Nek grmi jako

... i tako dalje, i tako dalje. Sve to izrečeno je na Pinku, a ovo je samo najmanji uzorak iz obične pretrage. Kako bilo, drago mi je što smo džentlmenski i na pravi način zaključili tu polemiku nalazeći barem najmanju zajedničku podveznicu kada je reč o TV propagandistima, koji uvek napadnu na najgore načine političkog protivnika. U slučaju SAD, neodlučni su to prepoznali, zato Bajden i gubi tu kategoriju glasača za osam procenata. Sad možemo na miru da se okrenemo ka Nensi Pelosi, internoj anketi Demokratske stranke ili nečemu drugom što je najjaktuelnije.

Možda bi neko mogao da pomisli da je Nensi Pelosi izlapela i ne zna šta govori, ali njene reči su posledica ankete koju finansiraju najveći demokratski donatori, a koja pokazuje da predsednik Džo Bajden gubi tlo pod nogama od bivšeg predsednika Donalda Trampa u 14 ključnih država, uključujući pet koje je Bajden okrenuo protiv Trampa u 2020: Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu. Takođe je ranjiv nakon debate u Koloradu, Minesoti, Mejnu, Novom Meksiku, Virdžiniji i Nju Hempširu. Čak i u Njujorku, gde je Bajden do pre izvesnog vremena imao ozbiljnu dvocifrenu prednost, ona je sada prema podacima Demokratske stranke pala na oko sedam odsto, što od čisto plave države sada pravi izborni battleground. Što se tiče procenata glasača koji se opredeljuju za Bajdena u neodlučnim državama, oni su na najnižem nivou od početka kampanje do danas, uz pretpostavku da će i dalje padati, zbog čega rukovodstvo stranke i traži od Bajdena da se povuče i prepusti mesto nekom drugom ne verujući u preokret. Pa tako prema internim anketama Demokratske stranke Bajden u Arizoni ima 37 odsto glasova, u Džordžiji, Mičigenu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini - 40, u Viskonsinu 38, a u Nevadi - 42 odsto. Moja malenkost, prateći ankete samo onih istraživača koji imaju referencu, mesecima nagoveštava ovakav razvoj događaja kada se brojke pretvore u stvarnost, a sada, dakle, i Pelosi shvata odakle vetar duva... Jer sa svim tim brojevima bespredmetno je nekome objašnjavati koja čarapa ide na koju nogu.

https://edition.cnn.com/2024/07/17/politics/nancy-pelosi-biden-conversation/index.html Kad je došlo do toga da je čak i Nensi Pelosi ukapirala ko će da pobedi, sada teško da neko može da kaže da nije znao kakav će biti ishod i kakva je zapravo politička stvarnost.

Ne sporim vam, draga Helena, potrebu da se referišete na moj skroman upis koji je sadržao činjenice o Putinovom napadu na Krim dok je Obama bio u Beloj kući, te invazije na Ukrajinu za vreme Bajdena, kao i napad na Izrael, dok u doba Trampa ništa od toga nije bio slučaj. Čak vam ne sporim ni pravo da za to okrivite neke domare u Beloj kući ako to želite, a sve sa namerom da opovrgnete očiglednu simbiozu između Bajdenove administracije i ratnih sukoba u njegovom mandatu, kojih nije bilo za vreme Trampa. I ne samo da mi je drago kad naiđem na takve tonove, već vam se i zahvaljujem pošto ste neke redove moje malenkosti preporučili vaskolikom srpstvu, što je na ovom mestu zaista raritet, jer je više neprimerenih tonova u odnosu na tako primerene i fino odmerene kao što su vaši. Zaista mi imponuje to što pomno iščitavate te moje skromne redove i na njih ne samo da reagujete, već pravite i inverzije, i to u vreme kad skoro niko nikoga i ne sluša, a kamoli da ga čita. I zahvalan sam vam na tome... U nadi da ćete mi nekada pružiti pravo na revanš, pa da se i ja nekada referišem na neki vaš izvorni stav, a ne samo da vam odgovaram kada me kvotujete, i to iz poštovanja prema energiji koju uložite čitajući moj post i onoj koju uložite kada na taj post odgovorite.

Vučić može samo u istu rečenicu sa Bajdenom kada je reč o progonu političkih neistomšljenika, medijskoj propagandi i uništavanju zemlje i naroda. Tu su u egalu. Takođe, Vučić je taj koji i posle 12 godina na vlasti plaši narod pominjući kako je neko vladao pre njega, kao što Bajden plaši SAD pominjući bivšeg predsednika. Te paralele su očigedne i nesporne. Samo što to Bajdenu više neće proći. Ide deda pa-pa. A doći će i Vučićevo vreme za pad... Samo polako... edit I da, Srbi, prepišite slobodno ovaj post kad god možete i gde god možete... Biće mi čast. I hvala gospođi Heleni na preporukama, koje se retko viđaju na ovakvim mestima gde se ljudi mahom mačuju sa drugima, a ne preporučuju njihove postove svakolikom srpstvu.

Pa da, nisu lideri i vlasti krivi za ratove, krivi su oni koji nisu bili na vlasti i čitavi narodi. Nije bio kriv Hitler, ni Milošević, ni Bajden ni Putin, već Nemci, Srbi, Amerikanci, Rusi.... Kakav divna generalizacija i baš na mestu kada je reč o narednim predsedničkim izborima u SAD.

Za vreme Obamine administracije, Putin je napao Krim. Za vreme Bajdenove adminustracije, Putin je napao celu Ukrajinu. Za vreme Trampove administracije, Putin nije vojno i oružano napao nikoga... Bajdenovu administraciju obeležiće i napad na Izrael, koga niko nije napao na taj način kad je Tramp bio u Beloj kući, ali će Tramp ipak morati da se suoči sa tuđim ostavljenim fekalijama širom sveta. Jer kad dođe na vlast, Tramp će morati da vadi tuđe kestenje iz vatre i okončava ratove koje nije ni započeo, niti su startovali u njegovom mandatu, kada je sve bilo mirno. Ali pošto nije reč o Sport Biliju koji u svojoj torbici ima rešenje za sve muke sveta, negde će imati uspeha, negde neće. Neke procese će zaustaviti, poput navale horde ilegalnih imigranata i negativnih trendova u pogledu stope kriminaliteta, neke preokrenuti, poput američke energetske nezavisnosti, a neke unaprediti, poput ekonomije i finansija. Takođe, kada je reč o spoljnoj politici, biće u stanju da se suprotstavi iranskom maltretiranju čitavog Bliskog istoka, najpre kroz sporazum između Saudijke Arabije i Izraela, a zatim i kroz oprobanu izolaciju Irana, koja je već dala rezultate tokom negovog prvog mandata, kada Iran nije imao novaca ni sredstava da naoružava proksije. Ali neće moći da se konfrontira sa baš svima i da se prsi i protiv Rusije, i protiv Kine, i protiv Irana, jer nikome u modernoj istoriji nikada nije pošlo za rukom da istovremeno ratuje na tri strane sveta. Na ovom topiku često pominjnani Hitler je na najteži mogući način shvatio zašto je to kobno, a niko nije lud da ponavlja tu grešku. Zato će morati sa Kinom u prvo vreme da traži kompromis, a sa Rusijom možda i više od toga, kako bi odsekao najvećeg spoljnog partnera Kinezima. Neće moći ni da zaustavi proces dedolarizacije jer to sve manje zavisi od SAD, već od drugih narastajućih svetskih ekonomija koje žele da trguju svojim valutama, ili zamenskim, a ne dolarom. Kao što neće moći da zaustavi ni omasovljenje Briksa, jer ni na taj proces ne može mnogo da utiče. Ali da će i svetu i Americi biti bolje nego sa Bajdenom jeste logična pretpostavka. Ne zato što je Tramp neki božanski poslanik na zemlji i čudotvorac, nego što gore od ovoga, kada smo na ivici nuklearnog rata i nestajanja - jednostavno ne može.

Sad vidim da je samo dva puta u istoriji SAD nacionalni dug bio veći od GDP-a https://www.cfr.org/backgrounder/us-national-debt-dilemma Tokom Drugog svetskog rata i danas, za vreme Bajdenove administracije... Koliko treba da budeš gori od svih ostalih administracija da bi dohvatio takvo užasno dostignuće?! Pri tome, tokom aktuelne administracije snižen je kreditni rejting američkog duga tek drugi put u istoriji nacije, što najpreciznije pokazuje koliko je poverenje u one koji sada vode ekonomiju SAD. https://budget.house.gov/resources/staff-working-papers/us-debt-credit-rating-downgraded-only-second-time-in-nations-history Bravo, majstori.

Tramp svakako ne drži u šaci GOP proteklih osam godina, jer mu je stranka okrenula leđa 2021. godine, od najvećih zvaničnika do Foks Njuza do te mere da je čak do prošle godine bio debelo iza Desantisa na stranačkim anketama. A kako smo od te situacije došli do naverovatnog momenta koji ću prikazati na linku ispod, pitanje je više za aktuelnu administraciju, Belu kuću i medije koji im inkliniraju nego za GOP, jer nisam mogao da se opasuljim kad sam ovo video na CNN, budući da nisam znao da brojevi izgledaju baš onako kao u njihovoj analizi na osnovu internih predizbornih anketa Demokratske stranke:

Odete na Jutjub. Ukucate u pretragu "Zdravko Ponoš TV Pink". Pogledate Pinkove klipove kada je Ponoš objavio predsedničku kandidaturu kontra Vučića (dovoljno je samo tokom narednih nekoliko dana posle same objave kandidature), a zatim klipove MSNBC povodom promocije Vensa u GOP kandidata za VP. Zatim sednete za tastaturu, pogledate je u oči, a sebi u dušu, i kao pristojno biće, kakvo svakako jeste, kostatujete da li ima razlike između Pinka i MSNBC i kolika je ta razlika u predmetnim slučajevima Ponoša i Vensa, ako je uopšte i ima u propagandizmu. Onda se vratite na ovu našu skromnu prepisku, da je džentlmenski okončamo i zaključimo je u tonu logike, zdravlju i veselju, jer posle toga više neće biti potrebe za neke dileme. Veoma jednostavno.

Niki Hejli zakucala na konvenciji. Slam dunk.

Kvotujte celu rečenicu na koju se referišete, a ne da citat počinje malim slovom. Ovako prepiska gubi smisao. A što se tiče Vulina, uzeću slobodu da vas podsetim da je on deo vlasti u Srbiji, kao što je to Bajden u Americi, dok je Vens u tom smislu opozicionar aktuellnoj administraciji kojoj je oponent na predstojećim predsednički izborima. Zato je ta paralela nakrivo nasađena... I ako bismo već da povlačimo paralele te vrste, histerija povodom Vensa je ekvivalent histeriji koju ovdašnji režimski mediji i funkcioneri demonstriraju kad se pojavi neki novi kandidat koji izaziva Vučića i njegovu vlast, kao što Vens kao novi protivkandidat na GOP VP tiketu izaziva Bajdena i Haris. Tu skoro da i nema razlike između Pinka i MSNBC.

Senator Menendez progašen krivim za konspiraciju, mito, trgovinu uticajem... To je bilo očekivano od onog trenutka kad su ga demsi pustili niz vodu i kad su ga se odrekli, pa je reizbor za Senat tražio kao nezavisni kandidat nakon višedeceniskog obavljanja javne službe kao uticajan lider demokrata.

Lik je primio metak, ustao i krvav podigao pesnicu uvis. Tu su izbori za predsednika SAD završeni, osim ako ga ne ubiju do novembra. Mogao je da izabere za VP bilo koga, ništa to ne menja što se tiče konačnog ishoda glasanja. Ali gledajući iz pozicije repsa i većeg dela neodlučnih, koji sa osam pp razlike daju prednost Trampu u odnosu na Bajdena, čim kontra tabor poskače sa histeričnim izlivima emocija u odnosu na JD Vensa, to znači da je GOP izborni štab doneo ispravnu odluku.

Izvinite, dignitet mi stvarno ne dozvoljava da se obazirem na priče da je neko iscenirao da ga metak pogodi nekoliko centimetara od razvaljivanja glave.

Imamo zvaničan izveštaj u kome jasno stoji da je jedan policajac video atentatora pola sata pre pucnjave, i obavestio pretpostavljene o njemu. Drugi policajac ne samo da ga je video i obavestio nadležne takođe pola sata pre atentatata, nego ga je čak i slikao telefonom... Nekoliko posetilaca mitinga su isto videli atentatora, slikali ga i snimali, što vidimo na društvenim mrežama, pošto su prethodno obavestili policiju... I kad neko pita, kako je moguće da je Tramp pušten na binu i pored tih upozorenja, i to pola sata nakon što je prvi policajac prijavio sumnjivu osobu, uvek se nađe neko da zavapi - evo teorije zavere. Pa to nije bre teorija zavere, već zdrav razum i logika koja je razumljiva i osnovcima.

Koliko su stratezi Trampove kampanje sigurni u pobedu pokazuje i to što ga nisu nagovarali da izabere za VP ženu, afroamerikanca ili senatore neke od sving država, kako bi na osnovu potpredsedničke nominacije dobili neke glasove, Ma jok, izabrali senatora iz Ohaja gde Tramp lagano vodi sa 10 pp prednosti.

Tačno sam znao da će biti Džej Di Vens istog trenutka kada se saznalo da Rubio neće biti VP. I ako uzmu izbore, i ako Tramp preživi mandat, ima da stane uz Džej Di Vensa kao sledećeg predsedničkog kandidatat repsa, a Desantis će opet da izvisi... GOP time pravi zaokret i kreće pravo na radničku klasu kao najveći bazen glasačkog tela, što će se videti u kampanji kada Džej Di Vens bude govorio na radničkim mitinzima i pred plavim kragnama ne samo u svojoj državi, već i u Pensilvaniji, Mičigenu, Virdžiniji i Nju Džersiju. Ne treba zaboraviti i da je Tramp ovim pokazao da nije osvetoljubiv, jer je JD Vens bio ne običan never trampista, već pripadnik teške kategorije napadača na Trampa. Nadam se da demokrate ni u ludilu neće pristati na TV duel Kamale Haris i JD Vensa, jer od nje ne bi ostali ni dugmići pošto je on jedan od najboljih govornika među svim US senatorima.

Opet je moj kandidat kod gopovaca za VP izvisio. Rubio neće biti Trampov izbor za potpredsednika, pa oba moja kandidata iz Floride, i Desantis i Rubio, neće biti na ovogodišnjim GOP tiketima. Sad mi je svejedno, mogu da izaberu i Džej Di Vansa, koji je od never trampiste postao njegov gorljivi pratilac.

Gledam sad topike za četiri dana završne GOP konvencije, prvog dana je ekonomija, drugog dana bezbednost, granice i kriminal, trećeg dana unutrašnja društvena pitanja i četvrtog dana diplomatija. Taj redosled se inače poklapa sa najvažnijim predizbornim topicima koji su se izdvajali u anketama, a za očekivati je čak i da konvencija neće ploviti na jedrima atentata na Trampa, već da će akcenat biti na odgovorima za probleme koji muče zbirno najveći deo Amerikanaca. Jer, na kraju krajeva, kada neopredeljeni glasač dođe na biralište odlučiće lična percepcija njegovog vlastitog života, koja se ogleda u ekonomiji i bezbednosti, stanju u novčaniku, u mogućnosti otplate kredita, te da se deca pošalju na univerzitete, da mladi kupe nekretnine i započnu život... A ekonomski izveštaji i dalje pokazuju da se inflacija spušta sa bolnih vrhova poslednjih godina, ali visoke cene sa kojima se mnogi Amerikanci još uvek suočavaju u prodavnicama i dalje su glavna briga birača. Pa tako dok vladini zvaničnici hvale podatke koji pokazuju da je godišnja inflacija pala na 2,4% u odnosu na 40-godišnji maksimum od 7% u junu 2022, Amerikanci koji se sećaju koliko su plaćali za svakodnevnu robu pre samo tri-četiri godine ne osećaju veliko olakšanje. Kada se Amerikanci žale na inflaciju, računi za namirnice su na prvom mestu. Više od dve trećine glasača kaže da ih je inflacija najteže pogodila kroz veće cene hrane, prema istraživanju koje je objavio Yahoo Finance/Ipsos. To je više od 50 procentnih poena više od bilo koje druge kategorije, uključujući benzin, troškove prevoza i troškove stanovanja. Podaci o cenama iz američkog Biroa za statistiku rada pokazuju zašto kupci imaju pravo da budu zabrinuti. Pregled samo dva uobičajena artikla sa liste namirnica, jaja i mleka, otkriva snažan rast cena od januara 2021. do januara 2024. U januaru 2021, prosečna američka cena za paket jaja razreda A u američkim gradovima bila je 1,47 dolara. Četiri godine kasnije, ta cena je skočila 52,6% na prosečnu cenu od 2,52 dolara po tucetu. Između tih godina, maloprodajna cena za desetak jaja dostigla je vrhunac od 4,82 dolara u januaru 2023. Mleko je još jedna osnovna roba za domaćinstvo. Pre tri godine, u januaru 2021, prosečna cena punomasnog mleka bila je 3,47 dolara po galonu u gradovima SAD. Od januara 2024. cena je porasla za 13,2% na 3,96 dolara po galonu. Kada se prehrambenim proizvodima. koji su skuplji u odnosu na neka bolja vremena, doda cena gasa, te benzina i dizela, to sve jednostavno mora da bude indikator onoga što će se desiti na biralištima u novembru. Naravno, pratioce tvrdih struja sa obe strane neće zanimati ništa do izbornog obračuna sa drugom stranom, ali će neopredeljeni, koji uvek odlučuju ishod izbora i koji nisu ostrašćeni, stvari sagledavati iz drugačijeg ugla u odnosu na glasače koji su već doneli odluku ma šta da se desi do novembra. Tramp trenutno vodi kod neopredeljenih za oko osam procentnih poena... Ko milsi da cena jaja i mleka nema nikakve veze sa tim, biće na kraju iznenađen rezultatima izbora.

To kad Trampa nazovu Hitlerom je jasna hiperbola, pošto on definitivno nije Hitler. Čak najverovatnije nije ni rasista osim ako se rasizmom ne naziva favorizovanje zelene boje dolara, do koje mu je tokom života jedino bilo stalo kad je reč o bojama. On je zapravo živi prikaz izjave Brenča Rikija, koji je prilikom odluke da potpiše Džekija Robinsona kao prvog crnog igrača u MLB, zaprepašćenim saradnicima objasnio da dolar nije ni crne ni bele boje - zelen je. I zato Trampa ne zanima da li mu dolari stižu od belaca ili od crnaca, niti ga, sve dok ih ima u ogromnom broju, zanima da li su posledica biznisa sa belima, crnima, žutima ili ljubičastima... A sam je kriv što ga proglašavaju rasistom još od slučaja Petorice iz Central parka, kada je zahvaljujući činjenici da je ispao nepromišljena lajava budala navukao na sebe gnev crnaca... I koliko je tada politički zrak bio čistiji, a klima političke tolerancije na mnogo većem nivou, dokazuje i činjenice da tada niko nije pucao u njega iako je neki afroamerikanac mogao da ga mirne duše ubije nasred ulice, bez da se penje na neki krov, jer Tramp nije mao ni ovakvo obezbeđenje niti bi to očekivao. Za razliku od tih vremena, tokom administracije Bajdena dobili smo smrdljivu političku baruštinu, sa teškim oblacima punim sumporne kiše nad njom.

Zaista ne znam da li Tramp može nešto da reši, i šta može a šta ne može. Možda neko vidovit zna da li postoji osoba koja može da reši ovako sramotne slučajeve i blamaže u SAD, a mi, obični smrtnici koji nismo obdareni nadnaravnim sposobnostima, možemo samo da kostattujemo da li je nešto dobro ili jednostavno ne valja. Jer istu relativizaciju, po kojoj neko nešto ne može da reši, možemo da primenimo i na Ukrajinu, na Hamas, na Iran, na Kinu... Pa kad stvari krenu naopako, samo da se pomirimo sa tim jer Bajden to ne može da reši, a neće moći ni njegov naslednik kome ne verujemo i koga organski ne podnosimo. Naparotiv, demokratija je zamišljena tako što građani glasaju za političke partije i pojedince na osnovu njihovih dela i nedela... I neuspesi tog obima, poput činjenice da snajperista sa 200 metara neometan puca na bivšeg i verovatno budućeg predsednika, povlače sa sobom izborne konsenkvence na osnovu unutrašnjeg osećaja glasača da li su u toj zemlji bezbedni ili nisu. Veoma jednostavno.

Još jedna blamaža za državu i njene bezbednosne strukture. Atentator je došao na 200 metara od bine, popeo se na krov (onizak, a ne krov višespratnice) sa puškom, namestio se, nanišanio i pucao na bivšeg i možda budućeg predsednika SAD. Neometan... Pa ako ne mogu da sačuvaju bivšeg predsednika od ubilačkog akta nekog pojedinca, u slučaju da je reč o pojedinačnom izdvojenom činu a ne o planiranom ubistvu i angažovanom atentatoru, kako da se običan svet oseća bezbednim?! Osoba koja je došla na miting primila je metak u glavu i ostala na mestu mrtva, i nikom ništa?! I posle će neko da pita - a što su Amerikanci tako ljuti i šta im to smeta da glasaju za aktuelnu administraciju, koja gubi na svim predizbornim anketama...Bajdenove godine i kognitivne sposobnosti zapravo nemaju veze sa tim osećajem besa, već činjenica da je glava danas tako jeftina. Makar bila i predsednička.

Pokušaj ubistva Hitlera i nije neki pokušaj ubistva... Više je pokušaj očuvanja pristojnog političkog prostora u SAD. Zato i onakvi prvobitni naslovi u medijima koji su naklonjeni Bajdenu... Samo što nisu napisali - tako mu i treba. I ne bi mnogo pogrešili iz ugla kozumenata njihove propagande da su stavili takav naslov, budući da predstavljaju onaj deo političkog spektra čiji bi pojedini ešaloni bili srećniji da Tramp nije okrenuo glavu u odsudnom momentu. Čemu lažno prenemaganje i lažna politička korektnost, zašto biti licemer i ne priznati ono što je očigledno: danas mnogi tuguju jer je ostao živ, a mogli su lako da slave... Pa kad je bila onakva radost kod pojedinaca u baru u kome je Džim Garison gledao ubistvo Kenedija, uopšte nemam dilemu da bi danas mnogi skakali do plafona od sreće da je metak prošao drito ispod narandžaste ćubice, umesto što je samo pogodio uvo.