Nek grmi jako

Možda je i bespotrebno pominjati neke situacije i na taj način isticati ono što je loše naspram odlične Crvene zvezde, ali kako opisati scenu kad igrač ide jedan na nula ka košu, biva fauliran sa leđa, a Javor gleda snimak da bi mu valjda tek tada postalo jasno pravilo nesportskog faula??! Pa kamen ti u usta, hohštapleru jedan.

Kakav sam ja mentol, gledam sto godina NFL, znam šta se sve dešavalo i ko je sve koga brutalno okretao u plej ofu, i opet jutros odustanem da gledam Džagse i Ćardžere kad se LAC odlepio, posle trećeg Lorensovog INT. Odsad gledam do kraja svaku PO utakmicu i ako neko povede 70:0.

Pre nekih šest-sedam godina, sedim u restoranu čekajući konobara sa večerom, kad ono - eto ti ga mladić sa devojkom... Ide ka mom stolu... I tu ne bi bilo ništa vredno pažnje da nisam sedeo sa jednim trenerom, a da taj mladić, koji se uputio ka nama, nije bio košarkaš koji je nešto ranije doživeo tešku povredu, prvu u životu. I priđe to džigljavo momče, sa sve devojkom, našem stolu da se javi treneru, iako ga ovaj nikada nije trenirao niti se bavio njime jedan jedini sekund u životu. Pozdravismo se, uz ono uobičajeno - kako si, kako povreda, drž se, nemoj da padaš, biće sve u redu... Pa kako to obično biva kad na prvu izgradimo stav o nekome, tako se i meni svideo taj mali koji smerno prilazi da se javi, kulturno i vaspitano. I pitam ja tog trenera, jel će od njega biti nešto? A on će - ma jok. I bi mi krivo, kao što bi svakome normalnom bilo krivo da čuje da neki fini dečko verovatno neće dohvatiti ono čemu teži, pogotovo jer je iskustvo pokazalo da taj trener koga sam pitao više pogađa u procenama nego što maši. Ali u tom slučaju je debelo promašio. Jer, taj momak bio je Stefan Lazarević. Evroligaški igrač... Sa velikim "i".

I kad pomislismo da se evropska košarka pretvorila u čemerno brdo budžeta, kaljugu batova i locova, lavirint nemuštih saopštenja i suvo korito nekadašnje reke inspiracija, jedan trener klekne i poljubi grb kluba na parketu, a jedan TV komentator skoro brizne u plač opisujući tu emociju, dok lica ljudi iz publike posle prve Vildozine trojke govore sve što treba da se zna o Crvenoj zvezdi. A treba da se zna da Crvena zvezda čini uslugu Evroligi, inače bi košmarna stvarnost nadjačala snove o igri. Jer za košarku, kao u pesmi, treba imat dušu... Za košarku kakvu smo nekada voleli i kakvu i dalje volimo.

Da se zakoni poštuju, u evropskoj košarci bilo bi ukupno barem milion godina robije za duple ugovore, lažiranje finansijskih izveštaja, pranje para, utaju poreza, korupciju, ulaženje igračima u ugovore i reketiranje igrača, kao i za sve druge nepodopštine koje nekom mogu da padnu na pamet. Ali kad se već zakoni ne poštuju, evropska košarka je leglo vrhunskog kriminala u kome kajmak skuplja uzan krug ljudi, od funkcionera EL i FIBA, preko menadžmenta klubova do menadžera i ostalih posrednika, i u kome je taj sport za njih izuzetno profitabilan iako je za sve druge izuzetno neprofitabilan. Iz nabrojenih činjenica proističe da je ovakav pokušaj sprovođenja legislature ravan situaciji u kojoj se obolelom od karcinoma tretira urastao nokat. Ili, ako već nema ko da pošalje na dugogodišnja izdržavanja zatvorskih kazni funkcionere EL i FIBA, vlasnike klubova i njihove direktore, plus ostale kriminalce koji se šunjaju oko košarke, hajde da odglume poštovanje propisa tako što će zabraniti nekome da registruje igrača za postupak koji je, ako je tačno to što se navodi, klasično krivično delo. I to je ono što bi svakome ko posmatra tu farsu trebalo da se gadi... Indignacija je preslab termin za to.

Oni koji prate River znaju kakav su uticaj imali Hulian Alvarez i Enco Fernandez na ekipu koja je bila dominantna u Argentini. A kad su oni letos otišli, River se rašio po šavovima. I sad kad su ušli u drugom poluvremenu, prodisala Argentina. Nije mi uopšte jasno zašto Fernandez nije u startnoj postavi.

Pročitao sam odgovore koje je Nebojša doktor robotike Čović davao na konferenciji za medije, pa primetih da je selekcija pitanja bila nepotpuna u odnosu na aktuelno vreme. Jer, primera radi, nije odgovorio na pitanje kako je moguće da kao bivši gradonačelnik, potpredsednik vlade i šef koordinacionog tela za KiM, od momenta kada je pristao da sav svoj habitus, um, intelektualno držanje i telo pokloni režimu i bude deo tripartitnog vrha SNS vlasti u prestonici, nije prišao Nemanjinoj 9 ni na puškomet, kao da je kužan, iako je, u međuvremenu, tokom brojnih rekonstrukcija deo vlade bio i kus i repat, i pokupljen s koca i konopca? Zašto je, dakle, pristao da mu se omaž predsedniku države i režimu svede na to da bude režimski rekvizit, javni megafon u studijima Pinka i Hepija, i na ulogu Sime Spasića na akademskim steroidima, u vreme dok bitne funkcije zauzimaju oni za koje lično smatra da nisu vredni koliko ono njegovo crno ispod nokta? Takođe, zašto je pristao da bude sparing partner u procesu vaskrsnuća Partizana, sa osnovanom pretpostavkom da će u tom procesu biti puki dekoativni element kako bi se bagatelisalo sve oo što je dosad uradio za KKCZ? I šta tu ima za njega, odnosno koliko košta pristanak da bude džak za udaranje kada tom udaranju dođe vreme? Da li je umesto takvog angažmana, što političkog što sportskog, mogao da izabere odlazak u mirnu penziju, pecanje i druženje sa unucima, umesto druženja sa Sarapom, Željkom Obradovićem i limarom iz Prislonice u kome ne može da izvuče kraj koji nije deblji? Mogao je. Ali ga onih 12 kvadrata u Železniku u kojima je rođen stalno podsećaju da čoveku treba - još. I da nikad nije dosta. Pa čak i kad pod stare dane mora da izigrava donjeg u aktuelnom kolopletu na srpskoj političkoj i sportskoj sceni, I dok je tako, sve što je vezano za njega i KKCZ pod njegovim vođstvom posmatram kao občan hibridni vodvilj. A vodvilj je, čak i kad je hibridan, ipak samo - vodvilj.

Ma ne, o njemu ne mislim apsolutno ništa. ili barem ništa vredno pomena.

Ne.

@Laki21, nema potrebe spuštati na nepriličan nivo fenomen ostarelih osoba. To je ionako stvar ličnog senzibiliteta, a meni je uvek nekako žao onih koje polako ali sigurno napuštaju životni sokovi. I onda sam po automatici blaži prema takvima, možda i zato što se i sam neumitno bližim tome dobu. To, naravno, ne znači deklarativno aboliranje od svega i svačega, o čemu će odlučivati nadležni onoga trenutka kada ova država na sebe navuće plašt prava i zakona, ali je i pir nad njegovim ostarelim telom i duhom po mom skromnom mišljenju sasvim nepotreban. Jer, dovoljan mu je teret lošijeg zdravlja i otežalog sprovođenja životnih navika, pa najbolje da se i ja sad iživljavam nad tim usahlim organizmom, a pogotovo da učestvujem u sajber kamenovanju koje je, btw, ionako jalova onanija po samome difoltu. Nebojša dr robotike Čović silazi niz merdevine, i kao takav silazi i iz mog skromnog fokusa spuštajući se ka njegovom dnu. I to je sasvim dovoljno za reći.

Nisam listao i ne znam da li je neko pominjao scenu iz Tau Keramike, kada je Ivanović trenirao Macijauskasa koji je krenuo da povraća na treningu. I pita ga Ivanović - gde si krenuo, a ovaj će - u toalet da povraćam... A Ivanović mu kaže: imaš ovde kofu, povraćaj pa nazad na trčanje, da ne gubimo vreme sa odlascima u toalet.... Ali niti mi imamo kalibar Macijauskasa u timu, niti smo Tau Keramika, niti je Ivanović onaj Ivanović od pre 20 godina, a ni ova košarka nije kao ona. Tako da je sve to zajedno jedna mehčina na kvadrat. Pri tome, zaista ne mislim da je doktor robotike iz Železnika budala, ali se izborom Jovanovića sapleo na isti kamen o koji se saplitao i kada je postavljao Lazića i Alimpijevića. A svi znamo šta je onaj koji se dva puta saplete o isti kamen... U Čovićevom slučaju, čak tri puta. Čak se i videlo u kadrovima iz Pionira, posmatrajući Čovićevu facijalnu ekspresiju protiv Zadra i neuobičajene grčeve na njegovom licu da je svestan kraja Jovanovićeve ničim izazvane misije u CZ. I neko bi možda pomislio - tako mu i treba kad ga je birao, pa neka sad guta žabe dok gleda stotku od Zadra usred Beograda... Ali ja ipak ne bih išao toliko daleko i ne bih merio rep ostarelom i zanemoćalom vuku. Ipak je to čovek koji se nalazi u predvorju doline staraca i ne treba likovati nad sudbinom starog čeljadeta..

Samo za Zvezdana i kompaniju,

Umalo da gledamo ovo.

Kakav je sad narativ, jel još većinski smatramo da je Stanković bio najveći problem i da smo samo zbog njega promašili LŠ u nekoliko navrata? Jer ako je Stanković kriv što sa Srnićem, Gobeljićem i Pavkovim nije ušao u LŠ, onda je tom analogijom zaslužan što je sa svima njima, pa još i sa Gajićem i Krstičićem pride, bio prvi u grupi LE, i ako je takav dunster sa takvim dunsterima imao takav uspeh, naslednik bi barem trebalo da dobaci isto toliko... Jel tako? Ili smo većinski promašili čitav fudbal, ne shvatajući da je Stanković jedan od retkih koji je imao autoritet da natera da trče, barem na mahove, one Terzićeve kompanjone koji sa doktorom iz Arizone igraju lapo-lapo, i jedan od retkih koji je sa srnićima, pavkovima, krstičićima, gobeljičima i gajićima mogao da bude al pari sa Milanom i Rendžersom. Što će svakako činiti i njegov naslednik, kao i onaj posle njegovog naslednika... Jer kad može bezvezni Stanković, može svako... Jel tako? A ako nije tako, šta smo onda tražili kraj Morave kad ne znamo da plivamo??!? Koji nam je đavo poslao pundravce u predeo gluteusa da rigamo digitalnu žuč po Stankoviću, bez da smo znali šta donosi sutra??! I, sve što smo želeli, sve što smo hteli vezano za Stankovića, to nam se i ispunilo. Tražili smo - gledajmo. I uživajmo... Jer smo zaslužili svaki delić tog užitka. Pri tome, a propo forumskih debata, nisam video ni da smo Kulibalija ubacili u mašinu koja meri ko je bolji špic, pa ostaje nepoznanica da li je najbolji Pešić, Pavkov, Ohi, Falćineli, Dioni ili Kulibali... Što je inače mnogo važno, do moga, naročito u svetlu činjenice da je za sve njih, zajedno i ponaosob, Rikardo iz Partizana - tata. A Sadik i mama i tata, I onda je Stanković kriv jer sa takvima ne može u LŠ. Jel tako?

Pitaš kakve veze ima atleticizam igrača u kolektivnom sportu? I to kad, ako želimo verziju Jokića iz Denvera, igra spolja zavisi od atletskih sposobnosti onih koji bi trebalo da se kreću poput Jokićevih saigrača iz Denvera, a koji to ni u snu ne mogu??!? Pa koliko smo puta videli, primera radi, pnr Denvera u kome petica ima loptu, konkretno Jokić, a plej, konkretno Marej, udara skrin i odmotava dole, pa završava na obruču pošto ga je Jokić spojio sa košem ili mu bacio alej up. I jel to može Micić isto kao Marej? Ne znam, samo pitam... Pa da taj Micić može da igra kao Marej, Kuridža kao Gordon i Lučić kao Porter Džunior, oni bi bili sa Jokićem u NBA, a ne obrnuto... I zato je i ludom valjda jasno da Jokić mora da igra svedeno na nivo svojih saigrača, gde će prevashodno individualnim kvalitetom kao poenter i kao glavna pretnja po protivnika nositi našu igru, pa će kao posledica činjenice da prelako pogađa unutra, i leđima i licem, ostavljati mogućnost drugima da koriste to što će po tri protivnička igrača skupljati oko njega i vešati mu se na grbaču. I, na kraju krajeva, izvinjavam se što se mešam u postavku po kojoj je Micić ultimativna pošast za srpska reprezentavna stremljenja, dželat za svaku nadu i egzekutor naših snova, jer je očigledno da se ne razumemo.

Nema sa Jokićem problem Micić, niti bilo koji igrač ponaosob, već je problem kolektivne prirode i proističe iz jednostavne činjenice da atletski ne mogu da pariraju onome što Jokić igra u Denveru. Pa zar mislite da Pešić i naši ne bi voleli one seksi katove, utrčavanja po osnovnoj liniji, izlaske iz blokova i ostavljanje protivnika u ničijem prostoru već na prvom koraku, kako igraju Nagetsi uz tonu ofanzivnih kretnji i rotacija, a Nikola ih gađa ko iz puške? Pa voleli bi, ali ne mogu jer atletski nisu taj fit. I iz tog razloga Jokić mora da igra svedeno na nivo saigrača i teško da može da bude ona Denverova verzija... Ali i to bi bilo podnošljivije ako bismo bili u mogućnosti da realizujemo otvorene trojke u dobrom procentu protiv jačih protivnika, ili barem da zadržimo sadašnjih oko 38 odsto ako može. Jer, Jokić ne samo pasom već i samim prisustvom toliko odvlači odbranu da su saigrači često toliko otvoreni i neometano mogu da pripale tricu, da je to na granici komičnosti. I ako počnu da stavljaju te trojke prilikom kojih im je bliži neko iz prvog reda publike nego protivnički igrač, nikome neće biti prijatno sa nama.

Zvezda ima mnogo dublje i veće probleme nego što je to bio Stanković, ali pošto galama na mrežama i na ovakvim forumima šteti Terziću kao komarac slonu, lakše je bilo oterati trenera nego doktora iz Arizone. I sad svi ti problemi padaju na leđa Milojeviću, koji nema ni promil autoriteta koji je imao Stanković kako bi zaustavio kola kad krenu nizbrdo. Ali barem je deo kosmičke pravde uslišen, pa oni koji nisu više imali kapacitete da gledaju Stankovića na klupi, to neće morati da čine. A da li će, poput one kovanice po kojoj svako treba da pazi šta želi jer mu se to može i ispuniti, takvi biti i zadovoljni što gledaju nekoga drugog na mestu Stankovića u ovakvoj Zvezdi, to ćemo još videti.

Sančo je baš imao problem sa adaptacijom, pa se celu prošlu sezonu odbijao od odbrana kao od zid i tek je nedavno malo nešto kao prodisao. Pri tome, svi ti marsijali i rašfordi imali su onoliko šansi da se etabliraju kao pobednici, ali nisu tu uspeli i sad je red da se proba sa nekim novim licima. E sad, to što takva proba u ovom slučaju košta 100 miliona je već sasvim druga priča i iznuđen potez. Pri tome, činjenica je da tih 100 miliona neće rešiti krucijalne probleme i da Junajted mora da krene u ozbiljno presvlačenje rostera, a paradoksalno je da svi igrači koji bi morali da odu sa Traforda najverovatnije ne mogu da dobace ni zbirno do sume koja je potrošena za Antonija.

Što se mene tiče, nema neizvesnosti pred derbi. Dolazi mi sutra tašta i ostaje s nama nekoliko dana, što je apsolutno pouzdan i siguran znak da ne pobeđujemo.

Igrač koji je plaćen 8,5 miliona trebalo bi u osnovi da bude bolji od mnogih koji su dovođeni u Zvezdu kao napadači, osim ako se neko u CSKA naroljao votkom toliko da se obeznanio pre nego što ga je potpisao.

Benini je dobro objasnio to oko korena. https://www.youtube.com/watch?v=IXUB4S1AmmQ

Izgleda da su kritike samo ojačale Srnića, koji se kao mitološko biće multiplikovao i evo ga sada, igra i za Radnički iz Kragujevca protiv Partizana.

Ovo za društvene mreže kao kad je u ruralnoj Srbiji počela elektrifikacija, pa neki nisu smeli da stanu pod sijalicu da ih ne udari struja. Takvo nemanje bazičnog osećaja za svet u kome živimo i takav autizam prema fenomenima digitalizacije prosto su neverovatni i čine autore i nosioce transparenta tek malo socijalizovanijima od pećinskih ljudi. A ima tu i još nešto: moja ćerka, naime, sa nekoliko drugarica ima grupe na mrežama u kojima su devojčice njenog uzrasta, a to je oko deset godina, koje navijaju za Zvezdu. I one tu postavlalju slike igrača, klipove i sve ono što su klinci radili i u moje vreme, kada smo umesto mreža peške delili isečke iz novina i novinske fotografije. I one to rade jer istinski vole Zvezdu, a ne zato što, kao autori transparenta, od nje uzimaju novac i žive od toga što se, u sve manjem broju, pojavljuju na severnoj tribini. Zapravo, fenomenološki najviše zabrinjava činjenica da autori transparenta poručuju i tim devojčicama, koje jesu deo nepatvorenog navijačkog korpusa na mrežama, "da ga puše", a u strahovitom odsustvu zdrave pameti ne shvataju, niti će ikada shvatiti, da su te devojčiće mnogo više Zvezda nego što će to biti bilo koja osoba sa šipke, poternice ili sa slike na nadgrobnom spomeniku. I da su oni koji samozvano predstavljaju Zvezdu u stvari istinska anomalija koja će biti ispravljena čim zatrovani i teško oboleli društveno-politički prostor, čiji su oni perjanica, barjaktar i udarna pesnica, krene ka revitalizaciji.

Ohi dok se okrene sa loptom, svi protivnički igrači vrate se u defanzivni blok. Tačno bi mogli da izvrše i izmene dok on prima loptu i odlaže je, niko ne bi ni primetio.

Manje golova smo primili bez osigurača nego sa osiguračem. A Sanogo ga baš osigurao kod gola Ivanjice, nema šta.