Nek grmi jako

Rade bolji igrač sa boljom karijerom, Meite nako ko nam možda više leži kao bolji trkač i fizikalac koji zna i lopte. Nećemo pogrešiti u oba slučaja, samo da Miloje ne parkira autobus... Jer parkiranim autobusom ni Bog ne može da upravlja.

Kako da ne pominjemo mržnju kada ona devojka urla i cvili u žalosti što Tramp nije ubijen, kao da je njoj neko ubio brata?!? https://www.facebook.com/watch/?v=1036473104661602 Pa to nije ni sažaljenje ni prezir, već mržnja par ekselans... Dovoljno je otići na komentare na mrežama povodom tog atentata i videti koliko je zaista sati, budući da su prve reakcje u najvećem delu slučajeva i one najiskrenije. Situacija je grozna po tom pitanju i ne postoji verbalna gimnastika koja će je ulepšati, kao što još nije izmišljen filter koji će ulepšati sliku svinja dok se valjaju u blatu. Jer, mis Pigi je i dalje svinja čak i kad joj u Mapetima stave karmin na usne.

Kako Vučić da bude za EU i US faktor stabilnosti na Balkanu ako ga ne naoružaju i ako Srbiji ne uzmu milijarde za to naoružanje?! Izem ti taj faktor stabilnosti bez rafala... Po jednima, u vreme kad se svi užurbano naoružavaju nije ni logično da Srbija ne bude deo tog trenda, dok po drugima Vučić i nije baš imao previše manevarskog prostora kojim bi se polsužio da bi odbio tu vrstu saradnje sa Francuskom. Podmirio je i Kineze na rudarskom istoku Srbije kao i sa Ling Longom i Smederevom, i Ruse sa rudnom rentom i energetikom, i Francuze sa aerodromom, energanom i sada sa rafalima, Nemce i još ponekog sa litijumom, Amerikance sa svačim po malo... A i pitanje je da li bi Vučić uopšte smeo da kupuje avione od Makrona da Amerikanac nije rekao i jednom i drugom - all right. E to je stabilokratija na način da ga svi živi koji se pitaju nešto u svetu gledaju kao partnera, pa sa nama može da radi bukvalno šta mu se prohte.

Mi to ovde imamo sa našim predsednikom, koji nam namenjuje široki spektar epiteta, sa krovnim sadržajem po kome smo mi neke ustaše i strani plaćenici (kao što je pola Amerike danas prorusko Putinovo stado u očima njihovih protivnika), tako da smo naviknuti da šef države pola svoga stanovništva ne može da gleda očima. Ali kad je reč o Amerikancima, hejt je zakačio neki poseban nivo, koji može da se vidi u onom čuvenom klipu kada devojka, plavuša koja ima oko 20 godina, kuka i zapomaže u svojim kolima zato što je onaj lik promašio Trampa i što ga nije ubio, a takvih sadržaja ima na tone na mrežama. Što mi zapravo daje neku novu perspektivu u namerama da se ukine Drugi amandman, jer ako nekoga već toliko mrziš, u krajnjoj perspektivi se pojavljuje i želja da ga eliminišeš. A veoma je teško eliminisati u tom smislu onaj deo Amerike koji podržava Trampa, jer njegov prosečni glasač ima tri puške, od kojih je jedna automatska, sedam pištolja i onoliko bombi koliko je imao i Boško Buha... I nema problem da puca u bilo koga ko namerava da mu nepozvan uđe u dvorište sa nekakavim lošim namerama. edit Dopala mi se i paralela Gluvog glamočkog kola sa stepovanjem. To je, recimo, duhovita opaska i ne liči na banalnu uvredu, već na dobro zezanje.

Ma ne, Ters, generalno govoreći, ni Šešelj nije vređao Amerikance i ismevao ih na način na koji se vređaju i ismevaju glasači repsa. I to ne traje od juče, niti samo tokom ove kampanje, nego još od Trampove pobede 2016. godine, kada su protivnici takvog razvoja događaja ocrnili američke glasače na pasja usta, kao da je reč o hitlerjugendu ili SS trupama... Kada bismo sabrali sve te uvrede, naravno ne samo ovde nego na svim mrežama, forumima, podkastima etc, dobili bismo zaleđeni okean antagonizma prema milionima Amerikanaca, što nije bio slučaj ni u vreme bombardovanja, kada je mržnja bila mahom i u najvećem delu usmerena na rukovodstvo SAD, a ne na narod koji ih je izglasao.

Ovde se lošije komentarišu Amerikanci, naravno onih 70 miliona koji su glasali za Trampa, nego u u Drugom dnevniku Radio televizije Beograd tokom bombardovanja Generalno, urednici tadašnjih Miloševićevih medija pokazali su mnogo manje inventivnosti u vređanju Amerikanaca, a da su imali ove stranice kao podlogu i mentalni vodič kroz šumove uma, opleli bi i oni još jače po Amerima. Ili njihova mržnja u odnosu na, iz njihovog ugla, tadašnjeg neprijatelja jednostavno ne može da se meri sa osećajem koji se ovde gaji prema Trampistima i Magašima... Šalu na stranu, jer đavo je odneo šalu kada se vidi koliko je tamo društvo podeljeno. A običan narod do zuba naoružan.

Nakon završenih konvencija, kampanje ulaze u novu etapu u kojoj ih čekaju nova iskušenja. Neka od njih opisuje WSJ u tekstu Democrats Jump for Joy but Could Head Back to Earth: Many inside the Harris cam belive they can ride the magic carpet od left-leaning media bias. But Cinderella stories get stale fast in our social-media-driven, short-attention-span world... And when they do, the media looks quickly for the counternarrative. The worm always turns: when it does, no reporter wants to be lef behind. Reč je, dakle, o jednostavnoj činjenici po kojoj je najveća vrednost bilo koje kampanje - sam kandidat. Pa ako kandidat nije organski, ako mahom čita sa telepromptera, koji se u našem slengu naziva i "idiot", biće mu mnogo teže da glasačima prikaže vlastite vrednosti i ono za šta se zalaže. Kampanja Kamale Haris, u očiglednoj nameri da je zaštiti od javnosti tako što neće dozvoliti da izađe iz zone telepromterskog komfora, sad udara u drugačiji zid, budući da moraju da pronađu neki drugi način kako bi od sintetičke, skoro pa AI kampanje, stvorili nešto što barem liči na organsku kampanju. To svakako neće biti namešteni intervjui, poput ovog jedinog koji je emitovao CNN i koji je svakako više predizborni spot i krindž propagandistički akt nego novinarstvo u svom izvornom smislu, zbog čega ta kuća i ima užasno slabu gledanost u SAD u poređenju sa njenim zvezdanim danima. Sada, kada je medeni mesec njene kampanje na izmaku nakon konvencije Demokratske stranke, a pred ulazak u sam finiš izborne trke koji počinje od septembra i trajaće dva meseca, ostaje nam da vidimo da li će njen tim pronaći način da glasačima pokaže u šta ona zaista veruje, koji su joj planovi i kako namerava da ih ostvari... A da ta vrsta bondovanja sa glasačima ne bude obična generička opcija koja više liči na skriptovani rijaliti šou, nego da barem zamiriše na stvaran život. Stvaran u smislu u kome je stvarno da će Kamala Haris dobiti sigurnosne kodove za lansiranje nuklearnih raketa ako pobedi na izborima, i to u vreme kad mnogi koriste nuklearne pretnje u svakodnevnoj retorici, a glasači barem zaslužuju da znaju kome daju te kodove u ruke (nekada su ih dali i Trampu i barem znaju kako su tada sa tim prošli, jer ne da nije ništa tu zabrljao, nego nije pokrenuo ni neki običan rat, a kamoli nuklearni).

Ligaški je format, igra se nešto manje od pola godine, ekipama može svašta da se desi tokom vremena... Nekom će da legne taj period, neko će ući u probleme, neko će se raspasti. Samo da budemo okej i da držimo nekakav kurs, pa ćemo videti. Ima osam utakmica, sasvim dovoljno da se iskoriste sve čari ligaškog sistema ako mi ne budemo ti koji će se dezitengrisati. Još ako bude i nešto sreće, naročito u Italiji gde Inter i Milan jesu favoriti, ali svakako ne kao što bi to bio Arsenal ili Bajern, možda ispadne kako se sada retko ko nada. Pritisnu te, ti se odbraniš, uvališ im neku kokošku i ćao - zdravo... Pa svi se sećamo poslednjeg dvomeča sa Milanom, gde uopšte nismo bili u podređenom položaju. Najveća nam je boljka što kroz domaću ligu nemamo dobru konkurenciju i što iz jedne brzine prelaziš u višu u kratkom vremenskom roku, i tako ukrug. A sa druge strane, protivnici imaju težu konkurenciju i više se troše u njihovim prvenstvima, svakako su veća i fizička i psihička opterećenja pa će neko verovatno da nas doćeka kao izduvani balon ako su prethodno igrali neki domaći derbi ili neku važnu prvenstvenu utakmicu. Imamo određeni kvalitet, pa ako održimo svlačionicu i budemo pozitivno naloženi, uopšte nismo bez šansi.

Nama uvek nešto na kraju zafali, pa ne možemo da uđemo u sezonu sa baš punim plućima. Tako je i sad sa ovom situacijom oko Petruševa, sa kojim bismo prosto bili jači za još jednog kvalitetnog igrača... Ili, što bi rekao Kari Pešić - bolje su dve velike baklave nego jedna mala. Ali ako se Daum otčepi i odigra kao u Italiji, uz minute Kalinića na četvorci, možda ćemo i moći da izguramo uzbrdo.

Mi ne možemo sa sigurnošću da znamo da li je Zakerberg agent ove ili one službe, ali zahvaljući pismu koje je uputio kongresnom komitetu sada sa sigurnošću znamo da su ga iz Bele kuće pritisli da blokira sve unose i sadržaje o Hanteru Bajdenu, njegovom lap topu i Burismi. It’s since been made clear that the reporting was not Russian disinformation, and in retrospect, we shouldn’t have demoted the story, jasno je naveo u pismu komitetu. (https://www.politico.com/news/2024/08/26/zuckerberg-meta-white-house-pressure-00176399) Ono o koroni obaška, jer nije samo on blokirao sadržaje koji su se kosili sa zvaničnim narativom, opet zahvaljujući pritisku američke administracije, ali ovo za Hantera Bajdena je gore ako čovek nije saradnik američkih službi... Jer kad si saradnik, taj proces je dvosmeran samim pristankom na saradnju, dok kad nisi saradnik a opet te nateraju da budeš deo političkog zataškavanja u prediznornoj kampanji, onda to bazdi na - totalitarizam. Pa budući da nemam Telegram, trebalo bi da me zaboli ćošak za sudbinu te platforme, ali mi ipak savest nalaže određenu dozu simpatije za nešto što je zabranjeno u Kini i Iranu... Kao što mi ta ista savest nalaže da prezirem i Fejsbuk i one koji su naterali Zakerberga na to da ta platforma robovski služi nečijem narativu i ideji da se ućutkaju svi disonantni tonovi.

Ma to je meni bezveze. Ovde sam se izjasnio za Desantisa još pre dve godine, i što bi me boleo čošak šta neko misli o mom izboru. Pa ako si za Šešelja ili Domovinski pokret, kaži to kao čovek, a nemoj da se skrivaš i lažeš samog sebe. Pa kad ja kao Srbin nemam ništa protiv toga da Hrvat glasa za DP (pa ne, najbolje da će da glasa za Vučića), ne znam zašto je neke od njihovih glasača sramota da to javno iskažu. Evo, baš sad gledam šta će biti sa Penavom jer me zanima kako se neki pokret ponaša kad uđe u vlast, a čekam da počne i Bujica na Z1, jer će biti žestoko to oko DP.

Ma naravno da će dati kodove čim mu pokažu fotke Asanža tipa - nekad i sad. Jer ako to ne učini, može da mu se desi da gleda uživo grofa Monte Krista ili čoveka za gvozdenom maskom, pošto je u francuskom nasleđu da zatvore nekoga i da onda bace ključ. A u nekom intervjuu je Durov pričao kako su uvek i svuda oko njega agenti raznih obaveštajnih službi. Čim sleti na neki aerodrom, odmah ide odvajanje u sobičak i tretman kao što je Severina imala na prelazu Batrovci... Čak mu je CIA došla u neku kuču koju je iznajmio u Americi, da ga pitaju kako je, kako mu ide, da li je zadovoljan životom... Mislim, sve je ukazivalo da će neko da ga makne, čak je i čudno što je ovoliko pretekao. Drugi su bili samo brži od Putina, koji je sigurno takođe hteo da ga se dočepa. Tako je to u svetu koji se diči "slobodom govora".

Jeste, pričali smo o tome pominjući i neke balkanske primere, prilikom kojih su određene ličnosti i stranke neretko prolazili bolje na izborima nego u anketama samo zbog toga što je glasače bilo sramota da priznaju kome ide njihova naklonost. S tim otklonom da su national polls pred izbore 2016. godine pogodili maltene u glas da će Hilari imati oko 2 miliona glasova viška, ali je ipak poražena gubeći neke sving države. Tako da je Kamala definitivno danas favorit... Umereni, ali ipak favorit. Što se pak Zakerberga tiče, budući da i svoju decu učim da je neprihvatljivo cinkarenje drugara, isto mislim i za ovo što je on uradio pominjući koronu dok denuncira vlastite drugare. Ali oni koje je cinkario sada ne mogu da mu odgovore na način na koji obično odgovore oni koje neko cinkari i da ga istresu iz gaća, jer imaju preča posla.

Medeni mesec je završen, kreće priča među demisima tipa - hel, možda i ne stojimo baš najbolje pred izbore (od 5.30) A Njujork Tajms objavljuje u istom ritmu, referišući se na medeni mesec Kamale Haris: Democrats are bent on making the word happen. But joy is not a political strategy. Being our joyful Momala is not going to win the election https://www.nytimes.com/2024/08/20/opinion/kamala-harris-democratic-convention.html Pri tome, čak i saveznici Bejdenove administracije, poput Zakerberga, puštaju probne balone kako bi se eventualno nagodili sa Trampom ako on dođe u Belu kuću, pa cinkare Bajdena i njegove saradnike da su zataškavali podatke o kovidu vršeći pritisak na Fejsbuk. Zamislite kako bi bilo kad bi Informer cinkario Vučića po bilo kom pitanju? To bi svakako izgledalo kao početak njegovog kraja... A Zakerberg je dovoljno pametan da ne stavi sva svoja jaja u jednu korpu.

Putin je bitan u ovoj proči samo zbog pretpostavke da bi on koknuo Durova da može, a ne hapsio kao Makron. Jer nije dovoljno to što mogu svi da koriste Telegram, treba imati kontrolu nad kodovima... A lik nije dozvoljavao da ga niko pritisne sve dok nije napipao mardelj u Francuskoj... Sad će morati da legne na rudu, ako želi da ne prođe gore nego Asanž. I neka se spremi Mask. On je sledeći.

Ona je prazno odelo, nema tu šta da se ni piše. Mogli su da umesto nje stave hologram ili veštački integrisanu AI voditeljku radio emisije, koju koriste Belgijanci na stanici Nostalgie, i bio bi isti učinak sa generisanim govorima koje joj pišu drugi i koji ne služe ničemu. Ako ipak nekada dozvole da je u nenameštenim intervjuima pitaju novinari o ekonomiji, finansijama, Ukrajini, o načinu na koji će da se suprotstavi Siju i ajatolahu u Iranu, ili ogromnim brojevma stope kriminala u SAD, možda i čujemo kako namerava da se suoči sa činjenicama koje razdiru državu i dovode do toga da najzaduženije stanovništvo u istoriji kreditnih kartica ne veruje ni institucijama, ni političarima ni medijima. Ali zasad je drže okruženu neprobojnim zidom koji zaustavlja javnost da sazna koji su joj planovi, kao što je bio onaj zid kojim su štitili konvenciju demokrata u Čikagu braneći Amerikancima koji nisu delegati da uopšte priđu hali, dok su istovremeno protiv zida na granicama. Pa tako ilegalni imigranti nemaju prepreku u vidu zida da uđu protivpravno u SAD, dok glasači i zainteresovani udaraju u zid u Čikagu kada žele direktnu korelaciju sa predstavnicima svoje vlasti.

Ako nema dovoljno ljudi, moraju da se brane mašinama. Što i jeste budućnost ratovanja jer je sve manje onih koji bi uzeli pušku i otišli na front da se bore. Tako možemo da očekujemo u budućnosti odrede vojnika tipa Robokapa, ili onih robota iz Terminatora... Mora nešto da zameni ljude ako ljudi ne žele da ratuju.

Modi i Zelenski se izgrliše kao braća rođena, iako Indija nije uvela sankcije Rusiji, iako je ruski partner u Briksu i iako indirektno finansira ruske ratne akcije kao jedan od najvećih kupaca ruskih energenata. Time je zaokružen spoljni utisak na te posete Rusiji, Poljskoj i Ukrajini, gde su Modija svi primili sa izuzetnim poštovanjem i još izuzetnijom demonstracijom naklonosti kroz jasne reakcije prisnosti. Pitanje je da li u svetu postoji još neki lider koga bi sve tri države primile na takav način... Verovatno ne, pa zato Indija s punim pravim cilja da bude deo ekipe za pregovaračkim stolom kada se bude zaključivala sudbina ovog rata.

Kenedi se povukao iz trke i pružio podršku Trampu. Kenedi je u Feniksu rekao da je Demokratska partija "vodila kontinuirani pravni rat i protiv predsednika Trampa i protiv njega“, te "sprovela lažne predizbore“. On traži od sving država da uklone njegovo ime sa glasačkog listića jer ne želi da bude "spojler", a ostaće na glasačkom listiću u državama koje smatra "crvenim" ili "plavim". To je prvi put da je neko iz porodice Kenedi, čije su generacije bili lideri Demokratske stranke, pružio podršku republikanskom kandidatu,

Poslednju izjavu u smislu ratne akcije koju bi Rusi mogli da sprovedu protiv NATO članica dao je juče holandski admiral Bauer, a prethodno je takvu mogućnost najavio Pistorius, kada je pričao zašto Nemačka mora da se naoruža i pripremi za rat. Ali to je potpuno besmisleno u svetlu akcije u Kurskoj oblasti, gde su se Ukrajinci prvih nekoliko dana šetali kao da su izašli na korzo, slikali se i pravili selfije u naseljenim mestima i pobadali zastave bez ikakvih problema. Pa pošto Rusija ne može da odbrani ni vlastitu teritoriju, iz koje posle mora da iseljava vlastiti živalj, šansa da će sutra da napadnu na nekom drugom mestu osim u Ukrajini ravna je - nuli. Ali verovatno je trošenje para poreskih obveznika na novo naoružavanje, u vreme kada ekonomija klizi ka kanalu, lakše afirmisati kada se prethodno stanovništvu ulije primitivan strah u kosti pričama - evo idu Rusi, samo što nisu stigli i do vaših vrata... A realnost i svakodnevica pokazuju nam da je to nemoguće. Jer Rusi ne idu nigde, osim što poput puža puze po Ukrajini.

Vrte se ukrug, što će se nastaviti ako se ne desi neka ogromna promena. Upad u Kursku oblast dokazao je, kako smo ovde primetili još prvog dana kada se to desilo, da Rusija nema kapacitete da odbrani svoju ogromnu granicu. On je zapravo pokazna vežba da i druge NATO države mogu da učine nešto slično ako ih situacija bude nagnala na to, a tu poruku su primili i sami Rusi. Pa osim ako ne izgube sasvim razum, to će ih naučiti da je nemoguće pokretanje bilo kakve vojne akcije u odnosu na neku drugu zemlju kad tvoje granice zjape nezaštićene, pa stoga sve te kuknjave kako će Rusi da napadnu Moldaviju, baltičke zemlje ili čak neku treću stranu možemo slobodno da bacimo u kantu za đubre. Oni će nastaviti da napadaju tamo gde i sad napadaju, zauzimaće metar po metar tamo gde mogu, drvo po drvo u nekim šumama i žbun po žbun, i to će se otegnuti dokle god neko, spolja ili iznutra, ne kaže - okej, sad je dosta. Zasad, međutim, to nije slučaj i kraj se zato i ne nazire... Čak ni početak kraja.

Kad bi Milojeviću ponudli Hamesa Rodrigeza, koji je kao slobodan igrač u pregovirma sa Rajom Valjekanom posle dobre sezone u Sao Paolu i dobrih nastupa na Kopa Americi, on tačno ne bi znao šta će sa njim. Jer njemu igrač koji igra iza špica, u predmetnom slučaju Ivanić, stoji uvučen protiv velestrašnog Bodea u blok na dvadesetak metara od gola, a razlika u linijama do špica bude i preko 30 metara kad se odbranimo i krenemo da izlazimo iz bloka. Njemu bi i Maradona bio malo od koristi kad linije tima uvuče u krilo golmanu jer se boji da izađe visoko protiv prosečnog evropskog tima, pa izgledamo kao Mladost iz Lučana kada dođe na Marakanu.

Mađari se mačuju sa Briselom i nisu ni za upoređenje sa Poljskom, koja je ozbiljan igrač i u ozbiljnim NATO planovima za budućnost. Na kraju krajeva, Modi je sada u Poljskoj, a ne u Mađarskoj, jer i Indija zna odakle vetar može ozbiljno da zaduva i kakve su karte dobili Poljaci u ovoj ruci pokera, kao mogući najjači novi sanitetski tampon u odnosu na Ruse. Pa ne, stvarno, zašto Modi, koji sa sobom nosi predlog mirovnog plana, ide pored Rusije i Ukrajine i u Poljsku? Zašto je Poljska bitna za taj mirovni plan a ne, recimo, Rumunija, Slovačka ili Mađarska? Što nije otišao i u Bukurešt, Bratislavu i Budimpeštu, nego samo u Varšavu kada je reč o potrebi da se mirovni plan predstavi okolnim zemljama? Pa zato što danas, kada je zvanična Varšava magnet za naoružavanje, uporediti Mađarsku i Poljsku u vojnom smislu je kao uporediti rahitičnog hrčka sa lavom.