Nek grmi jako

Objektivno, ne samo Trampa, nego ogromnu većinu anketiranih glasača abortusi mnogo manje zanimaju od nekih drugih fenomena. Pogledajte bilo koju listu predizbornih topika na kome god relevantnom mediju, niti u jedoj listi abortus nije ni u top 5. Što znači da i ako bude tema neke debate, to će biti na samom kraju svih prethodnih polemika, kada ljudima već ponestaje koncentracije i kada gube pažnju i fokus. Ako to uopšte i bude tema debata, jer su druge stvari izbile u prvi plan, o abortusu će se u debatama pričati - kad anđeli spavaju. Pa ne, najbolje da će pored odustajanja Bajdena, atentata na Trampa, ekonomije, finansija, bezbednosti, granica, kriminala, Ukrajine, Izraela, Rusije, Irana i Kine, pričati o abortusima...

Ako neko nije upućen kakve su sposobnosti Kamale Haris u debati, može na Jutjubu da pogeda njen duel sa Tulsi Gabard iz debate predsedničkih kandidata 2019. godine, kao i kakve nemušte opservacije je tom prilikom upućivala Bajdenu, koji ju je otresao kao perut sa ramena. Taj video koji je objavio CNN govori sve što treba znati o tome.

Kud me podseti na stari forum... Kad se setim šta sam sve tamo trabunjao o svetloj perspektivi SAD i novih političkih lidera sledeće generacije, a podseća me upravo malopre pomenuta AOC koju sam dizao u nebo i koja je moja neprežaljena politička simpatija na levoj strani spektra, dođe mi da i ja pitam Vladana o vlastitom kognitivnom stanju Jer umesto mladih lidera - dobili smo Bajdena i Trampa.

Značajno je to što je Pelosi juče podržala Haris, za neke možda i najznačajnije, ali ipak i dalje stoji to da se Obamina poslednja reakcija na aktuelna zbivanja u stranci odnosila na otvoren izborni proces tokom završne konvencije. I sad, ne ulazeći u to čije je krilo u vrhu stranke jače, da li su to Klintonovi, Pelosi ili bračni par Obama, nekako se čini da od svih njih Barak ima najviše pozitivnih kredita u javnosti. Lično, bez obzira šta će ko da misli, meni on deluje i kao najracionalniji, da ne kažem i najpametniji, u toj grupi ljudi. Tako da čekam šta će on da odluči... Jer bez njega i njegove podrške i finalne reči - to nije to. A što se tiče Kimberli Čitel, svako ko je juče gledao saslušanje pred kongresmenima mogao je da shvat da su joj dani odbrojani. Čak je i AOC, za koju sam pre pet godina smatrao i na ovom mestu pisao da je najvažniji budući levičar na kugli zemaljskoj, i prema kojoj sam gajio samo simpatije dok nije revidirala svoje najvažnije tadašnje stavove ili ih se i odrekla, ispreskakala ko školice direktorku tajne službe na način da je bilo janso da je to njen kraj, kad čak i istaknutim demokratama ne pada na pamet da je odbrane. Zato sam u tom postu od juče, u kome sam pisao o salušanju, i naveo da ono izgleda kao jedan od retkih relikata skoro pa zaboravljene američke demokratije i njene nekadašnje snage, i ne znajući koliko će to saslušanje zapravo tako brzo biti efektno i več sutradan uroditi barem nekim plodom.

Jeste, to je možda i dominanan aktuelni pogled na taj slučaj i sve izgeda veoma logično kada tako napišete.

Američki glasači i čitav svet zapravo još ne znaju da li je Bajden nateran da se povuče zbog demencije ili zbog toga što je loše stajao na anketama. Jer ako je demencija baš u progresivnoj fazi i ako nadire kao val, o čemu znaju oni koji su nažalost imali takve slučajeve u porodici, onda je to jedna situacija, a ako je reč o izgledima za pobedu, oni svakako mogu da se promene za četiri meseca, o čemu svedoči i činjenica da je Tramp pre nekoliko dana samo pukim slučajem ostao živ... A kada bi neko presekao i rekao - ljudi, takva i takva stvar, sad moramo ovako zbog toga i toga, verovatno bi mogli da se resetuju jer je istina uvek najbolji izbor i izlazna strategija, makar za duži vremenski period. Jer, sada zaista imamo crno na belo samo Bajdenovu rečenicu u kojoj navodi da je "u najboljem interesu za stranku i državu da odstupi". Zašto da odstupi? Zbog čega tačno? Ali pitanje je da li ljudi koji su toliko dugo lagali sve oko sebe veličajući Bajdenove sposobnosti, pa čak i one zdravstvene, uopšte imaju kapacitete da izreknu istinu... Jer svako ko pamti duže od preksinoć zna sve one panegirike Bajdenu i neviđenu propagandu te vrste koja je prožimala skoro sve medije, a naročito one koji najviše inkliniraju aktuelnoj administraciji. I kad se ode na Jutjub, koji je u tom slučaju kao Kuća strave u zabavnom lunaparku, i pogledaju sve te bedne konstrukcije po kojima je Bajden zdrav kao tri zdrava, stvarno se čovek zapita da li su laži toliko pomutile razum tim lažovima da oni više i ne znaju šta je ispravno, a šta nije. Pa oni su tri sata pre Bajdenove objave na MSNBC mrsili o tome kako je Bajden nikad jači, sa sve gostovanjem onog lika iz izbornog štaba koji priča o tome kako će Bajden da razvali Trampa dok Bajdenov tim u isto vreme sastavlja i sprema za objavu ono pismo kojim se stavlja tačka i izlazi iz izborne trke??! Tri sata... A dok se taj talog ne raščisti, uvek će se vući ti repovi... I uvek će neko moći da ih pita - a što nas stalno lažete?

Svakako postoji tumačenje po kome, da su republikanci imali samo jednu šansu da biraju samo jednog protivkandidata, i to dok je Bajden bio navodno zdrav i sposoban, izabrali bi bez ikakve dileme iste sekunde Kamalu Haris. Takav pogled na situaciju, dakle, sugeriše da repsi sada skaču do plafona od sreće i zahvaljuju se nebu na takvom daru, koji i nije bio baš očekivan jer su kao mogući kandidati figurirali možda i jači kalibri, od Vitmar, Njusoma i Šapira, pa sve do Mišel Obame. Ali s druge strane, postoji i drugačije mišljenje, po kome demokrate izborom Kamale Haris neće baš u toj meri iseći granu na kojoj sede jer ostaje barem neki patrljak, za razliku od otvorenog procesa i otvorene završne konvencije koja bi mogla da donese apsolutni stranački haos sa nepredvidivim ishodom i posledicama. Za takav ekstremni slučaj kao jasna paralela već postoji jako sličan događaj u prošlosti, budući da je samo jedan predsednik učinio ono što i Bajden i povukao se iz izborne trke. I tu dolazimo opet do Lindona Džonsona i zaključne konvencije iz 1968. godine, koja je donela takvu sramotu demsima u očima američkih neopredeljenih glasača da oni nisu hteli da pipnu Demokratsku stranku ni štapom u narednih osam godina. Svakako da stratezima stranke stoji i takav scenario u nekom delu mozga, pa je lakše izabrati manje zlo od bede poput događaja iz 1968. godine... Mada, s obzirom na to da do konvencije ima nešto manje od mesec dana, u slučaju da se i Haris surva u ambis na anketama poput Bajdena, opet imaju tu mogućnost da menjaju u poslednjem trenutku i izvade iz ormara nekog trećeg kandidata... Što, da ih možda ne obavezuje nešto pred stranačkim aktivistima koji su prrešli celu Ameriku za Bajdena, a sada će preći za Haris, glasačima i donatorima?! Kako da ne. Do toga im je stalo kao do lanjskog snega, što se jasno videlo u slučaju donacija za Bajdena i naročito njegovih glasova na prajmarisima, koji su ignorisani i obesmišljeni.

Uvek zaboravim da objavim i procene odstera i bukmejkera uz ankete, budući da nam ankete pokazuju za koga će ispitani glasači glasati, a bukmejkeri nam govore na koga su ljudi spremni da se klade i polože novac na tu opkladu. Bukiji u poslednjoj analizi (ima ih još, ali objavljujem najsvežiju i relevantnu) trenutno daju prednost Trampu, a razlika u mogućoj pobedi je 33 odsto na njegovoj strani. https://news.sky.com/story/betting-data-shows-harriss-chances-are-on-the-up-but-trump-is-still-leading-13183383

Imamo najnovije ankete i odgovore ispitanih kada je reč o duelu Haris-Tramp. Kao što vidimo, razlika u korist Trampa trenutno ide od 2pp do 8pp. Podsećanja radi, kako smo i ranije pominjali, prednost do 2pp ulazi u okvir statističke greške, od 2pp do 5pp daje određene jasne naznake, a sve iznad 5pp na nacionalnom nivou u najvećem broju slučajeva govori da je moguća veoma ubedljiva pobeda. I još nešto: poslednje Forbsovo istraživanje koje je uključilo Bajdena pokazuje nam, kao što vidimo, da je Tramp imao 10 pp prednosti na nacionalnom nivou. I onda su Bajdena povukli iz igre. Budući da sam nekoliko puta na ovom istom mestu naglasio da kad razlike dođe do 10 pp za bilo kog kandidata, igra je završena, nije mi začuđujuće to što je rukovodstvo Demokratske stranke takođe prepoznalo istu stvar i delovalo sukladno skromnim prognozama moje malenkosti. Jednostavno, videli smo iste stvari i isti epilog za jednog od kandidata koji gubi najmanje sa 10 pp razlike na nacionalnom nivou. Isto važi i za duel Haris-Tramp... Onog trena kada jedno od njih dvoje dohvati 10 pp prednosti, možemo da smatramo da je sve rešeno.

Pa nisam Čovek me lepo pita: Gde je i kada Bajden rekao da odustaje zbog zdravstveno nesposobnosti? A ja odgovaram da ne znam zašto voditi tu prpeisku rečima: Nisam nigde napisao da je Bajden rekao da odustaje zbog zdravstsvene nesposobnot. A onda se vi nadovezujete sa boldom: Da li je to zbog njegovog zdravstvenog stanja? I tu dolazimo da i bold koji ističete zaista nigde ne pominje Bajdenovo pismo i saopštenje, niti šta je on rekao. Dakle, pitanje "Gde je i kada Bajden rekao da odustaje zbog zdravstveno nesposobnosti" jeste legitimno, ali može da se uputi nekome ko je pominjao da je Bajden to učinio- Ja to nisam pominjao. Naprotiv, sve se odnosilo ne na to šta je Bajden napisao, nego na pitanje da li su Pelosi, Obama, senatori i guverneri, koji su išlii kod Bajdena da ga nagovore da odustane, to učinili zbog njegovog zdravtsvenog stanja. Veoma jednostavno. Izvinite zbog tipfelera, gledam košarku i istovremeno kuckam. Ako vas još neštto zanima, odgovoriću nakon utakmice.

Direktorka tajne službe Kimberli Čitl trenutno svedoči pred nadzornim odborom Predstavničkog doma. Reč je o retkom i uistinu vrednom reliktu skoro pa zaboravljenih izvornih demokratskih principa u SAD koji se tiču potpornih stubova demokratije - prava, obaveza i odgovornosti. Gledajući saslušanje, podsetio sam se sličnih istorijskih saslušanja u Predstavničkom domu, pred kongresmenima ili senatorima. Od saslušanja Armija-Mek Karti 1954. godine, preko Votergejta pa sve do saslušanja Iran-Kontra 1987. godine, odbori Predstavničkog doma i Senata držali su obične građane na petama zbog uzbuđenja, demonstrirajući kako zapravo treba da izgleda zakonodavna vlast i odgovornost prema funkciji i narodu onih koji su bili saslušavani. Oni, dakle odbori koji su saslušavali pojedince i grupe, stekli su političko bogatstvo na platformi dotadašnjih katkad opskurnih zakonodavaca i srušili moćne muškarce i žene koji su lagali američki narod i čitav svet. Ta saslušanja su apsolutno američki fenomen i podsećanje kako su stvari izgledale kada je SAD bila svetska perjanica i pijemont slobode, svetionik koji je diktirao pravac svima zalutalim u nedemokratskom mraku. Kimberli Čitl i tajna služba danas postaju deo te svetle istorije pred kojom laž biva ogoljena i prezrena, kao dah svežeg zraka u učmaloj baruštini dezinformacija i propagande.

Pretpostavljam da večina ljudi ima intenciju da dođe do istine i da niko ne želi da ga lažu. To vidimo u svakodnevnom životu kada kum kuma pita zašto mu ne vraća pozajmljene pare, kada komšiju zanima zašto komšija odozgo dozvoljava da mu prokišnjava terasa pa se ovom ispod stvaraju fleke na plafonu, kada kasirica daje žvake umesto kusura čiji iznos prevazilazi cenu žvake, kada lik na raskrsnici svesno prekrši prvenstvo prolaza a onda hoće da izađe iz auta i da se bije kao da je on u pravu, kada obezbeđenje iz Beogradske arene kaže da su unutra statisti koji snimaju film a ne glasači dovedeni iz Republike Srpske... Svi znamo na šta mislim, jer je svakodnevica puna nepravdi, neistina i obmane, na šta smo se već navikli u toj meri da delujemo nepopravljivo anestezirani... Ali ipak nam smeta kad nas svesno prave budalama i kada ne možemo da dođemo ni do najosnovnijih istina. Recimo, tipa, zašto je Bajden isteran iz trke? Zašto je najuren čovek koji je srušio Obamin rekord kao političar sa najviše osvojenih glasova u istoriji predsedničkih izbora? Da li su za to zaslužne njegove kognitivne nesposobnosti? I ako jesu, kada su one ustanovljene? Da li su oligarsi juče saznali da je Bajden nesposoban, jer je samo nekoliko sati pre njegovog pisma u kome navodi da napušta trku, izborni štab na nacionalnim mrežama tvrdio da je sve u redu i da predsednik nastavlja sa kampanjom? Ali ako su odranije znali da je čovek nesposoban i ako nisu za to saznali tek juče, zašto su nas godinama lagali i pravili nas budalama? Kako onda da im verujemo bilo šta ako su nas lagali po principu - da li verujete više svojim očima nego nama?! Kako da im verujemo da je ekonomija na pravom putu? Kako da im verujemo da su granice bezbedne? Kako da im verujemo da stvari u Ukrajini idu u dobrom pravcu? Kako da im verujemo da je danas - ponedeljak?

Stranka podži kandidata. On objavi nominaciju, stranka, logično, stane iza onoga koga podržava. Kreće kampanja, svi iz stranke pričaju najbolje o kandidatu koga podržavaju, stranački lideri i mediji u službi propagande, a ne istine, utrkuju se da pohvale njegov angažman, njegovu marljivost, njegovu politiku, njegove radne navike i, kako su isticali, sposobnost kandidata da u toku radnog dana uradi koliko zajedno učini nekolicina ljudi. Kad god se povede reč o njegovim kognitivnim sposobnostima, stranka, izborni štab, stranački lideri i medijski propagandisti sa nacionalnom frekvencijom skoče kao opareni. Ne, on nije kognitivno nesposoban - to je gnusna laž. On je sposoban kao tri sposobna, zdrav kao dren i spreman da se suoči sa zadacima u narednom mandatu... Kandidat pobedi na prajmarisima sa nešto manje od 90 odsto osvojenih glasova, ko Putin što pobeđuje u zemlji Moskova, bože me oprosti. Nešto manje od 15 miliona ljudi izađe iz svojih domova, upali auto, potroši gorivo da dođe do izbornog mesta, glasa za njega, a onda sedne u auto i ponovo potroši gorivo za povratak u svoj dom Ali zatim se desi istina na predsedničkoj debati. Ista ona istina koju su izborni štab, stranački lideri i propagandisti sa nacionalnim frekvencijama koji liče na novinare odbacivali, ističući o kandidatu mesecima i godinama samo i jedino - laž. I ta istina se prikaže u anketama jasno kao dan, u toj meri da sve dalje laži i sva dalja propaganda o kandidatu postanu bespredmetni i obesmišljeni. Onda vrh stranke i njeni finasijeri, bogataška elita Amerike, sednu da se dogovore. Ne, ovako više stvarno ne može, vele, ne možemo više da lažemo ljude, izgubićemo izbore... Jer to vidi svako ko ima oči, a ne samo oni najbogatiji Amerkanci. I dogovore se između sebe da na silu, pritiskom odstrane iz predsedničke trke čoveka za koga je glasalo 14,5 miliona ljudi. Tek tako. A to kada maltene celokupno članstvo, odnosno volja skoro 90 odsto registrovanih glasača Demokratske stranke budu pregaženi jednim potezom svega nekoliko supebogatih ljudi, nije demokratija, već oblik vladavine poznat u političkoj teoriji i praksi. Zove se - oligarhija. Američke izbore obeležiće, dakle, oligarhija, a ne demokratija, koje su puna usta partiji koja je 14,5 miliona glasova ljudi smestla u WC šolju i pustla vodu. I zato je važno to što smo već nekoliko puta pominjali završnu konvenciju demokrata iz 1968. godine, jer su spojnice sa aktuelnim događajima toliko izražene da kao da nam se događa nekakav matriks. Konvencija je tada bila u Čikagu, biće i ova konvencija koja je pred nama. Konvenciji je prethodio atentat na kandidata koji je imao najveću podršku, kao što je atentat pokušan na Trampa, s tim što Bobi Kenedi nije imao tu sreću da se okrene u odsudnom momentu i preživi metak... Konvencija je zatim prerasla u otvoren proces i izborni battleground po taktovima oligarha, kao što će i naredna konvencija biti pokazna vežba oligarhije, jer čovek koji je dobio skoro 90 odsto glasova demokrata - neće biti na njoj. Štaviše, sasvim je izvesno da će nominaciju dobiti osoba koja nikada nije dobila niti jedan jedini glas na prajmarisima i demokratskim stranačkim predizborima??!? I to je demokratija, jel da?

Da ste 7. januara 2021. nekome rekli da će u leto 2024. Donald Tramp biti ne samo republikanski kandidat, već da ga ankete i bukmejkeri vide kao ubeljivog pobednika na izborima u novembru, te da će podrška Trampu naterati rukovodstvo Demokratske stranke da najuri iz trke aktuelnog predsednika zemlje, verovatno bi neko pozvao ludnicu da vas odvede. Čovek koji nikada nije prihvatio rezultate izbora 2020, čak ni nakon što je iscrpeo pravne mogućnosti na sudovima? Onaj koji je davao idiotske izjave tokom pandemije sugerišući da čak i dezinfekciona sredstva mogu biti lek za bolest? Tip koga je Predstavnički dom dva puta opozvao? Taj lik? Da, taj lik, koji je uspeo da preživi atentat na predizbornom mitingu i da se podigne u anketama do te mere da Bajdenu vidi leđa čak i pre ngo što DNC da konačnu reč, uprkos milion optužnica za krivična dela i uprkos činjenici da je za Bajdena glasalo više od 14 miliona ljudi na prajmarisima. Tramp je uspeo da ujedini svoju stranku, privuče bivše rivale na svoju stranu do te mere da je po mnogima najvažniji govor na završnoj konvencij bio govor Niki Hejlii, pa čak i proširi GOP bazu i uključi upravo one manjine za koje su nas elite 2016. uveravale da će biti demokrate - zauvek. Da bismo razumeli kako je to izveo, trebalo bi da se vratimo na izbore 2012. godine, što sam već ovde pominjao. Tog novembra, Obama je nadmašio Romnija osvojivši 332 elektora na 206 Romnijevih. Poznavaoci su pozdravili novu eru u američkoj politici jer je Obama izgubio bele glasove za 20 poena od Romnija i još uvek ubedljivo pobedio. Bila je to nova "koalicija ascendenta", u kojoj bi afroamerikanci, latinoamerikanci i žene postavili nacionalnu agendu. I nisu samo liberalni stručnjaci i demokratski stratezi verovali u ovo. Naprotiv, poverovao je i vrh republikanaca, Nakon što je Romni izgubio, RNC je naručio panel da bi analizirao šta je pošlo po zlu. Taj izveštaj, poznat kao "Obdukcija“, predstavlja oštro upozorenje jer se navodi da se GOP sve više marginalizuje i ukoliko se ne izvrše promene, republikancima će biti sve teže da pobede na nekim predsedničkim izborima u bliskoj budućnosti. Glavna kritika Romnijeve kampanje 2012, kao i u slučaju kampanje Mekejna 2008. hodine, bila je da je republikanski brend otuđio nebelce. A ovo je posebno važilo za hispanoamerikance, čija su prolajf i jaka verska opredeljenja učinila da su prirodno odgovarali konzervativnoj stranci. Zato je "Obdukcija" preporučila da GOP podrži sveobuhvatnu reformu imigracije i ponudi amnestiju milionima imigranata koji ilegalno dolaze u Ameriku. Zatim je došao Donald Tramp. Tokom kampanje, činilo se da je uradio potpuno suprotno od svega što je preporučeno. Meksičke imigrante je ocrnio kao silovatelje i kriminalce, napao je meksičko-američkog sudiju koji je predsedavao njegovim slučajem prevare na univerzitetu, tvrdeći da nasleđe sudije predstavlja - inherentni sukob interesa. Taj rasistički ispad je izgledao kao političko samoubistvo. Ipak, prošao je nešto bolje od Romnija sa latinoameričkim glasovima 2016. godine, dobivši 29 odsto na Romnijevih 27. Posle Trampovog prvog mandata, on je bio nešto bolji sa latinoameričkim biračima na izborima 2020. godine, dobivši 32 odsto, a sada Trampu ide još bolje od toga. Prema nedavnoj analizi Asošiejted presa, dve ankete naručene u junu otkrile su da četiri od deset odraslih Hispanoamerikanaca pozitivno gleda na Trampa, odnosno da on ima 40 odsto u tom telu, a Bajden svega jedan odsto više (te ankete sam nekoliko puta ovde postavljao). Kako je to moguće? Činjenica da Tramp u novembru ima 40 odsto latinoameričkih glasovia je izvanredna s obzirom na to da se nagnuo u stav antiimigracionog sokola, te da obećava da će izvršiti najveću operaciju deportacije u istoriji SAD. Dakle, šta objašnjava Trampov apel latinoameričkim biračima? Jedan od odgovora može biti da imigranti koji su došli u Ameriku legalno zameraju onima koji u zemlju ulaze - nelegalno. Pretpostavka elite da radnička klasa hispanoamerikanaca podržava otvorenu granicu jednostavno pogrešno razume raznovrsnu latinoameričku populaciju. Izveštaj poznat kao "Obdukcija" iz 2012. nije, međutim, usredsređen isključivo na neuspeh republikanaca da se povežu sa latinoameričkim biračima. Takođe je upozoreno da je GOP van kontakta sa mlađim biračima, što smo ovde več pominjali nekoliko puta u prethodnim godinama. Ali i tu Tramp ponovo smanjuje jaz: nedavna anketa Njujork Tajmsa/Koledža Sijena sprovedena nakon Bajdenovog debakla na debati pokazuje da Tramp ima prednost od 8 poena sa glasačima od 18 do 29 godina. "Obdukcija" je takođe savetovala stranku da dopre do crnih, azijskih i gej Amerikanaca i pokaže da im je stalo i do njih. Bajden je do trenutka kada je napustio trku vodio među azijskim glasačima. Ali, kao i sa hispanoamerikancima, to vođstvo je sve manje. Istraživanje sprovedeno između aprila i maja ove godine pokazalo je da je Bajden u toj grupi glasača imao prednost za 15 poena, u odnosu na 30 poena 2020. Ankete su posvuda o crnim biračima i Trampu. Ipak, anketa Njujork Tajmsa/Sijena koledža sprovedena pre debate pokazala je da 26 odsto registrovanihcrnih glasača podržava Trampa, što je zapanjujuća brojka u svetlu nedavne istorije. Jer, još u junu 2020. godine, Tramp je u toj glasačkoj grupi imao - 5 odsto. I što je najvažnije, sve analize pokazuju da ako Tramp dobije samo 15 odsto glasova crnaca u novembru, s obzirom na to da su demokrate navikle da na poslednjim izborima dobijaju više od 90 odsto glasova u toj populaciji, izbori su rešeni. Ankete takođe pokazuju da je Trampova prava snaga u glasovima muškaraca: 2020. imao je u toj kategoriji prednost od osam pp. Prema poslednjim relevantnim anketama, on je imao 22 poena prednosti u odnosu na Bajdena sa tim polom. Međutim, uspeo je da smanji i jaz u ženskim glasovimana osam pp, iako je 2020. izgubio tu kategoriju za 13 pp. Ako se ovi trendovi nastave, Tramp ne da neće samo pobediti u novembru – pobediće ubedljivo. Bez obzira ko mu je protivnik. I neće to učiniti tako što je promenio svoj stav o imigraciji ili ublažio svoju retoriku ili povlađivao ovim biračima. Učiniće tako što je poslao poruku prezira prema elitama koje tvrde da govore u njihovo ime, kao i onima koji su bacili u đubre 14,5 miliona glasova demokrata sa prajmarisa.

Ako sam dobro video, oko 14,5 miliona ljudi je glasalo za Bajdena na prajmarisima... Kakvu špicastu šimiku im je rukovodstvo stranke plasiralo u razdeljak gluteusa. Kao nekakvim luzerima do čijeg mišljenja nikom živom nije stalo. Baš onako - demokratski.

Ko prati mreže, može da primeti da pojedini kongresmeni i senatori iz redova demokrata već kreću da daju podršku Kamali Haris. Ako ona strana okupljena oko Baraka Obame ostane za ideju otvorene konvencije, stvarno se treba naoružati kokicama pred događanja u Čikagu koja će se desiti za oko mesec dana. Ima da bude ludo i nezaboravno, a red je i da naša generacija zakači neki cirkus i haos na završnoj konvenciji, a ne ssamo da čitamo o tome iz istorijskih knjiga.

Mogu da se vide ankete u kojima je, u poslednje vreme, Kamala nešto bolje stajala nego Bajden u odnosu na Trampa. Pored već pomenutih koji će dati podršku za Haris, zaboravio sam da pomenem i frakciju levih koju predvodi AOC, a koja je bila do poslednjeg trenutka za ostanak Bajdena na tiketu. Sada oni tvrde da bi transfer novca iz izborne kampanje bio nezakonit, a imajući u vidu da taj deo levih vidi Kamalu kao svog kandidata, očekujem da će je i oni podržati.

Blumberg javlja da Grečen Vitmer neće ići u trku za upražnjeno mesto predsedičkog kandidata. Jedan ozbiljan protivkandidat manje za Kamalu Haris

Dok je Kamala u igri, novac je za njenu kampanju. A Bajden je podržava, kao i Klintonovi, blek kokus će je podržati... Još ako zakuca mečka na vrata u vidu 25. amandamana, što je logčan naredni korak repsa, Haris ulazi u trku kao predsednica SAD. Zamislite samo kako će deo glasača demsa i još veći deo neodlučnih reagovati na situaciju u kojoj bi rukovodstvo stranke preskočilo osobu koju su prethodno stavili na korak od predsedničke funkcije stavljajući je na VP tiket, jer je bila ogromna mogućnost da ona u sledeće četiri godine postane predsednik ako Bajden pobedi na izborima i zatim mu se nešto dogodi. I kako onda: stavili ste ja da bude mogući predsednik, a sad joj ne date ni da bude kandidat??!

Sad kad je Demokratska stranka u metežu, pitanje je da li će odmah stati iza Haris i pokušati sa zaustavljanjem kola koja idu nizbrdo, ili će se furtutma proširiti i nastaviti sve do završne konvencije, sa neizvesnim ishodom i sa manje vremena i novca za kampanju za nekog novog kadidata. Očekuje se da i blek kokus podrži Kamalu, što igricu podiže na ekspert nivo budući da demsi računaju na glasove afroamerikanaca kao na krunsku tačku kampanje. Ali najjači su mi od svega oni donatorski tantusi koji su sručili milione za Bajdena... A sad mogu da gledaju kako su svi ti milioni obesmišljeni brzinom lasera... I nek ih opet izvaćare za nekog grugog kandidata, pa za trećeg. I nisu za bolje.

Video sam neke ankete, doduše ne tako relevantne, gde je Njusom u egalu sa Trampom. Ajmo, mačko, možeš ti to, pa da se ostvari ono što već više od godinu dana pominjem na ovom mestu, čak i pre nego što je Tramp objavio nominaciju - da čika Gavin ima najozbilnije šanse na tiketu demsa. Spiker Džonson kaže: ako Bajden nije sposoban za kandidaturu, nije sposoban ni da obavlja predsedničku dužnost... Idemo, 25. amandman ima rešenje i za to. A Kamala u niskom startu, sprema da postane prva žena predsednica SAD i prva afroamerikanka na čelu države.

Imajući u vidu da su skoro svi delegati za DNC Bajdenovi, biće veselo na konvenciji koja bi veoma lako mogla da bude otvoreni izborni battleground na velikoj sceni. Dosad je završna konvencija Demokratske stranke imala dva neuralgična izdanja. Prvo takvo izdanje desilo se 1964. godine u Atlantik Sitiju, koje je obeleženo takozvanom Misisipi kontroverzom, odnosno napuštanjem delegacija južnih država Misisipija i Alabame zbog učešća delegata MFDP Drugo neuralgično izdanje desilo se 1968. godine, a pratil su gai višednevni protesti, tuče i haos, kako unutar konvencije tako i na ulicama Čikaga. Videćemo da li će i ove godine, takođe u Čikagu, biti treća-sreća.

Ima na ovom topiku čitava procedura u odnosu na odustajanje nekog kandidata zbog bilo kog razloga, sa svim primerima iz prošlosti i svim pravnim mehanizmima. Post je dugačak jer ima ogroman broj detalja koji se odnose na svaku etapu tokom izborne kampanje u kojoj bi neki kandidat eventualno odustao, pa čak i nakon izborne kampanje. Načini na koje možemo da dobijemo novog kandudata su takstativno navedeni, pa koga šta zanima, može lako da pronađe u tom postu.

U 2023. godini, skoro 20 miliona dece u EU bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti. Svako četvrto dete u EU bilo je u opasnoti od bede ili socijalne isključenosti, odnosno 25 odsto od broja sve dece u EU mlađe od 18 godina. Ta brojka ostala je relativno stabilna u poređenju sa 2022. godinom, uz samo blagi porast od 0,1 procentni poen. Na nivou zemlje, 2023. godine najveće vrednosti su zabeležene u Rumuniji (39,0%), Španiji (34,5%) i Bugarskoj (33,9%). Nasuprot tome, najniže učešće su zabeležile Slovenija (10,7%), Finska (13,8%) i Holandija (14,3%). Veliko bravo za Slovence što zaista paze na svoju decu i imaju najbolje rezultate kada je reč o uslovima u kojima deca odrastaju.

Sjedinjene Države svakako neće propasti i nestati sa lica zemlje bez obzira da li će predsednik biti Tramp ili Bajden, i bez obzira što Holivud pokazuje kako bi izgledao loš scenario blokbaster hitom The Civil War. Neki očigledni znaci, međutim, pokazuju izuzetno loše trendove zbog kojih se konstantno gura glava pod pesak, iako ih svi veoma jasno vide. Pa tako prosečna godišnja stopa rasta produktivnosti u američkom nepoljoprivrednom poslovnom sektoru ostaje već dugo vremena na svega 1,5 odsto, što je samo neznatno bolje od sumornih godina između 1973. i 1980. (https://www.bls.gov/productivity/home.htm). Kada je reč o odbrani, SAD ima vojsku koja je istovremeno skupa i nedorasla zadacima sa kojima se suočava, kao što jasno pokazuje novi izveštaj senatora Rodžera Vikera. (https://www.wicker.senate.gov/services/files/BC957888-0A93-432F-A49E-6202768A9CE0) Na papiru, to je najveća vojska na svetu koja je morala da se tragikomično izvlači iz Avganistana i koja ne može da izađe na kraj sa Hutima dok ovi neometano potapaju brodove u Crvenom moru, iako njen budžet zaista premašuje budžet svih ostalih članica NATO zajedno. Ali šta taj budžet za odbranu Americi zapravo kupuje? Kako Viker tvrdi, ni izbliza dovoljno da se bori sa Koalicijom protiv demokratije koju su Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja agresivno gradile. Vikerovim rečima, američkoj vojsci nedostaje moderna oprema, ona ima malo sredstava za obuku i održavanje i ogroman infrastrukturni zaostatak za pojedinim konkurentnima, koji je isuviše razvučen i isuviše loše opremljen da bi ispunio sve misije koje su mu dodeljene uz razuman nivo rizika. Logično, protivnici SAD to prepoznaju i to ih čini agresivnijim i spremnijim da se upuštaju u ratne avanture, što najbolje vidimo u aktuelnom trenutku Ukrajine i Izraela. Pri tome, savezna vlada će ove godine potrošiti više na servisiranje duga nego na odbranu. Što znači da će u tom segmentu stvari postati gore, a ne bolje. Prema CBO, udeo bruto domaćeg proizvoda koji ide na otplatu kamata na savezni dug biće duplo veći od onoga što se troši na nacionalnu bezbednost do 2041. godine, delimično zahvaljujući činjenici da će rastući troškovi duga smanjiti potrošnju na odbranu sa 3 procenta BDP-a ove godine na projektovanih 2,3 procenta za 30 godina. Takav pad apsolutno nema nikakvog smisla u vreme pretnje koju predstavlja nova osovina i njen predvodnik - Kina. I ako bismo pomislili, pa nije valjda stvarno tako loše, kao neko ko pomno prati istraživanja javnog mnjenja, savetujem svakome da pogleda najnovija Galupova istraživanja (https://news.gallup.com/poll/508169/historically-low-faith-institutions-continues.aspx). Naći ćete slično razočaranje. Udeo javnosti koja ima poverenja u Vrhovni sud, banke, državne škole, kabinet predsednika, velike tehnološke kompanije i organizovanu radnu snagu je negde između 25 i 27 odsto. Za novine, sistem krivičnog pravosuđa, televizijske vesti, veliki biznis i Kongres, to je ispod 20 procenata (za kongres je neverovatnih 8 odsto). Prosečno poverenje u glavne institucije je otprilike upola manje nego 1979. (https://news.gallup.com/poll/508169/historically-low-faith-institutions-continues.aspx). Zašto je to tako ako su stvari generalno u redu, ako aktuelni predsednik i njegova administracija rade kako treba i ako realizuju osnovni postulat demokratije na koju se pozivaju - dobrobit građana?! I onda bi neko hteo da se prebaci na teren džender i rasnih problema, kako bi se gurnuli pod tepih očigledni nedostaci, iako svi građani, a tako i sve rase, podjednako trpe pod lošom politikom, pa su Afroamerikanci sustigli svoje bele savremenike kada je reč o smrti od predoziranja (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38598247/). Samo 2022. godine, više Amerikanaca je umrlo od predoziranja fentanilom nego što je ubijeno u tri velika rata: Vijetnamu, Iraku i Avganistanu (https://www.politifact.com/factchecks/2023/dec/19/nikki-haley/haley-is-correct-that-fentanyl-deaths-top-casualti/). Generalno gledano, nedavni podaci o američkoj stopi smrtnosti su jednostavno neverovatni, a očekivani životni vek se smanjio na način koji ne vidimo u uporedivim razvijenim zemljama (https://nap.nationalacademies.org/catalog/25976/high-and-rising-mortality-rates-among-working-age-adults). Čak i u oblastima koje su među glavnim agendama aktuelne administracije SAD, poput zelene i čiste energije, Amerika strahovito gubi globalnu bitku u odnosu na Kinu. Svet je sada preplavljen kineskim električnim vozilima jer je Kina njihov najveći proizvođač. Svet je preplavljen kineskim baterijama i solarnim ćelijama, a Kina kroz aktivne kapacitete i one u izgradnji ima više zelenih kapaciteta nego sve ostale zemlje sveta - zajedno (https://economictimes.indiatimes.com/small-biz/sustainability/china-building-more-wind-solar-capacity-than-rest-of-world-combined-report/articleshow/111652019.cms?from=mdr) . Takođe, Amerika je izgubila mesto koje je decenijama zauzimala kada je reč o najvećim tehnološkim inovacijama. Sada Kina predvodi svet u 37 od 44 najvažnijih novih tehnologija. (https://www.theguardian.com/world/2023/mar/02/china-leading-us-in-technology-race-in-all-but-a-few-fields-thinktank-finds). Berza je u kontinuiranom haosu, a da se stvari ne popravljaju već idu nizbrdo pokazuje i podatak da je protekla nedelje najgora na Vol Stritu u poslednjih tri meseca (https://www.cnbc.com/2024/07/18/stock-market-today-live-updates.html). Potpuno razumem da neko ne može da shvati ove tendencije jer prevazilaze njegove lične afinitete, neko pak neće da ih shvati jer mu dnevno politkanstvo ne dozvoljava takav luksuz i zaklanja mu vidno polje, ali ovi brojevi i ove činjenice neće nestati sami od sebe jer neko ne želi da ih vidi pa zatvara oči pred njima, Pa ako imaš najveći dug koji jedva servisiraš jer su ti ekonomija i finansije u fazi propadanja, ako beležiš sve lošije rezultate na polju bezbednosti, ako tvoja vojska ne može da izađe na kraj čak ni sa nekakvim Hutima u sandalama, ako građani najdirektnije iskazuju da ne veruju u institucije tvog sistema i kad ti pred vratima umiru kao muve od droge, bede i bolesti (pa kogresmeni moraju da preskaču narkomane i beskućnike na putu do Kongresa), kad si Kini prepustio lidersku poziciju u zelenoj tehnologiji i inovacijama - kojim rečima možemo da nazovemo stanje nacije?