Nek grmi jako

Otkad krivica i započinjanje sudskog procesa u pravnoj državi zavise od toga da li je neko bio predsednik i, pogotovo, koliko ima advokata? Pa ili imamo dokaze koji će ga smestiti u ćeliju ili ih nemamo... Ili smo pravna država, ili nismo... Ili ćemo da sačekamo još koju godinicu, do meseca lindburga kad se majmuni šišaju, ili ćemo da promptno delujemo kako bismo zaštitili ustav i zakone... Ili da ga pustimo da bude kandidat na izborima, pa kad pobedi da povičemo da su milioni Amerikanaca rasisti i fašisti, kao što smo milione Holanđana smestitli u koš sa islamofobima zato što je Vilders pobedio na izborima??! A ne, ne, niti su Amerikanci fašisti niti su Holanđani potencijalne ubice muslimana i palitelji njihovih džamija, već su oni koji su bili na vlasti toliko loši da su ljudi spremni da glasaju i za Trampa i za Vildersa samo da bi se oslobodili te bede i skinuli te idiote sa vlastitih grbača. A kad se taj isti Vilders brojčano penjao u anketama, govorili smo - ma te ankete su bezveze, ko će da glasa za tu budalu... Isto kao što sad govorimo i za AfD i za Trampa. Pa će, kao u onoj čuvenoj nekadašnjoj američkoj TV emisiji You Asked for It, biti ono - tražili ste, gledajte, ako Tramp na slobodi dočeka izbore kao kandidat GOP.

Ako je istina to što pišete i za šta napominjete da nema mesta sumnji, onda je najveća svinjarija to što ga demokratski establišment drži na slobodi i tako ometa demokratske procese koji bi stigli sa Desantisom kao GOP kandidatom. To kao Vučić koji iznosi dokaze da su opozicionari lopovi, a tužilaštvo koje je pod njegovom punom kotrolom nemo prelazi preko tih dokaza, pa ti navodni lopovi niti imaju osuđujuću presudu, niti oslobađajuću, jer takav status kvo najviše odgovara onome koji je i pokrenuo te optužbe. Tako i Bajden, Bela kuća, režimski mediji i režimski panelisti i analitičari svi odreda taksativno iznose na koji način je Tramp prekršio zakon, samo što, eto, nema konsenkvence za to što je svima njima jasno i očigledno, a istovremeno su Trampovi brojevi sve bolji i bolji. Pa pogledajte ankete, u svakoj od njih Tramp vodi u odnosu na Bajdena sa minimum tri poena razlike i na nacionalnom nivou i u swing državama, a ne samo u crvenim državama gde vodi i sa dvocifrenom prednošću. Pa ne, najbolje da smo baš svi budale i da ne vidimo da namerno diktiraju sve o Trampu i drže ga u javnosti kao mečku Božanu misleći da protiv njega na izborima imaju barem nekakvu šansu u mobilizaciji glasača, a da zapravo nema krucijalne akcije u tom smislu... Koja će nas dovesti do konačnice u kojoj pravosnažno znamo da li je kriv ili nije kriv, onako kako bi i trebalo da bude u pravnoj državi.

Okej, ajmo onda sud. Trebalo je odmah da ga uhapse i procesuiraju, ali ako tada šatro nisu imali dokaze, a sad ih imaju - gde je akcija? Idemo, lisice na ruke, ćelijica, presudica, robijica... Onda lepo dođe Desantis, ojadi Bajdena na izborima kao što je ojadio demokratu Čarlija Krista sa dvadeset poena razlike, i krene u sanaciju svega onoga što je Bajdenova administracija ruinirala - od unutrašnjih pitanja, ekonomije, finansija i socijale, preko bezbednosti SAD, granica i migranata,, pa sve do uloge SAD u spoljnim odnosima, koja nanosi ogromnu štetu zapadnom svetu i podiže Kinu na pozicije koje nikada ranije nije imala. Ovako kako trenutno deluju, vremena je sve manje, a Tramp sve jači??! Dovode Trampa u poziciju mučenika i jačaju republikanski korpus oko njega, plus neutralne, slabeći na taj način istovremeno Desantisa do te mere da već izgleda da to čine s namerom da Tramp pobedi na GOP prajmarisima.

Ne nužno da mu pomognu, već da mu ne odmažu. A upravo to čine baljezgajući o Trampu 24/7, što vidi i budala i svako ko zna razliku između brojeva 15 i 55. Daj više nek ga zatvore, nek ga koknu ili na neki drugi način završe sa njim, pa da se ta agonija koja traje od 2016. godine konačno prekine. Napravili su ljude taocima Bajdena i Trampa, zatvarajući sva vrata i sve prolaze bukvalno svakome drugom ko bi mogao da naruši taj odnos i ponudi nešto više od toga.

Šta Tramp misli o sebi je jedno, a ovde je reč o tome šta o njemu misle njegovi politički protivnici, mi što navijamo za Desantisa i mislimo da je bolji kanddat od Trampa, a naročito oni koji su neutralni i neodlučni. A sada je i Kristi, koji bi najviše voleo da Trampa udari Greyhound bus i koji pripada grupi republikanaca koji očima ne mogu da ga gledaju, uvideo da demsi od njega prave mučenika... I to posmatra kao režimsku uslugu Trampu uoči prajmarisa, o čemu ovde mesecima pišemo, pa još to i javno kaže. I ne samo on, već i dvotrećinska većina ispitanih, među kojima su i Trampovi protivnici, smatra da su aktuelni sudski manevri politički inicirani, a ne zarad očuvanja ustava i zakona. Naročito zbog činjenice kako su tajmirani. Pa ako je Tramp i želeo da bude žrtva, za šta svakako ima osnova i dokaznog materijala, Bela kuća i režimski mediji su mu obilato pomogli da u tome uspe i profitira. Lik je imao svega 15 odsto prednosti nad Desantisom kad se kandidovao, a posle svih tih baljezgarija koje pominjemo ima - 55. Što je jedan od najvećih skokova prvoplasiranog u odnosu na drugoplasiranog u istoriji predsedničkih izbora.

U stvari je Desantis prava žrtva svega ovoga u Koloradu i Mejnu, kao i svih prethodno pokrenutih procesa jer razlika između njega i Trampa raste li raste u Trampovu korist srazmerno sa svakom novom akcijom čija je meta Tramp. I sad sam još uvereniji u ono što sam pominjao ovde pre godinu dana, a to je da bi Desantis lakše pobedio Bajdena nego Tramp. To je možda tada izgledalo kao hot take, a sada kada naknadno sagledam šta se dešava, možda demsi i nisu bili tako naivni kad su ga zakucali na drugo mesto bustujući trampizam na sve moguće i nemoguće načine. A to što Kristi kaže da Bajdenova administracija, mediji, sudovi i tužilaštva prave Trampa mučenikom, mi ovde već mesecima pišemo... Dobro je da se barem neko tamo probudio iz sna i javno izrekao šta se dešava, pa makar to bio i višestruki konvertit poput Kristija.

To što se okačili je tek posebna bljuvotina koja stvara naročitu gorčinu u ustima jer su Trampa trebali da osude za teške zločine i da mu ustavno zabrane povratak na funkciju odmah nakon nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine, a ne da čekaju limun i prionu na to tek godinama kasnije, da bi se retroaktivno sprečilo njegovo ime na glasačkim listićima. Jer, oni koji ga tada nisu osudili i zatvorili snose punu odgovornost za propust u tom neuspehu, a oni koji bi sada da ga terete najzaslužniji su za njegov skok u biračkom telu, kao i za činjenicu da dvotrećinska većina ispitanih smatra da se sada radi o politički motivisanom procesu, a ne o poštovanju zakona. Drugim rečima, brojevi dokazuju da su uspeli čak i da naprave žrtvu od njega??! I, da ne bude zabune pošto sam poslednji put bio nedovoljno tačan kada sam pisao o tom fenomenu, Tramp je prilkom objavljivanja svoje nominacije imao prednost od samo 15 procentnih poena nad Desantisom (koji tada zvanično čak i nije bio kandidat), a ne dvadesetak kao što sam pominjao u prvi mah. A sad ima 55 pp prednosti nad Desantisom, za šta ima da zahvali najviše svojim prosekutorima. Da ne pominjemo to što vodi u neodlučnim državama sa mnogo većom razlikom od one kojom je izgubio na poslednjim izborima, kada ga je Bajden dobio na ivici žileta zahvaljujući minimalnim razlikama u Džordžiji (0,23%), Arizoni (0,30%), Viskonsinu (0,63%) i Pensilvaniji (1,17%). Zato, ako Tramp bude ponovo izabran 2024. godine, uloga koju su imali institucionalni GOP i birači ne može biti ignorisana, ali će veća sramota ići na dušu kolekciji narcisa i glupana iz redova demokrata, čija se želja da odigraju glavnu ulogu u zaustavljanju Trampa spektakularno izjalovila.

Ma kakva šteta, gosn Dragane, kad on ne može ni da mrdne antisistemski ni kao predsednik, a još manje kao predsednički kandidat. Ima da ga državne strukture razvale po dubini tako da ne zna gde je levo kod Albukerkija, a ako bude baš toliko kočoperan, može i da ga pojede mrak i da ga ne bude... To barem tamo umeju da rade baš kvalitetno, temeljno i precizno, što su pokazali u četiri navrata skraćujući predsednike za glavu. On bi im bio samo peti u nizu... Zato, opušteno sa tim šta Tramp sve može, a zapravo ne može.

Da, u principu smo te neke postulate već apsorvirali na ovom mestu pominjući na koje sve načine demokrate i Bajdenova administracija časte Trampa nadnaravnim sposobnostima, kao da će lik početi da bljuje vatru i spržiti čitav svet... A u stvari neće jer i da hoće - ne može. Naravno, slažem se i da ga se ne treba plašiti kao nekoga ko započinje ratove (lično mislim da galamdžije te vrste ne bi započele rat ni kad bi se saplele na ulici o ratni sukob) i kao nekakvog vesnika apokalipse. E sad, tu za moju malenkost postoji i ozbiljna minus faza, budući da mi liči kao neko ko bi mogao da se dogovori sa Sijem na štetu Tajvana, samo da ne bi bio uvučen u neku novu agoniju poput agonije u Ukrajini. Takođe se slažem i sa paralelom između, sa jedne strane, Trampovog pominjanja migranata koje je šarlatansko, krajnje nekorektno i samim tim i nepotrebno, a sa druge upravljanja Bajdenove administracije imigrantskom krizom koja je užasavajuća samo kad se pogledaju oni snimci iz velikih gradova, a suštinski još tragičnija od toga. Samo, to što je Tramp babaroga ne znači da glasači bolje žive, da se osećaju sigurnije na ulicama, da se bolje leče, da su u padu narkomanija i brojke kriminalnih dela... A izgleda da su ankete o predsedničkim izborima baš na taj pogon, odnosno da je nezadovoljstvo glavno pogonsko gorivo glasača, a ne neka projektovana babaroga. I onda je za medije koji naginju vlastima logično da sadržaje popunjavaju tim trampovskim budalaštinama... Pa ne, najbolje da potpiruju nezadovoljsvto glasača tako što će da prave reportaže o ulicama San Franciska, sa onim beskućnicima i džankijima zbog kojih odjavljuju lokale oni što ih rentaju jer im je u sred jednog od najvećih gradova ugrožena delatnost, bezbednost i osnovna egzistencija. Tako da uskoro, kao zamenu teza par ekselans, možemo da očekujemo panele i okrugle stolove analitičara o tome što je Tramp - prdnuo. To me uopšte ne bi začudilo.

Pa nije im lako, moraće kad je reč o spoljnoj politici da igraju na žici u izbornoj godini, a problemi se gomilaju. Treba im neki uspeh u Ukrajini, moraju da paze na interese Izraela kao saveznika broj jedan, a da opet imaju u vidu glasače koji su arapskog porekla ili inkliniraju Palestini, jer će svaki glas biti bitan. Tu je naravno i Kina, a Bajdenovoj administraciji uopšte ne idu na ruku poslednji nastupi Sija i njegova retorika kada je reč o Tajvanu, koga takođe valja braniti... I kad već pominjem kako je svaki glas bitan, pročitao sam tekst Si En Ena koji je skoro pa neverovatan. Tiče se, naime, ovog poslednjeg Trampovog istupa i govora o imigrantima koji ilegalno ulaze u zemlju, koji je Bajdenov tim okarakterisao kao papagajsko ponavljanje Adolfa Hitlera i od koga su se i neki republikanci distancirali, uključujući Desantisa i Hejli. I s obzirom na sav negativni odijum, mogli bismo da pomislimo da će ga njegove reči sigurno koštati glasova makar unutar imigranata s biračkim pravom, međutim, Si En Enova anketa koja je obuhvatila birače koji su rođeni u drugim zemljama pokazuje da Bajden čak ni tu nema prednost, već da su procentualno izjednačeni - 48:48 Mislim, zaista mi nije jasno kako je to uopšte moguće.i odakle takvo fejlovanje u delu biračkog tela koje bi moralo da bude čist zicer za demokrate, naročito uz šarlatanske izjave Trampa o imigrantima koje nisu od juče, već su konstanta u njegovom diskursu.

Retko kada se desi da se baš sve situacije poklope, a ovo je jedan od takvih slučajeva. Da, naravno da smo emotivni kada je reč o Topiću, i da, naravno da ćemo sada gledati Crvenu zvezdu sa posebnim nabojem čak i kada nije kompetitivna u Evroligi. Jednostavno, imamo sa čime i da se povežemo, da se poistovetimo... Jer momak je jedan od nas. Da, naravno da će Topić moći da igra Evroligu i naročito u Aba ligi bolje nego Šabaz, koji ne samo da nam nije dao ništa, već nam je i mnnogo toga oduzeo. I da, naravno da je logična pomisao da će biti konkurentniji nego Jago, budući da je u istoj abaligaškoj konkurenciji izgledao kudikamo bolje. Da, naravno da je ovo najbolji mogući razvoj situacija za Ražnatovića, čiji 18-godšnji igrač može samo da napreduje na draftu zahvaljujući igrama u Evroligi, a nikako da nazaduje. I ako je sada po mnogima u top 10, ako sve prođe kako treba, eto Topića možda i u prva tri pika, A to bi u budućnost mnogo značilo za Crvenu zvezdu. I neće imati nikakve veze sa doktorom robotike iz Železnika, jer da se samo on pitao, Nikola Topić je još prošlog leta lako mogao da uopšte ne bude igrač Crvene zvezde. Eto koliko on zna košarku kad je umalo ostao bez momka koji će možda biti i prvi, drugi ili treći pik na NBA draftu (svakako najbolje plasirani igrać ponikao u Zvedi), iako ga je taj momak koštao smešne i zanemarive pare.

Ne može se sve ni pogledati ni pročitati, pa dosta stvari ostane neopaženo, naročito ako je van fokusa i ako je van interesne sfere. Pa tako sad radim nešto, a na YT mi se u lupu smenjuju klipovi, kad eto ti predizborni skup Nestorovićeve liste u Kruševcu... I pustim da ide, kad čovek u jednom trenutku jasno i glasno pominje kriminalne radnje sa uvezenim i prelociranim glasačima koje je njihov pravni tim dokumentovao i pohranio. I još preti da če se izvršioci tih radnji susresti sa pravnim konsenkvencama i posledično završiti u zatvoru ako neka sledeća vlast iskaže političku volju za tim. A sad uopšte to ne pominje i pravi se mutav kada je reč o krađi na izborima, a i niko ga čak ne pita o tome niti podseća na izrečeno jer su retki oni koji uopšte znaju da je Nestorović to izrekao na predizbornoj tribini, pošto nema baš toliko budala kao što sam ja koji će da gledaju maltene sve sadržaje.

Pogledao sam maltene sve poslednje ankete kada je reč o prajmarisima kod demsa, i tu je situacija jasna da jasnija ne može da bude jer Bajden ima ogromnu razliku u odnosu na Vilijamson i Filipsa. Znači, tu ne postoji dilema niti su ta dva protivkandidata uopšte kompetitivni, međutim, razlika u procentima otvara vrata za spekulacije koje se obično pripisuju republikancima, odnosno stranačkoj dominaciji Trampa koja, istini za volju, jeste neupitna. Ali ako pogledamo situaciju unutar demsa, shvatićemo sličnu, istu ili čak možda i goru situaciju u kojoj je nedostatak unutrašnje stranačke komunikacije doprineo činjenici da aktuelni predsednik ima prednost oko oko 55 ili čak 60 pp u odnosu na protivkandidate unutar stranke, iako u isto vreme svaki drugi registrovani glasač demokrata nije zadovoljan Bajdenovom kandidaturom ili njegovim dosadašnji radom??! Imamo, dakle, veoma neispitan politički teren na kome demokratski glasači u velikom broju, oko polovine, nisu zadovoljni Bajdenom ili ga čak i ne vide kao dobrog kandidata za izbore 2024. godine, a taj isti Bajden u isto vreme apsolutno dominira situacijom pred stranačke prajmarise kada se sagleda njegova podrška i podrška ostalih kandidata... I onda, ako su repsi taoci Trampa u nedostatku drugih dominantnih političkih figura, što ćemo tek videti da li će biti tako ako bude pravno onemogućena njegova kandidatura i ako Desantis ili Hejli pobede na izborima, šta su tek onda demokrate ako se postavi isto pitanje u vezi sa dominantnim političkim figurama? Koji, pri tome, nemaju ni pretpostavku, a kamoli jasnu viziju ko bi zamenio Bajdena, iako nema većinski pozitivan approval ni u vlastitoj partiji, ako mu se, ne daj bože, sutra nešto desi i ako ne bude u mogućnosti da se pojavi na listama? Ovde se s pravom pominjalo da će Tramp svakako jednom umreti kao što i svi jednom umru, ali šta ako Bajdenu starost i zdravstveno stanje ne dozvole učešće na izborima u trenutku kada već bude kasno da se neko naknadno kandiduje? Da neće možda Din Filips da pobedi i postane predsednik? Pa čak se i ovde na neke respektabilne kongresmene i guvernere iz redova demsa bacalo drvlje i kamenje, a neki su u međuvremenu postali i nestranački iako su na početku kampanje inklinirali kandidaturi unutar demokrata... Te AOC ne valja, te Njusom je kanta i džak za udaranje koji ne može nikoga da pobedi, te Kenedi junior je ludak i budala... Da ne pominjemo Kamalu Haris... Mislim, okej, ja ne znam da li je to zaista tako ali možda svi ti i jesu onakvi kakvim ste ih opisali, dakle loši, gubitnici i budale, ali onda demokrate imaju ozbiljnu krizu liderstva koja se ne može ignorisati niti zabašuriti pominjanjem trampizma unutar republikanaca.

Ne znam za nekadašnje hvalospeve, ali sam siguran da sam je na ovom mestu ranije okarakterisao, doslovce, kao nekoga čije su ideje na početku političkog delovanja bile muzika za uši, a zatim i ne baš takva muzika... Sada sam dodao paralelu sa Le monde diplomatique, koji je polovinom prve dekade veka za mene, dakle nekoga ko nije levičar, bio zdenac odličnih levih ideja i poimanja stvarnosti. I zaista smatram da su izvorne misli AOC, sa kojima je zakoračila u politiku, upravo tog formata i magnitude. Šta je nakon toga bilo, druga je priča, ali smatram da neko sa takvim temeljima svakako ima šta da ponudi čak i ako je trenutno na stranputici. Jer, dovoljno je da se vrati vlastitom izvorištu. edit Ipak tehnički nije dovoljan sam povratak na početke, već treba da vrati i onu marketinšku ekipu s kojom je tada sarađivala. Kampanju joj je tada vodio dasa čijeg imena sad ne mogu da se setim iako znam kako izgleda, a on u svakom slučaju zna znanje. Pa kad bi se na to što je nekada zagovarala nadogradilo to što je žena, što su joj koreni migrantski, što je istaknuti progresivac i zastupnik woke agende, bila bi verovatno bullseye za ozbiljan deo glasačkog korpusa demokrata. I ne samo za njih, već i za neke koji ne izlaze na izbore, a demsi bi ih rado targetirali... Mnogi bi, zaista, mogli da se identifikuju sa njom, a kad pogledamo nemogućnost glasača demsa da se identifikuju sa Bajdenom i njegovom porodicom, shvatamo da je to ipak ozbiljan politički kapital. To su neki od razloga zbog koje lako mogu da je vidim na listiću demokrata za neke sledeće izbore, kada ispuni starosnu granicu.

Žao mi je što ne znam o čemu pišete, budući da nisam čitao te ovdašnje opservacije u kojima je AOC ismejana, ili sam ih jednostavno zaboravio zbog svojih skromnih afiniteta koji jednostavno ne dosežu te polemičke visine. Čak i ne znam kada je to datirano, a u slučaju da je reč o periodu tokom njenog staža u Kongresu, morao bih da ponovim da je ono što sam pominjao vezano za njen politički angažman daleko pre toga. Dakle, možete mi verovati na reč ili ne, ali to čega se ona odrekla i što je pobrisala sa svog sajta, a napisano je ili izrečeno pre sedam godina, zaista je bilo hvale vredno. I nije imalo baš neke dodirne tačke sa onim što sada zastupa, već je po sredi bila angažovana kritika velikih kompanija, ratova, vojne industrije, radničkih prava, ekoloških problema i ostalih važnih stvari oko kojih se nekada starala levica. I sad, budući da niti sam levičar niti sam njen glasač, več posmatram izmešten van tog kolopleta, na volju svakome da li će da poveruje da je AOC nekada bila levičar sa velikim "L". Mislim, meni ni iz džepa ni u džep, ali istinu svakako treba reći.

Iznad kolega piše kako je Tramp, sublimiram, odvratan lik i ludak, ali ako mu narod da poverenje - šta se tu može. Otprilike nešto tako... I sad, kao neko ko je od prvog dana ovde tvrdio da Tramp nije najbolji kandidat ni u svojoj stranci, jer je to u stvari Desantis koji bi čak i lakše pobedio na izborima, više razmišljam o drugom delu te konstatacije, to jest o narodu koji glasa tako kako glasa. I ne mogu da se odlučim da li je za glas naroda, onakav kakav jeste, više zaslužan sam narod ili politički establišment koji stvara političke odnose u zemlji. Drugim rečima, da li su Holanđani kao narod zaslužili svog Vildersa zato što su tako glasali, ili zato što im je na meniju bila politička ponuda koja ih je nagnala na takav ishod? Mislim, kakvi treba da budu Bajden i njegova administracija da bi toliko ljudi glasalo protiv njih i čak možda izglasalo ludaka, rasistu, seksistu, homofoba, lopova i fašistu, kakvim se percepira Tramp? Da li se 60 miliona onih koji su u dva navrata glasali za Trampa identifikuju sa rasistom, lopovom i fašistom, pa se zbog te identifikacije odlučuju za njega, ili su im ovi drugi toliko zagorčali živote svojom politikom da su ih priterali uza zid i bukvalno ih naterali da glasaju za onog sa kim se zapravo ne identifikuju? Pa kad bih to morao da transponujem u lične odnose, počeo bih od momenta u kome glasam protiv naprednjačke vlasti i zbog toga što za njih mislim da su izrazito loši, ali i zbog ekonomskih, društvenih i socijalnih okolnosti za koje smatram da su daleko ispod civilizacijskog nivoa... Dakle, tu nema ni moralne ni praktične dileme, ali šta bih radio da imam pravo glasa u SAD? I zaista nemam jasan poged na taj fenomen, pa sam u tom smislu free agent i svaka opservacija na tu temu je dobrodošla.

Kako god da se okrene i obrne, od Trampa se veštački pravi omnipotentno mitološko biće koje je sposobno da napravi svakakva čuda, i pridaju mu se važnosti i značaj koji su mu nepripadajući i daleko su od njegovog pravog uticaja. Te ako postane predsednik, Amerika i svet će da propadnu, te ako ne postane predsednik - republikanci će da propadnu... Te on će da uradi ovo, te uradiće ono... U stvarnosti, neće da uradi ništa od svih tih senzacionalizama koji mu se lepe ni ako bude predsednik, ni ako ne bude. Postane li predsednik, držaće stranu Izraelu kao što su i sve druge administracije držale u većoj ili manjoj meri, mačevaće se sa Kinezima i Rusima kako se mačevao i u prvom mandatu, verovatno će pokušati da zaustavi rat u Ukrajini kompromisnim rešenjem, biće oštriji kada je reč o granicama... Zapravo, biće više reči nego dela jer ni on, ni bilo koji drugi pojedinac, nisu jači od nečega što se kolokvijalno naziva dubokom državom. Ekonomski će SAD stajati bolje ako planetarno stvari krenu nabolje, a ako ne krenu, neće moći tu mnogo da napreduje (ali neće biti ni gori od aktuelne administracije, jer je od njih teško biti gori kada je reč o životnom standardu građana, kreditnoj politici, inflaciji i potrošačkoj korpi). Biće rasut na mnogim stranama i neće moći da zadrži fokus na nekoj od krucijalnih i neuralgičnih tačaka, budući da je takvih sada više nego pre i pojavljuju se u talasima poput, recimo, dedolarizacije, koja u njegovom prvom mandatu nije bilo prisutna kao sada. Takođe, neće moći da zaustavi trendove u medijima koji većinski inkliniraju drugoj strani niti naginjanje Amerike ulevo, pa sve da se okrene naopačke i dubi na glavi tokom celog mandata. Isto važi i za woke priču. A ako ne postane predsednik, strankom će kao i uvek rukovoditi najveći finansijeri i donatorski fondovi, a on će otići u onaj svoj dom tamo na Floridi, gde bi i ostao da ga demokrate nisu bustovale svih ovih godina, praveći od njega antiheroja i žrtvu, kako ko uzme... Jer, u momentu kada se kandidovao, imao je oko 20 procentnih poena više od Desantisa. Sada, posle svog tretmana koji je dobio od demokrata, medija, Bele kuće i američkih sudova, ima prednost od - 51. Plus vodi u anketama u svim swing državama u odnosu na Bajdena, iako je prilikom objavljivanja kandidature u svakoj od njih gubio, makar tesno. Svaka čast svima koji su učestvovali u tom procesu i koji su ga na taj način podigli, jer je to prosto neverovatno i do ovih dana skoro da nije bilo zamislivo. Magaši i repsi to nikada ne bi mogli da urade sami, bez obilate pomoći ostatka Amerike.

Ima jedna prilično opasna stvar koja se podvlači pod korpus sledećih izbora, a tiče se tribalističke podeljenosti koja ide do te mere da se sa jedne strane glasaći demsa nazivaju komunistima, anarhistima, bezbožnicima ili antihristima, dok se sa druge strane pristalicima Trampa spočitava da su rasisti, fašisti, homofobi, beli supremisti... Pa jel to znači da su otprilike 60 miliona Amerikanaca, koliko bi verovatno glasalo za Trampa, zaista rasisti? Jel Amerika ima 60 miliona fašista? Pa ako je tako, SAD bi bila najfašističkija zemlja u istoriji fašizma... Naravno da to nije baš tako i da ne treba upadati u tu zamku ma koliko je tribalizam u tom smislu sociološki zavodljiv i šarmantan. Jer, izgubi li Bajden, to će biti zbog ekonomije i zato što većina Amerikanaca smatra da ne živi dobro, a ne zato što su milioni Amerikanaca fašisti i beli supremisti. Izgubi li Bajden, to će biti poruka da oni koji su izašli na birališta nisu zadovoljni finansijama, ponašanjem države kada je reč o Ukrajini ili Kini, oćuvanjem životne sredine, stopom kriminala, zdravstvom, zakonodavstvom, socijalnom zaštitom, imigrantskom krizom, stanjem na južnim granicama... Naravno, tribalistima je mnogo lakše da, zaodenuti u plemenske simbole i namazani plemenskim bojama, procene kako je neko drugo pleme fašističko i rasističko, pa da kolektivno bace taj kamen na njih obračajući im se kao u prvobitnim zajednicama, potpuno zanemarivši realne parametre kvaliteta života u sredinama u kojima žive. Logično je, slično važi i za ove druge, koji bi pobedu Bajdena posmatrali kao najavu apokalipse u režiji komunističko-bezbožničkih snaga. A sve to pada u drugi i treći plan kada dođe dan izbora. Onda će, kao i u mnogim slučajevima do sada, odlučiti novčanik i ono što glasač vidi kada se pogleda u ogledalo, kada vidi svoju familiju i decu i kada sagleda vlastito okruženje. I ako je zadovoljan, glasaće da to zadovoljstvo potraje, a ako je nezadovoljan, potražiće promene.

Što se tiče šansi koje bi mala AOC, već smo pominjali da se ona mahom rastala od ideja zbog kojih bi je proglasili anarhoidno-marksističko-komunističkim elementom. Na moju velku žalost, jer te ideje niti su bile marksističke niti komunističke, već su bile - humanističke. I kao takve bile su njene najbolje ideje, koje je sada zamenila mahom woke agendom. Pri tome, kada se povede pitanje oko toga da li izvorni levičari imaju šansu u SAD, uvek se setim kako je Majkl Mur obasnio zašto je sada Amerika zemlja levičara. I sa tim se u potpunosti slažem, što sam više puta na ovom mestu ponovio objašnjavajući kroz razne trendove na koji način je leva Amerika pobedila desnu Ameriku ako se pogledaju pitanja nacije, domovine, vere, porodice... Jednostavno, svaki od fundamentalnih i nosećih stubova konzervativne i desne platforme u SAD je u opadanju, i prosto je neverovatno da to neko ne vidi. https://www.youtube.com/watch?v=hjUm7-PhJ-g

Pa naravno da će da umre, jok živeće večno Mislim, okej, jednom su se opekli o njega pa sad dućkaju i na njegovu senku, ali davati mu nadnaravne sposobnosti kao da će da živi 1.000 godina - stvarno ne ide. A možda ga i koknu, pošto tamo nije nepoznanica obračunavanje sa političkim protivnikom na taj način. Ali pričati o krizi liderstva unutar repsa u trenucima kada među demokratskim kandidatima prednjači aktuelni predsednik koji izgleda kao jupitarijanac, pa ipak demsi još nemaju boljeg od njega, jeste tragikomično ignorisanje slona u sobi. Jer, glasači demsa, ni centraši, ni liberali niti levi, nisu atačovani bukvalno ni sa jednim od mogućih kandidata, pa čak ni sa trenutnim predsednikom, i koliko-toliko ih homogenizuje jedino pojava Trampa, kojom im mašu ispred nosa noć i dan kao biku crvenom maramom u koridi. I zbog toga, naravno, niko tamo nema predstavu šta i kako u slučaju da Trampa uklone sa puta pre izbora, jer očekuju strahoviti antiklimaks unutar demokrtaskih glasača ako im Tramp ne bude kontrateža. Iz tog razloga sam, istog momenta kada je Brag objavio prvu optužnicu, ovde napisao da je najveći dobitnik nakon tog čina - Desantis, koji će u slučaju Trampovog uklanjana sa scene pobediti Bajdena čak i lakše nego što bi mnogi očekivali. Pa čak smo i mi, na ovom mestu, jedino ozbiljnu pažnju posvetili Aleksandriji Okasio Kortez kada je reč o liderima demsa, videvši je odavno kao nekoga ko bi mogao da bude, suštinski i naročito marketinški, odličan kandidat na nekim budućim predsedničkim izborima. I možda sam to već pominjao, ali kada se ona pojavila i zagazila u javnost ostavivši respektabilan trag vlastite stope, a reč je o periodu od pre šest-sedam godina, bio sam potpuno očaran nekim njenim stavovima. Ono što je ona tada objavljivala bilo je, kada je reč o levičarskom štivu, bukvalno po kvalitetu u rangu sa Le monde diplomatique u prvoj dekadi ovog veka... Drugim rečima - pijemont levih ideja. Bila je ne dašak svežeg zraka u političkoj močvari, već uragan čistog vazduha... AOC je, međutim, u međuvremenu napustila ne samo te svoje ideje, već i mnogo toga što ju je vinulo u političko nebo, i pobrisala neke svoje najbolje tekstove sa svih platformi, uključujući i vlastiti sajt. A reč je o njenom stavu po pitanju velikih korporacija, vojne industrije, zagađivača, sindikata i radničkih pravs... Jednostavno, bila je tada levičar vrhunskog formata, jasna, precizna i neustrašiva. Kasnije se dosta toga premenilo, pa je neki levičari sad javno napadaju jer ih je navodno izneverila, pa čak i oni u publici na njenim javnim nastupima, Ali za nju još ima nade i mogu da je vidim kao kandidata demsa već u sledećoj izbornoj trci.

Svi neokonzervativci u SAD, kao i stara garda repsa, imaju isti stav povodom Izraela i taj stav, kada se simplifikuje, otprilike glasi - ako ne možemo da pomognemo najvećem savezniku, kome možemo da pomognemo? Sličnim ili istim se vodi i Niki Hejli. To je za njih maltene identitetsko pitanje jer ne žele da menjaju sliku o sebi spolja, koja bi, ako pojednostavimo taj fenomen, bila prilično promenjena u slučaju da puste Izrael niz vodu. Što se pak Niki Hejli tiče, treba ponoviti da sećanje, a verovatno ni statistika, ne doseže do momenta kada aktuelni predsednik SAD ima tek dva procentna boda prednosti u odnosu na trećeplasiranog kandidata suprotne partije, kakav je slučaj sada kada se H2H izmere Bajden i Hejli. I to uopšte nije zanemarivo, jer repsima daje opciju više ako im prvoplasirani kandidat bude onemogućen da istrči izbornu trku kao što i izbornim timovima daje mogućnost da razigraju neke od scenarija koji im stoje na raspolaganju. Mnogo je primera koji dokazuju te povezanosti, a jedan od najznačajnijih je i investiranje u pojedinog kandidata... Pa smo tako imali očiglednu podudarnost između činjenice da je Hejli proteklog meseca pretekla Desantisa kada je reč o prilozima kampanji, što je automatski dovelo do skoka njenih brojeva u ispitivanjima i predizbornim sondažama. Slučajno? Naravno da samo neiskusni u tome vide puku koincidenciju... Ankete su, što se toga tiče, veoma jasne i indikativne, i kada ih iščitamo sa razumevanjem, možemo da dobijemo prilično jasnu sliku ko se gde trenutno nalazi ako je reč o brojkama, kakvi su trendovi i kakvi vetrovi duvaju. Jer da je drugačije, ne bi ničemu služile i ne bi ni postojale. Ispitivanja javnog mnjena i ankete svakako, međutim, nisu nešto što je zapisano u kamenu, pa su tako i podložni promenama, ali je krupni plan u mnogo više navrata bio dokučiviji i bliži razumevanju kada se sve to lepo izmeri. Ankete, naravno, generalno nisu grešile čak i kada je reč o Hilari Klinton, kojoj su davali ozbiljnu prednost nad Trampom na nacionalnom nivou, budući da je ona tu prednost i realizovala sa ozbiljnih i respektabilnih tri miliona glasova razlike... Što ne da nije mala razlika, naročito ako znamo kakve su bile razlike između, primera radi, Buša i Gora ili Kenedija i Niksona. Ali na koji način su medji tada iščitavali te ankete i na koji način su one plasirane u javnost tako da se zanemare elektori, to je već druga priča. Iz tih razloga jednostavno je bespredmetno unaped otpisivati nekoga kao što je, s jedne strane, Njusom, a sa druge Desantis ili Niki Hejli. Jer, oni su tu gde jesu i nalaze se na anketama sa ozbiljnim razlogom.

Kako trećerazredni naprednjački ešalon protura kroz noge doktoru nauka iz Vrbasa i doktoru robotike iz Železnika, i pravi ih na budale. Vazura i Ostoja objašnjavaju doktorima koja čarapa ide na koju nogu, a takvih lekcija nema ni na stručnim usavršavanjima u Arizoni, koja su dobro poznata doktoru iz Vrbasa. Samo, kada ovom zlu jednom dođe kraj, neće moći da se sakrije ni među čikanosima koji beru salatu na parcelama u okolini Finiksa.

Kao što je Njusom počeo da se stidljivo pojavljuje u anketama sa nacionanom pokrivenošću, treba napomenuti da je takođe stidljivo počela pojava još jednog potencijalnog kandidata demsa, a reč je o Grečen Vitmer iz Mičigena, koju je pre dva-tri dana Yahoo suprotstavio Trampu u nacionalnoj anketi. I ma šta ko mislio o tome, smatram da pojavljivanje nekog novog imena nikada nije slučajno, niti su ti likovi pali s Marsa direktno u ankete. Naprotiv, sve to ima svoj smisao da li kao probni balon, da li kao testiranje javnosti ili nešto treće. A što je najbolje od svega, prema prvim anketama na nacionalnom nivou, i Vitmer i Njusom zaostaju svega tri procentna poena u odnosu na Trampa i uopšte nisu nekakvi autsajderi. Naprotiv, čini se da je tu Bajden najveći autsajder ako se njegovo ime pojavi na listićima, budući da trenutno gubi od Trampa u svim swing državama (i to ne malo), pa čak i u Pensilvaniji. Zato je i logično da, kako smo i najavili na ovom mestu, sudskim putem onemoguće Trampa da uđe u trku, za šta je odluka suda u Koloradu jasan indikator, ali Bajden bi najverovatnije izgubio i od Desantisa, pa čak možda i od Niki Hejli.

Ma kakva crna 2028. godina, tada će AOC zadovoljiti starosnu granicu i poješće ga na prajmarisima za večeru. Ili sad, dok aktuelni predsednik ne zna koji je vek i na kojoj je planeti, ili nikad. Što bi rekli u mom kraju kad sam bio klinac, ako se ne kandiduje - ode baka sa kolačima... A to da li Njusom može da pobedi nekoga ili ne može, to sa sigurnošću niko nije u stanju da predvidi, ali jedno je sigurno - da aktuelni predsednik ima samo dva procentna boda prednosti u odnosu na trećeplasiranog u drugoj partiji, kao što je slučaj sa Bajdenom i Niki Hejli, to verovatno nikada nije bilo. Btw, počeli su da ubacuju stidljivo i Njusoma u ozbiljne pulove sa nacionalnom pokrivenošću, u poslednjem zaostaje za Trampom tri poena, što i nije tako loše.

Potpuno razumem sve što ste napisali, a sekvenca kojom opisujete sns kontrolore vratila me je u 2000. godinu, kada sam bio deo opštinske izborne komisije ispred DOS-a. Prethodno sam imao staž na kutijama, ali to i nije bitno, budući da sam na izborima svih izbora, na kojima je izgubio SM, jednostavno osetio da nam ne mogu ništa. I nisam bio jedini, skoro svi oko mene znali su da nas tada, tog dana, neće prevariti ni zastrašiti. I nisu nam ni bili bitni ni sendviči, niti dnevnica, niti bilo šta drugo... Samo je bilo bitno da osiguramo pošteni izborni proces koji će nam doneti pobedu, za koju smo znali da će da se desi. Esenesovci, s druge strane, verovatno jesu kao militantna formacija, kako ste ih opisali, ali ta formacija radi na šićardžijski pogon. Za razliku od njih, mi smo 2000. radili zbog ubeđenja i vere da radimo dobru stvar. I ako postoji nešto na šta sam ponosan kad se setim tih dana, to je upravo ta čista energija. Koja će se desiti ponovo kad-tad, samo je pitanje vremena.