je i prednost centra. Pa čak i radikalne leve ideje, poput nekih ideja AOC sa njenih političkih početaka koje su bile muzika za moje uši, dok sam se od nekih drugih ježio. Sve u svemu, ponuda je slaba do nikakva, pa kad je već tako - onda Desantis.

Pa ne postoje svi mogući i nemogući, već samo oni koji su se kandidovali i oni koji će se možda kandidovati ako Tramp zaglavi mardelj. A to sužava mogućnosti. Drugim rečima, moram da biram između Bajdena, Kenedija i Vilijamson s jedne strane, odnosno Trampa, Ramasvamija, Eldera, Hačinsona, Hejli i Stapltona s druge strane Pa bih, dakle, vama prepustio Bajdena i Trampa kao favorite, a sam bih, ako već moram, dao glas nekom drugom (odnosno trećem). Za početak, da nema randevu sa tužiocem sada ili u najavi, da mu članovi uže porodice takođe nemaju randes sa tužiocem, da ima dobar approval u matičnoj državi, da nije galamdžija, dementan, neuračunljiv... Mislim, ako već moram. A pošto ne moram jer nemam pravo glasa, onda nikom ništa.