zoran59

Eh, ali nije jednom tjedno nego vise puta (kad nemam protivnika, ponekad sat vremena lupam u zid), a u medjuvremenu je tu i bicikl, pa fizicki rad oko kuce (o ovom potonjem cu negdje otvoriti temu, radim kucerak od nule i sve sam...). "Rekreativni nivo" se prvenstveno odnosi na igracku vjestinu.

Potpis na ovo. Ja sam jugonostalgicar, ali ne zbog politike nego zbog mira. Moze se reci (i istorija je dokazala) da su problemi samo represijom gurani pod tepih. Ali ipak nije bilo nasilja, ni navijackog ni nacionalnog.

Sve vise verujem da su ove razlike u secanjima na SFRJ nekako "regionalne", a postojala je primetna razlika u standardu. Nije to narocito originalno, pa i Italija ili USA imaju bogatiji sever i siromasniji jug... A valjda je razlika i u nasim godinama. Na more sam isao svake godine, a iselio '81. Te nestasice o kojima pisete mi nisu poznate. Moja familija je samo ponekad pominjala da u Zagrebu neceg nema pa moraju u Trst ili Graz. Ali to su ionako radili od pocetka '70-ih pa im nije tesko palo tih par sati voznje. Problem proizvodnje je bio sto se najcesce radilo o politickim a ne ekonomskim odlukama. Pa su onda u ime "razvoja" i industrijalizacije pravili fabriku u nekom nerazvijenom kraju koji nema nikakvu industrijsku tradiciju (a ni sirovina), da poljoprivrednici prave masineriju, a sirovine dovlacili bog te pita odakle...

Naravno, pitanje je drustva. Ali i prednost vjezbanja u klubu, barem ovom, je sto imas i sve ostalo na raspolaganju. Jedno vrijemo smo prijatelj i ja imali dogovor da se nadjemo svako drugo jutro u klubu u 6, odigramo jedan set tenisa (ili koliko stignemo za 45 minuta, onda se lijepo istusiramo i u klupskom bifeu pojedemo dorucak, pa na posao super svjezi.

HB je vjerojatno u pravu. Kad sam "otkrio" da sam bez kondicije, prije nekih 20-ak godina, probao sam prvo s trcanjem. Krenuo malo po malo, pa sve vise, i dogurao do nekih sat vremena bez stajanja (samo lagani trk, nista sprinta). Onda su me pocela boliti koljena. Prekinuo sam i kad su se koljena oporavila, upisao se u veliki rekreativno-sportski klub ( https://www.corpuschristiathleticclub.com/ ) koji nudi razne aktivnosti. Probao sam ralicite stvari i na kraju mi se najvise dopao tenis. Ne bih znao zasto me na tenisu koljena ne bole. Sto se tice naglih promjena smjera, kocenja i naglog starta, naravno, tu postoji potencijalni problem. Ali trebas se sjetiti da ja igram na rekreativnom nivou, natjecao sam se samo u klupskoj ligi. Nije to ni priblizno onako opasno kao tenis koji vidis na TV. Igram s drugim rekreativcima priblizno iste vjestine (ili nedostatka iste) i kondicije. Ponekad igram s nekim protiv nekoga tko ima vise kondicije ali je pocetnik s losijom tehnikom pa smo rezultatski "tu negdje". Bitno je da se krecemo, umorimo i preznojimo. Onda, za hladjenje nakon meca, cesto se otusiramo i malo plivamo u klupskom bazenu (ne d'o ti bog da znojan ides direktno u bazen, to je protiv svih pravila!). Dodatni razlog za tenis umjesto trcanja, barem meni, je sto sam nediscpliniran. Da trcim sam, uvijek bih mogao naci razlog da ne idem bas sad nego cu poslije ili sutra. Ali kad imam dogovoren mec danas u 5 popodne, nema zajebancije i odgode jer smo rezervirali vrijeme i teren. I onda idem cak i ako sam se u medjuvremenu sjetio neceg drugog sto bih mogao raditi. Dakle, svatko ima svoje razloge za izbor. Ja se divim HB-u ne samo na postignutoj kondiciji i uspjehu nego jos vise na disciplini i ustrajnosti.

Nema slika sisa...

Vjekoslave, bol u koljenima nije konstantna. Sto je u tome da je trcanje/jogging konstantno nabijanje zglobova na duze vrijeme. Jogging nema smisla prakticirati po 5 minuta. Tenis na mojem rekreativnom nivou se sastoji (i) od trckaranja. Trcis nekoliko koraka, mijenjas smjer, stanes. Zbog aktivnosti i gornjeg dijela tijela, dize ti se puls, znojis se itd. Ali ipak izmedju poena i gemova stanes. Osim sto imam preko 60, i pusim preko 45. Znam, nije zdravo itd., ne trebaju mi i ovdje lekcije, slusam ih vec 45 godina... Nemam kondicije za istrcati ni 500 metara u komadu (100 ili 200 bih valjda mogao). Ali cesto vozim bicikl tempom koji mi odgovara, ponekad i 20 km u jednom djiru, a i u ducan idem njime par puta tjedno - tamo i nazad skupa oko 12 km, put nazad s punim ruksakom, osim ravnoga ima i uzbrdo (u oba smjera ). A iako ne mogu pretrcati kilometar u komadu, tenis mogu igrati i dva-tri sata. Par puta tjedno, kako kad. Vjerujem da tvoj otac ima vise kondicije od mene, po tvojim opisima sudeci je izuzetno vitalan, ali i ja mogu reci da imam vise konde od mnogih vrsnjaka, pa i nepusaca.

Odgovoriti cu ti na onoj drugoj temi... Jucer?

(bold moj) (bold moj) Vec sam jednom pisao o ovome na staroj Ekonomiji, al' ponovicu. Plate zdravstvenih radnika su kap u okeanu, pogotovo u Srbiji. Skupi su lekovi i oprema. Ovo najvise vredi za siromasnije i manje razvijene drzave zato sto cene ovih stvari svetske. Ako Siemens ili Toshiba prodaju Amerima i Francuzima skener po 5 miliona $, nece ga prodati Srbiji za 50 000. Kod nekih zahebatih bolestina, dnevna doza lekova kosta koliko i mesecna plata med. sestre. Dalje, iz budzeta za zdravstvo ne idu samo usluge i lekovi. Tu spada i malter koji otpada u cekaonicama ili bojler koji ne radi u nekoj ambulanti... Zato se ovde slazem sa Eddardom, ovo sto sam boldovao. Percepcija normalne zarade u Srbiji je jos zasnovana na socijalistickom modelu. U USA je normalno i opravdano da vrhunski neurohirurg zaradjuje 20 ili 30 puta vise od salteriste u opstinskoj kancelariji. Kakav je taj odnos u zapadnoevropskim drzavama i u Srbiji, ne znam, samo pretpostavljam da nije toliki. Plasim se da kad (i ako) Srbija udje u EU, ostace joj samo nekoliko lekara. Oni koji su godinu-dve pred penzijom i oni koji su najmanje sposobni. Svi oni mladji i sposobniji ce otici tamo gde ce biti adekvatno placeni za svoje znanje i rad.

Pretpostavimo za potrebe ovdasnje rasprave da si u pravu, mada ja ne mislim da je sukoba Srba i Albanaca bilo pre 20. veka jer je tamo vladala Turska pa srsko-albanskih granica nije bilo. Ali ako je tako, onda granice ostanu bitne, sukobi ve se nastaviti. Jedini nacin da se uspostavi trajni mir je da budu nebitne. Ako vama odgovara da nastavite da se bijete, samo napred. Inace, ova prica oko ZSO, ako prodje, to je samo nastavak podela i sukoba. Meni je to izgledalo pogresno jos u vreme kad je Briselski sporazum potpisan. Zato jer se tako sami kosovski Srbi zatvaraju u nekakve enklave i odeljuju od drzave u kojoj zive. Izmedju ostaloga, bio mi je glup zahtev da se u ZSO nastava odvija po obrazovnom programu Srbije. A onda, kad nakon zavrsetka skolovanja ne budo mogli dobiti posao u ostatku Kosova jer imaju drugacije obrazovanje od ostalih (a mozda i slabo vladaju albanskim jezikom), zalice se na diskriminaciju.

Ovo su podaci za trenutno/danas. U 10-dnevnoj prognozi na sajtu koji pratim nema vlage... edit: na onom dijagramu, ono plavo dolje je % sanse za kisu. valjda to ima veze s vlagom? Pa to sam vec ucinio, samo sam pojednostavio da skratim post i ne pisem elaborat... Evo, samo par cm prstenova:

(bold moj) Ne rade isti posao. Ili ga rade skraceno. Inace, cemu penzija? Sigurno ima onih kojima je penzija mala i hoce dopunski prihod zbog necega. Napisao sam hoce a ne moraju zato sto je i od minimuma moguce prezivjeti - samo je pitanje koliko je netko zadovoljan takvim zivotom. Inace, volontera ima koliko hoces. Sto sve rade, ne znam, ali kod mene u zdravstvu vodaju pacijente po bolnici da se ne izgube ili ih vozaju u kolicima i slicno. Za mnoge je to nacin da imaju nekakve kontakte i socijalni zivot kad ostanu sami - inace bi izludili pred TV citav dan. Probio sam 60, ali jogging necu ni u ludilu. Razbija kolena, a jos gore - dosadno je. Ali zato je tenis super. Nije dosadno, svadjas se i smejes sa protivnikom, a dobro za kondiciju. I, ako igras u vecem klubu, dobro je za socijalne kontakte - ja tamo dobijam preporuke koji je dobar servis za nesto sta mi treba i slicno. A posle meca na pizzu i pivo.

Vruce. Bilo je suncano skroz nekih 10 ili 15 dana, a sad ce valjda biti i malo kise, da ne zalivam toliko....

Granice nisu bitne meni ili velikom broju drugih ljudi. Onima dole su bitne a ostali ih priznaju ili, ako hoces, inzistiraju zato jer im je dosta ratova u komsiluku. A vracanje na staro bez rata nije verovatno -stavise ni ratom ni moguce. Moze, ali zasto biti tvrdoglav i gubiti vreme? Stanje na terenu je takvo kakvo je i nece se promeniti, a priznaje je samo formalnost. Slovenija i Hrvatska je slucaj (u osnovu) istog inata kao sto ga pokazuje Srbija. Pozeljniji primer su Francuska i Nemacka. Sto se Albanaca tice, pobunili su se protiv apartheida, da ne ponavljamo sta su sve prosli '90-ih. A sva ova resenja i "resenja" su i tako privremena. Iseljavaju i Srbi i Albanci, ko god moze. Nece se tamo pojaviti "Erdogan" - a i ako jednog dana pojavi, pitanje je hoce li biti ikoga da mari... Nece bog zna sta direktno dobiti - ali ce se kurtalisati gvozdene kugle oko noge koja je koci. Pa Srbija nema cime da obrise dupe - mislis li da bi ulagala na Kosovu? Ovo oko "ispostave racuna" je zanimljivo. Da li bi to ukljucivalo i placanje ratne stete? Ma, nema kompromisa oko nezavisnosti. Kosovo vec ima sta hoce. Pogotovu ovu tvoju ideju oko vojske bilo gde tamo nece prihvatiti - vec su imali srpsku vojsku '90-ih pa znamo kako je to proslo.

Ako se secas, pre nekoliko dana sam okacio fotku prvog nicanja bamije. Prekjuce su izgledale ovako: Onda sam uzeo nekoliko onih casa od raznoraznalija iz ducana i odrezao im dno. Presadio sam bamije sajedno sa zemljom u kojoj su proklijale, a case mi sluze samo da znam gde su, da se ne zeznem i izvadim ih kad cupam travu: A onda sam u ducanu (znam, kasno je u godini) kupio i ovo: Kasno je, ali na semenkama salate pise: "sow in spring for first crop, sow in late summer for fall crop". Dakle, moze i sada, pa kad naraste - videcemo. Na persunu nista ne pise o letnjem sejanju, ali pise da ce seme niknuti za 14 do 20 dana. Ovo je eksperiment, posto sam kasno krenuo, a sledece godine cu ranije.

Jos 28 godina do kraja dana?

Citam ovu raspravu ovde, a nije samo ovde nego se vec godinama i razvlaci po medijima. Licno, ja sam praktican/pragmatican tip. Ako ikada opet posetim Kosovo (a nadam se da hocu), bice mi bitno koliko brzo predjem put. Ako me negde zadrzavaju i prave mi probleme, bice mi sasvim svejedno je li to na granici ili "administrativnoj liniji". A priznanje i uspostava normalnih diplomatskih odnosa bi olaksalo i zastitu nekakvih interesa Srbije tamo, kakvi god da jesu, jer bi vise mogao da resi ambasador na licu mesta nego kad se AV&co svadjaju sa nekim u Briselu ili gde ih vec dovuku... I poslovanje firmi bi bilo olaksano, mogao bi se postici mozda nekakav bescarinski sporazum ili sta ja znam sta. Ovo ne vodi nicemu. Argumenti "protiv" su mi nerazumljivi, najvise zbog toga sto su kratkorocni. Perspektiva je da ce, za najvise jednu generaciju, i Kosovo i Srbija biti u EU i granice ce biti bitne koliko su i sada izmedju, stajaznam, Belgije u Luksemburga. Tako ce i propisi biti uskladjeni, pa mozda i nastavni planovi i slicno. "Bastina" je isto tako nebitna jer se ne radi o svadji "nas" i "njih". To je svetska bastina. Mislim, svestan sam da je ovo sto cu napisati karikatura, ali kako bi izgledalo da Italija pokusa da naplati vodu u nekim dalmatinskim gradovima - jer su akvadukte kojima ta voda jos uvek ponegde ide sagradili Rimljani? Ili da Talijani naplacuju ulaznice za Arenu u Puli? Citanje svega ovoga me podseca na jedan clanak koji sam davno sacuvao, objavljen 1993. godine u casopisu Foreign Policy. Clanak se bavi tada aktualnim ratovima na ex-Yu podrucju, jos nije bilo ni Srebrenice ni Daytona a Milosevic je drmao Srbijom po ceifu. Ovde cu preneti samo jedan delic koji je relevantan i danas, ima veze s ovom raspravom. (bold moj) citav clanak je ovde: https://foreignpolicy.com/1993/06/19/yugoslavia-new-war-old-hatreds/ Dakle, sta se promenilo od 1993. kad je clanak napisan do danas? Osim imena politicara... I dokle jos nameravate ovako?

Daleko najuzbudljivija trka ove godine! Do par krivina pre cilja, trojica, a mozda i cetvorica, su imali sanse za pobedu. Sve dok se Miller nije skrsio, mozda i petorica. Trka zivota za Petruccija, lep uspeh za Ducati. Steta za Millera, pa i Rossija. No, nezgode se desavaju...

1. Dovizioso 2. Marquez 3. Quartararo

Eh, jebiga. Opet cu da se "matorisem", mozda ce se ovde jedino Div secati o cemu pricam. Negde ranih '70-ih je na TV isla humoristicka serija nazvana "Cu, ces, ce", sa Mijom Aleksicem u glavnoj ulozi. Ej, isla na TV a ne na nekom kanalu - nije bilo kanala, ili si imao TV ili nisi a stanice nisi mogao da biras, bila je samo jedna. Samo nekoliko godina pre toga, citav komsiluk bi dolazio u nasu kucu da vidi cudo - moj deda je imao prvi televizor u ulici. No, ta serija je imala zgodnu/smesnu spicu, pesmuljak. Islo je, stihovi, "cu, ces, ce/cemo, cete, ce/obecamo sve/radimo k'o pre". A ja sam odrastao na severnom, kajkavskom govornom podrucju. Bio sam zajebant od malena pa sam prepevao tu spicu. Kod mene je isla "bum, bush, bu/bumo, bute, buju/dodji meni darling/da stedimo struju". Sta cu, blesav bio i ostao...

Opet, hvala ti. Ja nisam realan, cesto mastam i izmisljam planove koji se izjalove. U Srbiju navracam circa jednom godisnje, imam familiju i prijatelje, a puno toga ne stignem. Mozda ce se i to promeniti otkako sam u penziji. Svejedno, ako se nadjemo, osecaj se slobodnim da me oteras u 3 p. materine ako izvalim glupost. Godine su tek tako neki ornament, nemaju veza sa pamecu.

Stari (mladi?) moj, veoma sam ti zahvalan za ove lepe reci. Stvarno ne znam da li to dolazi sa godinama ili je neka crta karaktera od ranije. Mozda je i neka mesavina. Evo, gledao sam gore anketu i video da ima ucesnika koji su kliknuli "necu da odgovorim". Pitam se, zasto? Ako neces, zasto uopste klikces na bilo sta? A godine uopste nisu sramota, zasto bi se neko stideo, svi smo ili bili tamo ili bicemo. Mozda je 15-godisnjak procitao 1000 knjiga a 50-godisnjak samo neke novine, jednom mesecno. Godine same po sebi nisu kvalifikacija ni za sta. Ma, daj mi tog decka koji moze da me necemu poduci, hebes to gde sam ja putovao pre milion godina i nikome ne koristi. Nikoga nece zanimati koje je ratove moja baka prezivela ili sta je mislila o vlastima. Ali ako prenesem neki njen recept za jelo koji sam nasledio, to mozda i donese nekome neku korist. Jedina vrednost godina je u tome sto ne dozvoljavam da me neko laze i zajebava, na osnovu sumnjivih internetskih izvora. Ja sam bio tamo tamo, doziveo i video. Ne dozvoljavam da mi neko tumaci kako je meni bilo. Ono pre, naci cemo razne izvore, tumaciti ih kako nam odgovara i svadjati se. To je legitimno. Legitimna je i spoljasna opservacija, kako neko gleda na nesto. Ali jebote (izvinjavam se zbog vulgarnosti), necu da mi neko tumaci kako sam ja mislio na studentskim demonstracijama 1968. Mozda sam mislio pogresno, bio sam dete, poveo me stariji bratic - ali onaj ko je rodjen decenijama kasnije moze samo da ponudi svoju interpretaciju citanja tekstova. Istinu o dogadjanjima ne moze. I tu je koren sukobima i svadjama, pa i ovde na forumu. Ljudi ne razlikuju teoretske, filozofske i ideoloske principe od stvarnog zivota. Mogu da mislim sta god hocu o Turcima ili Titu, o vlastima i politici - ali realno posedujem nekretninu i placam porez danas. Holivudskim recnikom, nisam u istom filmu. Pa kako ko, neka neko okrivi godine ili sistem ili zivot, sta ja znam.

Mrde, izvinjavam se, stvarno sam perverzan. No, upoznali smo se preko foruma a znamo se i drugacije, dragi ste mi i ti i tvoja zena i cesto mislim na vas, pa mi je pala na pamet totalna pizdarija - kako bi bas bilo lepo da se tvoj sin i moja cerka upoznaju. Po svemu sudeci, tvoj klinac je samo normalan a moja cerka je najlepsa na svetu... Jerbo si ti ogranicen pa ga samo ucis o 4 tocka. A ja bih mogao da mu pokazem i lepotu na 2. I tvoja basta nije ni za qrtz, a u mojoj ima sta da se jede...

Bravo, majstore! Tako sam i ja vozio moto-trke u "veteranskoj" konkurenciji (tj. za starudiju na tockovima). Moj motor ce zauvek spadati u klasu za motore iz '60-ih jer je tako definisana i nikada nece "zastareti". A ova balavurdija koja vozi moderne motore trosi puste pare i stalno nekog djavla apdejtuje...

Ovo prvo - ma, zezamo se, ovo je forum, nisam nameravao da te "analiziram". A drugo - mislim da i nema pune veze s godinama. Moja prabaka je dozivela 94 i umrla srecna, sa osmehom. Svi smo je voleli i pazili, pojela je dobar rucak i popila casu vina pa legla da dremne - i vise se nije probudila. A njena cerka, moja baka, je dozivela 93 i poslednjih 20-ak godina bila duboko nesrecna. Pokopala je najveci deo familije, pa i svoje jedino dete (mog oca) i sve prijatelje i ostala sama. Cak ni moja braca nisu pitali za nju, ja sam bio jedini koji je mario. Sto se mene tice, u fazi zivota sam kad mi je buducnost sve kraca a proslost sve obimnija. Mislim da je normalno da tako secanja postaju vaznija. Osecam se kriv ili nezadovoljan zbog stvari koje sam propustio ili gde sam pogresio, a jako sam zadovoljan i ponosan zbog svega sto sam uradio dobro. Tako da trenutni osecaj samo zavisi od toga cemu dajes prioritet.