zoran59

Molim te, pojasni. Sta sam rekao nekorektno? Ponovicu, i dalje tvrdim, da te nove granice ne vrede ubijenih ljudi, pa cak ni rasturenog/razbijenog zivota prezivelih - u obe grupe imam i previse familije i prijatelja. Lepo je Amigo rekao, iskustva nam se razlikuju. Od svega sta si navela, ja nista nisam nikada video - a malo sam stariji od tebe. O tome cu malo vise u "opstem" delu, ne ovde u odgovoru na individualni post. Poslodavci. Ja sam za Thanksgiving dobio curane od sledecih: - Southwest Medical Center (Liberal, KS) - Spohn Medical System (San Antonio, TX) - Radiology and Imaging of South Texas, LLC (Corpus christi, TX) Je li za to zasluzna/kriva SFRJ ili mentalitet i zaostalost? Sta je prosek? Tvog okruzenja ili cele drzave? Kako sam ja, nakon mature, od dzeparca kupio polovnog ficu, a nisam bio "nadprosecan"? Pokusacu da odgovorim svima, i bez pojedinacnih odgovora bice mi post podugacak. Opet bih ponovio Amigove reci - iskustva nam se razlikuju. Onda bih dodao: iskustva NISU prosek. I za razlicitost nisu "krive" granice, pa cak ni sistem. Na severnoj hemisferi, vecina drzava ima bogatiji sever i siromasniji jug - recimo, Italija ili Nemacka. I sve drzave imaju bolje stojece urbane centre i siromasnije ruralno stanovnistvo. Ne osecam se krivim (a nisam ni zasluzan) sto sam odrastao na pola sata hoda od fakulteta i spavao u roditeljskoj kuci, a razumem da su nekim kolegama roditelji placali podstanarske sobe i hranu i svasta. Ali, nije to posebnost YU. Zivim u USA vec skoro 40 godina, u vise drzava, nagledao sam se svega. Ima i ovde bede. Samo, posto je ovo individualisticko a ne kolektivisticko drustvo, za sopstvenu bedu niko ne optuzuje drzavu, a ni sistem. Deca sa farmi u Kansasu psuju roditelje sto su ih rodili usred nicega pa muku muce da odu na koledz. I snalaze se, kao i mi Balkanci. Tako je bilo i u Yu, samo sad neki zakljucuju da im je drzava kriva, i Tito. Na starom forumu me je Denis ismejao/opljunuo zbog sudelovanja na ORA (omladinskim radnim akcijama) i napisao, priblizno, da su to kod njega radili samo ideoloski fanatici ili neki pod politickom prisilom. A jebiga, u mojem okruzenju je to bila zajebancija i rekreacija i druzenje. More sam video svakog leta otkad pamtim, a pre mature sam vec imao treci pasos jer u prethodnima vise nije bilo mesta za sve te pecate prilikom prelaska granice. Sta cu, ziveo sam na par sati voznje od austrijske i talijanske granice, svercovao sam sitnice od jos pre puberteta. Dosadno, bre, pa je ORA bila osvezenje. Andja je pisala o nekom rodjaku koji je "prebegao". Ja takvih nemam. Moja tetka je legalno, sa pasosem, otisla u Nemacku pa se udala za Amerikanca koji je tamo bio u vojnoj bazi. Moja majka je legalno iselila u USA, sa pasosem i vizom. Napredak koji se vidi u ex-Yu drzavama je samo materijalan/tehnoloski. Ceo svet ide napred, vec i u Etiopiji postoji internet. I tehnologija je sve jeftinija i pristupacnija. Moj deda je imao prvi televizor i jedan od dva-tri telefona u ulici . Danas, svi se tome smeju jer imaju i to i sve ostalo. Napredak je nemoguce izbeci. I nema veze sa drzavom. Jugoslavija nije bila dobra zbog nevidjene tehnologije ili idealne politike. Tehnologija napreduje bez obzira na sistem a politika se menja sa vremenima. Yu je bila dobra samo zato sto je suzbijala nacionalisticko zlo. Sve ostale promene na bolje - tehnoloske, ekonomsko-politickog sistema itd. - mogle su se odviti i bez nasilja. Dokaz? Evo, vecina drzava bivseg istocnog bloka. Mi Balkanci smo, kao gomila, primitivne budale. Bez ozira da li u zajednickoj drzavi ili u manjim "nezavisnim" prcijama. edit: i dalje se posao dobije (a ne zasluzi) po partijskoj vezi, za poset lekaru se "preko reda" trazi veza... Sta je postignuto razbijanjem drzave?

O tome se radi. Imamo razlicita iskustva, a nismo jednako stari. Ne pamtim prvih 20 godina post-WW2 perioda. Navodno je bila opresija, Goli otok, svasta, diktatura. Ne pamtim ni krs i lom '80-ih, iselio sam '81. Navodno su bile neke nestasice, inflacija, nevolje raznih vrsta. Pamtim '60-e i '70-e. Nije bilo luksuzno i apsolutno dobro, ali je bilo svake godine sve bolje. Izgledalo je da postoji dobra i lepa perspektiva. Bilo je i losih stvari. Odsluzio sam vojsku, po sili zakona, a nisam militantni tip, ne volim nasilje (vojska je nasilna institucija, po samoj svojoj prirodi). Mogao sam to da izbegnem nekom mutljavinom, ali sam ze zaljubio u cerku oficira i nisam znao kako da mu kazem da sam zajebao njegovu firmu i zivotnu orijentaciju a svejedno hocu da zenim njegovu kcerku. Pa podvio rep i odguslao svoje... Jugonostalgicar jesam. Ali ne fali mi socijalizam, milicija i stajaznamsta nego mi fali mir, ljudi, puno stvari koje su '90-ih srusene i razbijene. Sta mi vredi "nezavisna" drzava x - kad realno nije nezavisna jer sve ovise jedna o drugoj i o celom svetu. A za tu nazovi-nezavisnost sam izgubio prijatelja koji bi, da je ziv, ziveo preko te neke granice a nekad nije. Drina je, valjda, nekakva granica? Jedna od zelja, jos od mladosti i pre raspada SFRJ, mi je bila da tokom godisnjeg probam splavarenje Drinom. Zna li neko, ima li toga jos, je li moguce i koliko kosta? U penziji sam, imam vremena, jos uvek bih zeleo da probam. Necu da mi neko zamera jugonostalgiju navodeci politiku i sistem. Te stvari je ocito moguce promeniti i bez krvi - kao Poljska, Baltik, Cehoslovacka itd. I nisam tuzan sto su nestale. Ali nemojte mi popljuvati tugu za pobijenim delom familije i nekim prijateljima (nisam nikoga izgubio u borbi, sve civili!) teorijom da je to bilo neophodno da se promeni sistem i uspostave "pravedne" (???) granice.

Miki, zar to osiguranje ne pokriva? Inace, ne znam kakvi su propisi u domaji, ali ovde se niko ne uzbudjuje ako "crack" nije u normalnom vidnom polju vocaca, neki ljudi se godinama voze s napuklim staklom.

Hvala vam, drugari. O ovome znam i vise nego o autima/motorima. Imam visedecenijsko iskustvo u radiologiji kao MRI/CT specialist, imao sam stotine pacijenata kakav sam i sam. Saradjivao sam sa njihovim ortopedima/neurolozima/hirurzima itd. Znam sta mi je, traje vec dugo ali sporadicno. Ipak, uz nagomilane godine, traje svaki put duze i sa vecim intenzitetom. Dosle je vreme da to uzmem ozbiljnije i ne samo da cekam da prodje. Zajeb je sto sad ne bih mogao da vozim klasicni engleski motocikl - imaju menjac na desnoj strani, a prva je gore. Na svom beemvejcu koristim prednju kocnicu, a za straznju imam slabi osecaj - jedva znam gde mi je noga. Motor je jos OK. Sranje je auto sa rucnim menjacem. Posto stopalom mogu samo da pritisnem, ali ne i da ga dignem, otpada "heel and toe shifting". Nespretno je, presporo. Ma, snaci cu se, resicu to nekako. Uostalom, Wayne Rainey, trostruki svetski MotoGP sampion, je ostao paraliziran od prsa na dole nakon nesrece u Misanu, pa je ipak posle vozio trke go-kartima u WorldSupercart seriji - u kartu sa rucnim komandama. Ko sam ja da se zalim sa ovim minornim problemom? Iritira me samo sto ovo opet odgadja odluku, koja kola da kupim (tj. sa kakvim menjacem). Nisam vise balav, nemam bas vremena da cekam "bolju buducnost".

1. Marquez 2. Quartararo 3. Vinales

Hebem ti zivot i zdravlje i godine i sve po spisku. Piskarao sam o kolima koja/kakva hocu. Sportska. Klasika. Za jurnjavu, zajebanciju i sport. A budzet ogranicen. Odlucivao sam izmedju (sve polovno) Porsche 911 i BMW Z3/Z4. Zakljucio da mi je klasicni vazduhom hladjeni 911 preskup, pa hteo BMW. Onda su zena i cerka uletele sa anti-dvosed pricom jer bi i one da se voze, pa sam opet krenuo na 911, ali oko 2000 godista. Jeftiniji su nego stara klasika, a imaju 4 (OK, 2+2) sedista. Ima ih od $15 000 na vise. Ali, hocu (ako je sportska voznja i zajebancija) manual, necu automatic. Majku mu, u poslednjih mesec dana sam razvio ozbiljni "foot drop". Da ne dosadjujem detaljima, slika sa jednog od sajtova: U desnoj nozi. Noga mi trne, ne osecam nista ospod kolena. Svi planovi su "on hold" (tj. zamrznuti). Prvo, treba da vidim hoce li pomoci konzervativna terapija ili moram na operaciju. Disk u ledjima mi zajebava nerv). Onda, hoce li ista pomoci. Ja bih manual, ali automatic mogu da vozim i levom nogom. Zaboravi medjugas i "heel/toe shifting". Vec par nedelja vozim motor samo ruralnim putevima sa minimumom saobracaja. Voznja je Ok, mogu i da jurim, problem je samo kad stanem - hocu li se osloniti na desnu nogu i ne osetiti nista pa pasti na mestu. Znam, najveca greska koju sam u zivotu uradio je bilo sto sam napunio 40. Pre rodjendana, imao sam savsen vid, sve svoje zube i toliko kose da se mogla napraviti frizura. Sledeceg dana, poseta zubaru, a od onda sve nizbrdo. Sada kad znam sta napunit 40 znaci, nikada to vise necu uraditi! Nista, bice vec nesto, snaci cu se. Ne dam se samo tako.

Srecan rodjendan Alenu! 🥧 🍻

....

Bane, odgovorio sam ti na odgovarajucoj temi, o forumu, dole na Drustvu. Da ne trolujemo ovde.

Darth Bane (ne znam kako da preselim reply na drugu temu) je rekao: Bane, zasto se sakrivas? Je li te sramota zivota, dela, fakulteta, necega? Nikada nisam napisao nista sto ne bih mogao dokazati ili sta nije moj stav. Jeste, negde sam pogresio i zaheb'o se, i stidim se, zao mi je. Ali zivot ide dalje i ne sastojim se od greski nego i od dobrih stvari koje sam uradio ili postigao. Zasto ti je toliko bitna anonimnost? Mislis li da je tvoj post vredniji ili misljenje bitnije ako niko ne zna ko si? Glupost! K'o prvo i manje bitno, cim si ovde, neki IT haker ce te naci. IP adresa i to. Nema vise anonimnosti, vec te i policija moze naci ako radis pizdarije po fejsbucima ili vec negde, ako i samo cackas po porno sajtovima. A "iznosenje licnih "podataka" je samo dodatna argumentacija u diskusiji. Evo, ja tvrdim da je moje moje misljenje o stanju u javnom zdravstvu vrednije od od tvojega zato jer u tome imam par decenija radnog iskustva a ti samo citas novine. Sta hoces, da Vilhelmina pise o Svedskoj ziveci u Mongoliji a Yoyogi o Tajlandu iz Zambije? Budi posten i predstavi se. Tako ce tvoje misljenje biti vrednije. Evo, znamo da je Kinik ziveo u Rusiji, da je Denis zavrsio veterinarski faks, da je Vilhelmina zavrsila sumarski faks, da se ja bavim radiologijom, da je McLeod pravnik. Zato su nasa strucna misljenja vrednija rasprave nego postovi "ja anonimno tvrdim da je to i to tako".

To je zato sto mnogi forumasi detinjasto gledaju svet kao crno-belo. Kad se prica o financiranju zdravstva, da li privatno ili drzavno - ako si za jednu varijantu onda si za neke fasista, ako si za drugu, onda si za protivnike komunjara. Vredi i za rasprave o drugim oblicima funkcionisanja drustva. To je OK u internetsko-forumskom prepucavanju i razbibrizi, problem nastaje kad se tako ponasaju i politicari i oni koji ih biraju/glasaju. Licno, imam negativno misljenje o Sandersu. Lazov zivi drugacije nego sto propoveda, a i ono sto propoveda nije pametno - ali nije bas "komunista". Imam i negativno misljenje o Trumpu. I on je lazov i oportunisticki manipulator - ali nije fasista. On ni ne zna sta je to, nema ideologiju. Svetu, pa tako i USA, fali neka normalna "zlatna sredina".

Jbm li ga, opet cu kvotovati samog sebe. I dosadjivati podugackim postom. Moj heroj i (znam, prepotentno je reci, videli smo se samo nekoliko puta, a ipak) prijatelj, Dave Roper. Dave je prvi Amerikanac koji je ikada pobedio na Isle of Man TT, u bilo kojoj klasi. Vozi trke vec skoro 50 godina, moj idol, nikada nije stao. Elem, sredinom '90-ih, ja krenuo da se takmicim u AHRMA (American Historic Racing Motorcycle Association) konkurenciji. Izabrao sam Sportsman 500 klasu. "Sportsman" je klasa koja je ono sta su danas Superbike motori - dakle, "nabrijane" drumske masine. U AHRMA, za masine iz '60-ih. Sastavljao sam motor skoro godinu dana, ispao je BSA hibrid. Kupovao sam delove iz malih oglasa, interneta nije bilo. Okvir B44Victor, masina B34 Gold Star, Dell'Orto karburator sa nekog Ducatija, menjac Quaife sa 5 brzina, prednja viljuska i kocnica A65 Lightning, gomila delova napravljenih u sopstvenoj garazi. AHRMA ima regionalna i nacionalna takmicenja. Vozio sam samo u regionalnim trkama, izuzev kad su se bodovala i za regionalni i nacionalni sampionat. Godina je bila '96. Steamboat Springs, Colorado. Godisnji AHRMA rusvaj, nedelja dana, sve klase i oblici - trial, enduro, cross, roadracing, sve. Otprilike veteranski ekvivalent Daytona Bike Week. Dosao sam pick-up kamionetom sa prikolicom i postavio sator (motel bi bio iznad mog budzeta) - osigurano nam je veliko parkiraliste, samo za takmicare, domoroci su bili privremeno isterani. I roadracing staza je bila ulicama zatvorenim za saobracaj. Odvezem open practice, postignem veliku buku ali slabo vreme, vratim se i parkiram. A Roper, gospodin i entuzijast, seta, zastane, pogleda moje hibridno cudo, pita sta sam i zasto montirao, i zapocnemo razgovor. Naravno, cuvsi moj engleski, pita odakle sam i pocne mi se obracati sa "commie" ("komunjara") - naravno, u zajebanciji, posto sam iz socijalisticke zemlje. Razgovor skrene u razlike u kulturama i prehrani i picima. I ja ga pozovem na rucak, posto sam imao mali portabl rostilj. A u blizini je bio supermarket sa svim sta mi treba. I napravim cevape. Somune nisam imao, ali sam ih nadomestio meksikanskim tortillama. Njegov komentar? Ma, to je isto kao i hamburger, samo iseckano, i ima viska luka i crvene paprike a nema sira... Sreli smo se jos nekoliko puta. Ja sam vozio regionalne trke a njegov Team Obsolete se takmici po citavom svetu. Retko su nam se putevi ukrstili. Ipak, gentleman i silno prijatan covek. I sad, prave film o mojem prijatelju. Pogledajte trailer: https://www.motorcyclemanfilm.com/ iz opisa filma i Ropera, citat:

Mislis, big 3 u polufinalu i jedan od mladjarije?

Radoje, aj' skrati ban Vjekoslavu. On nije zlonameran. Covek voli da bude precizan i u pravu. Ja sam mozda pogresio kad sam napisao "razlika izmedju auto-moto i ostalih sportova" umesto da napisem "vecine ostalih sportova". A on se nameracio da me ubedi da gresim, bez te vecine. Jbg, razliciti smo. Neko voli da se svadja a ja volim da "prodajem pamet". Najbolji savet mu je dao MetalHead - da otvori novu temu o specificnostima razlicith sportova pa da lajemo tamo. Ali nije ovo za toliki ban.

Radoje, da ne trolujem i ja, odgovoricu gore na predvidjenoj temi o pdf-u...

Da ne kvotujem citav post... Izgleda mi da svi gresimo i ne razumemo se, olako koristeci izraze "levica" i "desnica" bez jasne definicije. Ja se zalazem za minimum drzavne intervencije i maksimalnu slobodu. Recimo, anarhista. Ali maksimalna sloboda je opasna ako ugrozava druge, tj. ogranicava njihovu slobodu. Postavlja se pitanje gde je granica i ko ce obezbediti da se granica postuje. Izginucemo ako svako "slobodno" vozi gde hoce, zato je tu zakon i drzavna intervencija da vozimo desnom stranom a samo preticemo levom. Napisao si, citiram, "Levica ... se ne zalaze ni za kakva ljudska prava". Naprotiv, zalaze se za pravo na zivot, obrazovanje i zdravlje. Postavlja se pitanje samo kako ce se to omoguciti i ko ce to platiti. Treba li svako sam ili je potrebna drzavna intervencija? Samo u tome je razlika izmedju levice i desnice, kod normalnih. Severna Koreja nije levica, kao sto ni fasisticke diktature nisu desnica. Za normalne. Oboje su devijacije. I sve je to za neku drugu temu...

Vjekoslave, nisi skuzio. Fer plej postoji u svim sportovima ili u zivotu uopce. Povjerenje u protivnike na moto-trkama se ne sastoji u vjeri da su posteni igraci, nego da su sposobni tj. da znaju sto rade. U streljastvu ili tenisu, nesposoban i nespretan protivnik te moze ugroziti samo tako da ti bude dosadno igrati. A u trci, moze te ubiti (i jos trojicu ostalih). Dobro si spomenuo alpinizam. Zato jer i tamo moras imati povjerenje u kolegu koji je zabio klin. Na potpuno isti nacin, ne mozes se tek tako uclaniti u klub i pjevati "idem i ja" kad se sprema ekspedicija na Mont Blanc. Ne, prvo moras proci skolu alpinizma (kakvu imaju sva dobra planinarska drustva), pa s deckima ispenjati neke stijene po Paklenici i pokazati se, pa tek onda mozemo razgovarati... U USA, medju auto-moto entuzijastima je popularna forma rekreacije (koja je vise od glupog naganjanja po ulici ali manje od pravih utrka) track day. To je kad organizacija ili klub unajme trkacu stazu, pa se clanovi jurcaju. Ali cak i tu postoje pravila i nije dovoljno biti clan kluba. U mojem klubu, to izgleda ovako. Prvo, treba proci teoretsku obuku (obicno traje jedan dan) i nauciti pravila ponasanja i signalizaciju - recimo, podignuta lijeva ruka znaci "skrecem sa staze u boks". Onda se ljudi provezu po stazi a slijede ih instruktori (standardno, ljudi koji imaju trkacu licencu i iskustvo). Instruktori tada svrstaju ljude u jednu od tri grupe: beginner, intermediate i expert. A na stazu pustaju samo svaku grupu posebno. Inace bi bilo jako opasno da netko vozi 120 a drugi ga stize sa 180 - i ne zna sto ce ovaj prvi napraviti. Za razliku od trke, preticanje u zavojima je dozvoljeno samo i iskljucivo sa vanjske strane! Razlog je to sto, ako si neoprezan i precijenio se, kad padnes, tako neces pokupiti i onoga koga pretices nego ces samo sam izletiti sa staze. Sa clanovima kluba u svim grupama, voze i track marshalls - i kad vide opasnu budalu, odmah ga zaustave i izbace sa staze. Nema zajebancije. I pazi, sve je ovo na samo rekreativnom nivou, bez natjecanja. Kad dodjes do sudjelovanja u trkama i opasnih brzina, nivo povjerenja izmedju natjecatelja je neuporedivo visi od obicnog racunanja na fer-plej.

Necu da trolujem temu o autima i vozilima en general, pa pisem ovde. Tamo sam nesto piskarao sta gledam, dobio savete i komentare, sve OK, ali ne znam da li se razumemo. (Ovo je (donekle) filozofija, begaj ko nece da "mudruje"! Zasto starudija i zasto hocu starudiju? Napisah kakva bi (razna) kola hteo, a sa svojim ogranicenim budzetom, pa dobih razlicitite odgovore. Elem, prevoz mi ne treba. Hvala na pitanju, vozim stari Ford F150, mesta koliko hoces za 6 ljudi, ide, prevozi i sve je OK. Imam i dvotockase, i to je OK. Treba mi (ma, ne treba, nego hocu) auto za sportsku voznju. Filozofija. Sta je sport? Kad se pomene pojam, najcesce ljudi pomisle na takmicenje. Sta je takmicenje? Rekao bih, izvlacenje maksimuma mogucnosti iz sebe i dokazivanje de je to vise /bolje nego sto mogu drugi. U svim sportovima. Trcanje za autobusom nije sport, to je samo trcanje. Svi mi trcimo kad treba. Ali kad trcis 100m ispod 10 sec. ili istrajes 40 km, to je sport. I auto-sport je "izvlacenje maksimuma". To znaci, na granici moguceg. I ako ne pricamo o trkama, maksimum koji je moguce bezbedno voziti na javnim putevima bez da nekoga ili sebe ugrozis, bez da te policija ufati, a da bas juris koliko mozes. To je rekreativna "sportska voznja". Ako je moguce, nekim brdskim putevima. Nazad, zasto hocu stara kola? Pa, isto zasto hocu i lose puteve. Tako mogu da dodjem do te neke "granice" - ovde, sopstvene - a da ne bude opasno. To je "sportska voznja" i zajebancija i uzitak. Inace, i prababa neznanog junaka moze da prodje kroz neku krivinu i oseti lateralnih 1.2G akceleraciju u najnovijem Ferrarriju. A ja se osecam kao junak ako to uspem u starudiji, jos bolje ako sam djubre sredio sam a ranije ne bih mogao. Financijski, u vezi one druge teme, mogao bih kupiti Porsche 911 post-2000 godiste, tu negde, Jbt, novi Hyundai kosta vise - a da ga kupim, niko me ne bi optuzio da se preseravam i qrtchim. Sta ce mi to? Onaj dealer (BMW Z3 coupe) mi jos uvek nije odgovorio. Zvacu opet za par dana. Mozda je problem sto ovdasnji vole automatik, a taj auto je manual - bas ono sto mene raduje Cak i sa mojim ogranicenim i malim budzetom, ima izbora. Rekla mi je baka kad sam imao oko 10 godina: "Zorane, ti nikada neces biti mormalan!".

1. Quartararo 2. Vinales 3. Marquez

Ma, da. Medjutim, za srecu u zivotu, hebes ATP. Pogledaj koga je ozenio Tsonga, a koga Djokovic.

Radoje, hvala! Odlican video! Mon francais est faible, mais je comprend beaucoup... (jebiga, francuski mi bio drugi strani jezik u gimnaziji, pre milion godina).

Neverovatno. Prva trka na kojoj niko nije nistra potrefio...

Naprotiv. Covek ne zna da pise - tj. ne bez vredjanja i pljuvanja, uvek na granici banovanja. Svako ima pravo na stavove, ja se cak sa dobrim delom njegovih slazem. Samo delom, zato jer je menjao stavove kao carape. Pre izbora, pljuvao je po Trumpu i navijao za Clinton, a onda je obrn'o curak i postao Trumpista. Taj covek nema zivot bez interneta i foruma, javljao se na svakoj temi i imao "ekspertski" cvrst stav o automobilima, ekonomiji, istoriji, svemu - i nazivao one koji se ne slazu neinteligentnima. Nije umeo da pristojno kaze "ne slazem se jer imam drugacije informacije" nego je napisao "ti si budala", manje ili vise uvijeno. Tako je postao, citiram, postao "forum siromasnije mesto" jer ljudi nisu hteli da gube vreme citajuci bezobrazne i isprazne replike. Treba i citati, a ne samo pisati. Ja sam promenio misljenje o nekim stvarima saznajuci nove informacije i shvatio da sam ranije gresio. Za to su mi trebale informacije, linkovi, tekstovi itd. a ne post gde samo pise "ti si kreten". Meni Kinik fali, zanimljiv i iskusan je covek, na ruskoj temi ili privatno (par puta smo popili pice i zezali se via Skype). Ali na forumu generalno, bolje je da ga nema. Realno, od starih (pa i sa kojima se nisam uvek slozio, ali bez vredjanja), fale Croboy, Ziza, Muras, HillBill, dhx, a najvise pametna Sanguinic. Ima ih jos, ko ce ih sve nabrojati. Nadam se da ce barem neki od njih naci i ovo mesto.

Nadovezao bih se na sopstveni post i pokusao da objasnim onima koji nisu probali. Velika razlika izmedju auto-moto sporta i drugih individualnih sportova je poverenje. U konkurente, ne samo u svoju ekipu. U ekipnim sportovima, zavisis o kolegama/drugima. U atletici ili skijanju, hebe ti se za ostale i radis najbolje sta umes, nema ometanja. "Kolege" nisu bitni, u smislu da greska pretkodnog skakaca na skijaskoj skakaonici ili skokovima u vodu - nimalo ne utice na tebe. A u auto-moto sportu, drugacije je. Treba da se pouzdas u ekipu (kod nas amatera, prijatelje i familiju) da ti pomognu da sredis opremu. Ali oni se ne takmice, samo ti... Nakon toga, treba da verujes konkurentima. Zato sto je sport potencijalno opasan po zivot. Zato postoje licence. Da igras ping-pong, ne treba licenca. Razlicite organizacije imaju razlicite uslove, ali je svima zajednicko da treba da verujes konkurentu ako je zadovoljio uslove. Dakle, da te nece odgurati u zid ili stenu ili pasnjak, da ce te preteci propisno, da te nece nikako ugroziti. Ova prznica, ovaj teniski Nick Kyrgios, nikada ne bi dobio licencu ili je zadrzao vise od jednog takmicenja u takvom sportu. Eh, ali kad si u takvoj krivini kod 200 km/h i nagnut da struzes okvirom i svime, a protivnik te obidje bez straha da ces pasti tako da i njega oteras u livadu, to je poverenje. Mozda (mozda) je to donekle drugacije kod profesionalaca koji se bakcu sa poenima i milionskim ugovorima. Ali ni kod njih tako da oteraju konkurenta u zivotnu opasnost. I onda, nakon godina iskustva i druzenja i svacega, dodje do pristupa, tendencija, nazovi kako hoces. nema zajebancije ali ima razumevanja. Zato neke takmicare koje vidim par puta godisnje mogu da nazovem prijateljima ili drugarima, delimo iskustva i emocije i bliski smo, a ljude koje vidjam svaki dan zovem samo poznanicima. Ne mozes komsiju (koji je samo komsija) voleti ili postovati vise od kolege sa kojim si se doticaio laktovima il;i nekim delovima kod opasne brzine.

1. Quatararo 2. Marquez 3. Vinales