Nek grmi jako

Kakvu je Elšnik odigrao brutalku na Evropskom prvenstvu, dve milje evra su, iskreno, možda i malo za takvog igrača. Sad mi je već žao što nećemo u isto vreme gledati kombinu Dalsio-Elšnik-Hvang-Ilić u vezi, i što neko od njih mora na klupu. Ali će zato i na klupi da pršti.

Hvala na lepim željama za zdravlje, što i vama želim. To znači osobama u mojim godinama, naročito na ovu vrućinu... Da niste linkovali vest odranije, ne bih zaista znao da je to toliko učestala pojava i da se događa svaki dan da ruski i kineski avioni zajedno lete iznad Aljaske , jer jednostavno nema vesti o tome baš svaki dan. Sad me jedino buni zašto je to vest ako je već svakodnevna pojava, po principu da više nije vest kad pas ujede čoveka, već je vest kad čovek ujede psa?! Možda zbog toga što su ih taj dan presreli, a ostalih dana ih ne presreću, ili je nešto drugo u pitanju, zaista iz ovog ugla ne mogu jasno da pretpostavim. Međutim, kao neko ko čita vaše upise najviše na topiku o Ukrajini, jer sam sto puta već pomenuo da se samo na tom mestu informišem jer ne verujem mejnstrim medijima i propagandistima niti jednu jedinu reč o ratu, ovi ruski i kineski avioni podsetili su me na našu skromnu prepisku od pre oko godinu dana, kada smo zajednički razmatrali da li postoji opasnost od Rusije i Kine u nekakvom vojnom savezu. Tada sam tvrdio, a tvrdim to i sada kad njihovi avioni očigledno lete iznad Aljaske u zajednički dogovorenim misijama, da je guranje Rusije i Kine u čvrst zagrljaj jedna od najvećih grešaka američke diplomatije u modernoj političkoj istoriji. I takve koordinisane zajedničke akcije, poput leta tih bombardera, daju mi zapravo šlagvort i da ustvrdim, po mom skromnom mišljenu, da je spoljnopolitička i strateška greška tog inteziteta i takve magnitude u stvari i najopasnija za neke buduće dane. Čak sam se pozivao i na sada pokojnog, a tada još živog Kisindžera i njegovu čuvenu doktrinu po kojoj Amerika mora da razvrgne taj odnos još kad je u povoju, poput angažovanja u Kini koju je on tada uspešno otrgao iz zagrljaja sa Sovjetima, a ne da sebi pravi neprijatelje na dva fronta. Pozvao sam se tada i na ser Vilijama Gledstouna, koji je u amanet britanskoj diplomatiji ostavio platformu povezivanja zapada i istoka uvek kada neko želi da naudi centru evropskog kontineta i nad njim ostvari dominaciju, kao i na to da je bolje biti u dobrim odnosima sa drugom silom kada dođe do teritorijalnih frikcija, nego čačkati mečku... A podsetio sam i na čuveni intervju sa Bernardom Montgomerijem u magazinu Time, koga sam izvukao sa tavana sećanja, u kome na pitanje koja su njegova osnovna geopolitička načela, on odgovara: imam samo dva načela - nikad ne napasti Kinu; nikad ne napasti Rusiju. I evo, došli smo do toga da oni sada lete zajedno, ruku pod ruku, sa sve bombarderima, u blizini obale Aljaske... A kad se pomene još i Iran, mnogi zakukaju: pa jel treba Amerika da ratuje sa Iranom u vreme kad joj zajednički prete Kinezi i Rusi... I uopšte ne osuđujem te koji zakukaju. Naprotiv, potpuno se slažem sa takvim tonovima... Jer kaša je vrela i stvarno gadna. Ovo podsećanje na našu skromnu prepisku jeste svakako i omaž tim vašim upisima o Ukrajini koje pratim, što znači da čitam i poštujem te vaše postove o stanju na frontu i da se sećam nekih od njih koji su se desili pre više od godinu dana, u vreme kada dobar deo ljudi pamti samo do preskinoć. Pa, do skorog čitanja... Ne dozvolite, molim vas, da tema o Ukrajini posustane, barem zbog nas koji se samo na tom mestu informišemo o stanju stvari.

https://www.cbsnews.com/news/us-intercepts-russian-chinese-bombers-alaska/ Ovi se približavaju sve više i više. Batalili balone, sad šalju avione. Dobro je što nisu ušli i dublje kad vide ko vodi zemlju. edit Kamala upravo uživo udara najjače po Hamasu. Bravo za @Mama_mia i njene pretpostavke oko reakcije Kamale Haris, odnosno da administracija ne može da deluje drugačije osim da stane na stranu Izraela i osudi Hamas kao teroriste. Što je Kamala sada i izrekla. Veli, Izrael će dobiti pomoć kako bi bio bezbedan, SAD će delovati kako bi im pomogli. Samo da se što pre krene sa reči na dela, pa ako ne mogu da obuzdaju Iran, neka barem krenu od Huta. A malo je Haris ipak zakačila i Izrael... Ne mogu da stignem baš sve da uživo prenesem sa konfe za medije... Kaže da je mir moguć ako se Izrael što pre povuče... Nije odgovarala na pitanja novinara.

Kada je reč o demokratiji, svakako ne treba zabranjivati i stajati na put njenim vaninstitucionalnim oblicima, poput jučerašnjih demonstracija u Vašingtonu. Jer iskreno držim da svaka politička grupacija ima pravo da se okupi u prestonici i da na prestoničkim ulicama izražava svoju političku volju i svoje političke stavove. Neka demokratski i nenasilno cveta hiljadu cvetova i neka pravo na svoj javni glas imaju i levi, i desni, i gornji, i donji, i aktivisti Hamasa, Namasa, Vamasa.... Ali problem nastaje kada favorizujemo uličnu demokratiju, a bacamo pod noge i gazimo onu institucionalnu, kakav je bio slučaj sa 14,5 miliona glasova za Bajdena na prajmarisima. Jer ako glasovi skoro 15 miliona ljudi nisu bitni, šta će nam onda prajmarisi kao jedan od tradicionalnih postulata institucionalne demokratiije u Sjedinjenim Državama?!?? Pa ne, stvarno, šta će im onda Ustav i izborni zakoni ako je to sve nevažno? Ili neka promene pojedine ustavne odredbe i članove izbornog zakona, pa nek predstavnici najbogatijih ljudi u SAD i finansijsko-političkih elita sami odluče ko će da bude predsednički kandidat, ne mešajući lažno građane u to... Lepo se nekolicina njih okupi u nekoj prostoriji, dogovore se šta će i kako će, pa neka kažu - ovo vam je kandidat. Kao u slučaju Kamale Haris, što je opasan presedan, nešto što je totalni opozit direktnoj demokratiji i nešto za šta Obama s pravom kaže da je neispitan teren, budući da žena u dva stranačka izbora nema niti jednog jedinog delegata sa prajmarisa kao predsednički kandidat,jer je u prvim prajmarisima odmah ispala iz trke kao iz brzog voza, a u drugim su svi delegati bili Bajdenovi, a ne njeni. Jer ako se predsednički kandidat bira na demokratski način, a kao ishod dobijemo nedemokratsko rešenje, sve biva obična šarada i pokušaj imitacije demokratskih tekovina na kojima je nekada počivala Amerika.

Ljudi imaju pravo da podržavaju šta hoće i da pale koju god zastavu hoće ako im oni koji sprovode zakon dozvole da je pale. Nadam se da se vi, Selina, slažete sa mojom malenkošću oko toga... Ali bi onda oni koji ih podržavaju trebalo da stanu na čelo tih kolona na demosntracijama u Vašingtonu, a ne da idu u Indijanu pa da ti demonstranti hodaju kao zabludele ovce po Kapitol Hilu. Ne znam zašto deo onih iz aktuene administracije i Bele kuće koji su juče bojkotovali Bibija nisu stali na čelo tih prohamaskovskih demonstracija? Čega se stide i šta ima loše u tome da ako već pledirate na nečije glasove, stanete ispred tih glasača i pokušate da barem artikulišete njihove postupke. A ne da pale zastavu... Istu onu pred kojom su se oni koji računaju na prohamaskovske glasove zakleli na vernost Americi, narodu i Ustavu... Tramp je tako bio dovoljno glup da napravi strahovitu grešku i budalaštinu tokom nekih drugih demonstracija na Kapitol Hilu, dozvolivši da se dogode a da u isto vreme ne bude među demosntrantima. I zato je platio kaznu, pa je morao da se nekim čudom podigne iz političkog mrtvila do statusa koji sada ima. Da. I da popije metak.

Okej, u potpunost shvatam vašu poruku, ali kako Izrarel može da profitira kada ga njegovi neprijatelji i neprijatelji Amerike gađaju iz Irana, Libana, Sirije i Jemena, i baš ih briga za izbornu kampanju dok upućuju rakete i dronove na glavu Izraelcima? A gađaju Izrael samo i jedino zahvaljujući spoznaji da izraelski moćni zaštitnik ne može to da spreči ili jer ne zna kako, ili jer ne želi okršaj sa Iranom i iranskim proksijima, ili zato što menja odnos prema to pitanju... Na koji, dakle, način to Izrael tačno dobija na sigurnosti ako aktivisti Hamasa pale američku zastavu u prestonici Sjedninjenih Država? I da li biste, da ste građanka Izraela, juče bili zadovoljni ili nezadovoljni kada vidite paljenje američke zastave, demonstracije na Kapitol Hilu i bojkot govora Netanjahua u Kongresu od strane onih koji bi trebalo da podupru vašu sigurnost?

@Mama_mia Kao neko ko čita vaše postove i razume njihovu poentu, da li možete da mi prlibližite zašto smatrate da će svaka administracija SAD preduzimati barem osnovne potrebne korake u odnosnu na Bliski istok, naročito kada u svetlu poslednjih zbivanja vidimo da aktuelna administracija nije isporučila ono što se od njih očekuje tokom poslednjih događaja u tom delu sveta. Zašto ratnu agendu koju Iran sprovodi što sam, što preko proksija, nisu sprečili kao u slučaju, recimo, Sadama Husena, kada su ga u dva navrata udarili jako da zaboli - prvi put kada je napao Kuvajt i drugi put kada su mu i došli glave? Tada je pokretač bila tvrdnja da Irak poseduje ili radi na posedovanju opasnog oružja... A jel Iran nema opasno oružje i opasne laboratorije? Husein je bio pretnja po Bliski istok, a zar Iran nije? Irak je iz ugla zapadnih zemalja predstavljao opasnost po slobodan svet... A jel Iran nije opasnost? Pa kada se uzme u obzir evidentna razlika u praktičnom delovanju SAD kada su takvi slučajevi u pitanju onda i sada, pa čak i sam narativ, to jest da je Irak promptno sasečen a da se igra diplomatski brejkdens oko Irana i njegovh proksija, na čemu možemo da temeljimo uverenje da će ovakve Sjedinjene Države uspeti da dovedu situaciju na zelenu granu na način na koji su to nekada uspevali?

Da premestmo na ovu temu našu prepisku, koja je u mirnom tonu, bez naglih reakcija i uvreda na ličnom nivou, jer ima veze sa SAD.

Ima svakako istine i u tome što dovodite u vezu reakcije dela US establišmenta sa izbornom strategijom, jer Demokratska stranka, paradoksalno, računa i na glasove onih koji su palili američku zastavu ili odobravaju taj čin... Međutim, to što je Iran prvi put u istoriji raketirao Izrael i to što Huti potapaju brodove po Crvenom moru ipak nema veze sa predizbornim kampanjama u SAD, već sa osećajem da će im to - proći. I prolazi, kao što vidimo... Jer najveći zaštitnik Izraela trenutno nema rešenje za takve slučajeve. Da li je to zbog nesposobnosti, promene spoljnog kursa ili nečeg trećeg, mi sada ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Ali da je Iran danas najopasniji još od revolucije u toj zemlji, kao što Bibi tvrdi, to vidi čak i onaj ko se ne bavi tim pitanjima.

Taj citat za demonstrante na Kapitol Hilu verovatno je više za temu o SAD, budući da su i palili američku zastavu. Ali činjenica je da je kamen temeljac Bibijevog govora juče bio - Iran, odnosno bezbednosna situacija na Bliskom istoku i u svetu koju ta zemlja, kako on kaže, podriva i kvari... Kao što je i činjenica da su prominentni članovi vrha Demokratske stranke odradili bojkot kakav do sada nije viđe u odnosima SAD i Izraela. Da li Iran može da bude srećan zbog te diplomatske furtutme? Da li može da bude srećan što Hamasovi aktivisti neometano, čak i uz odobravanje pojedinih krugova unutar Amerike, pale zastavu SAD usred Vašingtona? Ma skaču od sreće do plafona, u to ne treba ni sumnjati... Svakako da su juče Iranci bili srećniji nego što su bili srećni dan ranije. Jer da su svi zakonodavci SAD i čitava Bajdenova administracija stali svi kao jedan uz Izrael kao svoga višedecenijskog saveznika, umesto što činom bojkota izraelskog lidera i podrškom za one koji pale američku zastavu dovode do raznih implikacija, druga bi se pesma pevala... I tek će Iran biti srećan ako taj bojkot bude nagoveštaj situacije u kojoj Izrael gubi najjačeg saveznika u meri u kojoj ga je imao do poslednjih akcija Hamasa, Huta i Irana.

Razumem o čemu pišete, pa mi pada na pamet kako se čak i manje zemlje kao Srbija, a pogotovo Hrvatska u vreme turističke sezone, bore sa manjkom radne snage. I kad to povežem sa onim što mi mlađe dete priča kada pominje ko sve vozi autobuse u beogradskom javnom prevozu i ko joj donosi kućnu dostavu kada poručuje hranu, shvatam da situacija može biti veoma čupava kada ti preko granice ode toliko radne snage. Tako da bi možda posle rata trebalo da olabave malo tu priču o ratno sposobnima koji su pobegli, jer su ratno sposobni i - radno sposobni. A trebaće im svaki čovek jer će posla biti koliko hoćeš kada se bude izgrađivala zemlja... Posla će, dakle, biti, ali da li će biti radnika?

@Kronostime Ima tu istine, s tim da se verovatno ni većina Rusa neće vratiti u Rusiju ako kao razloge već pominjemo dezerterstvo, profiterstvo, neslaganje sa vlašću... Oni su već imali sličan slučaj kada su beli Rusi pobegli posle Oktobarske revolucije i razmileli se po čitavom svetu, da se nikada ne vrate. I to ne neki bašibozluk, već mahom ozbiljni ljudi sa ozbiljnim rezimeom i karijerama, kada je reč o stručnosti i radnim kvalifikacijama. Od toga je imala korist i Kraljevina SHS i kasnije Kraljevina Jugoslavija, i u nauci, i u arhitekturi, i u umetnosti, i u privredi, o čemu smo već ovde pisali taksativno pominjući velike stručnjake koji su ostali da žive na ovim prostorima pošto su pobegli iz sovjetske Rusije.

Treba tu ipak videti statistiku, iako ima logike u tome što je Kronos napisao. Ne mogu sad da je tražim, ali mi je dao dobru ideju jer me zaista zanima i koliko je ljudi napustilo zemlju do sada, a i šta brojevi kažu za takve slučajeve u prošlosti, odnosno koji se procenat vrati, a koji ostane u rasejanju. Takođe treba uzeti u obzir i lokalitete kad se pogleda statistika, jer verovatno nije isto kad neko treba da se vrati u Ukrajinu, ili u neku afričku zemlju ili na Bliski istok nakon što je odatle pobegao

Bibi je namazano pohvalio i Bajdena i njegovu administraciju u naporima da poraze Hamas, Hute i Iran, istu onu administraciju čiji su prominentni delovi odlučili da ga danas bojkotuju i istu onu adminsistraciju koja nije uspela da spreči ili barem ublaži najveću krizu u kojoj se Izrael nalazi decenijama unazad, začinjenu prvi, raketiranjem u istoriji koje je Iran pokrenuo na Izrael. Prethodno sam čitao neki članak u NYT, u kome je doslovno pisalo da je jedina osoba zainteresovana za posetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Vašingtonu - Benjamin Netanjahu. I nije iznenađujuće što je NYT potpuno omašio jer već duže vreme maše pogađajući Sarajevo dok gađaju Niš... Što smo mogli da vidimo danas u Kongresu. Jer, dok bi mnogim Amerikancima bilo teško da imenuju premijera Velike Britanije, predsednika Francuske ili kancelara Nemačke, veoma veliki broj njih bez problema može da identifikuje – prezire ili mu se divi – Netanjahua. Njegov dolazak u SAD, čak i usred političkog haosa, maksimalno je propraćen sa svih mogućih strana, a njegove poruke pomno su saslušane. U obraćanju na zajedničkoj sednici Kongresa, što je njegovo četvrto takvo obraćanje, kojim obara Čerčilov rekord, Netanjahu se posvetio svojoj omiljenoj temi: Iranu. Kao vodeći svetski pokretač terora, kako tvrdi Bibi, Iran snosi direktnu odgovornost za razaranja u poslednjih deset meseci. A taj isti Iran, veli on, danas je najbliži proizvodnji nuklearnog oružja u svojoj istoriji. Bajden to u svom mandatu nije mogao da spreči. Jer kako da spreči Iran u bilo čemu, ako ne može da spreči Hute da potapaju brodove u Crvenom moru. A šta Kamala misli o tome, danas nismo mogli da čujemo. Jer umesto boravka u današnjem epicentru geopolitičkih zbivanja, kakav je Vašington svakako bio sa svim implikacija Netanjahuovog govora u Kongresu i pojavom demonstranata na Kapitol Hilu, Kamala je odlučila da je važnije da danas bude u - Indiani. I neko bi možda rekao da je Bibi pobednik dana, ali nemojmo tako olako odbaciti Iran kao slavljenika... Budući da i oni slave kada vide kako je deo američkog establišmenta danas bojkotovao iranskog neprijatelja, i koliki broj Amerikanaca je danas izašao na ulice da podrži Hamas,

Dobra žurka na Kapitol Hilu. Što bi rekao Bajaga - žurka, furka, duvka... Baš ima dosta demonstranata i policije, svakako mnogo više nego okupljenih u Kongresu koji čekaju Netanjahuov govor. Kad se uzme u obzir da je 80 demsa najavilo da neće prisustvovati govoru, mogli bi da ubace unutra neke od ovih koji su spolja, kao statiste, da sala bude ispunjena. Evo, ušao Bibi. Aplauz ovih koji ne bojkotuju kao da je 4. jul. edit Odmah raspalio po Iranu, uz konstataciju da SAD i Izrael moraju da ostanu zajedno, jer kad su zajedno, nešto veoma jednostavno se uvek dogodi - oni pobeđuju, Iran gubi. Kako repsi ustaju i aplaudiraju na skoro svaku njegovu rečenicu, da se zna ko polaže pravo na jevrejske glasače u SAD i na nihov novac...

Morao bih da pogledam u arhivu vesti, ali sumnjam da je Iran u poslednjih godinu dana čuo bolje vesti od onih koji se odnose na najveći bojktot nekog izraelskog lidera od strane američkih zvaničnika i američkog establišmenta, koji će se dogoditi tokom obraćanja Netanjahua pred Kongresom.

Kao neko ko se bavi izborima još od prve godine fakulteta, sa izuzetnim entuzijazmom posmatram neke nove tendencije, preokrete, tehniku obe kampanje, reakcije, ankete... I kad vidimo koliko su samo reakcija i interakcija privukli i generisali u ovom malom kutku interneta, kao što je ovaj topik, izbori koji nas sada zaokupljaju, jasno je da je reč o vanserijskom događaju koji maltene iz dana u dan opravdava taj epitet. On nije vanserijski samo po svojoj važnosti, već i po prezentacijama tog događaja, te svim njegovim licima i naličjima koji na svim pratiocima ostavljaju neizbrisive tragove. Jer, pre četiri godine skoro svi smo mislili da je Tramp - politički mrtav. Njegova stranka svakako, pa čak i Fox News... Od početka kampanje imali smo optužnice i sudske borbe jednog kandidata i njegovih protivnika, što se nikada ranije nije desilo u istoriji predsedničkih izbora, pravljenje jedne stranke od podeljene grupacije do apsolutno unificirane i monolitne partije na njenoj završnoj konvenciji, atentat na jednog kandidata i odustajanje drugog, dolazak novog kandidata na veliku scenu uz superefikasan inžinjering entuzijazma, pa onda njen proboj u anketama do vođstva od 2 pp, što je juče pokazao Rojters... Događa se, jednostavno rečeno, ili ono što niko nikada nije video do sada, ili ono što naša generacija, za razliku od prethodnih, nije imala priliku da vidi, kao kada je reč o atentatima tokom kampanje i odustajanju aktuelnog predsednika od izborne trke. Pri tome se neke istine prepliću sa nekim lažima u kolopletu sličnom onom koji nam prikazuje kaleidoskop; imamo nekompetenciju kao u sluačaju direktorke tajne službe, te nekonzinstentnost medija, kao u slučaju panela Njujork Tajmsa u kome je kolekcija NYT autora, od svih mogućih kandidata koji bi se suprotstavili Trampu zbirno dala najmanje ocene - Kamali Haris. Potpuno neočekivano i sa nesagledivim uticajem i posledicama je čak i to kada aktueelni predsednik i njegova aktuelna zamenica bojkotuju obraćanje Netanjahua u Kongresu... I ne samo da će Bajden i Haris bojkotovati lidera Izraela dok se on obraća kongresmenima, već će to uraditi i 80 drugih prominentnih demokrata, što podseća na onu scenu iz parlamenta Francuske, kada poslanici iz druge političke grupacije svi odreda ceremonijalno prolaze pored najmlađeg poslanika koji hoće da se rukuje sa svakim od njih, ali mu niti jedan jedini kolega sa druge strane političkog spektra ne pruža ruku... To nas, dakle, dovodi do logičnog pitanja - da li je Amerika i dalje saveznik Izraela, spremna da ga brani na način na koji ga je branila od osnivanja te države pa sve do poslednjih akcija Hamasa, Huta i Irana? Jer ako vino u tom slučaju nije onako kako je nekada bilo i ako na Bliskom istoku Izrael više suštinski nema onakvog zaštitinika kakvog je oduvek imao, onda će se naši životi uskoro suočiti sa nekim neočekivanim istinama. A sve to je povezano sa izborima za predsednika SAD... I superuzbudljivo.

U najnovijoj Rojtersovoj anketi Kamala Haris vodi na nacionalnom nivou sa 2 PP prednosti u odnosu na Trampa. Idemo... E ovo se zove preokret, jer Bajden nije bio u prednosti niti jedan jedini dan otkad je Tramp objavio nominaciju.

Ili će da prođe kao Fico, odnosno kao kad na kraju romana Doživljaji Toma Sojera glavnom junaku kažu: postaćeš predsednik ako te u međuvremenu ne obese

@ jedibojan Ako bismo se koristili retorikom Kamale Haris, mogli bismo da zaključimo da svako može svakoga da podseća na nekoga (ona inače voli opservacije tog tipa i takve igre reči). Pa je s tim u vezi potpuno normalno da ona nekoga poput vas podseća na Brnabićevu, kao što je i najnormalnije da voditelje MSNBC podseća na drugi dolazak Hrista na zemlju... Međutim, ono što nije normalno je to da je rukovodstvo njene stranke bira za predsedničkog kandidata, ali joj ne dozvoljava da već sada bude predsednik i da na osnovu 25. amandmana zameni nekoga koga su oni sami proglasili za nepodobnog kada je reč o izbornoj trci?!? Drugim rečima, više veruju da ulogu predsednika sada može da obavlja osoba koju su odstranili kao kognitivno nesposobnu, nego osoba kojoj su dali poverenje da bude predsednički kandidat i koja nije kognitivno nesposobna??! Tako da to kako vi ili ja vidimo Kamalu Haris jeste potpuno nevažno u svetlu onoga kako je vidi njeno stranačko rukovodstvo.

Naravno da su objavljene. Evo, recimo, za Pensilvaniju.

Odlučeno je na šta će biti potrošena donacija Ilona Maska za RNC, u iznosu od 40 miliona dolara svakog meseca do dana izbora. Sredstva će biti usresređena na early voting, ballot harvesting i kontrolu glasanja mejlom, u čemu je Demokratska stranka na prošlim izborima ostvarila aspolutnu dominaciju i daleko odskočila u tim segmentima. Poučeni tim iskustvom, republikanci će, uz sav taj novac koji će do dana izbora biti nešto manji od 150 miliona dolara samo za pomenute aktivnosti, zapravo realizovati najveću evoluciju u vlastitom odnosu prema tehnikama izbora u poslednji xy godina.

Stigle su relevantne ankete po državama, naravno za duel Haris-Tramp. Kada je reč o sving državama, Tramp ima prednost u svakoj od njih. Na poslednjoj anketi u Pensilvaniji vodi sa 6 pp, u Arizoni ima 8 pp više, u Džordžiji 5 pp, u Mičigenu, koji je Demokratska stranka sama označila kao kamen temeljac izbora, bolji je za 3 pp, u Nevadi ima 5 pp viška, a Haris se trenutno najbolje drži u Viskonsinu, gde gubi sa samo 1 pp. I ako ostavimo po strani tradicionalno plave i crvene države gde se ishod ne dovodi u pitanje, postoji nekoliko država u kojima je Tramp preokrenuo odnos iako ga je Bajden u tim državam deklasirao pre četiri godine. Pa tako danas vodi u Mejnu protiv Haris sa 2 pp, iako je u istoj državi izgubio od Bajdena sa 9 pp razlike, što znači da je okrenuo stvari za čak 11 pp. U Virdžiniji je okrenuo još više, jer prema poslednjoj anketi koju je sproveo Emerson koledž vodi takođe sa 2 pp prednosti, iako je tamo izgubio od Bajdena 2020. za 10 pp. I dok je u Minesoti trenutno egal između Haris i Trampa, iako ga je Bajde tamo porazio na prošlim izborima sa 7 pp, poslednja anketa pokazuje da minimalno vodi i u Nju Džersiju, gde je pre četiri godine izgubio za - 16 pp. A kada se sve to pogleda i prouči, Tramp i Vens jedino gube izbore ako skoče lastu mortale sa vrha neke Trampove zgrade dole na pločnik.

Smatram da to što ovakvim stvarima, kao na Tiktoku, razvlače Kamalu kao dugmetaru marke "dallape", trenutno ne ide u prilog republikancima. Naprotiv, oni bi trebalo da balansraju kampanju u odnosu na nju do završne konvencije u Čikagu. Čak do te mere da nikako ne dovedu do situacije u kojoj će da pada previše na anketama... Jer ako bude mnogo zaostajala, možda zaista dođe na ono Obamino i situacija se preokrene, pa dođemo do otvorenog procesa i izbora nekog trećeg kandidata. Ovako, GOP drži demse upravo tamo gde ih želi. Baš na tom mestu i u takvom momentumu... A koliko do juče nisu ni sanjali da će imati takav luksuz.

Naravno da će reći da će sve oko ingerencija prepustiti državama kada je reč o abortusu i da se neće tu mešati, jer ne treba ni da mlate o tome kad će same države mahom ionako rešiti sve kako im u tom trenutku paše. Između ostalog, i izbor predizbornih tema na debati jeste jedan od razloga zbog kojih izborni štab repsa nije zaljubeljen u ABC moderatore, a i fer bi bilo da posle prve debate na CNN, drugu organizuje Fox News. Ili da organizatori prihvate teme na osnovu preseka svih relevatnih anketa u kojima glasači biraju najvažnije predizborne topike. A ne da se topici nameću na osnovu preferencija nekom od kandidata. GOP se tu neće dva puta saplitati o isti kamen, a debata ionako više treba onome ko gubi u anketama, dok onaj ko dobija može i da je lagano zaobiđe, ma koliko bilo uvreženo mišljenje da bi na toj debati rasuo protivika na sve strane, kao lipa seme.