zoran59

Jao, mila majko... Necu da citiram pojedine postove, ispala bi citava stranica. Hvala vam. Pokazali ste se kao mocni i cvrsti ljudi kojima ne smeta da pokazu i neke emocije, necete tako ispasti "slabiji", sve je to normalno i ljudski. Ja sam mladi i novi penzioner, novo mi je sve to, imam vremena. I za raziku od proteklih 40-ak godina, mogu da rastegnem vreme. Kad opet dodjem u domaju, ima da se sa nekoliko vas nadjem, da zderemo i pijemo do kasno u noc. I ta domaja je fleksibilna, ja sam iz ex-Yu i ne hebem te neke nove granice. Ne znam kako cu doci. Brat mi nudi svoj BMW 1200GS, motorista. Najbolji prijatelj mi daje Ford Focus, a ima i Citroen Dianu koja je skoro pa moja - pre okruglo 30 godina sam mu uradio generalku, stavio nove cilindre i klipove. Circa '79. se na "Majskom susretu motorista" u Osijeku pojavilo 29 momaka iz Subotice, stvorio sam neka prijateljstva, cak sam do nedavno mudrovao da kupim kucu i penzionisem se tamo. Strasni decki, neki jos uvek voze. Za popizdit', ali je stvarno lepo kad covek ima izboir.

Kome dosadjujem, neka preskoci. Ipak je deo naslova teme "secanja". Hteo bih da objasnim svoju zivotnu vezu sa BMW motociklima. Deci nista ne znaci, to je svakodnevica, a matorcima izgleda kao hvalisanje jer je to u Jugoslaviji bio luksuz. Ispasce kao neki esej, podugacko, pa kazem - koga ne zanima, neka preskoci. Bice cak i "politike". Jebiga, mi matorci gnjavimo pricama od nekad. Deda, rodjen 1911., je bio ratno siroce. Otac mu je poginuo u WW1, a majka umla od tuberkuloze. Postao je sluga kod drugih seljaka. Tako je dospeo kod seoskog kovaca i dogovorio - u radno vreme, bice segrt u radionici, a ostatak dana sluga. Spavao je na senu, u stali. Imao je 15 godina kad je polozio majstorski ispit, za kovaca. Ta beda njemu ambicioznom nije bila dosta pa je pobegao i zaposlio se u Shell rafineriji (danasnja INA) u Sisku. I tamo je ucio i ubrzo polozio majstorski ispit prvo za varioca a onda za masinbravara. Kao "bogat" covek, kupio je bicikl. Vozeci do posla kroz selo, zapela mu je za oko moja baka i nekako ju je zaprosio i ozenio. Zivotnim putem, onako siromasan, postao je komunista. Bio je jedan od organizatora famoznog strajka u Shellu 1936. i fasovao zatvor i otkaz. Nakon toiga, selio je po Kraljevini "trbuhom za kruhom" i tako je moj otac rodjen u Beogradu 1938. a deda je radio u zelezari u Niksicu, CG, i kupio svoj prvi motocikl, NSU Quickly, polovni, iz '36. Onda je dosao rat. Deda se prikljucio kao partizan i izasao kao major OZNe. Demobilisao se rane '48-e, taman pre rezolucije Informbiroa i razlaza sa Rusima. Kao partizanski kadar i predratni komunista, dobio je posao kao direktor IKOM-a (Industrija i kovnica Oreskovic Marko). Tamo su se, medju ostalim, pravila sva odlikovanja i znacke itd. u SFRJ. Pojma nije imao, seljacko dete i komunista, firmu je vodio predratni kadar, par prezivelih Jevreja, a deda je "vodio firmu" hodajuci po partijskim sastancima. Ali, tako je dobio pristup tada najmodernijim masinama - svas-aparatima, glodalicama, drebankima i svasta, ni ja ne znam. Nekako je nabavio Matchless 600 koji je ostavila neka saveznicka vojska u WW2. Nekako ga je sredio i sredjivao do smrti, 1969., praveci delove od nule, izlivajuci ih u improvizovanim kalupima, fino ih obradjujuci na tim nekim masinama. Uspeo je i da napravi finu kucnu radionicu, gde sam i ja ucio. Ja sam slucajno, nezeljeno dete. Majka nikada nije ni zavrsila srednju skolu. Tata je na brzinu odsluzio vojsku koja je tada trajala duze. Navodno, po pricanjima, posetio nas je par puta i ja sam, kad me majka nosila u rukama, za svakim vojnikom u uniformi na ulici vikao "tata!" sto je mamu smetalo... Prekinuo je studiranje. Po povratku, radio je u miliciji (zahvaljujuci dedinim partizanskim vezama). Onda se vratio, gimnazijalac i sav sjeban. Unajmili su sobu (ma, kakav stan, to je bilo nedostizno!). Imali su malo elektricno kuhalo i limenu kadu, a vodu su nosili iz cesme u dvoristu. I onda su, kao zaposleni par sa detetom, digli prvi kredit u zivotu. Tata je kupio NSU Maxi 175, po nemackoj licenci ih je pravio Pretis u Bosni. Odmah ga je prodao. Onda su postojale liste cekanja, proizvoda je bilo manje nego kupaca, pa je cak i nesto malo zaradio - i za te pare kupio polovni BMW 250. Naravno, mnoge detalje ne pamtim. No cale me stavio na saputnicki sic, sa posebnom ruckom, i provezao. Secam se da sam se usr'o jer se stari naginjao a to je bilo potpuno suprotno mojem horizontalnom svetu. Onda je starcima dopizdilo. Ne znam detalje, ali je nekako deda pristao da nas uzdrzava dok stari ne zavrsi fakultet. I otisao moj svet u picku materinu. Studiranje medicine je zahtevno, trazi citav dan. Tata je nasao nekakvu koleginicu. A majka je nasla nekakvog jebaca (svojeg sefa) u firmi gde je radila. Razveli su se, katastrofa za dete koje ne razume. Onako sjeban, nasao sam utociste u dedinoj radiionici. Deda me je strahovovito voleo, a i ja njega. Naravno, smetao sam. Ali... "Zorane. ovo je engleski gevint, treba drugaciji kljuc od metrickog..." i slicno, to necu nikada zaboraviti. Moj mili deda, umro je vec davno, ali je moja dusa ostala u toj radionici. Nisu me roditelji vaspitali, deda je. No, da ne zajebavam emocijama. Jesam osetljiva dusa, placem k'o mlada cura na svaku sitnicu, a tome nema mesta na auto-moto temi. Deda je cuvao svoj ratni Matchless do smrti. Gde je zavrsio, ne znam. Valjda ga je cale prodao. U medjuvremenu, kupio je Skodu 1000MB, #6 prodanu u Jugoslaviji sredinom 60-ih kad ih je pocela uvoziti Balkanija iz BG. Ne znam gde je zavrsila. Tata je prodao motor, praveci se da je ozbiljan, taman toliko rano da ga se jedva secam. Kupio je auto, Fiat Topolino iz 39. "Sportski dvosed" sa pomocnim sedistem, mozda 15-ak konja... Jedini motor u porodici je bio dedin. Kad je diplomirao (ja bio cca u 6. razredu osnovne), uz rane fice je kupio i BMW 250, star 20-ak godina, da se vrati u mladost. A onda i BMW 500 (R50/5) da se "modernizuje". Kad ga je spopao rak, obecao je sam sebi novi motor za inspiraciju, ako ozdravi. Izgledalo je kao izlecenje, stari je kupio BMW R850 i malo ga vozio. Onda se rak vratio, stari je ubrzo umro, a moj brat se napio i napravio totalku tatinim BMW-om. Jebiga. zivot ide dalje. Ja sam promenio milion auta i motora, jedina konstanta je barem jedan BMW motocikl. Nikada nov, nisam pun para, ali kupujem polovne. Pre "kacenja upravljaca" sam vozio neke trke veterana. Sada, u penziji, mozda opet probam. Nisam jos odlucio. Sta kaze narod, "lud pa zivi". Nista ne znam. Ali dok postoji svest ili neko stanje pre smrti, pamticu i imati jasnu sliku caletove voznje na BMW 250 sa mnom za ledjima, kako mi nikako nijs jasno zasto se tata naginje.

Momci, ja se stvarno izvinjavam, najverovatnije gnjavim sa besmislicama. No, kad otvorim Mozillu, na mojim cesto posecenim sajtovima se pojavi ovo: Tako sam pomislio da je ova 92-ojka logo sajta. Cak mislim da je negde na gornjim spratovima neko nesto komentarisao o lepoti dizajna, ali vise nisam siguran a mrzi me da cackam milion stranica. Eto, po nekoj ideji, isla bi rec "vox" ispred cifre, a manjim fontom bi pisalo "auto-moto pdf.". Sve skupa na nalepnici visokoj nekoliko cm a sirokoj 2 do 4 puta toliko. Tako da je vidljiva, ali ne smeta i ne zauzima previse mesta, I tehnicki, na cemu da to printujemo i kako se lepi?

Alo, alo, pdf. zove Alena! Alene, izvini ako gresim, no koliko razumem ti si nekakav majstor za grafiku i fontove i stajaznamsta, ne razumem se u kompjuKtere. Ako si video moj post na "Secanjima itd.", primetio si da sam okacio "tablicu" na motor na kojoj pise "Vox92, auto-moto pdf." Pa, pitanjce. Mozes li da smislis neku nalepnicu, nesto na cemu bi bio logo Vox92 sa malom oznakom "auto-moto pdf." U formatu kakav bi mogli da kod kuce printujemo? I preporuku za materijal, verujem da takvog papira ima, da se odljusti i nalepi? Ja bih to nalepio na svoje i dvotockase i cetvorotockase, da zajebavam Amere koji pojma ne bi imali sta je to...

Izgleda da pisemo o razlicitim stvarima, tj. razlicitom poimanju nacije. U modernom svijetu "naciju" odredjuje drzavljanstvo i (su)zivot na istom prostoru. Pogledaj tenis - Tsonga i Monfils su Francuzi, iako su crni i nemaju "galske gene". Etnija je za kucnu upotrebu i zezanciju, pa tako i ja Amerikanac znam druge Amerikance koji kazu da su Irci, Indijci, Talijani itd. Kod kuce, jer smo u poreznoj upravi i na poslu svi Amerikanci. No, to ne znaci da "osjecam pripadnost". To je pravni/ugovorni odnos. Ja placam porez, a drzava mi daje pasos. Osjecam pripadnost zeni i kceri a ne "naciji". Ako zatreba i pokaze se prakticnim, i tu naciju cu zamijeniti za neku drugu. A ti pises o balkanskom shvacanju nacije koja je odredjena predacima i predstavlja gvozdenu kuglu oko noge koja ti onda odredjuje citav zivot. Pa trako imas ljude koji su treca ili peta generacija rodjena u Ljubljani ili Zagrebu, ali su i dalje Srbi ili Albanci, nikako Slovenci ili Hrvati. Isto vrijedi i za npr. Madjare u Vojvodini. Ova razlika u pristupu se vidi i u odnosu prema sportu. Ljudi gledaju Olimpijadu i navijaju za nacionalne timove iako uopce ne znaju pravila neke igre i inace ne prate sport. Ja Olimpijade ne gledam, nacionalni timovi me ne zanimaju i pratim samo par individiualnih sportova u kojima navijam za one koji su mi iz nekog razloga simpaticni. Zajednicki/kolektivni identitet osjecam samo prema kolegama iz struke ili po hobijima, odakle god bili. Nemam nista zajednicko sa profesorom matematike u Australiji ili mesarom u Njemackoj, pa cak ni ako smo rodjeni u istom gradu. Greska je i kad si napisao, citiram, "...pa se zakacili za ovaj forum, koji je iskljucivo vezan za BHS nacije ...". Forum nema veze s nacijama - nego je kulturno-geografski. Ja jesam Amerikanac ali nemam ni zelju ni potrebu negirati da sam odrastao na jugoslavenskom kulturnom i geografskom prostoru. Zato ovdasnje forumase razumijem, cesto i oni mene, a ne bih se snasao na nekom tanzanijskom forumu. A imam na Balkanu i familijarne/prijateljske/ekonomske interese, pa sudjelujem ovdje a ne u Tanzaniji. Sro se tice cirilice, nama ne smeta. Ni ne primjecujem razliku ako nesto citam na cirilici ili latinici (pisanje mi teze ide, fali mi prakse). Ali to je opet stvar kulture a ne "nacionalne pripadnosti". Povijest je takva kakva je i brazilski intelektualac nema potrebe znati cirilicu, ali se Balkanac ne moze nazvati intelektualcem ako je ne zna. Ne smeta cirilica sama po sebi nego forsiranje cirilice. U modernom svijetu, to je arhaizam za domacu upotrebu. Pa ni Japanci ne forsiraju svoje pismo nego imaju pasose na latinici i engleskom, inace ne bi mogli putovati. Dakle, te "nacije" (pogotovo ovako male koje bi stale u jedno predgradje Pariza) i "pripadnost" njima moze biti samo za podsmijeh.

Ma, da. Ja se toliko podmladjujem da cu uskoro poceti da nosim pelene (uskoro, opet - ko ce ga znati...)

Uz sve ostalo, razlika je i sto u USA ne postoji PDV (drugde, Mehrwertsteuer ili VAT itd.). O politickim/devizno-poslovnim itd. razlozima ne bih ovde, previse toga ima.

Moz' bit' da jes', a moz' bit' i da nije... Postavlja se pitanje kako se definise kolektiv. I ko ga definise. Piskarao sam nesto o tome na starom forumu, pa cu kratko ponoviti. Podelio sam kolektive u tri grupe. Aksiomatski, nema rasprave: spadam medju celave muskarce. Jbg, bioloska cinjenica. Niko od nas celavih se nece uvrediti ako nam kazes da smo svi celavi, a smejali bi se da nam kazes da smo cupave zene. Dobrovoljni: sopstveni izbor. Struka, hobi. Aviomodelari ili sahisti. Mehanicari ili ucitelji. Ocigledno, imaju zajednicke interese pa su kolektiv. Prisilni: drzavljani (jbg, bez papira i nekakvog drzavljanstva ne mozes) ili logorasi u konc-logoru. Niko te ne pita, silom si nateran u kolektiv i stvarno imas zajednicke interese s drugim pripadnicima istog - mada bi mozda hteo da se izmestis. Ako ti uspe (promenis drzavljanstvo ili pobegnes iz logora), vise nisi deo ranijeg kolektiva. Ovo moze izgledati skakljivo kad se postavi pitanje nacionalnosti. To je zato sto to jeste u stvari dobrovoljni kolektiv, ali nacionalisti kazu da te aksiomatski odredjuje nacionalnost predaka, pogotovu ako niko nije selio. Uzecu za primer proverbijalne (iz viceva) Fatu i Hasu, koji imaju malog Mujicu. Za Mujicu bi se reklo da je Bosanac. Ali sta ako Fata i Haso odu u Nemacku i Mujica odraste tamo i bas mu je lepo, a Bosne se ne seca? Da li je bitno je li ga Fata rodila godinu dana pre selidbe ili vec u Nemackoj, a on se Bosne ni ne seca? Ko mu moze zabraniti da bude Nemac? I sta ako odrasli Mujo iz Nemacke preseli u Brazil, bude mu fino i zakljuci da je Brazilac? Ko ga moze naterati da bude Bosanac, a on ni ne zna sta je to? Ne treba tu preterivati. Ljudi neka budu sta hoce (sem ako su celavi muskarci ).

Ovaj post je naravno namenjen svima, ali prevashodno Christopheru. Dakle, pizdarija sa burazerom. Pre par nedelja se takmicio negde u Bosni. Posto ne sudeluju u citavom sampionatu, on i nekoliko drugara su ucestvovali van konkurencije, tj. rezultati im nisu bodovani. I sada dolazi zajeb. Prijavio se u 40+ klasi, za takmicare starije od 40. Bilo ih je 7 u klasi i stigao je - sedmi, poslednji. A zajeb je u tome sto su sva sedmorica bili iskusni momci i "odrali" balavurdiju. Da se prijavio u klasi po kubikazi, bio bi medju vodecima! Opet je snimio video onom kamerom sa kacige, ovaj put ga je i okacio na YT, pa ga evo (pogledaj do kraja!):

Pokusacu da objedinim odgovor na sve ovo. Definicija nacionalizma postoji, izmedju ostalog, i na raznim vikipedijama, i na egleskom i na ovdasnjim jezicima, pa ne treba otkrivati toplu vodu. Ja bih tome svemu dodao par opservacija. Nacionalizam je kolektivisticki pristup svetu. Imao je nekad smisla, zato sto je u primitivnom plemenskom svetu olaksavao prezivljavanje, pleme je lakse prezivelo u dzungli nego pojedinac. Imao je smisla i u 19. veku, kada je od gomile malih grofovija trebalo napraviti funkcionalne i modernije drzave. U danasnjem svetu (ako hocete, "globalizaciji"), to je arhaican, retrogadan i ogranicavajuci pristup. Danas pojedinac moze sasvim lepo preziveti i bez kolektiva. Rodis se ovde, zavrsis skolovanje na drugom mestu, radis i zivis na trecem a penzionises se na cetvrtom. Sta ce ti nacionalizam? Sto se tice druga dva citata, sta je to "ljubav", sta je "zemlja" i sta je "narod"? Ljubav bi trebala biti rezervisana za bliznje. "Zemlja" nema veze. Moja baka je zivela u cetiri da nije maknula iz sela. Da li je trebala "voleti" Austro-Ugarsku jer je tamo rodjena? Ili Kraljevinu SHS jer se i tamo skolovala? Itd... A danas, ne samo sto se zemlje i ponekad granice menjaju, nego i mi menjamo zemlje i jezike po nahodjenju. I "narod" je arhaicna kolektivisticka glupost. To nisu moji bliznji. Nemam nista zajednicko sa "navijacima" (kao ekstremni primer) i raznim drugim kategorijama samo zato sto su poreklom samo 50 km odakle sam ja, ali imam zajednicke interese sa kolegama po struci ili hobijima odakle god bili. Dalje, zasto bi bilo ko pokazivao drugima kako se vole "zemlja" i "narod"? I mozda tako bio "bolji" od onih koji je vole manje ili uopste ne? Ne postoji obaveza ljubavi prema drzavi, a i nemoguce je proceniti koliko neko bilo sta voli. Postoji lojalnost i postenje, a to je moguce izmeriti - to se dokazuje placanjem poreza i postovanjem zakona. To sam radio pre u jednoj drzavi a sada u drugoj. Nema tu ljubavi, postoji samo posten poslovni odnos. Ja platim (porez) i za to dobijem uslugu - infrastrukturu, policijsku zastitu i drugo. Nemam obavezu da "volim" policiju, ali sam posteno platio da mi traze ukradena kola. Ne "volim" ni puteve, ali zahtevam da na njima ne bude rupcaga jer sam i to platio. Ovo sve je verovatno trolovanje teme. U vezi nje, dodao bih nesto blize. Ne bih nikada glasao za stranku koja ima "nacionalni" program. Zakonodavna grana vlasti (izvrsnu i sudsku ne biramo, barem ne direktno) donosi propise i stvara uslove da se postuju. To su stvari koje uticu na moj zivot, i mojega deteta. Nikakav "nacionalni" program mi nece pomoci, cak je i kontraproduktivan jer odvlaci paznju, vreme, a bogami i pare.

Na "starom" forumu smo imali temu, pogledaj i mozda ti da ideju: https://forum.b92.net/topic/71720-humanitarna-pomoć/

od jutros: bamije napreduju ovu papricicu vec mogu ubrati, ima i par manjih ovaj paradajz je dobio kolac (ostali ga jos ne trebaju edit: da dodam za ovu papricicu, na etiketi je pisalo "hot banana hybrid pepper". valjda je ljuta. koliko, ne znam. javicu za dan-dva kad je u nesto umijesam...

Pre.pola sata smo stigli kuci: Posto do ponedeljka ne mogu izvaditi novu tablicu, stavio sam privremenu:

Ja rekao, ja porekao. Oni koji su na sopstvenu nesrecu pratili moja pisanija znaju da imam BMW R100RS iz '78., specijalni i retki "Motorsport Editon". Najbolji motor svih vremena. To je ovo cudo na mojem avataru. Za one koji nisu patili citajuci moje stare postove, kratki istorijat. Kupio sam, ziveci u Kansasu, taj vec debelo polovni motor '90-ih. Zeleo sam ga jos kao klinac u gimnaziji. Zarekao sam se da ga necu prodati dok sam ziv. Preselili smo u Texas, u grad Corpus Christi. I pre circa dve godine, potrefio nas je uragan (hurricane Harvey). Najebao sam manje nego neki drugi, ali vise nego mi je trebalo. Veliko HVALA forumasu Mrd-u koji mi je cak ponudio da dodjem kod njega dok se ne oporavim. Srecom, nije mi bilo potrebno. Izmedju ostaloga, i nalet vetra od preko 230 km/h je razbio vrata garaze i bacio moj voljeni motor u zid. A, u pi. mat. Prioritet mi je bio, naravno, krov i druge opravke, motor sam odgodio. I prosle godine sam preselio ovamo gde sam danas. I krenuo da nakon okucavanja i drugih gluposti sredim motor. Jebote. Otkrio sam ba bi me to kostalo nekoliko hiljada $, a ja sam mladi penzioner. Najveci pojedinacni trosak bi bilo specijalno farbanje u original, ovaj model je proizveden u samo 500 primeraka a u USA je zavrsilo 200. I tako postajem neprincipijelan i izdajnik. Prodajem "testeru", cak i za ovako razbijen primerak cu dobiti pristojne pare. Mada sam se zaklinjao da necu. Al' ne lezi vraze. Ne secam se zivota bez barem jednog BMW motocikla u porodici, moj caca je kupio svoj prvi jos pre nego sam rodjen. Ja sam svoj prvi kupio ubrzo nakon gimnazije, rashodovani milicijski R50/5, i sredio ga najbolje koliko sam onako balav umeo. Da me hebes, ne mogu bez toga. Zato sad kupujem R1150RS - opet, naravno, polovni. Kostace me manje nego delovi za moj stari. Dogovorio sam sve juce, a po njega idem u subotu - covek ima obaveze i nema vremena tokom nedelje. Trebace mi citav dan, motor je skoro 300 milja odavde. Okinucu neke fotke kad se vratim, a ovo je slika iz oglasa: Ne mogu da docekam subotu.

Da ne citiram ctav post... Prijatelj mi je dao vrecu necega sto se zove "epsom salt". Uvjerava me da to pospem oko biljki pa ce rasti bolje, brze i zdravije, Ja za to nisam nikad cuo, nemam pojma. Ima li netko iskustva s tim, sta je to?

Vjeko, i pisao sam nesto. Ne putopise nego stvarne stvari iz redovnog zivota, Nama tamo normalno, a na drugom kraju svijeta mozda egzoticno. Ne zelim gnjaviti i dosadjivati. Ovdje na ovoj temi me samo interesira rastinje. Mozda sam perverzan, Ne zanima me cvijece. Samo jestivo bilje.

Djordje, ziveo sam u Kuskokwim-Yukon delti. Konkretnije, u Bethelu. Ako si stvarno radoznao i imas vremena za gubljenje, adresa mi je bila (ima valjda na Google maps) 252 Akiak Drive, Bethel, AK 99559. Smesno, zajebavam, znam da nisi picajzla. Za komarce si apsolutno u pravu. Upropastili su mi svaki outing. Ima i prica (nisam licno video) da ponekad ubiju grizlija. Naravno, ne direktno i odmah. Nego mu slete na nos, usi i oci, gde god nema dlake, i oslepe ga i totalno shebu pa jadnnik umre od gladi. Za voce (a i povrce), nije cudo. Meseci mozda jesu kratki, ali kad sunce izadje vise ne zalazi, biljke imaju i po 20 i vise sati svetlosti i fotosinteze, rastu k'o sasave. Ne muci ih kratko leto, datumski. Nego, da se vratimo na temu, borovnice sam tamo video kao nisko rastinje. Tek ovde na jugu, kao zbunje, Sta da radim s tim, ako ista, ili samo da berem?

Auhhhh... Ovde se uglavnom teoretise o "velikoj" i "svetskoj" politici, o odnosima velikih sila itd. Ja sam praktican covek, interesuje me ralnost i stvarno stanje na terenu. Evo, stvarno cenim Perkosov doprinos (mada se ne slazem uvek s njim) jer je to covek, koliko sam shvatio, koji je proteran sa Kosova (iz Pristine) i njemu ce mozda priznanje drzavnosti Kosova - ili nepriznanje - nesto znaciti, u smisli odstete, povratka vlasnistva i stajaznam cega. Kao sto je i normalizacija odnosa Srbija-Hrvatska nesto znacila Srbima izbeglim u Oluji. A bogme i Hrvatima proteranim za kratko vreme trajanja RSK. To je sve OK, to su stvarne brige normalnih i zdravih ljudi. Medjutim, nije mi jasno, totalno ne razumem, urlanje "ne damo Kosovo!" ljudi koji nikada tamo nisu bili, nece na sopstvenom dupetu osetiti nista. O medjunarodnim implikacijama i posledicama eventualnog priznanja se moze raspravljati.Ali, sta vama forumasima koji ste protiv licno predstavlja priznanje ili nepriznanje? Od emocija i istorije se ne zivi. Treba raditi, trgovati i napredovati. Heb'la vas 1389......

Jbt, koliko smo mu srecnih rodjendana pozeleli, Ascari ce doziveti barem 140...

Eh, jbg, opet cu se ukljuciti bez da direktno repliciram bilo kome. Svako po svojem, neko planira a neko drugi se oslanja na drzavu. Sve je to legitimno i OK. Sto se tice fondova i investicija, nadam se da me nece banovati ili mi brisati post, ali topla preporuka za Lincoln Financial Group: Individuals & Families Imao sam kod njih IRA (Individual Retirement Account). Izvukao sam ga, platio porez itd. jer mi je u tom trenutku tako odgovaralo. Platio sam cash za svasta i vise nikome nisam nista duzan. Kad se cerka rodila, pokrenuli smo za nju namenski account kod iste firme i uplacivali par sto $ mesecno. Pod uslovima. Ako se iz toga placa skolovanje, koliko i kad treba. Nakon napunjenih 23, moze da koristi kako hoce. Jebiga, posto je rodjena u USA, ipak ima dva drzavljanstva (prijavili smo je i u domaji) i izabrala je da tamo studira besplatno. A njen fond u koji vise ne uplacujemo, samo stoji, raste oko 12% godisnje, u proseku. Ide gore-dole, kao i trziste, ali raste. Kad digne pare, pojma nemam da li ce platiti porez i koliko, a ni ne zanima me. U svakom slucaju, obezbedili smo joj neuporedivo bolju startnu poziciju nego nasi roditelji nama, i neka joj sa srecom. Mozda je bankovna stednja sa garantovanih 1 ili 2 % sigurnija, ali ja nisam pozalio investicioni fond.

Ajd', ovo sa tackama je stvarno originalno. Nemoj da menjas nick u "debil". To jeste skromno, ali nepotrebno. Verujem i da si ti najbolji covek koliko znas i umes, nije to debilno, pa cak i ako su tvoji uspesi manji/nizi nego sto si nameravao/hteo. Ja sam bio losiji student nego sam nameravao, a bolji nego oni koji nisu ni upisali fakultet. Ne treba se meriti sa idolima. Oni mogu biti inspiracija ili aspiracija, no nema nista lose u neuspehu. Sranje je samo ako ni ne probas. Ovako forumski, nekakvo razocaranje ako mi neko na post odgovori da sam glup se ne moze meriti sa zadovoljstvom ako mi napise da sam rekao/napisao dobro. A oboje se dogadja.

Citam i pratim temu. Ne zivim tamo, ne lupa me direktno po dzepu, ali imam gomilu familije i prijatelja pa me interesuje. Posecujem circa jednom godisnje, u proseku. Mislim da je osnovna greska kod vecine razmisljanje u stilu "samo da oborimo Vucica". Kao da ce doci neki drugi "veliki lider" i kao deus ex machina promeniti citavu drzavu. To se ne radi tako. Nikakav predsednik nece promeniti ponasanje salteriste u opstini ili sranja koja direktno uticu na zivot ljudi. Mislim da je dobro krenula ona ekipa koja je izbacila Belog. Nisu se zamajavali Kosovom i Rusijom i EU nego su pokrenuli pitanje kvaliteta vode u Mladenovcu. Kad se resi lokal ili opstina, a to je realno moguce, onda se moze dalje. Jer tu vodu piju svaki dan, a Kosovo ih objektivno ne muci koliko rupcage na ulici. Opozicija treba da suprotstavi SNS-u na lokalu, da maknu ljude koji vode "visoku" politiku i ne resavaju probleme koji direktno uticu na zivot stanovnika. Kosovo se moze ili ne mora priznati kad-tad, al' dajmo da ljudi u medjuvremenu zive koliko je moguce normalnije. Vucic moze ili ne mora pasti, ali ja to prilikom posete necu primetiti. Koliko ima djubra oko zgrade gde mi zive netjaci, to hocu.

Pridruzujem se cestitkama! Samo vozi dalje, jos dugo!

Vesna, Dhx, Slaven...?

Mislim da je rasprava o konkretnoj mesecnoj cifri nepotrebna i vodi u prepucavanje ili cak bahacenje. Cifra je potpuno nebitna ako se vadi iz konteksta. Evo, ja priznajem da mi je penzija relativno mala. Ali nisam apsolutno nista duzan nikome, nemam vise nikakve kredite, i sva mesecna suma je na raspolaganju po mojem nahodjenju. Bilo bi drugacije da otplacujem kredite za stan, kola i stajaznam sta. Tu gde sam se smestio, placam samo komunalije. Za balkansku bazu, imamo dva stana u Zagrebu. Jedan smo (budalasto!) kupili pre nekih 15 godina, a drugi je nasledila zena od roditelja. Nema nikakve otplate. Barem jedan cemo prodati, sta ce nam zidovi koje ne koristimo. I ja sam nasledio deo kuce (braca i ja nasledili od predaka) i svoj deo prodajem. Za te pare, kupicu neku pizdariju ili investirati, a ostace cerki, da ni ona ne bude gladna. Mozda je to "sreca" a mozda i svestan napor predaka da olaksaju zivot potomstvu. Za "morsko" letovanje, i najbolji prijatelj je nasledio kucu na Jadranu, ima i jedrilicu, kosta me samo prevoz do tamo. Mada, pod cenu se mozda moze uracunati i podnosenje "verbal abuse" jer se on i ja nakon par casa vina opustimo i vratimo u teenage dane, pa nase zene sutradan kvocaju... Naravno, bitni su i interesi. Mozda je neko nesrecan jer se cena Picassove slike na aukciji popela do 18 miliona, a on jadan ima samo 12. A jbg, mene bastovanstvo, motociklizam, sah, tenis, planinarenje i milion sitnica ne kostaju vise od par stotina mesecno. Kao mladi penzioner, placam zdravstveno osiguranje. Treba mi jos dve godine, onda cu biti qualified za drzavno starosno zdravstveno osiguranje (Medicare) pa ce se naci jos neka kinta za zajebanciju u slobodno vreme. Dakle, nema potrebe spekulisati o neophodnoj mesecnoj cifri van konteksta i necije privatne situacije.