Nek grmi jako

Opet je moj kandidat kod gopovaca za VP izvisio. Rubio neće biti Trampov izbor za potpredsednika, pa oba moja kandidata iz Floride, i Desantis i Rubio, neće biti na ovogodišnjim GOP tiketima. Sad mi je svejedno, mogu da izaberu i Džej Di Vansa, koji je od never trampiste postao njegov gorljivi pratilac.

Gledam sad topike za četiri dana završne GOP konvencije, prvog dana je ekonomija, drugog dana bezbednost, granice i kriminal, trećeg dana unutrašnja društvena pitanja i četvrtog dana diplomatija. Taj redosled se inače poklapa sa najvažnijim predizbornim topicima koji su se izdvajali u anketama, a za očekivati je čak i da konvencija neće ploviti na jedrima atentata na Trampa, već da će akcenat biti na odgovorima za probleme koji muče zbirno najveći deo Amerikanaca. Jer, na kraju krajeva, kada neopredeljeni glasač dođe na biralište odlučiće lična percepcija njegovog vlastitog života, koja se ogleda u ekonomiji i bezbednosti, stanju u novčaniku, u mogućnosti otplate kredita, te da se deca pošalju na univerzitete, da mladi kupe nekretnine i započnu život... A ekonomski izveštaji i dalje pokazuju da se inflacija spušta sa bolnih vrhova poslednjih godina, ali visoke cene sa kojima se mnogi Amerikanci još uvek suočavaju u prodavnicama i dalje su glavna briga birača. Pa tako dok vladini zvaničnici hvale podatke koji pokazuju da je godišnja inflacija pala na 2,4% u odnosu na 40-godišnji maksimum od 7% u junu 2022, Amerikanci koji se sećaju koliko su plaćali za svakodnevnu robu pre samo tri-četiri godine ne osećaju veliko olakšanje. Kada se Amerikanci žale na inflaciju, računi za namirnice su na prvom mestu. Više od dve trećine glasača kaže da ih je inflacija najteže pogodila kroz veće cene hrane, prema istraživanju koje je objavio Yahoo Finance/Ipsos. To je više od 50 procentnih poena više od bilo koje druge kategorije, uključujući benzin, troškove prevoza i troškove stanovanja. Podaci o cenama iz američkog Biroa za statistiku rada pokazuju zašto kupci imaju pravo da budu zabrinuti. Pregled samo dva uobičajena artikla sa liste namirnica, jaja i mleka, otkriva snažan rast cena od januara 2021. do januara 2024. U januaru 2021, prosečna američka cena za paket jaja razreda A u američkim gradovima bila je 1,47 dolara. Četiri godine kasnije, ta cena je skočila 52,6% na prosečnu cenu od 2,52 dolara po tucetu. Između tih godina, maloprodajna cena za desetak jaja dostigla je vrhunac od 4,82 dolara u januaru 2023. Mleko je još jedna osnovna roba za domaćinstvo. Pre tri godine, u januaru 2021, prosečna cena punomasnog mleka bila je 3,47 dolara po galonu u gradovima SAD. Od januara 2024. cena je porasla za 13,2% na 3,96 dolara po galonu. Kada se prehrambenim proizvodima. koji su skuplji u odnosu na neka bolja vremena, doda cena gasa, te benzina i dizela, to sve jednostavno mora da bude indikator onoga što će se desiti na biralištima u novembru. Naravno, pratioce tvrdih struja sa obe strane neće zanimati ništa do izbornog obračuna sa drugom stranom, ali će neopredeljeni, koji uvek odlučuju ishod izbora i koji nisu ostrašćeni, stvari sagledavati iz drugačijeg ugla u odnosu na glasače koji su već doneli odluku ma šta da se desi do novembra. Tramp trenutno vodi kod neopredeljenih za oko osam procentnih poena... Ko milsi da cena jaja i mleka nema nikakve veze sa tim, biće na kraju iznenađen rezultatima izbora.

To kad Trampa nazovu Hitlerom je jasna hiperbola, pošto on definitivno nije Hitler. Čak najverovatnije nije ni rasista osim ako se rasizmom ne naziva favorizovanje zelene boje dolara, do koje mu je tokom života jedino bilo stalo kad je reč o bojama. On je zapravo živi prikaz izjave Brenča Rikija, koji je prilikom odluke da potpiše Džekija Robinsona kao prvog crnog igrača u MLB, zaprepašćenim saradnicima objasnio da dolar nije ni crne ni bele boje - zelen je. I zato Trampa ne zanima da li mu dolari stižu od belaca ili od crnaca, niti ga, sve dok ih ima u ogromnom broju, zanima da li su posledica biznisa sa belima, crnima, žutima ili ljubičastima... A sam je kriv što ga proglašavaju rasistom još od slučaja Petorice iz Central parka, kada je zahvaljujući činjenici da je ispao nepromišljena lajava budala navukao na sebe gnev crnaca... I koliko je tada politički zrak bio čistiji, a klima političke tolerancije na mnogo većem nivou, dokazuje i činjenice da tada niko nije pucao u njega iako je neki afroamerikanac mogao da ga mirne duše ubije nasred ulice, bez da se penje na neki krov, jer Tramp nije mao ni ovakvo obezbeđenje niti bi to očekivao. Za razliku od tih vremena, tokom administracije Bajdena dobili smo smrdljivu političku baruštinu, sa teškim oblacima punim sumporne kiše nad njom.

Zaista ne znam da li Tramp može nešto da reši, i šta može a šta ne može. Možda neko vidovit zna da li postoji osoba koja može da reši ovako sramotne slučajeve i blamaže u SAD, a mi, obični smrtnici koji nismo obdareni nadnaravnim sposobnostima, možemo samo da kostattujemo da li je nešto dobro ili jednostavno ne valja. Jer istu relativizaciju, po kojoj neko nešto ne može da reši, možemo da primenimo i na Ukrajinu, na Hamas, na Iran, na Kinu... Pa kad stvari krenu naopako, samo da se pomirimo sa tim jer Bajden to ne može da reši, a neće moći ni njegov naslednik kome ne verujemo i koga organski ne podnosimo. Naparotiv, demokratija je zamišljena tako što građani glasaju za političke partije i pojedince na osnovu njihovih dela i nedela... I neuspesi tog obima, poput činjenice da snajperista sa 200 metara neometan puca na bivšeg i verovatno budućeg predsednika, povlače sa sobom izborne konsenkvence na osnovu unutrašnjeg osećaja glasača da li su u toj zemlji bezbedni ili nisu. Veoma jednostavno.

Još jedna blamaža za državu i njene bezbednosne strukture. Atentator je došao na 200 metara od bine, popeo se na krov (onizak, a ne krov višespratnice) sa puškom, namestio se, nanišanio i pucao na bivšeg i možda budućeg predsednika SAD. Neometan... Pa ako ne mogu da sačuvaju bivšeg predsednika od ubilačkog akta nekog pojedinca, u slučaju da je reč o pojedinačnom izdvojenom činu a ne o planiranom ubistvu i angažovanom atentatoru, kako da se običan svet oseća bezbednim?! Osoba koja je došla na miting primila je metak u glavu i ostala na mestu mrtva, i nikom ništa?! I posle će neko da pita - a što su Amerikanci tako ljuti i šta im to smeta da glasaju za aktuelnu administraciju, koja gubi na svim predizbornim anketama...Bajdenove godine i kognitivne sposobnosti zapravo nemaju veze sa tim osećajem besa, već činjenica da je glava danas tako jeftina. Makar bila i predsednička.

Pokušaj ubistva Hitlera i nije neki pokušaj ubistva... Više je pokušaj očuvanja pristojnog političkog prostora u SAD. Zato i onakvi prvobitni naslovi u medijima koji su naklonjeni Bajdenu... Samo što nisu napisali - tako mu i treba. I ne bi mnogo pogrešili iz ugla kozumenata njihove propagande da su stavili takav naslov, budući da predstavljaju onaj deo političkog spektra čiji bi pojedini ešaloni bili srećniji da Tramp nije okrenuo glavu u odsudnom momentu. Čemu lažno prenemaganje i lažna politička korektnost, zašto biti licemer i ne priznati ono što je očigledno: danas mnogi tuguju jer je ostao živ, a mogli su lako da slave... Pa kad je bila onakva radost kod pojedinaca u baru u kome je Džim Garison gledao ubistvo Kenedija, uopšte nemam dilemu da bi danas mnogi skakali do plafona od sreće da je metak prošao drito ispod narandžaste ćubice, umesto što je samo pogodio uvo.

Anđo, jel stvarno mislite da one koji su pobili braću Kenedi kao zečeve ili one koji su imali veze sa napadom na Trampa zanima da li vi i ja nešto podržavamo ili ne podržavamo? Malo realnosti nije na odmet, a ovo što se desilo Trampu bilo je i realno i predvidivo, I kako sam vam pre neki dan napisao, kad su Slovaci, koji su miran i marljiv narod, pucali na svog premijera, šta možemo da očekujemo od onih koji su se ispraksirali u ubistvma političara, i vlastitih i tuđih? Šta je njima jedan Tramp... A ionako imaju blagoslov od mnogih na drugoj strani političkog spektra, koji bi se čak i radovali kad bi Tramp bio skraćen za glavu, a ne samo za jedno uvo,

Pa, branili demokratiju atentatima ili je ne branili, još otkad je Tramp pretekao Desantisa u anketama na ovom mestu sam u nekoliko navrata, dakle ne samo jednom, pomenuo mogućnost po kojoj se Tramp uklanja ili zatvaranjem u mardelj ili tako što će da ga ubiju. Mislio sam tada, a mislim i sada, da su i jedan i drugi način podjednako bili realni, što se vidi iz večerašnjih događaja i pređašnjih dešavanja na sudu... Jer ako je čovek fašista, Putin ili Hitler, kako nazivaju Trampa, šta ima pogrešno u tome da ga ubiju? Pa jel Hitlera treba gađati cvećem ili mecima? A i kako sa krova da dobace cvet, kad je mnogo lakše gađati ga metkom iz puške.

I taj svedok mnogo hoće... Pa šta ima da bude sumnjivo policiji u tome što je neki čovek na krovu sa puškom tokom Trampovog mitinga?! Sumnjivo je to što nije bilo nekoliko pucača, kao kad su koknuli Kenedija u Dalasu, a ovo je mlaka voda Važno je da je atentator ubijen, jer mrtva usta ne govore...

Čekajte, Anđo, ne rekoste li vi onomad da nismo valjda dotle došli da razmišljamo o atentatima? Setite se da sam vam već odgovorio da još nije kasno za Desantisa Ako su ga pogodili u uvo, samo nekoliko centimetara udesno delilo nas je od tog scenarija.

Skupa slika. Ovi slepci, bezveznjaci i nesposobnjakovići ne mogu ni da ga koknu ni da ga osude na robiju, već mu svakim narednim korakom olakšavaju povratak u Belu kuću. Ako se ispostavi da je pucano na njega i da je bio atentat, više ne mora ni da nastavlja kampanju jer sigurno dobija izbore makar do novembra sedeo u svojoj dnevnoj sobi.

Nešto se desilo na Trampovom mitingu, Obezbeđenje i tajna služba skočili na njega da ga odbrane, kao da ga je neko napao ili da su pucali na njega. Gledam bezbol na jednom ekranu, a miting na drugom, kad odjednom nešto kao pucnji... Ovaj se hvata za lice i zaleže, ljudi vrište...

https://www.nytimes.com/interactive/2024/07/12/opinion/biden-trump-electoral-map-outlook.html Njujork tajms je objavio analizu Daga Sosnika, Klintonovog savetnika i savetnika ukupno 50 američkih senatora i guvernera. Naznaka: čitati na vlastitu odgovornost. Ko ne može da se nosi sa realnošću, neka preskoči analizu objavljenu u NYT.

Bajdenovo stanje je zapravo odličan paravan za demse i aktuelnu administraciju. Jer ako bude kandidat i izgubi izbore, za to će biti kriva činjenica da je kognitivno nesposoban i da su sedamdesetak miliona Amerikanaca koji će dati glas Trampu zapravo rasisti, fašisti i judeohrišćanski beli supremisti, a ne to što je ekonomija u haosu, što su finansije na granici pucanja, što se država sa tako poroznim granicama i sa toliko ilegalnih imigranata nikako ne može nazvat bezbednom, što su stope kriminala u porastu i što SAD gube diplomatske pozicije i pozicije sile do mere da ne mogu da privole ni nekakave Hute u sandalama da prekinu da potapaju brodove... Pa je, zapravo, sve u redu samo je, eto, Bajden malo star... I zato će Bajdenova starost biti krivac ako demsi izgube predsedničke izbore, a kao domino efekat i Senat i Kongres, a ne njihova očajna politika.

Aj što je Fox News raspalio po Bajdenovim kognitivnim sposobnostima, nego što i liberalni i levi mediji sada razvaljuju Bajdena reportažama i tekstovima o njegovom zdravstvenom stanju. Njujork Tajms ga je zakucao pričom o tome kako je stručnjak za Parkinsonovu bolest osam puta bio u poseti Bajdenu u poslednjih osam meseci... A ovi iz Bele kuće odgovaraju da je to u sklopu redovnih medicinskih aktivnosti??!? Pa to bi isto bilo kao da su rekli da neki stručnjak za kancer dolazi u Belu kuću osam puta u osam meseci u sklopu redovnih aktivnosti. Jel realno da ti ljudi tako masno i glupo lažu? edit Gledao sam sinoć Fetermana, izgleda i zvuči mnogo bolje nego pre. Utisak mi je da je ozdravio, što je baš dobro jer mi je on među omiljenim demsima sa svojom životnom pričom.

Nisam pominjao zvaničnike, več reakcije nemačkih i britanskh političara. Ovde Rot piše sve najgore o Melanšonu: Armin Lašet ide još dalje u intervjuu za Velt: „Antisemit, antideutsch, prorussisch“ – Laschet bezeichnet Mélenchon als gefährlich (https://www.welt.de/politik/article252403346/Wahl-in-Frankreich-Antisemit-antideutsch-Laschet-bezeichnet-Melenchon-als-gefaehrlich.html)

Ma video sam već kako Nemci i Britanci proglašavaju Melanšona čak i gorim od Le Pen... To je da mu se odmah podrežu krilia, da ne umisli nešto.

Reč je o hipotezi, smatram da je čovek mislio da Makronov potez niko u Evropi ne bi učinio čak ni da je to mogao da učini i da je bio u sličnoj situaciji. Setimo se samo kakve su bile prve reakcije kada je raspisao vanredne parlamentarne izbore nakon strahovitog poraza na izborimaza EP. Ljudi su mahom mislili da je taj potez budalast i da lik namešta penal za Marin le Pen, i to onaj penal gde će joj sudija dati i drugu šansu ako možda promaši prvi put sa bele tačke. Ispostavilo se da je verovatno i pre izbora za EP imao neki vid dila sa levicom, te da je najbolji rezultat desnih iskroristio upravo protiv desničara, pozivajući na reakciju glasača i centra, i levih i liberala plašeći ih nadiranjem Nacionalnog okupljanja. To se i dogodilo, što je kristalno jasno samo kada se pogleda procenat izašlij na izbore u sred leta... A budući da je njegova funkcija takva da je ne mogu dovesti u pitanje, biće opet ubedljivo najvažniji faktor i u slučaju neke buduće parlamentarne krize, što možda i ne bi uspeo da je Marin le Pen jahala na talasu izbora za EP do redovnih parlamentarnih izbora u Francuskoj. Sad će da nakrivi kapu, budući da je dobio novo vreme za nove političke opcije. Takođe, ovi izbori rešavaju i dilemu oko ishoda izbora prilikom velike izlaznosti, jer se uvek spekulisalo na koju će stranu okrenuti oni koji su apstinirali. Sada vidimo da desnica ne može da računa na neki neiskorišćeni rezervoar, za razliku od levice koja je klasičnom predizbornom mobilizacijom vinula vlastite procente u nebo.

Centristi i levi su se u mnogim slučajevima sklanjali jedni drugima sa puta u drugom krugu, kako bi sprečili odliv glasova i odigrali dva na jedan protiv desnih. To pokazuje kakva je namera bila od početka, pa je u tom kontekstu Makron izboksovao cilj u kome otklanja opasnost koja stiže iz pravca glavnog konkurenta. Na kraju krajeva, ti nagomilani porazi Marin le Pen i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima uticaće na energiju jednog dela glasačkog tela, koje će shvatiti da sa njom nikada neće stići na zelenu granu. Jer, nije lako glasati u toliko turnusa za nekoga ko ne može da dođe na vlast. I ta tendencija će loše uticati na kapacitete Nacionalnog okupljanja.

Brutalan rezultat levice, sa oko 200 mandata zapržiće čorbu svima ako odigraju kako treba. Istina je i da je u levu koaliciju strpano dosta toga, i da će trebati napora da se slože, ali takođe je istina da su ujedinjenjem i ovim rezulultatom ponovo podigli levu Francusku, za koju se mislilo da još dugo neće biti faktor na političkoj sceni. Verovatno jedan od najvećih parlamentarnih uspeha na nekim velikim izborima u svetu u poslednjoj deceniji.

A što da ne računamo na atentate?! Bio sam dva puta u Slovačkoj, prvi put na dan proglašenja nezavisne Hrvatske i drugi put 15-ak godina kasnije, i oba puta mi je najveći ustisak bio kako su mirni i staloženi Slovaci... I onda ti mirni i staloženi upucaše premijera u po bela dana... A Ameri ionako imaju iskustva u eliminisanju i vlastitih i tuđih lidera, Tramp im ne bi bio ni prvi ni poslednji, edit Zezam se, naravno.

Još nije kasno za Desantisa. Treba samo da demsi koknu Trampa, pošto je mardelj sad teška opcija, pa da na završnoj konvenciji repsi uvedu Desantisa sa klupe za rezervne igrače. Ionako dve trećine ispitanih delegata kažu da im je Desantis drugi izbor, tako da tu ne bi bilo problema.

Kada smo već kod pitanja interesantnosti budućeg razvoja događaja, gledam nešto poslednju anketu Njujork Tajmsa koja Trampu daje šest procentnih poena prednosti kada je reč o neregistrovanim glasačima, i čak osam kod ispitanih registrovanih glasača. I budući da sam početkom kampanje, kada je Tramp počeo da ređa pobede na prajmarisima, pomenuo da u slučaju njegove prednosti od deset procentnih poena na nacionalnom nivou u anketama relevantnih istraživača, kao što su NYT, Rojters ili Galup, situacija od neizvesne prelazi u prilično izvestan Bajdenov poraz, sada mi pada na pamet da nas od tog scenarija deli samo još jedan javni dokaz opadanja Bajdenovih kognitivnih sposobnosti, poput onog viđenog na debati. Pa mi se javlja čudan osećaj simpatije prema demsima, poput osećaja nade koji mi se javlja kada je neki bokser grogiran i na konocpima, a ja mu želim da se izvuče iz krize i ne bude baš deklasiran i ubijen od batina. Jer, više bih voleo da gledam pravu, dobru borbu i odličan izborni meč, nego da jedan kandidat odvali drugog bez trunke dileme... Zato očekujem od demsa nekakav preokret i potez koji će promeniti loše karte u njihovim rukama, iako je situacija upravo kao prilikom udaraca koje prima grogirani bokser koga od pada zadržavaju samo konopci u ringu. Spremnost da odgovore teškim izazovima i pokažu se dostojnim istorijskog momenta mogla bi da ide u korist i ostatku sveta u ovim turbulenntim vremenima, bez obzira na to koliko su grešaka načinili i na unutrašnjem planu, i u ekonomiji, i diplomatiji, a naročito u domenu kolektivne bezbednosti. Bilo bi potpuno nerazumno odbaciti taj deo SAD, kao što su Britanci odbacili EU ili kao što Nemci odbacuju koaliciju koja je na vlasti i njene lidere, jer bi leva i liberalna Amerika po kapacitetima mogla i morala da nam uskoro ponudi nove ljude, sa novim idejama i novim odnosom prema civilizacijskim tokovima, pošto je kristalno jasno da aktuelni put nije dobar ni za Ameriku, kao ni za svet koji se, zahvaljujući nakaradnim politikama establišmenta, trenutno nalazi u svakoj mogućoj krizi koja nam može pasti na pamet.

Od izbora 2020. godine desila se još jedna velika promena koja ide na ruku repsima, a koju malo ko pominje u mejnstrim medijima, pa tako i na ovom mestu. Nekadašnji američki cionisti koji se nakon reorganizacije zovu AIPAC, bili su, naime, 2016. godine možda i tas na vagi koji je pomogao Trampu da pobedi Hilari Klinton, što kroz finanisje što putem klasičnog lobiranja, budući da su Klintonovu videli kao prirodni nastavak Obamine administracije koja im nije bila naklonjena. Međutim, AIPAC nije pružao takvu podršku Trampu na izborima 2020. najviše zbog, pretpostavlja se, činjenice da su se SAD tokom Trampovog mandata izvukle iz JCPOA, što je, logično, najviše pogodilo Izrael. Ali danas, naročito nakon uloge američke administracije u sukobu Izraela i Hamasa, kao i pipavog pristupa Iranu i svim njegovim proksijima, AIPAC se ponovo u punom kapacitetu okreće Trampu i republikancima. Koji, čini se, za razliku od demokrata monolitno i unificirano podržavaju Izrael u trenucima kada u demokratskim sredinama, među liderima stranke i na univerzitetima koji inkliniraju liberalima i levici vidimo sve veću podršku Palestini. To bi mogao da bude i jedan od razloga zbog kojih bi Tramp eventualno seo da pregovara sa Putinom i Zelenskim, s namerom da trgovački prekine sukob u Ukrajini kako bi od Rusa dobio obećanje da se neće mešati u dešavanja na Bliskom istoku i kako b se okrenuo ka Iranu, koga inače smatra većom opasnošću za SAD nego što je to Rusija. Jer, još kroz prvi njegov mandat videlo sa da pokušava da razvrgne vezu Rusije, Irana i Kine, gde bi sa Rusima bio čak i partner ako treba, dok bi Iran i naročito Kinu posmatrao kao pravu pretnju po interese SAD. Naravno, Tramp je oduvek gledao na Kinu kao na glavnu avet i glavnu opasnost. I tu teško da bi moglo da mu se logično zameri, a nemoguće je krenuti u rešavanje spornih situacija sa Kinom dok Iran šenluči na drugoj strani sveta. Sve to je muzika za uši američkim cionistima, koji neće žaliti para i truda da mu pomognu u tome jer i oni, osim opasnosti koja stiže iz Irana, potpuno jasno vide kinesku opasnost nakon istorijskog sporazuma Rijada i Teherana, kome se kumovalo u Pekingu.