zoran59

Sigurno, i to je faktor. Mada ne jedini - uostalom, delovi za zapadne i orijentalne motocikle nisu postali dostupni. Uz to, osiromasenje/inflacija, pa rat.

Pogledajte trailer, traje samo par min. Jbg, to je deo mojeg odrastanja. Negde od 10. ili 11. godine sa roditeljima, a od 14. samostalno, autobusom, barem 10-ak puta godisnje. Samo, nisam isao na Ponte Rosso nego (jos uvek se secam!!!) u Via Valdirivo, Via XXX Ottobre i Via Torre Bianca. Tamo su bili ducani Walmotor i Motomochion. Sa roditeljima sam isao po garderobu, cipele, kafu i deterdzent a samostalno po delove za mopede i, kasnije, motore... Najveci jugonostalgicari nismo mi Jugosloveni nego ducandzije u Trstu, Leibnizu i Gracu - sa raspadom Yu, propao im pos'o....

Kao ljubitelj hrena, cestitam i zelim uspjeh!

Sramoto jedna, uopste ne brines za zadravlje i decu... Tu si nas'o da skijas, a iznad tebe sami chemtrails...

Vjekoslave, lupio sam ti "smijuci se " smajli (smiley?) No, posto su forumski nesporazumi cesti, da objasnim: ne smijem se tebi nego si me nasmijao duhovitom parafrazom Cesarica. Da sam mogao lupiti dva smajlica, dao bih ti i smijeh i plus. Mozda je i ovo "jezicna pojava" - u smislu da pisani jezik nije uvijek jasan kao direktan razgovor, kad se vide i geste i izraz lica...

Stari moj, to ili jeste ili nije starost, a zavisi samo od toga kako se prema tome postavis. Biologija i vreme su neizbezni. Ja sam, kako kazes, "dramio" (u sebi) kad sam nakon 40-e poceo da gubim kosu, zube i vid. A danas to prihvatam kao neizbeznu cinjenicu i normalan deo zivota koji je ogranicen, kako god okrenes. Ne sekiram se vise zbog toga. Mislim da je strah od starosti u stvari strah od smrti, a to je glupo gubljenje vremena i emocija. Garantovano cemo umreti, kad-tad, a dotle treba da zivimo. I zivot, pa i taj kasni deo, ce biti lepsi ako uzivamo, svako u onome sta mu vec uzivanje znaci. Hoce li potrajati godinu-dve vise ili manje, nije bitno jer ce rezultat biti isti - niko jos nije preziveo zivot. Postoje ti neki bioloski nagoni, pa i "nastavak vrste" i slicno. Ja sam to vec zadovoljio, dete je odraslo, a sad mi ostaje da uzivam koliko mogu dok ne krepam. Ekonomski/socijalno, kako god se to definise, nisam nikome nista duzan. Da ne poverujes, pada mi na pamet da opet vozim mociklisticke trke "veterana". Sad bih mozda bio konkurentniji jer me nije briga ako se skrsim - necu nikoga zahebati ili opteretiti. Uzivaj u zivotu i radi sta god hoces, sve dok nije na teret nekome drugom. Dok smo bili mladi, nekakve nase gluposti i greske bi pale na teret nekome drugom, najcesce bliznjima. To je za*ebana odgovornost. Kad ostarimo, mozemo zahebati samo sami sebe - i tu je sloboda. Ja sam potpisani donator tela i organa. Organi u mojoj dobi i zdravlju ne vrede bog zna sta, al' nikad se ne zna. A telo neka bude za vezbu, da seciraju studenti i uce. Troskova sahrane nema, a ni glupe obaveze (i troska!) da potomstvo pravi i obilazi nekakav grob. Tzv. "reciklaza". Tvoje navedene godine su jos relativna mladost. A opet, i relativna starost, utoliko sto si uglavnom oslobodio tegova mladosti i srednje dobi. Uzivaj dok mozes, a godinu-dve vise ili manje nije bitno. Za sto godina, niko nece znati ili se secati, a Zemlja ce se i dalje obrtati kao i danas.

Ne znam, mozda je nekome previse privatno a drugome izgleda previse hvalisavo, a mozda je sve normalno. Izgleda, Yoyogijeva cerka (nesto mladja nego tvoja i moja) ima afiniteta za muziku, tvoja za atletiku, moja za tenis i skolu... a mi se ovde kao snebivamo i plasimo da okacimo fotke zbog neke "forumske privatnosti". Glupost. Fotke moje cerke su se pojavile na sajtovima teniskih saveza i u magazinima, verujem da je tako i za tvoju, videle su ih hiljade ili X ljudi, sta sad. Da ih cuvamo u podrumima? Ti samo kaci svoje/vase fotke sa skijanja ili atletike, ja cu iz tenisa i motociklizma, a koga smeta - sta mu ja mogu.

Sta god si uradio, dobro je! Sad vidim. Super fotke!

Ma, ne vidim ih. Imam onaj znak kao saobracajni "zabranjemi smer".

Alberto, sta je ovo? Nesto si okacio, nista se ne vidi. Ne mogu cak ni da te kvotujem. Mozda ovo spada na temu o funkcionalnosti foruma, gore...

Kao iskusni troller, Jopet cu trolovati. Iz pesme nezaboravne Janis Joplin... Freedom is another word for nothing left to lose... Dakle, kad ostaris i ne nadas se nekim velikim promenama - to je sloboda!

Mozda si mator? Ja jesam... Jezik je ziva stvar i menja se. Nas jezik iz detinjstva je prepun turcizama (komsija, avlija) i germanizama (sraf, anlaser). Danas, uz internet i globalizam, dolaze anglicizmi. To je OK, nece niko oboleti zbog toga. Kad sam dosao u USA, u struci za mnoge stvari nisam znao ni kako se zovu ni cemu sluze jer takve tehnologije u Yu nije bilo. Naucio sam, raspravljao sa kolegama u domaji koji su vec ionako pratili medjunarodnu strucnu literaturu, i sve nam je normalnije koristiti ili direktne engleske izraze ili anglicizme, prilagodjene. Mali (tj. malih plemena) jezici izumiru, to je normalno. I sama plemena. To je prirodno, nema tragike. Zelim potomstvu (za koje sam ocigledno emocionalno vezan) srecu onako kako to samo potomstvo definise, a ne da "govore nasim tradicionalnim jezikom".

Ne razumem bas, zasto bi tema o starosti bila ovako naslovljena. Meni je ova zivotna dob (preko 60) - oslobodjenje. Zbog cerke sam strepio i sekirao se, kako ce proci kroz kriticne godine i pubertet, a danas je to zrela i odgovorna zena, sama gradi svoj zivot, i vise nije moja briga nego moja najbolja prijateljica (nakon nje ide njena majka, sa kojom sam jos uvek u braku). U penziji, nemam ni pacijente ni klijente ni kako se vec to zove. Potpuno sam nezavisan, posao ne mogu izgubiti jer ga nemam, prihod mi ne zavisi ni o kome. Nekada sam se trudio da budem, mozda ne kao svi, ali barem socijalno prihvacen. Sad, slobodno odem u javnost (barem u ducan) odrpan ili kakav vec jesam ako nesto radim u basti ili oko kuce a nesto mi treba, bas me briga sta ce neko pomisliti. Vozim stari Ford kamionet, a komsija skoro novi Mercedes. A vidi vraga - on mene treba da mu nesto krupno prevezem jer ne moze sam, a ja svoje drustvo fino prevezem u Fordu i njega ne trebam. Prakticnost, a ne zelja da impresioniram tinejdzerice izborom prevoza. Zivotna, visedecenijska prijateljstva imam, izgradio vec davno. Jos uvek povremeno upoznavam nove ljude, ali se vise ne trudim da im se dopadnem - ako uspe bez truda, fino, drustvo se uvecalo, a ako ne - nikome nista. Usamljen nisam. Mogu da budem ja i da nikome ne podilazim. Moderna tehnologija je pouzdana i kvarovi su retki. A kad se dese, neki ljudi dolaze meni sa pitanjima, po savet - jer se u mojim formativnim godinama svasta kvarilo pa imam iskustva i znanja. Tako se zadovoljno osecam pametnijim nego stvarno jesam. Buducnost je sve kraca - normalna biologija. Zato ne brinem o zdravoj hrani nego jedem sta mi se hoce. Uzivam. Pusim dobre cigare. Umrecu za nekoliko godina (mozda i vise, ko zna). Bilo me stra' da ne umrem prerano i ostavim dete samo i nezrelo i nezbrinuto, ali sada se vise ne plasim. Ako dozivim unucad, pomoci cu i bice mi uzivanje. Ako ne, jbg - ni prvo ni poslednje dete koje ce odrasti bez dede. Starost i "horror" nikako ne spadaju na istu temu.

Iranski "odgovor" je bio namenjen pre svega domacoj publici. Inace, nikome ne odgovara sukob vecih razmera, tj. direktni rat. Tako da, jesu kao gadjali Amerikance, ali su prvo javili (posredno, preko Iracana) sta ce gadjati pa su se ovi sklonili. Sada kod kuce objavljuju kako su pobili gomilu mrskih neprijatelja, a prema americkim izvorima niko nije cak ni ranjen. Tako su Iranci pred svojom publikom sacuvali obraz i pokazali da ce "zestoko" odgovoriti ako ih neko pipne, a u stvari izbegli vecu eskalaciju sukoba do koje bi sigurno doslo da je stvarno izginulo dosta vojnika.

Zanimljivo je ovo sa muzikom. Za neke bendove koje pominjete sam cuo, drugi su mi skroz nepoznati. Valjda sam iselio pre nego su mnogi forumasi uopste rodjeni. A muzika mi puno znaci, imam "uvo" - samo, ne toliko za novotarije. Za Kerber sam mozda cuo, za Galiju nisam. Postoje neke pesme koje su mi bas "urezale" u secanje, valjda zbog snaznih emocija i asocijacija. Elem, zgoda. U Zagrebu su u Medulicevoj ulici zgradu i prostorije delile 10. gimnazija i 1. ekonomska skola. Menjali smo turnuse - jedne nedelje ujutru, pa sledece poslepodne. Tako ja gimnazijalac jednom nacrckam nesto na klupi, a sledeceg dana mi osvane odgovor od devojke iz ekonmske skole. Razmenismo nekoliko bezveznih poruka i ja u petak ujutru ostavim poruku "cekam te sutra u 7 ispred Big Bena. Znak raspoznavanja: u prsnom dzepu imam Vecernji list otvoren na spoljnopoliticku rubriku!" Big Ben je bio klub/disko u Bogovicevoj ulici. Zgodna stvar je bila sto je bio na dve etaze/sprata. Dole su uzivo svirali bendovi a gore je bio klasicni disko-plesnjak. Tako cekam, ide vreme, i pojavi se cura i pita jesam li ja taj. Naravno, jesam. A ona kaze" "Ja sam ta, a ovo je moj decko!" Jebote, neki grmalj od 3 metra i 200 kila. Sta cu, podvijem rep, promrmljam nesto kao da mi je drago da smo se sreli, dovidjenja, pa u klub. Sav posran i jadan, propala mi potencijalna romanticna prica. Naravno, ne odem u plesni deo nego da slusam live svirku. Svirala je Grupa 220, vec bez Mlinarca. Bas kad sam usao, zgodan instrumental Covjek-bubanj. I urezalo mi se u secanje. Godina je bila 1974. Tek sada, nakon sveg tog vremena, potrazio sam na netu - i, bog te maz'o, postoji snimak! Ili sam ja stvarno lud, ili je muzika stvarno vremeplov. Zazmurio sam i slusao, svi prizori su mi bili pred ocima, osetio sam isto treprenje u prsima cekajuci nesudjenu dragu i razocaranje neuspehom romantike, a i isto uzivanje u muzici i pivu. Nece vam nista nista znaciti, ali ako neko hoce da saoseca, tu je snimak:

Eh, vodenica...

Ja dosao u USA, moja majka vec bila nekoliko godina. I zali se kako joj jela ne uspevaju jer USA brasno nije kao u Jugi, a ona zna sta radi. Par godina kasnije, u isto mesto doseli bracni par, Albanac i Crnogorka. Jbt, ona pocela da nas casti hlebom, somunima, cime 'oces a on otvorio pizzeriju. Moja mama podvila rep. Bice da ipak ima nesto do kuvara/ice. Na temi lurkujem jer sam u procesu preseljenja (po milionti put) i imam posla oko preuredjenja kuce - no, cim osposobim kuhinju, probacu i javljacu se cesce. Pozz svim part-time pekarima!

Ja sam procitao sve. Sta ces, u peMziji sam pa imam vremena i za gluposti... Covek se izlaprdao. Ovde kod mene bi mu rekli - il' se poseri il' se makni sa "posude", odluci!

Uporedni test...

Ne trcim, imam 199 drugih stvari, ali vas pratim jer me zanima. Mozda ce i vas zanimati ovo:

Jbm li ga, sklon sam trolovanju... Ovo je prica o logickom silogizmu i pogresnim i ispravnim modusima silogizma. Bilo je davno kad sam to ucio pa se ne secam tacno koliko figura i modusa silogizma ima, ali se pamtim da je ispravnih valjda manje od pola ukupnog broja. U ovom konkretnom primeru, radi se primeni opsteg na pojedinacno (ispravno) i pojedinacnog na opste (pogresno). Primerom, ako su svi slonovi debeli i Fifi je slon, Fifi je debeo. Ispravno. Ali obrnuto, ako je Fifi debeo a slon je, zakljuciti da su svi slonovi debeli je neispravno. troll off...

Jbt, grad placa iz budzeta da popovi osvestaju vodovod. A ko puni budzet? Samo vernici? Koje vere? Ako moj rodjak koji tamo zivi (ja samo gledam sa strane) koji nije vernik, ali placa porez i puni budzet mora da podnosi takve gluposti, kako to nije silovanje zdavog razuma? Ako musliman ili budista ili ateista mora da plati postansku marku za pravoslavni hram u, uzgred budi receno, tzv. sekularnoj drzavi, ako hoce da posalje pismo - nije li to "pritisak" ili silovanje pameti?

I nastavak, suvo:

Kako lepa trka! Lepota tzv. "veteranskih" trka. Neki takmicari su i bivsi svetski sampioni, vecina je poznata iz raznih kategorija, a zajednicko svima (ili 99% njih) je da nisu bili ni jos rodjeni kad su njihovi motori bili vrhunski. Ovde:

Atreid, raspravljas (uzaludno) sa ljudima koji misle da povijest pocinje onda kad su oni poceli citati vanjskopoliticku rubriku u novinama.