Nek grmi jako

Iz ugla VW i BMW, situacija je prilično jednostavna jer ih trgovinski rat sa Kinom pogađa zbog ogromnog tržišta na kome su decenijama vladali. Što znači da bi kineski odgovor u vidu povećanja carine i poreza na nemačka vozila doveo u još lošiju poziciju tu industriju, i to u situaciji kad Nemci gase svoje pogone, dok ih Kinezi otvaraju u dosad neviđenom ritmu i obimu. Jer VM i BMW razmišljaju pragmatično na sledeći način: šta će nama ugrožavanje kinske auto-industrije i monopolski rat ako mi u tom procesu možda nećemo više postojati u kapacitetima u kojima smo nekada postojali... Ili, drugim rečima, šta ih briga šta će biti ako njih neće biti... I zato kukaju, pitajući se ko će njima da subvencioniše gubitke, budući da EU niti ima snage za to, niti je predvidela bilo kakav smisleni i ohrabrujući budžet za takve situacije. Nije, međutim, samo Nemačka ugrožena, već se problem pojavljuje i u japanskim mejdžorima, pa je tako Tojota objavila da radikalan prelaz na električna vozila znači gubitak posla za radnike u sektoru tehnologija povezanih sa motorima, uključujući i brojne dobavljače, naglasivši da bi samo u Japanu bez posla moglo da ostane 5,5 miliona ljudi. Ne znam da li uopšte postoji kolektivna svest o tome šta nastane kad u jednoj podeli karata maltene preko noći država izgubi 5,5 miliona radnih mesta... A to dovodi u kriznu situaciju desetine miliona ljudi, povećava stopu osiromašenja, broja socijalnih slučajeva i oboljenja, dovodi u opasnost mentalno stanje nacije i povećava broj samoubistava... Trgovosnki ratovi u takvim situacijama su batina sa dva kraja, i to najblaže rečeno. Jer kada se batinom mlati svuda oko sebe, dobije po nosu i dužan i nedužan. Napad na kineski monopol jeste potreban, ali ne na način koji izaziva krvoproliće u vlastitoj industriji.

Na žalost, na ovom mestu niko ne pominje da je Crna Gora primila više od 200.000 Ukrajinaca koji su pobegli od rata, što je čini najvećom bazom za ukrajinsku izbegličku populaciju po glavi stanovnika na svetu, pa neka ostane zabeleženo na ovakav način. Crnogorci su, uz izbeglice, primili i pohvale za svoj odgovor na izbegličku krizu, posebno zbog odluke da se Ukrajincima dodeli status privremene zaštite, koji je sada produžen do marta 2025. godine, dok je nasuprot tome, primera radi, Norveška nedavno proglasila zapadnu Ukrajinu sigurnom i time ukinula kolektivnu zaštitu za ukrajinske izbeglice, odnosno pravo da svi državljani te zemlje automatski dobiju azil. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 62.000 Ukrajinaca je registrovalo neki pravni status, što predstavlja skoro 10% stanovništva Crne Gore. Takođe, hiljade ljudi stiglo je u Crnu Goru i iz Rusije ili Belorusije. Svi znamo da je za sve ove grupe Crna Gora privlačna zbog svog bezviznog režima, sličnog jezika, zajedničke vere i vlade koja je naklonjena Zapadu. Mnogi Rusi i Ukrajinci imaju imovinske ili porodične veze, ali postoji i veliki kontingent koji je u Crnoj Gori završio skoro pa slučajno, osećajući se potpuno izgubljenim. Za njih je osnovano neprofitno sklonište Pristanište, sa sedištem u Budvi, koje najočajnijim izbeglicama pruža sigurno mesto i toplu dobrodošlicu tokom dve nedelje, dok se ljudi ne snađu za najosnovnije potrebe. Da se okrepe, obrnu i okrenu oko sebe i shvate šta ih je snašlo... Pruža im se pomoć oko dokumentacije, traženja poslova i stanova, a Ukrajinci mogu da dođu i na dve nedelje kako bi se na neki način "odmorili" od rata. E tako se to radi u zemlji u kojoj je na vlasti grupa ljudi koju su neki pre izbora nazivali fašistima, četnicima i onima koji će ugroziti crnogorsku ustavnost i suverenitet.

Ako Iran ima veliku bombu, to je već whole new ballgame. To iz korena menja doktrine i strategije, te naglavačke okreće silu geopolitičke teže. To je za neke jedan od najgorih mogućih scenarija jer niko ne može da predvidi krajnji ishod, dok dugi smatraju da donosi ravnotežu na BI u smislu da ni tamo više neće biti prst na crvenom dugmetu ako dva najbitnija igrača imaju pata nuklearne karte. Pretpostavljam da je Izrael, kao jedna od retkih ozbiljnih država u ovom ludilu, spreman na sve eventualije i da je već razradio opcije za takvu mogućnost.

Hvala puno. Prvi put sam čuo obradu ove numere u filmu Kad budem mrtav i beo, ono kad Džimi Barka učestvuje na takmičenju talenata a neka devojka je peva na srpskom, a zatim nisam čuo taj motiv sve do reklame za Birra Moretti. I sad zahvaljujući vama znam i za original.

Da li neko možda zna koja je pesma iz nove reklame za Birra Moretti?

Pominjao sam već da su me moji sklonili u Siriju kod porodičnih prijatelja čim sam završio vojni rok, a pre polaska na fakultet, kako bi me udaljili od mobilizacije tokom ratova na prostoru Jugoslavije. Živeo sam tamo od septembra do polaska na studije naredne godine, pa sam obišao i Liban i Jordan, gde sam mogao da lično vidim disproporciju i jasne razlike kada je reč o načinu na koji su se tada žene nosile. Recimo, u Damasku je bilo skoro pa kao i u svakom evropskom gradu - bilo je žena koje su izgledale kao žene u Parizu ili Berlinu, dok je bilo i onih konzervativnijih, a upadljivo najmanje potpuno zabrađenih. Ali mi svakako nije bilo lagodno kad sam na moru, u Latakiji, spazio zabrađene žene kako ulaze u more, a vide im se samo oči, jer sam bio klinac i nisam imao pojma o čemu je zapravo reč... Međutim, i tada su žene u Siriji imale drugačiji status od žena u, recimo, Saudijskoj Arabiji, gde bi do nedavno znali da izvrše dekapitaciju nad nesrećnicom koja bi sela da vozi automobil, misleći da je niko ne vidi... Ali već sam pominjao da se sve ređe prisećam dana koje sam proveo na Bliskom istoku, naročito od momenta kada sam posle par decenija video na televiziji javna smaknuća na trgu u Alepu. Tamo gde sam kao klinac sedeo sa nekim iikovima i pričao im o Evropi i Jugoslaviji. Samo se pitam šta se desilo sa tim ljudima koje sam poznavao. Da li je neko od njih ostao bez glave, ili je možda neko od njih ubijao neke druge ljude.

Stigli su nakratko i do nekih manjih delova današnje Bugarske, ali to je više onako istorijska trivija nego nekakav bitan podatak. Zapravo, Iran je u modernoj istoriji, osim rata sa Irakom, bio donekle anesteziran... Mahom je sponzorisao i logisticirao terorizam kad je mogao, ali otkako su krenuli sa nuklearnim programom, zaduvali su neki drugi vetrovi. Vrhunac je svakako bio ono raketiranje Izraela. Što im ranije nije padalo na pamet, a kamoli da bi se usudili da stvarno to i urade... Ali ubrzo su se opet vratili u defanzivni položaj, pa ako neko stvarno misli da sa njima raščisti neke stvari, možda je sad ili u bližoj budućnosti dobar trenutak za to. U krajnjoj konsenkvenci, Iran bi bez proksija bio u dobroj meri izolovan, zato i jeste ideja da se prvo napadne Liban i Hezbolah, kao najjači proksi.