zoran59

Ne iz '70-ih. Proizvodnja fice je u Kragujevcu krenula 1955. Nije pitanje je li to bio dobar auto, u svetskim merilima. Cak ni onda nije bio medju boljima. U ovim raspravama fali kontekst. Yu je samo15-ak godina ranije, pre WW2, bila 90% seljacka/agrikulturalna zemlja, tehnoloski u 19. veku. Ovima iz Zastave su se cak u Beogradu, u Centralnom komitetu, smejali jer su hteli "megalomanski" da proizvode citavih 5000 fica godisnje! U siromasnoj zemlji gde je samo nekoliko hiljada ljudi uopste umelo da vozi... Jebiga, taj los i zastareo auto je ipak stavio primitivnu i siromasnu zemlju na tockove. Moj prvi auto, 1977., je bio polovni fica iz '61. - jos sa "kontra" vratima. Samo to sam mogao da kupim, kao student. Vezu me za njega lepe uspomene. A onda mi ovde i danas neki pisu o zlu samoupravnog socijalizma i neresenim nacionalnim pitanjima - na temi o industrijskim proizvodima. I objasnjavaju da fica od pre 50 godina nije bio dobar kao danasnja nova Toyota. Uh, bas su me osvestili - nisam to znao...

Jos jedan stih iz iste pjesme, ponekad mi izazove suze (sto cu, sentimentalac sam)... Mud can make you prisoner, and the plains can bake you dry Snow can burn your eyes, but only people make you cry

?

Ne moras me zamisljati, imam jos donekle (truli) glas a i i gitaru. Nisam je primio vise od 3 puta u 10 godina, no sada u penziji ce se naci vremena. I sledeci put u Srbiji, a imam i famliju i drustvo tamo, javiti cu ti se i gnjaviti te. Drzacu te za rec, 'ocu tu tvoju obecanu janjetinu! Glas mi popusta sa godinama i, jebiga, pusenjem. Imao sam relativno rano razvijen bas, pevao sam u gimnazijskim horovima a onda u "garaznim" bendovioma, pomalo i svirao. Pre par nedelja mi je najbolji prijatelj iz detinjstva slavio rodjendan, . 60 i kusur. Decko je nasledio kucu na Bracu, festa je bila tamo. Nisam mogao da budem tamo, jebu me na prvom mestu zdravlje a onda financije. Ali sam se prikljucio via Skype i pevao i zajebav'o se, video gomilu "starih" drugova. Nije sva ta nova tehnologija bez veze. Evo ti jedan nastup u SKUC-u (Studenski kulturni centar) u ZG, godina je circa 1980-a, ja sam se zajebavao "lingvistitikom" i napisao tekst, a i glas je moj (video kamere jos nismo imali): Jbg, bili smo najpijaniji, ludnica, hiljade ljudi a mi "predgrupa: ozzbiljnom austriskom bendu. Sta ces, sudbina...

Auh, prijatelju, gde ti ode... Skroz si me pogresno razumeo. Nisam se hvalio detetom ili "sopstvenim uspesima" nego sam izrazio zahvalnost drustvu koje je i nama prosecnima omogucilo prosperitet. Ako je novac nekakvo merilo uspeha, pa znam ljude koji su ostali na Balkanu i imaju neuporedivo vise nego ja. Valjda su oni sposobni a ja nisam, ko ce ga znati. Ali znam i meni drage ljude koji tamo muku muce da prezive, a nisu gluplji od mene. Stvar okoline i drustva. Ovo je vec pomalo uvredljivo. Molim te, ne trpaj me u grupe kojima ne pripadam. Nisam ja "vi" niti je taj "nas". Nisam glasao za njega, kupac sam i kineske i evropske robe, a igrom slucaja zivim u istoj drzavi. On je "moj" ili "nas" koliko i Slobo ili Tudjman - dakle, ni najmanje. Mel, najiskrenije, ovo me jako zanima i molim te da napises vise o tome, moze i na nekoj drugoj temi. Zato jer je meni cena nafte indirektno promenila citav zivot i izbor karijere. Pocetkom '80-ih sam ziveo na Aljasci, u gradicu zvanom Bethel, na obali reke Kuskokwim. Aljasci je onda dobro islo, velika nalazista nafte na severu, izgradjen naftovod do Valdeza - zato jer je to luka do koje dopite topla pacificka struja i ne smrzava se pa tankeri mogu pristajati citave godine. Tada, preko 80% budzeta Aljaske je dolazilo od nameta i taksi na naftu. Imao sam elektricarsku firmu, obrt. I, jbt, '84. je cena nafte pala sa $29/barel na $11.40/barel. Arkticka nafta je postala preskupa, izvlacenje je posustalo, a drzava ostala bez budzeta i investicija. U Bethelu je '83. izgradjeno oko 350 novih kuca, a '84. 4 - cetiri! Svi moji kolege i konkurenti su napustili grad, osiromasili su i restorani gde smo jeli i pumpe gde smo tankirali. Ja sam nekako preziveo samo zato sto sam imao ugovor o odrzavanju instalacija u gradskim skolama, a skole, naravno, nisu zatvorene. Usr'o sam se i zakljucio da je taj biznis previse nesiguran za moje nerve. Zato sam presao u zdravstvo, znajuci da su to sigurne pare cak i ako su manje. Postao sam, u sledecih nekoliko godina, [ime i prezime], MS, RT{ARRT) {CT} {MRI}. Jbg, americke kratice i akronimi. To mu dodje kao Master of Science, Radiologic Technologist, American Registry of Radiologic Technologists, specijalnost Computed Tomography i Magnetic Resonance Imaging. Puno slova i titula, bzvz. A samo par godina pre sam zaradjivao vise i bio obicni electrical contractor. Eto, tako je cena nafte uticala na mene. Zanima me tvoje iskustvo, opet te molim da negde napises vise o tome. Mel, rodjen i odrastao sam na Balkanu. Imam familiju i prijatelje. Bemu sunce, nasledio sam neku imovinu i zajebavaju me balkanski sudovi i birokratija. Necu valjda pominjati Tajvan i Nigeriju? Dobro je ovde u USA. Ne zato sto bih se qrtchio sopstvenim uspehom, nego zato sto i meni prosecnom ide manje-vise sve po crti i normalno.

Vjeko, izvanredan prilog! I dodatnih 1128 pluseva autoru videa u spaceku, za izbor muzike! To je Lee Marvin u legendarnom filmu Paint Your Wagon. Licno, meni najdrazi stih: wheels are made for rollin' mules are made to pack' I've never seen a sight that didn't look better lookin' back Cesto to pjevusim na pustijim dionicama svojih putesestvija. U principu, izbjegavam auto-puteve, preferiram sporije i puste ceste i volim upoznavati lokalce. Kao i Lee Marvin, I was Born under a Wanderin' Star, makar nisam u njegovoj, pa ni Chillijevoj kategoriji.

Mel, ja sam ovde kao Kinik. Hebe mi se. Moja cerka je najlepsa na svetu i obezbedjena. Kako ce proci cerke nekog Janka i Jovana, ne uzbudjuje me previse. A tu selektivnost (ako hoces - sebicnost) mi je omogucio zivot u USA. Samo ja sam zasluzan (ili kriv) za njene potencijale. U domaji, ne bih joj to mogao omoguciti, a ne bi ni ona sama, sem u ekstremnim primerima vrhunskih sportista ili sta ja znam koga. Kad si dete i zivot ti obezbedjuju roditelji, lako je biti komunista i brinuti za citav svet. Onda, kad treba da radis i konkurises drugima koji isto rade, vidis da to i nije bas tako lako. I to je u redu, to je normalan zivot. Razlika izmedju moje mladosti u SFRJ i danasnjeg zivota u USA je to sam sve to konkurisanje i uspehe postigao sam, a gde sam se zajebao - i tamo sam se zajebao sam. U domaji, za uspehe su trebali dede i stricevi, oni su i popravljali zajebe... sta ja znam sta. Meni je ovde bolje. Kako je u Norveskoj ili Svajcarskoj, ne znam. Znam samo da mi je dovoljno dobro da nemam zelje ili volje da istrazujem dalje. Ti si u mnogocemu u pravu. Vecinu tvojih misli o Trumpu bih mogao [potpisati. Medjutim, nece ni Trump ni Obama kopati po mojoj basti, a to mi je bitno. Moz' mislit' tamo negde neko piskara po Twitteru - a ja Twitter account nemam niti me interesuje. Na Balkanu je bitno - necija pobeda na izborima nekome znaci posao. Ali ovde, to je za radoznalost i zajebavanje uvece, uz pice. Zivot ide dalje. Ne mogu razgovarati, nisam u istom filmu, sa ljudima kojima je zivotni uspeh ili tragedija kad neko negde pobedi u kosarci ili tenisu. Gledam, ponekad i navijam, ali u pricipu hebe mi se i samo se pitam da li da sutra zalijem bastu ujutru ili uvece. Kad sam u domaji, a odlazim cesto, pitam se gde da parkiram i ko ce pobediti jer mi je stan u blizini Dinamovog stadiona. Zavisno o rezultatu, mozda ce mi razbiti kola a mozda i nece. Hvala, USA, za normalan zivot i manje stresa.

Ovo nije reakcija na prethodni ili bilo ciji post, nego na razvoj diskusije. Mislim da previse nas, Balkanaca i ovde i jos u domaji, misle na nacin "drzava nesto d'uradi!" A USA je ipak zemlja gde drzava bas i ne radi previse, ali daje mogucnost pojedincima da urade sve sta mogu za sebe i ne sprecava, ne ometa ih. Skola u koju je moja cerka krenula je verovatno bilo prosecna, nista posebno. Mama i ja smo je od cetvrte godine upisivali na sve i svasta. Plesno drustvo, balet, plivanje, fudbal, ko ce se svega setiti. Znali smo da nece u svemu uspeti , samo smo joj hteli dati mogucnost da proba i izabere sta joj se svidja. A na skolskim problemima i zadacima smo radili kod kuce. I jeste, clanarina u svim tim klubovima i drustvima je nesto kostala, ali uz ovdasnji standard, nista strasno. Jeftinije nego da smo zderali u nekim fancy restoranima. Dete se opredelilo za tenis, negde oko sedme ili osme godine. Postala je takmicarka. Nista preterano, nije materijal za profesionalku, ali je dovoljno dobra da su joj vise univerziteta ponudili skroz placenu skolarinu i sve troskove, samo da igra za univerziteski tim. Odbila je. Zato sto se opredelila za medicinu, a to je zahtevno i ne dozvoljava vreme za sport. Uz "athletic scholarship" mozes da studiras hemiju ili ekonomiju, ali medicinu ne. Al' nece niko Balkanca prehebati... Prijavili smo dete i u domaji, ima drzavljanstvo. Upisala je medEcinu tamo, ovde bi skolarina bila valjda $50 000 godisnje, iznad nasih mogucnosti. Plan je da da predje ovamo nazad pri kraju studija. Poslednjih godinu-dve cemo nekako podneti, i financijski, a imace americku diplomu. U medjuvremenu, u domaji je univerzitetska sampionka u tenisu vec par godina. Cak i da zahebe fakultet, vec i sa time moze dobiti pristojno placen posao kao trenerka u nekakvom sportskom klubu. Dakle, sve te lepe stvari nam je omogucio zivot u USA. Ko zna kakvih bi problrma imali u SFRJ pa tokom ratova pa tokom reizgradnje. Mozda je sbe ovo vremenska/generacijaka slucajnost. Ipak se ne osecam duzan da se bilo kome ispricavam. Losije sam prosao u zivotu od nekih, a bolje od nekih drugih. Gde god da sam se zaheb'o, zaheb'o sam se sam. A gde sam uspeo, uspeo sam sam. Za razliku od Balkana (SFRJ) gde su me pitali ko mi je cale, ko deda, i gde su bili u WW2. Moje iskustvo je ograniceno. Ne znam nista o Spaniji, Japanu ili Australiji. Mozda je tamo lakse i bolje. Ali ovde mi je dobro i kazem - go, USA!

Djordje, verujem ti. No ja zivim u svojem mikro-svetu i okruzenju, ne brine me statistika. To mi je uslo u glavu kad je moj cale umirao od raka. Bio je lekar, savrseno svestan sta se dogadja. A i ja sam relativno obrazovan zdravstveni radnik (MRI/CT specialist). I stari izabere terapiju, jednu od vise mogucih, za koju je odlucio da mu je primerena. Pitam ga, kakva je statistika, koliko je ta terapija uspesna, a otac mi kaze: "hebe mi se! Ako prezivim, uspeh je 100%, a ako umrem onda je 0!" Na zalost, umro je. Prosao sam skoro citavu USA. Ima jos 6 saveznih drzava u kojima nisam bio. U 4 sam dugorocno ziveo. Boraveci kod prijatelja na severozapadu, nisam primetio rasizam, koliko god ga mozda statisticki ima. A ovde u gradicu u Alabami, takodje nisam primetio nikakve incidente ili probleme (tek sam malo vise od godinu dana tu), ali postoje delovi grada koji su 95% crnacki ili belacki. Valjda je to neko nasledje, tradicija, sta ja znam. Ne smeta me, stavise ne tice me se. Uclanio sam se u lokalni teniski klub (igram rekreativno), tamo ima i crnih i belih clanova, svi se postuju i sve je normalno. Igram sa ljudima slicnog nivoa (ne)sposobnosti, a biram po vremenu kad njima i meni odgovara, rasa me ne zanima. Samo sam cuo od vrsnjaka (penzioner sam) koliko i kako je bilo drugacije pre 50 godina... Inace, u vise decenija u USA, najneprijatniji incident sam doziveo u Montani, ali nije imao veze sa rasom ili politikom, nego sto sam imao dugacku kosu i bradu i vozio motocikl... Smesna stvar je u tome sto, da je na mojem mestu bio bradati i cupavi motociklista a Crnac - odmah bi ispao rasni incident i usao u neku statistiku. A "nidje veze" i ovako niko nije primetio...

Amigo, ti i ja se u mnogocemu ne slazemo, a u drugim stvarima se slazemo. Sve OK i normalno. No ovde i ovim postom, gubis vreme i smaras tastaturu. Nece niko Kinika promeniti niti ga oterati. To je ogorcen starac kojemu je jedini nacin da mu bude dobro - da naglasi kako je drugima losije. Pa je, eto, on savrseno srecan jer je ideal zivota da sedis u sobi i drkas po internetu, a ti si glup jer cackas po basti. Kakav gubitak vremena i napora! - a mogao bi da kupis povrce u radnji... On ce ti to dokazati jer, imajuci vremena i nemajuci nista drugo, naci ce i okaciti video-klipove ili vec nesto sto pokazuje da gresis. Nemam nikoga na "ignore" listi, cak i taj izlapeli starac ponekad napise nesto zanimljivo. Samo, vec nakon par recenica odlucim da li da zaobidjem i preskocim post ili procitam do kraja. Covek je okacio izvanredne stvari na Kulinarstvu. A ovde, preskoci ga - sem gorcine, nema sta da pokaze.

Malo bih, kao relativno mator covek, skrenuo i udaljio se se od dnevne politike. Pokusacu da objasnim zasto je ovde lepo, uprkos Trumpu, rasizmu, kriminalu i svemu negativnom kojega nesumnjivo ima. Nisam ni odusljevnen americkom spoljasnom politikom - koju, kao platisa poreza, finansiram - al' jebiga. Nije me bas odusevljavala ni politika SFRJ, gde sam odrastao. Jesam filantrop, brine me politika, klimatske promene, razne nepravde, nesrece i njihove zrtve, svasta - ali, priznajem, ipak me na prvom mestu brine sopstveno dupe. Ogromna razlika izmedju zivota ovde i na Balkanu je sto mogu da brinem za svoje dupe bez da izneverim svoje ideoloske principe. Niko me nikada nije pitao za pripadnost partiji (nisam ni u kojoj), za ideologiju i teoriju. Jesam o tome pricao sa prijateljima, u slobodno vreme, ali mi to nije uticalo na posao ili zaradu. Radio sam u bolnici koje je vlasnik neka hriscanska organizacija, cak se se i zove Christus Spohn Health System. A jebiga, sefica smene je bila neka Muslimanka i nikada joj nisam video kosu - nosila je neku onu maramu oko glave, ne znam kako se zove. Bila je super sposobna, hebes veru. Samo efikasnost se racuna. Prvo sam dosao na Aljasku. U vreme kad su su svi dolazili od kojekuda, bio prihvacen, ostao 11 godina. Onda otisao u Kansas, u rupetinu, jer im je neko mojeg znanja trebao a niko drugi nije hteo da tamo ide. OK plata i uslovi za napredovanje. Politike nigde, sem u slobodno vreme i kod kuce. Odatle, dobio neke nagrade i priznanja na simpozijumima, otisao u Texas. Mogao sam da biram. A izabrao zato sto je bolnica u kojoj sam radio imala nenadmasan program - obdaniste i vrtic za decu zaposlenih, 24/7/365. Pre dve godine me je rasturio hurricane Harvey (uragan). Lose, naravno, ali me je oslobodio "sidra". Tako sam prosle godine preselio u Alabamu. Imam ovde nesto familije, zgodno je. Uz to, penzionisao sam se a ovde je jeftinije nego negde na severoistoku ili na zapadnoj obali. Primitivizma i rasizma sigurno ima, vise nego negde u npr. Oregonu, ali ga licno nisam primetio. Samo na vestima. Komsije su nenadjebivi. Uselim, a komsinica drugi dan dodje sa kolacem i kaze "dobrodosao u komsiluk" bez da me pita za nacionalnost ili politicku partiju. Poredjujem to sa Yu (ex-Yu). Odrastao u Zagrebu. Komsinica me je volela i mazila od malena. A onda me je '90-ih pitala hocu li se razvesti, znajuci da sem ozenjen Srpkinjom! Hvala na pitanju, u braku sam 35+ godina, ne pada mi na pamet. Drustven sam covek, imam srecu da lako stvaram poznanstva i prijateljstva. Druzim se i sa Crncima i Albancima i juznjacima i severnjacima i Kanadjanima i Francuzima. Sa sahistima, pricam o sahu a sa motoristima o motorima. Ne zajebavamo se religijama i nacionalnostima. I zato je ovo najbolje mesto na svetu. Ko zna za bolje - samo napred, uzivajte.

Kinice, ti uporno pises i politici i sistemu itd. a tema je o proizvodima. Iskra telefoni - OK (to sam tek ovde video). Tomos mopedi i vanbrodski motori, takodje svetski vrh. Sve tada, u to neko vreme. Ti nekako uvaljujes politiku, sindikate, kredite i 100 stvari u raspravu, a nema veze. Vegeta je super, bila pre X godina i jos postoji, cenjena je. Ima je ovde kod mene u USA, u boljim ducanima. Zanimljive su druge stvari. Recimo, Litostroj je svojevremeno skalapao Renaulte, ali je to propalo. Ne znam zasto. Onda je IMV iz Novog Mesta poceo sa Englezima i sklapao Austin. Ni za to ne znam zasto je propalo. No onda je poceo sa Renaultom i to je uspelo, odrzalo se. Ti bi uporno (i naporno) da pises o pogresnosti samoupravnog socijalizma, a niko drugi ne pise o tome. Dakle, IMV-Austin je bio neuspeh a IMV-Renault uspeh. Kako i zasto, to je za ovu temu. Tvoji "pomijarski politicki sistemi" - NISU. Moj najbolji prijatelj ima Citroen Dianu koju je sklopio Cimos - saradnja Tomosa i Citroena. Na pola je moja - ja sam mu uradio generalku pre 30-ak godina. Nije mu to primarni prevoz, ima druga kola, a Dianu cuva za uspomenu na mladost i zajebanciju. Nece to tvoji pseudopoliticki traktati obezvrediti.

Vjeko, kako ga ja vidim, topic nije o ekonomiji i politici nego o proizvodima. Bilo je moguce proizvesti kvalitetne proizvode u Yu. Da li sa dobitkom ili gubitkom, kako i zasto, to je vec politika. Zasto je vecina proizvoda bila losa ili nekonkurentna, to je pitanje mentaliteta. Jebiga, u ime tzv. "industrijalizacije zemlje" naprave tvornicu u kraju gdje nikada industrije nije bilo i zaposle lokalne polupismene seljake. Ne moze to izaci na dobro. Pojma nemam, nisam to pratio. Medjutim, u primjeru koji Kinik ismijava, mnogi proizvodjaci "motorina" su kopirali Tomos. Stovise, vanbrodski motor Tomos 4 je godinama proglasavan za najbolji mali motor na svijetu - jos za vrijeme trajanja SFRJ. Sve se slazem sa kritikom politickog sistema i svinjarija u tom periodu. Ali, da bas treba popljuvati sve ikada proizvedeno u SFRJ, ne slazem se. A tema je naslovljena "proizvodi".

Eh, Mrde... Meni nedostaju neki zubi, kosa, dobar vid i tako jos neke stvari koje sam u SFRJ imao, a sada vise nemam...

Mel, ne znam zasto mi predbacujes nesto sto nisam napisao, ali si izgleda propustio nesto sto jesam napisao, pa cu ponoviti i boldovati. Dakle, nigde nisam pomenuo "drzavu blagostanja", pogotovu ne "za sve". Tvrdim da mi je ova drzava omogucila prosperitet kakav mi ne bi bio moguc da sam ostao na Balkanu. A postoje i ljudi koji se u ovom drustvu nisu dobro snasli - ne samo dosljaci nego i neki ovde rodjeni. Vec sam jednom na starom forumu opisao zgodu, a ovde cu je ponoviti, mozda bude jasnije. Tokom prve polovine '90-ih, u vreme rata i najvecih sranja, jedan prijatelj mi se zalio kako je tesko. Ponudio sam mu pomoc da dodje u USA, a on se zahvalio i odbio, sa recima: "Ma, znam da je tamo bolje, ali samo ovde se osecam kod kuce!" Posteno. Odrastao covek je doneo odluku kakva mu odgovara. Nekadasnji Crnci se danas polit-korektno nazivaju Afro-Amerikanci. To je u redu, ako se oni tako prijatnije osecaju ja cu ih zvati kako oni hoce. Mada, privatno, nisam primetio da od toga zive bolje. Rasizam je zlo koje treba do kraja iskoreniti, ali ne mislim da je sam naziv grupe ljudi neko veliko resenje. Opet cu povuci paralelu: neki pekari u Srbiji bi verovatno vise voleli da prodaju proizvode makar i ljudi pricali da su ih kupili kod Siptara nego da ih mozda zovu Albancima ali im razbijaju radnje... Da opet pomenem pricu o mojem prijatelju: na slican nacin, niko od tih koji se nazivaju Afro-Amerikanci ne pokusava da ode u Afriku. Valjda ljudi misle da im je ovde bolje - uprkos rasizmu kojega nesumnjivo ima! Svi zdravi ljudi, svih rasa, i dalje rade na njegovom iskorenjivaju. U tome je najbolja strana zivota u USA - ovo drustvo, uprkos povremenim incidentima ili oscilacijama, dugorocno konstantno napreduje. Nije jos gotovo, nije savrseno, ali je u svim socijalnim aspektima zivota Crncima neuporedivo bolje nego pre 50 godina, a i tada je bilo bolje nego pre 100 godina. Opet, poredi to sa oscilacijama, pa i nazadovanjem, na Balkanu. Srbima je u Austro-Ugarskoj bilo jednako dobro (ili lose) kao Hrvatima. Za vreme Kraljevine, bilo im je bolje (iz kolektivnog ugla gledanja) nego nekim drugim "narodima" - sta god ta rec znacila. U SFRJ, bilo im je opet podjednako. A u danasnjoj Hrvatskoj, cesto nije prijatno biti Srbin. To se u USA ne moze desiti. Ni Crncima ni bilo kome drugom. Nije jos gotovo, ima dosta posla, ali ide na bolje.

Ova rasprava vrluda na 100 nacina. Naslov teme jest onakav. Zaboravite ekonomski ili politicki sistem, svi znamo koliko je to bilo pogresno i zasto (u retrospektivi). Kvalitetni proizvodi? Da, bilo ih je, ali ne dovol;jno. Da li su proizvodjeni sa dobitkom ili gubitkom, pitanje je tehnologije i ekonomije i politike. Tomos Automatic3 je dobio silne medjunarodne nagrade sa dizajn. Ostao je u proizvodnji, sa manjim izmjenama, 40 godina! Moj stari mi je kupio jedan od prvih primjeraka '73. Sto mislite, koliko mi je bio bitan politicko-ekonomski sistem? Pokrerac teme ja, izgleda, htio naglasiti pozitivne primjere. Sve OK. Negativnih, na zalost, ima dosta. No, zajebavati politikom i sindikatima i ne znam kojim glupostima - dosadno je. O tome postoje druge teme.

Progutao mi softver post (valjda, ne vidim ga) pa odgovaram opet ali krace. Ne pominji mi zimu - ziveo sam 11 godina na Aljasci. Noma objektivnog razloga zasto je negde bolje, postoje samo subjektivni. Mator sam da opet ucim jezik od nule. Lenj sam da opet pakujem citavu kucu. Sve skupa, OK mi je ovde. Niko me ne proganja ni zbog cega. Da postoji neki aspekt zivota i da mi je jako bitan a ne mogu da ga praktikujem, selio bih. Ovako, ja se divim tvojim postovima na temi Bastovanstvo i zavidim ti, a nadam se da cu ti sledece godine konkurisati. Hebo drzavu i politiku.

Amigo, evo opet mene sa citavim traktatom... Dao si mi valjda inspiraciju ovim postom. Direktan odgovor na direktno pitanje: ima. I previse. Ima li kriminala? Ima, i previse. Ne postoji oblik sranja koji se moze desiti bilo gde na svetu, a ne moze ovde. Da li se ovde desava cesce, pitanje je statistike. Ovo nije savrsena drzava. Ono sto jeste, i tu je jedino propaganda 100% u pravu, ovo je "land of oportunity". Ne svi, ali vecina aspekata tvoje zivotne situacije zavise samo o tebi. To je lose za one koji su lenji, glupi, nesposobni, ograniceni na neke druge nacine, sta ja znam. Ali je fantasticno za one koji su pametni, marljivi i sposobni. Uspevaju i normalno zive cak i prosecni ili malo ispodprosecni. Ono sto je lepo i ima veze i sa tvojim ptanjem i sa mojim postom: ovo je ogromna drzava i sta god ti smeta, imas gde da se od toga maknes. Dodatna lepota je sto se mnogo postuje privatnost, uglavnom komsije ne zaviruju u dvoriste, a ako i imaju negativne komentare na tvoj lifestyle, drze ih za sebe. Samo je bitno da ne smetas i ometas, sve drugo prolazi. Sukobi "navijaca" valjda negde postoje, video sam par puta na vestima. Ali u mojoj okolini, nikada. Kad je cerka krenula u skolu, druga deca je nisu zajebavala zbog balkanskog imena i prezimena nego su se takmicila ko ce ispravnije izgovoriti nase prezime, a cerka je bila arbitar. Poredi to (teoretski) sa situacijom da je krenula u skolu u Hrvatskoj kao cerka Srpkinje i Jugoslovena hrvatskog porekla. Malo o meni i zasto je ovo subjektivno. Jesam teoreticar, politicar, istoricar, naucnik i 100 drugih stvari - ali je to u slobodno vreme, za zajebanciju. U praksi, zivim najbolje koliko mogu. Imam sta da radim, zezam se, cak i ponegde (drustveno svestan) volontiram. Da, nije lepa i savrsena politika, ali me ne dira. A prestar sam da brinem kakav ce biti svet za 100 godina. Turisticki, pre par godina sam bio u Srbiji i desilo mi se da me je neko opsovao i izvredjao jer sam sa narucivajuci pice "pogresno" - tj. ijekavski - izrazio. To mi se u USA nije nikada desilo. Svejedno, i dalje volim svoje drustvo u Srbiji (i ostatku ex-Yu). Ima i tamo sranja, ali kao i u USA, drzim se podalje od toga. Kad neko izmisli nesto bolje od USA, mozda cu se preseliti...

1 Rossi 2. Marquez 3. Rins

HB, mozda ces naci korisne informacije na ovom forumu: https://homedistiller.org/forum/ Inace, citav sajt je zanimljiv, ali na njihovom forumu uma bas zanimljivih iskustava...

Bravo, majstore! Sacuvao sam etiketu (nije uslikano krumpirom nego sa webcam na kompu...):

Ova papricica nije narasla u visinu koliko sam mislio da hoce, al' radja k'o sumanuta. Mislim da je ista kao jedna od Mrdovih, valjda smo kupili stabljicice od istog distributera... Jutros:

Eh, jesam budala, da te bog sacuva! Odem u sud ("courthouse"), tamo se ovde obavljaju razne stavari, nesto slicno kao "skupstina opstine" ili kako se vec zove kod nas. Oni treba da provere brojeve pre nego mi izdaju ppapire i tablicu, pa trazim nesto privremeno da vozim neregistrovani motor do njih. A covek se smeje, kaze da je ovo ruralni kraj, nece me niko zajebavati, samo neka se dovezem. Za registraciju se niko ne uzbudjuje, samo je bitno da imas osiguranje. Stvarno, odem i sve prodje po crti, bez problema. Dobijem papire i novu tablicu. Dodjem kuci i idem da stavim tablicu. A u 3PM, neoprezno se nekako naslonim - i prevalim motor. Sad, noviji motori su tezi nego stari, a i ja sam slabiji nego pre 30 ili 40 godina, i nisam mogao da ga podignem! Jbt, nikada mi se to ranije nije desilo. Sad, sta cu, ne znam da li da se smejem ili placem, pa nazovem rodjaka da dodje i pomogne mi, a taj kaze da mu treba par sati jer nesto radi. I jebiga, onako smesno jadan, uzmem pivo i zapalim cigaru, pa okinem "selfie". Evo ga: Covek je dosao, smejao se, mi podigli "testeru" i ja montirao tablicu. Od onda, presao sam motorom oko 1500 milja. Zazeleo sam se mora, pa mi je najduzi pojedinacni "djir" bio do Panama City, AL. Izabrao sam najkrivudaviju rutu, ovako: Jedan dan tamo, dobra vecera i pivo, pa drugi dan nazad. Ostalo su bile nesto krace voznje. Utisci: bogtemaz'o, motor "lezi" odlicno a ide k'o opareni panter. Nije cudo, vise od 50% je jaci od mojeg starog. Kocnice - da se smrznes! Jebote, ima ABS i servo - nikada ranije to nisam probao na motoru. Usjebace me to, a zena ce popizdeti - posla oko kuce koliko hoces, a ja ne stignem, moram da se vozim...

Hvala ti za ovo, Radoje! Izvanredan intervju sa legendom.

Nemam pojma, mada sam cuo. Iselio sam tri godine ranije... Ali imam anegdotu od drugara iz Varazdina. Elem, tada, skupili se oni u moto-klubu i kupili stari VW kombi, jedva se kretao sopstvenim pogonom. Sitne pare. I decki napravili duplo dno - zavarili rezervoar od preko 400 litara. A madjarska granica blizu. Pa tako svakih dan-dva u Madjarsku, tankiraju, pa posle povratka podele. Kazu da im se isplatilo...