Nek grmi jako

Već smo o tome ranije pisali na ovom topiku, u smislu jake bajdenovske baze arapsko-progresivnih glasača u Mičigenu na izborima 2020. godine. Nismo, dakle, bili iznenađeni njihovim realnim brojem, već je samo bilo pitanje kako će se u brojevima odraziti ono što su najavljivali na protestnim skupovima. I sad kad smo videli te brojeve, imamo zaokruženu sliku. A to ko povlači znak jednakosti između Palestine i uslova za život zaista ne znam bez uvida u studije tog tipa, a ne bih da nagađam jer je reč o ozbiljnom uzorku registrovanih glasača. Zato sam se u postu na koji ste se referisali pitao kako bi oni reagovali kada bi živeli bolje, bez ikakve konstatacije dok ne dobijemo relevantne statističke uzorke tog tipa i rezultate ispitivanja javnog mnjenja ako bi im predmetno pitanje bilo postavljeno. U ovom trenutku ne znam odgovore na ta pitanja i mogu samo da pretpostavljam iz vlastite skromne perspektive. @Kronostime Neki govornici koje sam slušao na takvim protestima govorili su upravo to što ste naznačili. E sad, da li su oni u većini, u manjini i u kom su procentu uopšte, videćemo u budućnosti.

@Kronostime Upravo ste otvorili nešto što sam i sam nameravao da primetim, jer nisam nigde dosad video tu vrstu percepcije - reč je u stvari o običnom pitanju da li bi tih sto soma koji su Mičigenu glasali protiv Bajdena, ili ti iz Rojtersove ankete, izražavali nezadovoljstvo zbog načina učešća Bajdenove administracije u krizi na Bliskom istoku baš u toj meri da su zadovoljni svojim životima, finansijama, ekonomijom... Dakle, da žive lepo, ili barem onako kako se nekada živelo u SAD, da li bi i tada skakali Bajdenu po staračkim leđima, kao što mu danas igraju školice po grbači? Da li bi i u tom slučaju pretili bojkotom izbora, ili bi rekli - hej, pa meni je lepo, lepo zarađujem i moja porodica ima odlične uslove za život, pa daj da malo zažmurim na jedno oko kada je reč o spoljnoj politici... Da mogu da se leče, da putuju, da kupuju kuće i da šalju decu na fakultete kao nekada, da li bi bilo baš tolikog nezadovoljstva?

Pominjao sam već te skupove glasača demsa koji inkliniraju Palestini, a i vi ste ih pominjali, u smislu da su indikativni kada je reč o nekim pomeranjima u odnosu na Bliski istok. Nismo, međutim, imali brojeve koji bi poduprli neke pretpostavke, ali ovi brojevi koje sada prvi put vidimo, a koje ste objavili iz Rojtersove ankete, izgedaju mi kao logična posledica nečega što smo, ne znajući samo o kom je intezitetu reč, već primetili u tom korpusu. I koji imaju itekako smisla kada se priključe prajmarisima u Mičigenu. Zato je pad podrške Izraelu, kada je reč o demsima, nešto što se moglo i očekivati kao odjek tih mnogobrojnih akcija raznih aktivista.

Kada uđe toliko miliona ljudi u neku zajednicu na nezakonit način, bez ikakve provere, onda igra velikih brojeva stupa na snagu. Statistički, tu će da bude svega i svačega, i ubistva, i silovanja, i pljački, i narko trafikinga, i trgovine ljudima jer svaki haos na tom ogromnom uzorku može da donose mnogo toga lošeg. Neko bi rekao, pa šta, ubijaju i oni koji nisu ilegalni imigranti, ali država se štiti od takvih zatvarajući ih u zatvorske jedinice u cilju prevencije, kao i kriminalnim dosijeima i svim raspoloživim pravnim procedurama, a ne kao kod ovog Venecuelanca koga su dva puta hvatali i puštali pre nego što je ubio Rajli. Bez dosijea, bez papira, bez ičega što zajednicu zapravo upozorava o kakvoj je opasnosti reč... I kad to pomnožimo sa milionima, tom potencijalu hipotetički je samo nebo granica. Naravno, pošto su zaslužni za to sad zagrizli debeli metak, moraju da pronađu izlaznu strategiju. I u tom lutanju koriste sve i svašta, od rasizma do nekih statistika iz 2021. ili 2022. godine, koje pokazuju da ilegalni imigranti zapravo i nisu ubili, orobili ili opljačkali baš toliko mnogo ljudi u odnosu na broj onih koji su nelegalno nagrnuli u SAD. Ali ovaj Venecuelanac je ušao u zemlju upravo u tom periodu, a retko ko će da ubije nekoga odmah, baš čim kroči na teritoriju SAD. Da se pokaže ko je ko obično treba vreme, pa će tako i te statistike od pre dve-tri godine ubrzo zahtevati ozbiljan apdejt.

Zato što ovi u Eagle Pass vole Bajdena ko prst u oko (istinski, a ne retorički). Što se tiče arapskih glasača, bitan je kombo arapski glasač&progresivac u sving državi tipa Mičigen. A taj kombo od preksinoć plodi Bajdenove koke.

Evo kako Rojters prenosi Makronov govor - https://www.reuters.com/world/europe/macrons-ukraine-troop-talk-shakes-up-nato-allies-2024-02-27/ Naravno da se misli na NATO. Sad neka tumači ko kako hoće, ali najvažnije je tumačenje ostalih članica kojima je bilo jasno o čemu je reč... Pa ne bi za džabe odmah poskale da je to bilo izrečeno, onako, meh... U francuskim medijima jasno je naznačeno da su Makronove reči proizvod planova NATO zvaničnika, koji su se dogovarali i razgovarali na tu temu.

Analogija sa Hitlerom ima itekako veze, jer nismo mi sa foruma posredno i neposredno naoružali Putina gurajući mu milijarde u ratni budžet i zato postali visokopozicionirani članovi uprave Gazproma, ali neko iz Evrope i sveta svakako jeste... Jel smo mu mi dopustili ono u Čečeniji? Mi smo, dakle ovdašnji forumaši, Putinu dali Krim?! Mi smo mu dozvolili da vršlja po Siriji, jel da? Sigurno smo mi i nagovorili Sija da proksi naoruža Moskvu preko Severne Koreje, a da zato niko u svetu ne sme ni da mu zucne... zabili glavu u pesak, da ga slučajno ne razljute... Guralo se Putinu i šakom i kapom i u trenucima kad je i budali bilo jasno kakve su mu namere, stvarajući svojevrsnu drenažu terena za ono što se danas dešava u Ukrajini. Kao što su onomad njihovi prethodnici trčali u zagrljaj Hitleru, pa mu posle dozvolili da otme Austriju i Čehoslovačku sve gledajući sa bezbedne udaljenosti. E, onda su shvatili kada je već stigao nadomak Varšave da treba fizički da mu se suprotstave, a ne mašući nekakavim papirčinama i držeći borbene govore. Kad će to ovi sadašnji da shvate? Ko nam garantuje da isto neće biti i ako dozvole Rusima da otmu ukrajinsku teritoriju zaključivanjem nekakvog mira? Gledajući juče lidere zemalja koji redom, kao da ih je neko na to naterao, izjavljuju da ne dolazi u obzir slanje njihovog ljudstva na front i da će Ukrajinci definitnivno fizički ostati sami tamo gde se puca, kako da odbacimo mogućnost da će se možda na kraju isti ti dogovoriti sa Putinom?! Odnosno, ako već nemamo neke nove čerčile i ruzvelte, peteni i kvislinzi nam svakako ne fale... Zato, ako ne žele neki truli kompromis sa Rusijom na štetu Ukrajine, sada treba fizički da se odupru Putinu i pošalju u Ukrajinu NATO trupe, upravo onako kako smo ovde i nagovestili pre nego što je i sam Makron to izneo. I pre nego što je objavljeno da NATO planeri imaju tu mogućnost u analizama, jer su shvatili da ljudstvo postaje najveći problem, a ne samo tehnika i municija... Istorija nas uči da je sve ostalo kontraproduktivno i da ide na ruku agresoru, a dodatno uništava žrtvu.

Puzigaća bi ovde rekao da naslov tačno odgovara stanju stvari i da precizira suštinu. Pa pošto je onemogućen da nam to saopšti, ovo je samo podsećanje u vidu omaža :)

Iskombinovaće nešto kad muka natera... Neće to sad biti kolosalna promena, zato sam i pomenuo balansiranje. Jer, kad pogledam sve te skupove i izjave tipa - Palestinian lives matter, pa onda i brojeve koje su ti ti skupovi direktno proizveli na prajmarisima u Mičigenu, iskustvo me uči da mora doći do nekakvog kompromisa. Barem u izbornoj godini. Možda niste videli, ali precizirao sam da ti glasovi neće ići Trampu u novembru, ali kada ih Bajdenov izborni štab sagleda, njih brine i sama pomisao da neće izaći na izbore u znak protesta. Podsećanja radi, 2020. godine arapski glasači i progresivci bili su nedvojbeno na Bajdenovoj strani, a danas mu u Mičigenu odbijaju lojalnost u skoro tačnom iznosu kolika je bila razlika kojom je pobedio Trampa u toj državi pre četiri godine. Što je isuviše podudarnosti da bi bilo zanemareno i samo gurnuto pod tepih.

Sad sam baš na temi o Bliskom istoku pomenuo kakve bi refleksije moglo da izazove glasanje u Mičigenu. Jer, do juče nismo mogli da izmerimo kog je inteziteta nezadovoljstvo arapskih glasača i progresivaca, ali od sinoć je to jasno kao dan. I to naravno ne znači da će svi ti nezadovoljni sada da glasaju za Trampa, ali dovoljno je da jedan relevantan broj takvih ostane kod kuće prilikom izbora u novembru - i eto problema. Zato sam ubeđen da sledi nekakva promena kursa Bajdenove administracije na Bliskom istoku. Kakva i u kojoj meri - videćemo.

Sada kada je na prajmarisima u Mičigenu čak nešto više od 100.000 arapskih glasača i progresivaca glasalo protiv Bajdena, iako su bili njegovi glasači i snažna baza 2020. godine, logična je pretpostavka da će doći do izvesnihi promena u politici Vašingtona kada je reč o situaciji na Bliskom istoku. Kakve će te promene biti, teško je predvideti, ali one svakako moraju da budu takve da zadovolje minimum zahteva Bajdenovih glasača koji mu jasnim porukama i direktnim akcijama na biračkim kutijama okreću leđa u izbornoj godini, a tiču se Izraela i Palestine. Jednostavno, nemoguće je da će Bajdenova administracija skrštenih ruku mirno posmatrati gubitak tolikih glasova u sving državi, koja je od presudnog značaja sa ishod novembarskih izbora. Biće to zanimljivo balansiranje, skoro pa kao ples cirkuskog akrobate na žici. Što će dodatno opteretiti američku vlast, koja je već primorana da na Blsikom istoku igra brejkdens u odnosu na Iran.

Zato, draga moja Selina, što mirenje sa Putinom - ne može. I ne sme. Jer ako je Putin jednako Hitler u smislu kolektivne pretnje, onda mora kao sa Hitlerom... Pa nek se posle mire sa naslednicima.

Da li je Musolini državu koja je pre njega bila demokratska priveo Hitleru? Jel Salazar napravio od Portugala Hitlerovog tihog saveznika. A Franko od Španije glasnog saveznika... Da li su Peten i Kvilsling priveli Francusku i Norvešku Hitlerovom poznaniju prava? I da li su istaknuti članovi britanske kravljevske porodice šurovali sa Hitlerom, želeći da Bitaniju prevedu na tu stranu? Jel u Americi bilo hitlerovaca i onih kojima se dopadao Treći Rajh (predlog za mobilizaciju 1941. godine prošao je u Kongresu samo sa jednim glasom viška)? Pa najveći tamošnji junak tog vremena Lindberg bio je za Hitlera... Koliko je bilo dobrovoljaca iz, recimo, Belgije, Danske, Holandije ili sa prostora bivše SFRJ u SS jedinicama? Da li je Finska bila Hitlerov saveznik, a Švedska pomagala Hitlerovu ratnu industriju novčano i materijalno? A Bender i Vlasov i u ljudstvu, odvodeći desetine hiljada Ukrajinaca i Rusa u klanicu na strani Hitlera (Pavelić, Antonesku i Bugari obaška)... Toliko o kravama i lancima... I zamolio sam vas da završimo našu skromnu prepisku jer ne želim vama više da odgovaram. Ne mogu da iskoristim ignor listu i fizički sam prinuđen da vidim vaše upise, na koje iz učtivosti odgovaram jer ne želim da se nađete dezavuisani, pa vas još jednom najljubaznije molim da uzmete u obzir prestanak direktnog obraćanja mojoj malenkosti, pozivajući se na vaše neupitno džentlmentstvo. Unapred hvala i sve najbolje vama i svima kojima želite sve nabolje. Ajmo sada ozbiljno: situacija u Ukrajini, kako je Makron lepo rekao, nalaže potrebu za slanjem NATO trupa tamo. Ne danas i ne sutra, ali kako vreme bude odmicalo, jednostavna logika kaže da će ljudstvo biti kritično u sudaru sa agresorom koji ima 100 miliona ljuidi više nego žrtva. Jednostavno, pitajte decu u vrtiću da li je veća nula ili 100 miliona, pa čak i onu decu čija vas spoznaja o razlici između nule i 100 miliona nagna da pomislite da su mali ruski botovi, i poslušajte njihove odgovore. I to je upravo ono što Ukrajina zagovara kada se pominje slanje NATO trupa, jer je logično da svi ljudstvom kolektivno učestvuju u ratu u Ukrajini ako je Putin kolektivna pretnja, umesto što u zavetrini češljaju vunu dok Putin tlači slabijeg od sebe. Makron je rekao samo ono što se podrazumeva, jer ako se samo jedan fizički suprotstavlja nečemu što je kolektivna pretnja, a ne kolektiv, to onda neće ići baš lako... A onda su ga ućutkali iz potpuno neobjašnjivih razloga.

Okej, ja sam ruski bot jer želim da NATO uđe u Ukrajinu i razvali Putina uzduž i popreko. Kvalifikovali ste se da vam više uopšte ne odgovaram na upise, pa to sada poslednji put činim uz sve najbolje želje vama u budućnosti... Ajmo sada ozbiljno: situacija u Ukrajini, kako je Makron lepo rekao, nalaže potrebu za slanjem NATO trupa tamo. Ne danas i ne sutra, ali kako vreme bude odmicalo, jednostavna logika kaže da će ljudstvo biti kritično u sudaru sa agresorom koji ima 100 miliona ljuidi više nego žrtva. Jednostavno, pitajte decu u vrtiću da li je veća nula ili 100 miliona, pa čak i onu decu čija vas spoznaja o razlici između nule i 100 miliona nagna da pomislite da su mali ruski botovi, i poslušajte njihove odgovore. I to je upravo ono što Ukrajina zagovara kada se pominje slanje NATO trupa, jer je logično da svi ljudstvom kolektivno učestvuju u ratu u Ukrajini ako je Putin kolektivna pretnja, umesto što u zavetrini češljaju vunu dok Putin tlači slabijeg od sebe. Makron je rekao samo ono što se podrazumeva, jer ako se samo jedan fizički suprotstavlja nečemu što je kolektivna pretnja, a ne kolektiv, to onda neće ići baš lako... A onda su ga ućutkali iz potpuno neobjašnjivih razloga.

Tako je. Isto je i tamo. Što nije sprečavalo mnoge da godinama sponzorišu te despotije i da ih naoružavaju tako što su bili kao džankiji na njihovoj energetskoj igli. A sad kad treba da im se suprotstave ljudstvom - neka, mi ipak ne bismo... Što, zato što Putin ima pušku? Pa imaju i oni pušku, ali u tuđim rukama... Ima i Iran pušku, pa je lakše napasti Tuti Huti Bend, jer je njihova puška nekako manja... I ajd nek sada samo Ukrajinci ginu, dok mi vidimo šta ćemo i kako ćemo posle rata. Samo pogledajte video klipove onih koji su juče izjavljivali brzinom lasera da neće slati trupe u Ukrajinu, i priznajte sebi da li su to ljudi koji ni u kakvom slučaju neće dozvoliti propast Ukrajine... Pogledajte te fizionomije i poslušajte te govore... Jel ima neko normalan da može da garantuje da se čak neće jednog dana i izmiriti sa Putinom? Pa da opet žive u miru sa njim, kao sve one godine dok su ga naoružavali, posredno i neposredno, i dozvoljavali mu da u miru sprema osvajačke planove.

Reč je o očiglednoj tendenciji da se neće slati pomoć u ljudstvu, iako Francuzi svakako nisu lagali kada su rekli da su NATO i njegov vojni vrh razmatrali tu opciju. A zašto su je razmatrali? Zašto je NATO uopšte ne samo predvideo (jer je normalno da je predvide) već proteklog meseca kroz detaljne planove i razrađivao tu mogućnost koju zemlje članice sada grotesknom brzinom odbijaju? Pa zato što nisu slepi ni ludi, pa shodno čulu vida i najobičnijem razumu shvataju da je ljudski faktor od izrazite važnosti jer Ukrajina već krvari blizu granica koje joj dozvoljavaju da ostane konkurentna u ratu. I vide da ako žele da dobiju taj rat, novac, ratna tehnika i municija možda neće biti dovoljna pomoć kako bi podmirili taj cilj. Čitajući i gledajući ko se sve juče utrkivao da kaže Ukrajincima da im neće poslati pomoć u ljudstvu, od najvećih zemalja do onih najmanjih koje niko i nije ništa pitao, pomislio sam, majke mi moje mile, šta bi se hipotetički desilo kada bi Tramp izvukao SAD iz NATO (što se naravno neće desiti i ako pobedi na izborima u novembru)... Pa bukvalno pola Evrope bi već u prvih šest meseci otrčalo u zagrljalj Putinu i Siju, umesto da im se suprotstave, kao što su onomad trčali kod Hitlera. Pa opet džabe gas, pa jeftina nafta, pa malo kineski krediti... Kao one krave što ceo život provedu u boksovima štala, pa kad ih skinu sa lanca i puste u livadu, ne znaju ni da hodaju, a kamoli da pasu... Jer su navikle na lance i katance. Na život u boksu u kome konzumiraju samo ono što im se prinese.

Konačno je neko skupio hrabrost da kaže ono što mora da se kaže o potrebnom slanju NATO trupa u Ukrajinu, tačno onako kako smo to ovde nedavno predvideli, a onda su ga poterali pionima na toj šahovskoj tabli. Macron faces EU backlash after suggesting sending ground troops to Ukraine Jel ima tamo neko sat? Jel vide da vreme odmiče i da moraju nekako da preokrenu tok stvari u borbi u kojoj saveznik ima 100 miliona ljudi manje od napadača?! I zašto su tom brzinom onolike države poskakale da izjave da neće slati trupe u Ukrajinu? Pa jel nisu mogli barem mudro da sačekaju da prođe neko vreme, ili da čak i izignorišu Makrona, a ne da dodatno obeshrabre Ukrajince čvrstim stavom da pomoć u ljudstvu - ne stiže?

Video sam sinoć. Sad će da ga gađaju za ilegalne imigrante do sudnjega dana, na sve moguće načine, i sa sladoledom i bez njega, pogotovo kako budu rasli slučajevi kada ilegalni imigrant ubije neku Amerikanku, poput ubistva Lejken Rajli, ili sinoćnjeg silovanja maloletnice koje je počinio takođe ilegalni imigrant. Pogotovo kada taj topik u nekim slučajevima prevazilazi ekonomiju za čak desetak odsto u raznim anketama... Što stavlja Bajdena u loš kontekst kako se god okrene, a sladoled je tu samo da začini grotesknost situacije u koju je sam sebe doveo. I spektar tih mogućnost da ga nagaze širi se sve više, pa se sad ne pominje samo kriminalni aspekt kada je reč o bezbednosti, već i zdravstveni, imajući u vidu da u zemlju ulaze bez ikakve provere o vakcinaciji državljani zemalja koje se sauočavaju sa talasom morbila i drugih virusa. I kad se sve te kategorije nađu u svojevrsnom nizu, odnosno kad vidiš da je neki ilegalni imigrant, posle catch&release, ubio neku Amerikanku dok je rekreativno trčala, drugi silovao maloletnicu a treći ušao u zemlju kao mogući rasadnik virusa, naravno da mnogi glasači počinju da se češu po glavi... A neki čak i tamo gde ih ne svrbi. Zato su prvi put u istoriji američkih izbora ilegalni ulasci u zemlju na vrhu predizbornih topika, čak ispred ekonomije. Jer kako seješ - tako žanješ.

Za razliku od mnogih etničkih, starosnih i ostalih grupa koje su predmet raznih anketa, zaista nisam naišao na neku relevantnu anketu koja se bavi glasačima arapskog porekla. To je prilična nepoznanica, barem što se tiče jasnih i neupitnih brojeva koji bi nam sugerisali na koji način se odvija sudar onoga što se dešava na Bliskom istoku sa namerama tih glasača i njihovim gibanjima na neku od strana, pa su jedine situacije, koje se mogu nazvati indikativnim, učestale pretnje pojedinaca koji predsavljaju neke arapske glasače da će aktuelna Bajdenova politika trpeti posledice u novembru. Jer, ako bismo znali kolika je zaista ta pretnja i kako bi se ona u najtežim projekcijama reflektovala na Bajdenov rezultat na izborima, znali bismo i koliko aktuelna administracija mora da balansira i igra na žici kada je reć o arapskim glasačima. Bez toga je sve maltene tapkanje u mraku i svodi se samo na mogućnost koja provejava u nekim tekstovima, kao što je slučaj sa ovim teksom u Ju-Es-Sej Tudej -https://www.usatoday.com/story/news/politics/elections/2024/02/17/biden-israel-support-cost-arab-american-vote/72506837007/

Ne može baš sve da se kupi parama, to i finasijeri Niki Hejli shvataju kada je izgubila u svojoj državi uprkos činjenici da je potrošila 10 miliona dolara više od Trampa samo na reklame u SC.. Kad te neće - neće te. Ne može na silu. I kad smo već kod donatora njene kampanje, veoma je interesantno to što je više od 5.000 njih, od najmanjih pa do najvećih, dakle onih milionskih, na izborima 2020. bilo registrovano u bazi donatora kampanje Džoa Bajdena. Što znači da joj nije pomogla ni ta svojevrsna diverzifikacija sredstava, pa čak ni registrovani glasači demokrata koji su se preregistrovali kako bi na izborima u SC (bilo ih sa neregistrovanima oko 5 odsto od ukupnog broja izašlih na predizbore u toj državi), a prethodnjo i u Nju Hempširu, glasali za nju. I posle svih tih para, menjanja dresova donatora koji finansiraju Bajdena, a zatim i Hejli iako prema anketama nema aspolutno nikakve šanse da pobedi, kao i demsa i neregistrovanih koji su izlazili na GOP prajmarise kako bi odmogli Trampu i podržali Hejli, narandžasto-pepeljasti opet pobedi u svakoj od prve četiri države iz rasporeda, i to tako što ukupno izgubi tek nekoliko okruga... Što je prvi put u istoriji prajmarisa... Ali gledajuči širu sliku i neke najnovije brojeve, pojavljuju se indikativni podaci koji donekle objašnjavaju tu Trampovu prpošnost i to jogunjenje čak i kad je opterećen desetinama optužnih tačaka, budući da i on redovno konzumira te podatke, pa se sa tom spoznajom o vlastitim šansama propinje na zadnje noge kao jelen dvogodac. Recimo, veoma je za njega značajno to što milenijalci i Hispanoamerikanci kreću sve više da naginju ka njemu u svakoj bogovetnoj anketi poslednjih nekoliko meseci, dok je generacija Z sa koledžima i dalje u velikoj meri demokratska, ali statistički i procentualno najmanje izlazi na birališta. Stariji milenijalci su zabrinuti zbog migranata i ekonomije, dok su mlađi milenijalci iskusili sav čemer tržišta rada već čitavu deceniju. Bore se za porodice i da otplate dugove, te da priušte kvalitetnu zdravstvenu zaštitu... A troškovi života su značajno porasli, pa sada prosečan milenijalac kupuje svoj prvi dom sa 36 godina, između tri do osam godina kasnije nego što su to činili pripadnici prethodnih generacija. U tom okruženju, istraživanja koje obuhvataju registrovane glasača starosti od 30 do 44 godine u neodlučnim državama (Arizoni, Džordžiji, Viskonsinu, Mičigenu, Pensilvaniji i Nevadi), daje Trampu prednost u odnosu na Bajdena. A u toj grupi je Bajden vodio sa šest procentnih poena u tesnoj pobedi 2020. U međuvremenu, Pev Research Center izveštava: Latinosi su rasli po drugoj najbržoj stopi od bilo koje veće rasne i etničke grupe u američkom biračkom telu od poslednjih predsedničkih izbora. Procenjuje se da 36,2 miliona ima pravo glasa ove godine, u odnosu na 32,3 miliona u 2020. Ovo predstavlja 50 odsto ukupnog rasta broja birača sa pravom glasa tokom ovog perioda. A sada upravo ti glasači sve više vide Trampa kao prvu opciju na sledećim izborima, pa prema rezultatima Ju-Es-Ej Tudeja i Univerziteta Safolk pokazuju da Bajden zaostaje za njim za 5 pp (39:34 za Trampa) odsto na nacionalnom nivou. Uz to, nedavna anketa Si-Bi-Esa otkrila je da je preferencija latinoameričkih birača za Trampa porasla na 45 procenata, što mora da bode oči. Jer, taj broj premašuje čak i vrhunske performanse Džordža V. Buša iz 2004. godine, kada je reč o toj grupi glasača. Pri tome, Tramp je 2020. osvojio samo 32 odsto latino glasača. Tome treba pridodati i procentualno povećanje podrške kada je reč o afroamerikancima, zbog čega se Tramp, naizgled kao neka budala, sprda pominjući vezu između njega samog i njih kada je reč o nepravednom tretmanu koga zajednički podnose i trpe kada je reč o pravosuđu, te da je veća podrška koju dobija od afroamerikanaca u odnosu na prošle izbore posledica činjenice da ih more iste muke... Na kraju krajeva, kada sve saberemo i oduzmemo, iako rezultati anketa variraju u zavisnosti od metodologije i veličine uzorka, osnovni trendovi ostaju neosporni. I to je Niki Hejli osetila na sopstvenoj koži... Čak i sa ove vremenske distance, skoro je neshvatljivo da su njeni finansijeri tolike pare ulupali u nju iako su im bili dostupni svi pomenuti podaci i sva ispitivanja javnog mnjenja koja ubedljivo favorizuju njenog protivnika u svakom mogućem aspektu delovanja.

Kada je reč o Bajdenu i njegovoj kandidaturi, to bi u narednim danima moglo da postane čak i zanimljivije od trenutnog statusa Trampa i Hejli, budući da se u medijima koji su naklonjeni trenutnoj administraciji pojavljuje indikativni momenat očiglednog preispitivanja. Jer, neki novinski naslov ili TV storija postaju više od toga kada pokrenu niz narednih događaja, navodeći na zaključak da je reč o nekakvom novom prihvatljivom narativu. Takav je bio slučaj sa 25-minutnom epizodom NYT podkasta Ezre Klajna, kada je Klajn izneo monolog sa ciljem da ubedi demokrate da je vreme da se Bajden gurne na stranu, te da mu stranka pomogne da bude ono što je rekao da će biti prilikom inauguracije 2020. godine - most ka sledećoj generaciji demokrata. Treba napomenuti da to Klajnovo mišljenje koincidira sa mišljenjem velike većine Amerikanaca, tačnije 80 odsto, koji smatrau da je Bajden prestar da bi ponovo bio predsednik, uključujući većinu demokrata. Ali važnije od toga predstavlja niz tekstova, TV emisija i podkasta koji su usledli nakon toga, nišaneći istu metu... Pa smo u poslednjih nekoliko dana samo u Njujork Tajmsu mogli da pročitamo naslove tipa "Šta ako kandidat umre?" i "Da li demokrate mogu da zamene Bajdena?"... Ili naslov u Politiku - "Demokratama bi možda trebao plan B. Evo kako to izgleda"... Otkud sad taj novi front sačinjen od podkasta, TV emisija i novinskih naslova medija do juče naklonjenih Bajdenu, koji u svega nekoliko dana mašu istim signalnim zastavicama? Slučajno? Ništa na tom nivou nije slučajno, iako se da primetiti da su ti mediji zakasnili i kaskaju u odnosu na ovaj forum sa objašnjenjima na temu tipa "šta ako kandidat umre", budući da smo pre njih obrađivali na ovom mestu tu mogućnost. A mogli bismo da polemišemo da li je reč o ispipavanju pulsa javnosti ili već sada neko u rukovodstvu stranke razmišlja o mogućim zamenama. Jer, sama ideja o tome tutnji sve glasnije i glasnije. Ali ako je partija krenula da se odmiče od Bajdena i zaista počne da pravi planove za zamenu, ili barem počne da postavlja šahovske figure kako bi gurnula Bajdena na stranu ako ih neka novonastala situacija na to natera - američka javnost će moći da gleda kako se to dešava. Korporativni medijski aparat radiće u sprezi sa partijskim elitama. I mi to znamo jer smo to već viđali u prošlosti (setimo se, recimo, Bernija Sandersa), pa nećemo biti baš mnogo iznenađeni. I ako se to uradi i sa Bajdenom, i kako god da se to uradi, znaćemo unapred da li se to uopšte dešava jer će seme promena biti zasađeno u mejnstrim medijima naklonjenim demokratama. Pronicljiva američka javnost će iz prve ruke moći da prisustvuje mahinacijama tog tipa dok gleda vesti na televiziji, čita novine ili lista upise levih i liberalnh novinara, pune insinuacija, na društvenim mrežama. Ako se to dogodi (neko bi možda rekao da se već dešava), Niki Hejli će prema tome biti tek obična niskobudžetna sapunica, kao kad se poredi Santa Barbara sa Dinastijom.

Generalno, nakon sinoćnjeg ubedljivog poraza u, kako bi rekli, rođenoj kući, dakle u SC, Hejli ipak ima sve manje manevarskog prostora, pa su joj se i mogućnosti suzile na otprilike dva scenarija - da sačeka da Trampa nekako uklone iz trke ili da bude no labels kandidat. Prvi scenario na koji mogu da zaigraju Hejli i njeni donatori objasnili smo detaljno na prethodnoj stranici, kroz GOP mehanizme u slučaju da prvi favorit zbog bilo čega odustane od kandidature. Situaciju, međutim, pogoršava činjenica da se nijedno Trampovo suđenje neće okončati pre kraja predizbora, što znači da će on i pre sudskih epiloga imati mnogo više od potrebnih 1.215 delegata na završnoj konvenciji.... I ti delegati neće nestati ako on bude izbačen na bilo koji način iz izbornog procesa, već će se pojaviti sa pravom glasa kada se bude odlučivalo o GOP kandidatu. Na prethodnoj stranici takođe je objašnjeno šta se onda dešava sa glasovima tih delegata i ko sve i na koji način ima pravo da ih nasledi ako se Trampu nešto desi... I taj kandidat može da bude svako ko bude sposoban da podnese novu kandidaturu na završnoj konvenciji, shodno GOP pravilima, ali je najmanje verovatno da bi se Trampovi delegati, koji će biti u ogromnoj većini na završnoj konvenciji, u tom slučaju okrenuli ka Niki Hejli, budući da svi pokazatelji ukazuju na to da je oni jednostavno - ne žele. I ako bi, što je najlogičnije, Trampovi delegati otišli nekom drugom, recimo Desantisu kome inkliniraju u anketama, Hejli ne bi dobila GOP kandidaturu i onda bi se, u slučaju da i dalje želi da se oproba na izborima, našla u poziciji da pokuša kao - no labels varijanta. Ako se dobro poslušaju njeni poslednji govori, no labels platforma zapravo je ono što ona poručuje, budući da su dve partije zaglavljene u borbi Biajdena i Trampa. I tada bi kao kandidat tzv treće partije, pokušala da se obrati prevashodno onima koji su unutarpartijski nezadovoljni što je izbor demsa i repsa spao na aktuelnog i bivšeg predsednika, kao i, naravno, primarno neodlučnima i neregistrovanim glasačima. I onda bi se, zapravo, takoreći prebrojali svi oni koji je podržavaju jer ne žele Trampa i Bajdena, kao i oni koji su je sa leve strane spektra, ili iz pozicije neodlučnih, podržavali svih ovih meseci. Odnosno, i oni koji je sada hvale, a nisu republikanci, imali bi priliku da to delom pokažu glasajući za nju kao za no lebels kandidata. Tada bi se, naravno, povele priče da li bi tim činom više ugrozila jednu ili drugi stranu kada se bude izlazilo na birališta, odnosno da li bi više naštetila demsima ili repsima. I o tome bi se naširoko raspravljalo, iako je po mom skromnom mišljenju to veoma lako izračunati u odnosu na GOP, to jest na petinu republikanaca koji se mogu nazvati never trampistima... Jer, već dve godine never trampisti u svim anketama ostaju na oko 20 odsto registrovanih GOP glasača, koji neće glasati za Trampa bez obzira da li se kao treća strana kandiduje Hejli ili u međuvremenu slete Marsovci u Vičitu... Slično je i kod neodlučnih i neregistrovanih glasača, jer ko ne voli Trampa, ne voli ga, i sa tim Hejli nema nikakve veze, pa i ne bi mogla da mu naudi sa te strane. Drugim rečima, animozitet jednog dela glasača prema Trampu uticaće na rezultat i ovako i onako, dakle u bilo kom slučaju, a on je na to navikao jer je i sa tim balastom već dobijao više od 70 miliona glasova (tačnije, 74 miliona na prošlim izborima). Dok je pravo pitanje, zapravo, kako bi to izgledalo kod demokrata i neodlučnih, odnosno koliko bi Hejli mogla da uštine sa te strane. Jer, to zaista za sada jeste nepoznanica... Ima ona, međutim, i treću mogućnost koja je, doduše, na dugom štapu, a to je da prihvati poraz na GOP predizborima, primiri se i sačeka eventualni neuspeh Trampa u novembru. I da se onda ponovo okrene ka republikanskim glasačima i da im postavi jednostavno pitanje - jesam li vam govorila da Tramp nema šanse da pobedi na izborima i da je trebalo da se odlučite za mene (imajući u vidu da trenutno minimalno vodi protiv Bajdena u anketama)? To bi bio način da započne izgradnju temelja vlastite kampanje za izbore u 2028. godini.

Vučićević bi vam verovatno bio zahvalan na tome što ste ga stavili u isti koš sa Karlsonom i Amanpur, makar i u tom kontekstu. Šalu na stranu, zanimljivo je da ste jedno uz drugo pomenuli dve osobe koje su istaknute na svojim različitim stranama političkog spektra, dakle Karlsona i Amanpur, što daje naznake nekakve želje i namere da se bude objektivan. I to je sasvim okej. A predmetne osobe moraju da znaju da će njihov javni rad naići na svakakve percepcije i kritike. I verovatno znaju, što ih ipak ne sprećava da se bave tim čime se bave. Drugim rečima, možemo da ih nazivamo i loncem, oni sa tim neće imati problem sve dok ih gomile drugih ljudi istovremeno slave... Kao u onoj izreci: možeš da mi kažeš i da sam lonac, samo nemoj da me razbiješ.

Sfero maksimalno koristi Obradovićevo preuzimanje 1-5 prilikom centralnog pika, prilikom čega plej ubuši protiv centra i pošalje pas za trojku u ćošak kad KKP skupi u reketu. Sinoć su se zbog toga Gidra i Laza nauživali jer ovi nisu mogli da se prebroje u takvim slučajevima, a ona trojka koju je Davidovac zveknuo iz ćoška došla je posle akcije koja će da se crta za TT, ako ovaj bude imao makar jednu zdravu nogu. Ima da ih isćoškare za sve pare kad ih budu sledeći put videli ako Obradović ne pronađe lek za to, jer je TT u tom slučaju automatik kao Gidra, plus pogađa u ozbiljnim procentima.

Zvezda je prvih 17 poena dala sve iz reketa plus slobodnjaci. Prve poene van reketa dala je trojkom Teodosića u 12. minutu. Partizan je napadački startovao dobro, ali kad su počele Zvezdine trojke da im zuvaju oko ušiju i kad je Zvezda izbalansirala napad spolja i unutra, faktički nisu više imali kotrolu utakmice. Pri tome, Zvezda je prve poene na utakmici postigla sa dva Gidrina zakucavanja, te jednim šetanjem kroz reket Nedovića i završavanjem na obruču. To je već bio pokazatelj da KKP nije spreman na rovovsku borbu i da će opstati onoliko koliko ih bude služio napad. I dok je Panter bio u životu, bili su i oni. Kad je Panter obamro, veštačko disanje im je davao Ledej, što je ipak premalo za ovakvu takmicu, pa bi Obradović mogao da porazmisli gde je usput pogubio ostatak tima.