Nek grmi jako

Ili će da prođe kao Fico, odnosno kao kad na kraju romana Doživljaji Toma Sojera glavnom junaku kažu: postaćeš predsednik ako te u međuvremenu ne obese

@ jedibojan Ako bismo se koristili retorikom Kamale Haris, mogli bismo da zaključimo da svako može svakoga da podseća na nekoga (ona inače voli opservacije tog tipa i takve igre reči). Pa je s tim u vezi potpuno normalno da ona nekoga poput vas podseća na Brnabićevu, kao što je i najnormalnije da voditelje MSNBC podseća na drugi dolazak Hrista na zemlju... Međutim, ono što nije normalno je to da je rukovodstvo njene stranke bira za predsedničkog kandidata, ali joj ne dozvoljava da već sada bude predsednik i da na osnovu 25. amandmana zameni nekoga koga su oni sami proglasili za nepodobnog kada je reč o izbornoj trci?!? Drugim rečima, više veruju da ulogu predsednika sada može da obavlja osoba koju su odstranili kao kognitivno nesposobnu, nego osoba kojoj su dali poverenje da bude predsednički kandidat i koja nije kognitivno nesposobna??! Tako da to kako vi ili ja vidimo Kamalu Haris jeste potpuno nevažno u svetlu onoga kako je vidi njeno stranačko rukovodstvo.

Naravno da su objavljene. Evo, recimo, za Pensilvaniju.

Odlučeno je na šta će biti potrošena donacija Ilona Maska za RNC, u iznosu od 40 miliona dolara svakog meseca do dana izbora. Sredstva će biti usresređena na early voting, ballot harvesting i kontrolu glasanja mejlom, u čemu je Demokratska stranka na prošlim izborima ostvarila aspolutnu dominaciju i daleko odskočila u tim segmentima. Poučeni tim iskustvom, republikanci će, uz sav taj novac koji će do dana izbora biti nešto manji od 150 miliona dolara samo za pomenute aktivnosti, zapravo realizovati najveću evoluciju u vlastitom odnosu prema tehnikama izbora u poslednji xy godina.

Stigle su relevantne ankete po državama, naravno za duel Haris-Tramp. Kada je reč o sving državama, Tramp ima prednost u svakoj od njih. Na poslednjoj anketi u Pensilvaniji vodi sa 6 pp, u Arizoni ima 8 pp više, u Džordžiji 5 pp, u Mičigenu, koji je Demokratska stranka sama označila kao kamen temeljac izbora, bolji je za 3 pp, u Nevadi ima 5 pp viška, a Haris se trenutno najbolje drži u Viskonsinu, gde gubi sa samo 1 pp. I ako ostavimo po strani tradicionalno plave i crvene države gde se ishod ne dovodi u pitanje, postoji nekoliko država u kojima je Tramp preokrenuo odnos iako ga je Bajden u tim državam deklasirao pre četiri godine. Pa tako danas vodi u Mejnu protiv Haris sa 2 pp, iako je u istoj državi izgubio od Bajdena sa 9 pp razlike, što znači da je okrenuo stvari za čak 11 pp. U Virdžiniji je okrenuo još više, jer prema poslednjoj anketi koju je sproveo Emerson koledž vodi takođe sa 2 pp prednosti, iako je tamo izgubio od Bajdena 2020. za 10 pp. I dok je u Minesoti trenutno egal između Haris i Trampa, iako ga je Bajde tamo porazio na prošlim izborima sa 7 pp, poslednja anketa pokazuje da minimalno vodi i u Nju Džersiju, gde je pre četiri godine izgubio za - 16 pp. A kada se sve to pogleda i prouči, Tramp i Vens jedino gube izbore ako skoče lastu mortale sa vrha neke Trampove zgrade dole na pločnik.

Smatram da to što ovakvim stvarima, kao na Tiktoku, razvlače Kamalu kao dugmetaru marke "dallape", trenutno ne ide u prilog republikancima. Naprotiv, oni bi trebalo da balansraju kampanju u odnosu na nju do završne konvencije u Čikagu. Čak do te mere da nikako ne dovedu do situacije u kojoj će da pada previše na anketama... Jer ako bude mnogo zaostajala, možda zaista dođe na ono Obamino i situacija se preokrene, pa dođemo do otvorenog procesa i izbora nekog trećeg kandidata. Ovako, GOP drži demse upravo tamo gde ih želi. Baš na tom mestu i u takvom momentumu... A koliko do juče nisu ni sanjali da će imati takav luksuz.

Naravno da će reći da će sve oko ingerencija prepustiti državama kada je reč o abortusu i da se neće tu mešati, jer ne treba ni da mlate o tome kad će same države mahom ionako rešiti sve kako im u tom trenutku paše. Između ostalog, i izbor predizbornih tema na debati jeste jedan od razloga zbog kojih izborni štab repsa nije zaljubeljen u ABC moderatore, a i fer bi bilo da posle prve debate na CNN, drugu organizuje Fox News. Ili da organizatori prihvate teme na osnovu preseka svih relevatnih anketa u kojima glasači biraju najvažnije predizborne topike. A ne da se topici nameću na osnovu preferencija nekom od kandidata. GOP se tu neće dva puta saplitati o isti kamen, a debata ionako više treba onome ko gubi u anketama, dok onaj ko dobija može i da je lagano zaobiđe, ma koliko bilo uvreženo mišljenje da bi na toj debati rasuo protivika na sve strane, kao lipa seme.

Objektivno, ne samo Trampa, nego ogromnu većinu anketiranih glasača abortusi mnogo manje zanimaju od nekih drugih fenomena. Pogledajte bilo koju listu predizbornih topika na kome god relevantnom mediju, niti u jedoj listi abortus nije ni u top 5. Što znači da i ako bude tema neke debate, to će biti na samom kraju svih prethodnih polemika, kada ljudima već ponestaje koncentracije i kada gube pažnju i fokus. Ako to uopšte i bude tema debata, jer su druge stvari izbile u prvi plan, o abortusu će se u debatama pričati - kad anđeli spavaju. Pa ne, najbolje da će pored odustajanja Bajdena, atentata na Trampa, ekonomije, finansija, bezbednosti, granica, kriminala, Ukrajine, Izraela, Rusije, Irana i Kine, pričati o abortusima...

Ako neko nije upućen kakve su sposobnosti Kamale Haris u debati, može na Jutjubu da pogeda njen duel sa Tulsi Gabard iz debate predsedničkih kandidata 2019. godine, kao i kakve nemušte opservacije je tom prilikom upućivala Bajdenu, koji ju je otresao kao perut sa ramena. Taj video koji je objavio CNN govori sve što treba znati o tome.

Kud me podseti na stari forum... Kad se setim šta sam sve tamo trabunjao o svetloj perspektivi SAD i novih političkih lidera sledeće generacije, a podseća me upravo malopre pomenuta AOC koju sam dizao u nebo i koja je moja neprežaljena politička simpatija na levoj strani spektra, dođe mi da i ja pitam Vladana o vlastitom kognitivnom stanju Jer umesto mladih lidera - dobili smo Bajdena i Trampa.

Značajno je to što je Pelosi juče podržala Haris, za neke možda i najznačajnije, ali ipak i dalje stoji to da se Obamina poslednja reakcija na aktuelna zbivanja u stranci odnosila na otvoren izborni proces tokom završne konvencije. I sad, ne ulazeći u to čije je krilo u vrhu stranke jače, da li su to Klintonovi, Pelosi ili bračni par Obama, nekako se čini da od svih njih Barak ima najviše pozitivnih kredita u javnosti. Lično, bez obzira šta će ko da misli, meni on deluje i kao najracionalniji, da ne kažem i najpametniji, u toj grupi ljudi. Tako da čekam šta će on da odluči... Jer bez njega i njegove podrške i finalne reči - to nije to. A što se tiče Kimberli Čitel, svako ko je juče gledao saslušanje pred kongresmenima mogao je da shvat da su joj dani odbrojani. Čak je i AOC, za koju sam pre pet godina smatrao i na ovom mestu pisao da je najvažniji budući levičar na kugli zemaljskoj, i prema kojoj sam gajio samo simpatije dok nije revidirala svoje najvažnije tadašnje stavove ili ih se i odrekla, ispreskakala ko školice direktorku tajne službe na način da je bilo janso da je to njen kraj, kad čak i istaknutim demokratama ne pada na pamet da je odbrane. Zato sam u tom postu od juče, u kome sam pisao o salušanju, i naveo da ono izgleda kao jedan od retkih relikata skoro pa zaboravljene američke demokratije i njene nekadašnje snage, i ne znajući koliko će to saslušanje zapravo tako brzo biti efektno i več sutradan uroditi barem nekim plodom.

Jeste, to je možda i dominanan aktuelni pogled na taj slučaj i sve izgeda veoma logično kada tako napišete.

Američki glasači i čitav svet zapravo još ne znaju da li je Bajden nateran da se povuče zbog demencije ili zbog toga što je loše stajao na anketama. Jer ako je demencija baš u progresivnoj fazi i ako nadire kao val, o čemu znaju oni koji su nažalost imali takve slučajeve u porodici, onda je to jedna situacija, a ako je reč o izgledima za pobedu, oni svakako mogu da se promene za četiri meseca, o čemu svedoči i činjenica da je Tramp pre nekoliko dana samo pukim slučajem ostao živ... A kada bi neko presekao i rekao - ljudi, takva i takva stvar, sad moramo ovako zbog toga i toga, verovatno bi mogli da se resetuju jer je istina uvek najbolji izbor i izlazna strategija, makar za duži vremenski period. Jer, sada zaista imamo crno na belo samo Bajdenovu rečenicu u kojoj navodi da je "u najboljem interesu za stranku i državu da odstupi". Zašto da odstupi? Zbog čega tačno? Ali pitanje je da li ljudi koji su toliko dugo lagali sve oko sebe veličajući Bajdenove sposobnosti, pa čak i one zdravstvene, uopšte imaju kapacitete da izreknu istinu... Jer svako ko pamti duže od preksinoć zna sve one panegirike Bajdenu i neviđenu propagandu te vrste koja je prožimala skoro sve medije, a naročito one koji najviše inkliniraju aktuelnoj administraciji. I kad se ode na Jutjub, koji je u tom slučaju kao Kuća strave u zabavnom lunaparku, i pogledaju sve te bedne konstrukcije po kojima je Bajden zdrav kao tri zdrava, stvarno se čovek zapita da li su laži toliko pomutile razum tim lažovima da oni više i ne znaju šta je ispravno, a šta nije. Pa oni su tri sata pre Bajdenove objave na MSNBC mrsili o tome kako je Bajden nikad jači, sa sve gostovanjem onog lika iz izbornog štaba koji priča o tome kako će Bajden da razvali Trampa dok Bajdenov tim u isto vreme sastavlja i sprema za objavu ono pismo kojim se stavlja tačka i izlazi iz izborne trke??! Tri sata... A dok se taj talog ne raščisti, uvek će se vući ti repovi... I uvek će neko moći da ih pita - a što nas stalno lažete?

Svakako postoji tumačenje po kome, da su republikanci imali samo jednu šansu da biraju samo jednog protivkandidata, i to dok je Bajden bio navodno zdrav i sposoban, izabrali bi bez ikakve dileme iste sekunde Kamalu Haris. Takav pogled na situaciju, dakle, sugeriše da repsi sada skaču do plafona od sreće i zahvaljuju se nebu na takvom daru, koji i nije bio baš očekivan jer su kao mogući kandidati figurirali možda i jači kalibri, od Vitmar, Njusoma i Šapira, pa sve do Mišel Obame. Ali s druge strane, postoji i drugačije mišljenje, po kome demokrate izborom Kamale Haris neće baš u toj meri iseći granu na kojoj sede jer ostaje barem neki patrljak, za razliku od otvorenog procesa i otvorene završne konvencije koja bi mogla da donese apsolutni stranački haos sa nepredvidivim ishodom i posledicama. Za takav ekstremni slučaj kao jasna paralela već postoji jako sličan događaj u prošlosti, budući da je samo jedan predsednik učinio ono što i Bajden i povukao se iz izborne trke. I tu dolazimo opet do Lindona Džonsona i zaključne konvencije iz 1968. godine, koja je donela takvu sramotu demsima u očima američkih neopredeljenih glasača da oni nisu hteli da pipnu Demokratsku stranku ni štapom u narednih osam godina. Svakako da stratezima stranke stoji i takav scenario u nekom delu mozga, pa je lakše izabrati manje zlo od bede poput događaja iz 1968. godine... Mada, s obzirom na to da do konvencije ima nešto manje od mesec dana, u slučaju da se i Haris surva u ambis na anketama poput Bajdena, opet imaju tu mogućnost da menjaju u poslednjem trenutku i izvade iz ormara nekog trećeg kandidata... Što, da ih možda ne obavezuje nešto pred stranačkim aktivistima koji su prrešli celu Ameriku za Bajdena, a sada će preći za Haris, glasačima i donatorima?! Kako da ne. Do toga im je stalo kao do lanjskog snega, što se jasno videlo u slučaju donacija za Bajdena i naročito njegovih glasova na prajmarisima, koji su ignorisani i obesmišljeni.

Uvek zaboravim da objavim i procene odstera i bukmejkera uz ankete, budući da nam ankete pokazuju za koga će ispitani glasači glasati, a bukmejkeri nam govore na koga su ljudi spremni da se klade i polože novac na tu opkladu. Bukiji u poslednjoj analizi (ima ih još, ali objavljujem najsvežiju i relevantnu) trenutno daju prednost Trampu, a razlika u mogućoj pobedi je 33 odsto na njegovoj strani. https://news.sky.com/story/betting-data-shows-harriss-chances-are-on-the-up-but-trump-is-still-leading-13183383

Imamo najnovije ankete i odgovore ispitanih kada je reč o duelu Haris-Tramp. Kao što vidimo, razlika u korist Trampa trenutno ide od 2pp do 8pp. Podsećanja radi, kako smo i ranije pominjali, prednost do 2pp ulazi u okvir statističke greške, od 2pp do 5pp daje određene jasne naznake, a sve iznad 5pp na nacionalnom nivou u najvećem broju slučajeva govori da je moguća veoma ubedljiva pobeda. I još nešto: poslednje Forbsovo istraživanje koje je uključilo Bajdena pokazuje nam, kao što vidimo, da je Tramp imao 10 pp prednosti na nacionalnom nivou. I onda su Bajdena povukli iz igre. Budući da sam nekoliko puta na ovom istom mestu naglasio da kad razlike dođe do 10 pp za bilo kog kandidata, igra je završena, nije mi začuđujuće to što je rukovodstvo Demokratske stranke takođe prepoznalo istu stvar i delovalo sukladno skromnim prognozama moje malenkosti. Jednostavno, videli smo iste stvari i isti epilog za jednog od kandidata koji gubi najmanje sa 10 pp razlike na nacionalnom nivou. Isto važi i za duel Haris-Tramp... Onog trena kada jedno od njih dvoje dohvati 10 pp prednosti, možemo da smatramo da je sve rešeno.

Pa nisam Čovek me lepo pita: Gde je i kada Bajden rekao da odustaje zbog zdravstveno nesposobnosti? A ja odgovaram da ne znam zašto voditi tu prpeisku rečima: Nisam nigde napisao da je Bajden rekao da odustaje zbog zdravstsvene nesposobnot. A onda se vi nadovezujete sa boldom: Da li je to zbog njegovog zdravstvenog stanja? I tu dolazimo da i bold koji ističete zaista nigde ne pominje Bajdenovo pismo i saopštenje, niti šta je on rekao. Dakle, pitanje "Gde je i kada Bajden rekao da odustaje zbog zdravstveno nesposobnosti" jeste legitimno, ali može da se uputi nekome ko je pominjao da je Bajden to učinio- Ja to nisam pominjao. Naprotiv, sve se odnosilo ne na to šta je Bajden napisao, nego na pitanje da li su Pelosi, Obama, senatori i guverneri, koji su išlii kod Bajdena da ga nagovore da odustane, to učinili zbog njegovog zdravtsvenog stanja. Veoma jednostavno. Izvinite zbog tipfelera, gledam košarku i istovremeno kuckam. Ako vas još neštto zanima, odgovoriću nakon utakmice.

Direktorka tajne službe Kimberli Čitl trenutno svedoči pred nadzornim odborom Predstavničkog doma. Reč je o retkom i uistinu vrednom reliktu skoro pa zaboravljenih izvornih demokratskih principa u SAD koji se tiču potpornih stubova demokratije - prava, obaveza i odgovornosti. Gledajući saslušanje, podsetio sam se sličnih istorijskih saslušanja u Predstavničkom domu, pred kongresmenima ili senatorima. Od saslušanja Armija-Mek Karti 1954. godine, preko Votergejta pa sve do saslušanja Iran-Kontra 1987. godine, odbori Predstavničkog doma i Senata držali su obične građane na petama zbog uzbuđenja, demonstrirajući kako zapravo treba da izgleda zakonodavna vlast i odgovornost prema funkciji i narodu onih koji su bili saslušavani. Oni, dakle odbori koji su saslušavali pojedince i grupe, stekli su političko bogatstvo na platformi dotadašnjih katkad opskurnih zakonodavaca i srušili moćne muškarce i žene koji su lagali američki narod i čitav svet. Ta saslušanja su apsolutno američki fenomen i podsećanje kako su stvari izgledale kada je SAD bila svetska perjanica i pijemont slobode, svetionik koji je diktirao pravac svima zalutalim u nedemokratskom mraku. Kimberli Čitl i tajna služba danas postaju deo te svetle istorije pred kojom laž biva ogoljena i prezrena, kao dah svežeg zraka u učmaloj baruštini dezinformacija i propagande.

Pretpostavljam da večina ljudi ima intenciju da dođe do istine i da niko ne želi da ga lažu. To vidimo u svakodnevnom životu kada kum kuma pita zašto mu ne vraća pozajmljene pare, kada komšiju zanima zašto komšija odozgo dozvoljava da mu prokišnjava terasa pa se ovom ispod stvaraju fleke na plafonu, kada kasirica daje žvake umesto kusura čiji iznos prevazilazi cenu žvake, kada lik na raskrsnici svesno prekrši prvenstvo prolaza a onda hoće da izađe iz auta i da se bije kao da je on u pravu, kada obezbeđenje iz Beogradske arene kaže da su unutra statisti koji snimaju film a ne glasači dovedeni iz Republike Srpske... Svi znamo na šta mislim, jer je svakodnevica puna nepravdi, neistina i obmane, na šta smo se već navikli u toj meri da delujemo nepopravljivo anestezirani... Ali ipak nam smeta kad nas svesno prave budalama i kada ne možemo da dođemo ni do najosnovnijih istina. Recimo, tipa, zašto je Bajden isteran iz trke? Zašto je najuren čovek koji je srušio Obamin rekord kao političar sa najviše osvojenih glasova u istoriji predsedničkih izbora? Da li su za to zaslužne njegove kognitivne nesposobnosti? I ako jesu, kada su one ustanovljene? Da li su oligarsi juče saznali da je Bajden nesposoban, jer je samo nekoliko sati pre njegovog pisma u kome navodi da napušta trku, izborni štab na nacionalnim mrežama tvrdio da je sve u redu i da predsednik nastavlja sa kampanjom? Ali ako su odranije znali da je čovek nesposoban i ako nisu za to saznali tek juče, zašto su nas godinama lagali i pravili nas budalama? Kako onda da im verujemo bilo šta ako su nas lagali po principu - da li verujete više svojim očima nego nama?! Kako da im verujemo da je ekonomija na pravom putu? Kako da im verujemo da su granice bezbedne? Kako da im verujemo da stvari u Ukrajini idu u dobrom pravcu? Kako da im verujemo da je danas - ponedeljak?

Stranka podži kandidata. On objavi nominaciju, stranka, logično, stane iza onoga koga podržava. Kreće kampanja, svi iz stranke pričaju najbolje o kandidatu koga podržavaju, stranački lideri i mediji u službi propagande, a ne istine, utrkuju se da pohvale njegov angažman, njegovu marljivost, njegovu politiku, njegove radne navike i, kako su isticali, sposobnost kandidata da u toku radnog dana uradi koliko zajedno učini nekolicina ljudi. Kad god se povede reč o njegovim kognitivnim sposobnostima, stranka, izborni štab, stranački lideri i medijski propagandisti sa nacionalnom frekvencijom skoče kao opareni. Ne, on nije kognitivno nesposoban - to je gnusna laž. On je sposoban kao tri sposobna, zdrav kao dren i spreman da se suoči sa zadacima u narednom mandatu... Kandidat pobedi na prajmarisima sa nešto manje od 90 odsto osvojenih glasova, ko Putin što pobeđuje u zemlji Moskova, bože me oprosti. Nešto manje od 15 miliona ljudi izađe iz svojih domova, upali auto, potroši gorivo da dođe do izbornog mesta, glasa za njega, a onda sedne u auto i ponovo potroši gorivo za povratak u svoj dom Ali zatim se desi istina na predsedničkoj debati. Ista ona istina koju su izborni štab, stranački lideri i propagandisti sa nacionalnim frekvencijama koji liče na novinare odbacivali, ističući o kandidatu mesecima i godinama samo i jedino - laž. I ta istina se prikaže u anketama jasno kao dan, u toj meri da sve dalje laži i sva dalja propaganda o kandidatu postanu bespredmetni i obesmišljeni. Onda vrh stranke i njeni finasijeri, bogataška elita Amerike, sednu da se dogovore. Ne, ovako više stvarno ne može, vele, ne možemo više da lažemo ljude, izgubićemo izbore... Jer to vidi svako ko ima oči, a ne samo oni najbogatiji Amerkanci. I dogovore se između sebe da na silu, pritiskom odstrane iz predsedničke trke čoveka za koga je glasalo 14,5 miliona ljudi. Tek tako. A to kada maltene celokupno članstvo, odnosno volja skoro 90 odsto registrovanih glasača Demokratske stranke budu pregaženi jednim potezom svega nekoliko supebogatih ljudi, nije demokratija, već oblik vladavine poznat u političkoj teoriji i praksi. Zove se - oligarhija. Američke izbore obeležiće, dakle, oligarhija, a ne demokratija, koje su puna usta partiji koja je 14,5 miliona glasova ljudi smestla u WC šolju i pustla vodu. I zato je važno to što smo već nekoliko puta pominjali završnu konvenciju demokrata iz 1968. godine, jer su spojnice sa aktuelnim događajima toliko izražene da kao da nam se događa nekakav matriks. Konvencija je tada bila u Čikagu, biće i ova konvencija koja je pred nama. Konvenciji je prethodio atentat na kandidata koji je imao najveću podršku, kao što je atentat pokušan na Trampa, s tim što Bobi Kenedi nije imao tu sreću da se okrene u odsudnom momentu i preživi metak... Konvencija je zatim prerasla u otvoren proces i izborni battleground po taktovima oligarha, kao što će i naredna konvencija biti pokazna vežba oligarhije, jer čovek koji je dobio skoro 90 odsto glasova demokrata - neće biti na njoj. Štaviše, sasvim je izvesno da će nominaciju dobiti osoba koja nikada nije dobila niti jedan jedini glas na prajmarisima i demokratskim stranačkim predizborima??!? I to je demokratija, jel da?

Da ste 7. januara 2021. nekome rekli da će u leto 2024. Donald Tramp biti ne samo republikanski kandidat, već da ga ankete i bukmejkeri vide kao ubeljivog pobednika na izborima u novembru, te da će podrška Trampu naterati rukovodstvo Demokratske stranke da najuri iz trke aktuelnog predsednika zemlje, verovatno bi neko pozvao ludnicu da vas odvede. Čovek koji nikada nije prihvatio rezultate izbora 2020, čak ni nakon što je iscrpeo pravne mogućnosti na sudovima? Onaj koji je davao idiotske izjave tokom pandemije sugerišući da čak i dezinfekciona sredstva mogu biti lek za bolest? Tip koga je Predstavnički dom dva puta opozvao? Taj lik? Da, taj lik, koji je uspeo da preživi atentat na predizbornom mitingu i da se podigne u anketama do te mere da Bajdenu vidi leđa čak i pre ngo što DNC da konačnu reč, uprkos milion optužnica za krivična dela i uprkos činjenici da je za Bajdena glasalo više od 14 miliona ljudi na prajmarisima. Tramp je uspeo da ujedini svoju stranku, privuče bivše rivale na svoju stranu do te mere da je po mnogima najvažniji govor na završnoj konvencij bio govor Niki Hejlii, pa čak i proširi GOP bazu i uključi upravo one manjine za koje su nas elite 2016. uveravale da će biti demokrate - zauvek. Da bismo razumeli kako je to izveo, trebalo bi da se vratimo na izbore 2012. godine, što sam već ovde pominjao. Tog novembra, Obama je nadmašio Romnija osvojivši 332 elektora na 206 Romnijevih. Poznavaoci su pozdravili novu eru u američkoj politici jer je Obama izgubio bele glasove za 20 poena od Romnija i još uvek ubedljivo pobedio. Bila je to nova "koalicija ascendenta", u kojoj bi afroamerikanci, latinoamerikanci i žene postavili nacionalnu agendu. I nisu samo liberalni stručnjaci i demokratski stratezi verovali u ovo. Naprotiv, poverovao je i vrh republikanaca, Nakon što je Romni izgubio, RNC je naručio panel da bi analizirao šta je pošlo po zlu. Taj izveštaj, poznat kao "Obdukcija“, predstavlja oštro upozorenje jer se navodi da se GOP sve više marginalizuje i ukoliko se ne izvrše promene, republikancima će biti sve teže da pobede na nekim predsedničkim izborima u bliskoj budućnosti. Glavna kritika Romnijeve kampanje 2012, kao i u slučaju kampanje Mekejna 2008. hodine, bila je da je republikanski brend otuđio nebelce. A ovo je posebno važilo za hispanoamerikance, čija su prolajf i jaka verska opredeljenja učinila da su prirodno odgovarali konzervativnoj stranci. Zato je "Obdukcija" preporučila da GOP podrži sveobuhvatnu reformu imigracije i ponudi amnestiju milionima imigranata koji ilegalno dolaze u Ameriku. Zatim je došao Donald Tramp. Tokom kampanje, činilo se da je uradio potpuno suprotno od svega što je preporučeno. Meksičke imigrante je ocrnio kao silovatelje i kriminalce, napao je meksičko-američkog sudiju koji je predsedavao njegovim slučajem prevare na univerzitetu, tvrdeći da nasleđe sudije predstavlja - inherentni sukob interesa. Taj rasistički ispad je izgledao kao političko samoubistvo. Ipak, prošao je nešto bolje od Romnija sa latinoameričkim glasovima 2016. godine, dobivši 29 odsto na Romnijevih 27. Posle Trampovog prvog mandata, on je bio nešto bolji sa latinoameričkim biračima na izborima 2020. godine, dobivši 32 odsto, a sada Trampu ide još bolje od toga. Prema nedavnoj analizi Asošiejted presa, dve ankete naručene u junu otkrile su da četiri od deset odraslih Hispanoamerikanaca pozitivno gleda na Trampa, odnosno da on ima 40 odsto u tom telu, a Bajden svega jedan odsto više (te ankete sam nekoliko puta ovde postavljao). Kako je to moguće? Činjenica da Tramp u novembru ima 40 odsto latinoameričkih glasovia je izvanredna s obzirom na to da se nagnuo u stav antiimigracionog sokola, te da obećava da će izvršiti najveću operaciju deportacije u istoriji SAD. Dakle, šta objašnjava Trampov apel latinoameričkim biračima? Jedan od odgovora može biti da imigranti koji su došli u Ameriku legalno zameraju onima koji u zemlju ulaze - nelegalno. Pretpostavka elite da radnička klasa hispanoamerikanaca podržava otvorenu granicu jednostavno pogrešno razume raznovrsnu latinoameričku populaciju. Izveštaj poznat kao "Obdukcija" iz 2012. nije, međutim, usredsređen isključivo na neuspeh republikanaca da se povežu sa latinoameričkim biračima. Takođe je upozoreno da je GOP van kontakta sa mlađim biračima, što smo ovde več pominjali nekoliko puta u prethodnim godinama. Ali i tu Tramp ponovo smanjuje jaz: nedavna anketa Njujork Tajmsa/Koledža Sijena sprovedena nakon Bajdenovog debakla na debati pokazuje da Tramp ima prednost od 8 poena sa glasačima od 18 do 29 godina. "Obdukcija" je takođe savetovala stranku da dopre do crnih, azijskih i gej Amerikanaca i pokaže da im je stalo i do njih. Bajden je do trenutka kada je napustio trku vodio među azijskim glasačima. Ali, kao i sa hispanoamerikancima, to vođstvo je sve manje. Istraživanje sprovedeno između aprila i maja ove godine pokazalo je da je Bajden u toj grupi glasača imao prednost za 15 poena, u odnosu na 30 poena 2020. Ankete su posvuda o crnim biračima i Trampu. Ipak, anketa Njujork Tajmsa/Sijena koledža sprovedena pre debate pokazala je da 26 odsto registrovanihcrnih glasača podržava Trampa, što je zapanjujuća brojka u svetlu nedavne istorije. Jer, još u junu 2020. godine, Tramp je u toj glasačkoj grupi imao - 5 odsto. I što je najvažnije, sve analize pokazuju da ako Tramp dobije samo 15 odsto glasova crnaca u novembru, s obzirom na to da su demokrate navikle da na poslednjim izborima dobijaju više od 90 odsto glasova u toj populaciji, izbori su rešeni. Ankete takođe pokazuju da je Trampova prava snaga u glasovima muškaraca: 2020. imao je u toj kategoriji prednost od osam pp. Prema poslednjim relevantnim anketama, on je imao 22 poena prednosti u odnosu na Bajdena sa tim polom. Međutim, uspeo je da smanji i jaz u ženskim glasovimana osam pp, iako je 2020. izgubio tu kategoriju za 13 pp. Ako se ovi trendovi nastave, Tramp ne da neće samo pobediti u novembru – pobediće ubedljivo. Bez obzira ko mu je protivnik. I neće to učiniti tako što je promenio svoj stav o imigraciji ili ublažio svoju retoriku ili povlađivao ovim biračima. Učiniće tako što je poslao poruku prezira prema elitama koje tvrde da govore u njihovo ime, kao i onima koji su bacili u đubre 14,5 miliona glasova demokrata sa prajmarisa.

Ako sam dobro video, oko 14,5 miliona ljudi je glasalo za Bajdena na prajmarisima... Kakvu špicastu šimiku im je rukovodstvo stranke plasiralo u razdeljak gluteusa. Kao nekakvim luzerima do čijeg mišljenja nikom živom nije stalo. Baš onako - demokratski.

Ko prati mreže, može da primeti da pojedini kongresmeni i senatori iz redova demokrata već kreću da daju podršku Kamali Haris. Ako ona strana okupljena oko Baraka Obame ostane za ideju otvorene konvencije, stvarno se treba naoružati kokicama pred događanja u Čikagu koja će se desiti za oko mesec dana. Ima da bude ludo i nezaboravno, a red je i da naša generacija zakači neki cirkus i haos na završnoj konvenciji, a ne ssamo da čitamo o tome iz istorijskih knjiga.

Mogu da se vide ankete u kojima je, u poslednje vreme, Kamala nešto bolje stajala nego Bajden u odnosu na Trampa. Pored već pomenutih koji će dati podršku za Haris, zaboravio sam da pomenem i frakciju levih koju predvodi AOC, a koja je bila do poslednjeg trenutka za ostanak Bajdena na tiketu. Sada oni tvrde da bi transfer novca iz izborne kampanje bio nezakonit, a imajući u vidu da taj deo levih vidi Kamalu kao svog kandidata, očekujem da će je i oni podržati.

Blumberg javlja da Grečen Vitmer neće ići u trku za upražnjeno mesto predsedičkog kandidata. Jedan ozbiljan protivkandidat manje za Kamalu Haris