vilhelmina

Mene ova retorika oko Save i tute-mute podseca na koaliciju Zajedno i prve proteste protiv kradje lokalnih izbora 96. Na pocetku su najbrojniji i najglasniji bili SPO i da se ne lazemo, oni su sve pokrenuli, bar na lokalu. Valjalo je progutati povecu zabu, pa stati uz njih, troprstasiti i vikati svi, svi, svi. Tek kasnije su dosli Beograd i studenti, pa danas te proteste pamtimo kao gradjanske. Ali mi koji pamtimo sam pocetak, znamo da nije tako bilo, bar ne prvih dana i nedelja. Negde je ipak valjalo prelomiti i naci se oko minimuma zajednickog interesa. Zasto to danas nikako ne ide, ni kod politickih stranaka, ni kod ekoloskih pokreta, za to nemam objasnjenje.

Ovo o cemu ja pisem je daleko od spontanog okupljanja na nekoj plazi na Floridi, a jos dalje od Woodstocka. To su ”paket aranzmani” koje organizuju specijalizovane agencije za nemale pare. Najjaca medju njima ima zanimljivo ime, Nordic Invasion. Aranzmani osim puta i smestaja ukljucuju svakodnevne aktivnosti kao sto su obilazak barova, zurke na bazenu, party brodove i sl. Namenjeni su maloletnicima i mladjim punoletnim, od kojih mnogi dele svoja iskustva na netu, pa se moze procitati o raznim takmicenjima u ”ekstremnim sportovima” tipa striptiz, lizanje slaga sa zenskih grudi, ko ce da smisli vise sex poza u minuti i sl. Kazem procitati, jer su na vecini tih zurki zabranjeni telefoni, nema snimanja. Sve smisljeno da se mladima na trenutak pruzi mogucnost da se osecaju kao jet set, pa makar se kasnije zavrsilo ispumpavanjem zeluca i psihoterapijom. Gorepomenuta agencija ima ekstremno lose recenzije, ali i dalje mlati debele pare. Dakle, ne samo da to nije Woodstock, nego je neka vrsta tik-tok izazova kojeg treba proci i preziveti, koliko god neprijatno bilo, ali uz reke alkohola i tone droge, sve bude lakse. Ustvari, najslicnije inicijaciji novajlija u bratstva na americkim univerzitetima, sa sve bolesnim ritualima da bi se dokazalo da si vredan da pripadas krugu izabranih.

Nije to ista prica. I mladi Skandinavci idu vec godinama na destinacije s dobrim provodom i jeftinim alkoholom, ali ovde se radi o organizovanoj formi iskljucivo za odredjeno godiste na istu destinaciju, cak s popustima kad prilozis dokaz da si bas to godiste i da ides u skolu. To roditeljima koji finansiraju ova putovanja (iako deca to kao satro zarade) stvara osecaj da decu salju na ekskurziju i da su u tako velikim grupama zasticeni. To ipak nije slucaj kod klasicnih alkoholnih tura, u manjim grupama razbacanim na vise razlicitih destinacija. Konkretno, ovi iz moje price su svi 2006 godiste, uglavnom iz Stockholma, i svi idu u Split, nigde drugde. Znaci preciznije, radi se o masovnoj zurci koja traje vise dana i na koju je pozvana tacno odredjena grupa ljudi. Nisam sigurna da je takav fenomen postojao negde i nekad ranije. I mislim da je posebno rizican jer stvara osecaj lazne sigurnosti.

https://www.index.hr/amp/vijesti/clanak/u-splitu-se-potukli-mladi-svedjani-i-norvezani-bili-su-pijani-jedan-tesko-ozlijedjen/2579478.aspx Dva incidenta u okviru same nedelje, Stockholm Week, u Splitu. Poslednjih godina se uvrezio obicaj medju stockholmskim srednjoskolcima iz boljestojecih porodica, da se nakon prvog razreda masovno ide u Palma de Majorku, nakon drugog u Split i nakon treceg u Aiya Napu na Kipru. Niko ne zna kako je sve pocelo, ali sad vec postoje agencije specijalizovane za organizaciju ovih putovanja. Bitno je da bude u okviru iste nedelje, a Izgleda da se sad siri i na ostale gradove, plus Norveska. Iskreno, razumem zelju i tih mladih i njihovih roditelja da im omoguce da sami putuju i upoznaju svet, ali kad cujes da ih vise od plaza i Dioklecijanove palace privlace jeftin alkohol i sto im niko ne trazi licni kartu za kupovinu istog i ulazak u nocni klub, hmmm… Ne znam da li je to bas pravi nacin da se deca osamostale.

Kako odmice ovo sto bi trebalo da lici na javnu debatu o litijumu u Srbiji, sve jaci mi je utisak da je i cilj svega da se protivnici iskopavanja oznace kao teoreticari zavere, u rangu s ravnozemljasima i slicnim, i da im se tako oduzme svaki kredibilitet, a da niko ne mora da se uppstart u polemik s njima. Kako se to postize? Pa bas ovako kao sto se radi. Pustis ih da pricaju sami sa sobom, a kao kontraargument nudis studiju na 2000 strana u kojoj pise da je moguce bezbedno iskopavati litijum. Doduse, u njoj ne pise nista o tome da li ce Rio Tinto raditi tako ili nekako drugacije. Ne bi ni moralo kad bi isti taj Rio Tinto mogao da pokaze jedan jedini rudnik litijuma na svetu oko kojeg nije nastala pustos bez tragova zivota, i to na podrucju znatno sirem od samog rudnika. Ali to ne mogu, ne postoji takav rudnik. Rio Tinto kaze da ce u Srbiji raditi drugacije i hoce da im se veruje na rec. Detalje o povrsinama, kolicinama i sl ne zele da otkrivaju, kazu poslovna tajna. A djavo je bas u tim detaljima. Sutra kad krene po zlu, uvek mogu da kazu da krivica nije njihova vec drzava Srbija nije obezbedila ono sto je trebala, vodotokove koji se ne izlivaju kod svake jace kise, pruge na kojima se ne prevrcu vagoni s kiselinom, zakone koji sve to regulisu, nepotkupljive inspekcije koje nadgledaju njihovo sprovodjenje… Vucic kaze da ce Rio Tinto da obezbedi sve te uslove za bezbedno kopanje litijuma. Oni se ne izjasnjavaju, i to je valjda poslovna tajna. Naravno, jer kad bi primenili sve ono iz ”studije” u kojoj se kaze da je sve to moguce (ali ne i da ce sve pomenute mere obavezno biti primenjene!), onda bi Rio Tintu bila skuplja pita od tepsije. Zasto bi to radili kad je jednostavnije i jeftinije podmititi Vucica i ekipu oko njega, a posle kriviti okolnosti na koje nisu mogli da uticu? Ta tajnovitost Rio Tinta oko detalja projekta je meni ovde najproblematicnija. Ratko Ristic, Savo i nedavaci Jadra pricaju svoju pricu, ali ovi se drze iznad toga, ne nude kontraargumente i ne odgovaraju na novinarska pitanja. Vlast isto tako, plus baljezga o enormnim blagodetima. Dok je tako, ja cu verovati protivnicima iskopavanja, bez obzira na njihovo pozivanje za vekovna ognjista, slavne pretke i ostale gluposti. Od njih bar cujem nesto, a od ovih drugih nista.

Ne znam kad je N1 odlucio da ne isprati ceo skup, ali ne bih se cudila da je u poslednji cas, nakon sto su shvatili o cemu se tu radi. Imali su reportera u popodnevnim casovima, pre skupa, ali je posle izgleda otisao kuci. Mozda kad su videli na sta ce to izaci… Ja sam odgledala sve na nekom youtube kanalu s live stream i nije mi drago zbog toga. Protivnik sam kopanja litijuma i nemam nikakvu dilemu oko toga. Ali ljudi koji vode celu tu stvar, ukljucujuci dve pomenute zene, onog Kokanovica, onog momka sa sajkacom sto nece da pravi decu…. uhhhh, ne znam sta da kazem. U tim govorima nije da nije bilo litijuma i Rio Tinta, bilo je. Ali bar jednako mnogo, ako ne i vise, pricalo se o Nemanjicima i Obilicima, slavnim precima, postenim domacinima (domacica nigde), cerskoj bici i kako smo im svima pokazali, zlom zapadu olicenom u EU (s posebnim naglaskom na ”NVO koje su evropski orijentisane”), braci rusima koji nas nikad nisu izdali, stranim okupatorima i kolonizatorima, jos domacina, slavnih predaka i nema predaje, o bogu koji sve vidi, pravoslavlju… Jedina svetla tacka u svemu bio je jedan sjajni mladi Bosanac iz Karton revolucije i jedna zena iz Bijeljine; sve ostalo not my cup of tea i stvarno mi je tesko da se solidarisem s ljudima koji mi jasno porucuju da ne dele moje vrednosti, bas nijednu, pa makar se po pitanju litijuma potpuno slagali. Ocito nam se motivi veoma razlikuju i niti ja vidim sebe medju njima, niti oni zele ovakve kao ja u svojim redovima (osim kao pasivnu publiku). Ovo vazi i za organizatore i govornike na skupu, ali i za onu opskurnu grupicu sto je pesacila od BG, i jasno stavila do znanja da ne pozivaju nikog da im se pridruzi, jer samo oni hoce da se slikaju i ispadnu baje. Posebno se u svemu gorepomenutom istakao Ratko Ristic, kandidat Dveri i Zavetnika na proslim izborima, cije misljenje o litijumu uvazavam, ali sve ostalo, brate… Vise od pola svog govora posvetio je zlom zapadu, jedino je propustio da se okomi na tajkunske medije, ali i to je visilo negde u vazduhu. Valjda se u zadnji cas setio da je N1 jedini koji u zemlji Srbiji promovise celu tu pricu, sto onda citavu stvar cini krajnje bizarnom. Sve u svemu, ostaje mi gorak okus nakon svega. Ne zelim da se u Srbiji kopa litijum, ali ni da se on koristi za promovisanje ove price o Srbiji zemlji nebeskog naroda, jedino ispravnog na celom svetu, jer to nije moja Srbija.

Kad smo vec kod hrvatskih i srpskih reci i izraza, jedna anegdota od jucer. U jednom turistickom mestu u Dalmaciji krenem da kupim portiklicu za bebu. Nigde ih ne vidim, ali na jednom mestu mi se ucini da bi mogli da imaju. Znam da prodavacica nece znati sta je portikla i pitam je ima li ono sto se veze bebi oko vrata kad jede, kazem ne znam kako se zove na hrvatskom. Kaze ona meni ”ne znam ni ja, ali mi kazemo baverin, baverincic”. Eh da, setim se onda i ja, znalo se pa se zaboravilo, odavno bilo i nije se koristilo 😁.

Na toj utakmici je bilo 47 hiljada ljudi, od toga bas, bas mnogo ljudi srpskog ili slicnog porekla. Ovu grupu od stotinjak degenerika sam uocila pre pocetka utakmice i na samoj utakmici, jer su palili baklje i zamalo da se zbog njih prekine utakmica. Uzivo su izgledali jos vise zastrasujuce nego na ovom snimku.

Evo najbolje slike standarda u SFRJ. Na slikama dole je moja osnovna skola. Stara je preko 60 godina, ali ni uz raspad zemlje i ratove, nikom nije palo na pamet da tu nesto menja. Redovno kreceno i odrzavano, i sve potpuno isto kao sto pamtim. Osim Torcidinog murala, ali ajde… Cak i boje su zadrzane, ova zuta i svetlo plava. Imala sam jucer srece da je bilo otvoreno zbog EU izbora, pa sam mogla da udjem i slikam. U odnosu na montazne barake kako danas prave nove skole, ovo je bio kvalitet, a bogami i dizajn, za trajanje:

Skandinavija ovaj put ne prati trendove. Najveci rast u odnosu na prosle izbore u Svedskoj belezi Leva partija (V), zatim Zeleni (MP) i Socialdemokrati (S). Najveci pad Centerpartiet (C, pokusava da nit smrdi nit mirise), a u padu je slede Sverigedemokraterna (SD) i Kristdemokraterna (K). I u Finskoj slicni rezultati, rast levice. Nije da ove dve zemlje pridonose EU parlamentu nekim znacajnim brojem mandata, ali je ocito da se vracaju sebi, sto mi je drago. U Svedskoj je izlaznost nesto veca nego u ostatku Evrope, ali jos uvek daleko ispod one kad su nacionalni izbori. Upratila sam i Hrvatsku. Rezultati ocekivani, otprilike kao na nedavno odrzanim nacionalnim izborima, ali izlaznost katastrofa.

Od vaseg reportera s lica mesta 😁:

Nadam se da je okey sto sam malo prekrojila postove, pazila sam da ne promenim sustinu. A trebalo mi je jer zelim da razbijem tu iluziju o edukacijama. Na mom poslu imam priliku, neretko i obavezu, da se sve vreme nesto edikujem. Licno bih to radila i da me niko ne tera, citajuci u slobodno vreme stvari vezane za struku, koje me ionako zanimaju. Ali edukacije na koje me salje poslodavac uglavnom su solidan biznis za obe strane, a ja sam ona treca, ciji obim posla se ne smanjuje zato sto sam danas par sati sedela na nekoj edukaciji (najcesce online) i slusala nesto sto sam mogla u slobodno vreme da procitam na netu. I onda nema druge nego komp pod ruku, pa vikendom kuci zavrsavam posao koji u radno vreme nisam stigla jer sam se edukovala. Prici o edukacijama koje obezbedjuje poslodavac treba dodati i cinjenicu da od njih uglavnom nema vajde u smislu da ce ti nesto znaciti u CV-u. Za tako nesto edukaciju ces platiti sam, na ovaj ili onaj nacin. Mozes npr uzeti neplaceno na jedan semestar i zavrsiti neki univerzitetski kurs (besplatan), ili proci neku brzu edukaciju, bez prekidanja posla, ali ces je zato masno platiti. Tek takve edukacije i certifikati imaju neku tezinu, dok ovi na koje salje poslodavac nemaju nikakvu. Ali kao sto rekoh, dobar su biznis za one koji ih organizuju, a poslodavcu, ako nista drugo, donose nekakve pozitivne poene. Zaposlenima uglavnom nista, osim dodatnog opterecenja.

Da, ali moja poenta je da mu to nece biti bitno jer je svakako zaradio vise od tog minimalnog iznosa, pa ga zato nece ni dobiti. Garantovana penzija nije penzija u pravom smislu reci, nego socijala za one koji su dosegli izvesnu starost, a nisu zaradili nista ili nisu zaradili dovoljno za egzistencijalni minimum. Od tog starosnog doba oni vise ne moraju nikome da polazu racune koliko su poslova satro trazili pa nisu dobili, nego im se socijala isplacuje bez tog uslova. I isplacuje se iz penzionog fonda, a ne iz opstinskih budzeta. Ali i dalje nije penzija, nego socijala. Takav je sistem vise-manje u svim nordijskim zemljama, ali ljudi iz Srbije to cesto ne znaju nego su culi za taj neki garantovani minimum i misle da to dobijaju svi, pa im se na to doda zaradjeni deo. Nije tako nego je ili-ili, ponekad kombinacija, ali nikako i jedno i drugo.

Sve tacno, svet je napredovao za poslednjih 200 godina, nista sporno. I feudalizam je bio napredak u odnosu na plemensku zajednicu. Parna masina jeste revolicionarni izum, ali to su bili i tocak, i pre njega vatra i obrada metala. Ali ako gorepomenute podatke pogledas ne u odnosu na raniji period, nego ih u sadasnjem trenutku posmatras kroz prizmu drustvenih grupa… Eh, onda vidis ko je taj koji zaista podize te proseke, ko zivi duze, ko ima bolji standard, ko radi krace, ko ima bolji pristup zdravstvenoj zastiti i skolovanju, kome je lakse da zastiti svoja ljudska prava ako su povredjena… Tu se odnosi nisu bitno promenili u odnosu na 1850. Oni koji su ranije umirali od gladi i tuberkuloze, sada umiru od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i kasno ili nikad otkrivenih kancera, cak i ako iskljucimo ratove i posmatramo samo zemlje s visim standardom. Tako ja citam ono sto pisu Pletilja i Dame Time. Ogoljeni kapitalizam sam po sebi ovu neravnopravnost ne resava, naprotiv, produbljuje razlike medju pojedincima i grupama (ja to zovem klasama i klasnim razlikama, ali moze i drugacije ako necijem uhu ne prija). Zemlje koje u statistikama koje pominjes najbolje stoje, nisu one s najjacom tehnologijom i proizvodnjom, nego one s najboljim korektivom svega onoga sto kapitalizam proizvodi u ljudskim odnosima. To su zemlje u kojima drustvene nauke, kultura i ostala nadgradnja stoje rame uz rame s proizvodnjom, i gde nikom ne pada na pamet da ih omalovazava, preispituje njihovu vaznost ili ih stavlja u drugi plan u odnosu na ono cime bi se kapitalizam jedino bavio, da mu se prepusti da po sopstvenoj volji uredjuje svet. Jedno bez drugog ne ide i tek zajedno su doveli do poboljsanja koje pominjes. Problem danasnjeg sveta nije previse filozofiranja, naprotiv. Njegov glavni problem je sto se primat daje napretku proizvodnje i tehnologije, te profitima koje oni generisu, a premalo paznju posvecuje drustvenim naukama koje podizu svest o potencijalno pogubnim posledicama kapitalizma, ukoliko se isti ne obuzda i ne svede na razumnu meru.

Ovih 1600 evra vazi samo ako si nakon punoletstva ziveo najmanje 40 godina u Norveskoj. Ako si ziveo krace taj deo se proporcionalno smanjuje. Isti princip je i u Svedskoj, s tim sto je taj garantovani iznos duplo manji. Tako da je to samo jedna brojka koja dobro zvuci, ali nije nesto s cim svako moze da racuna. Takodje je vazno reci da je taj iznos garantovan samo ako nemas zaradjenu penziju. Ako je imas, a ona nije velika, dodace ti se do garantovane, pa ces imati isto kao onaj koji nikad nije radio. Sve u svemu, zeznuto je biti penzioner u Skandinaviji. Isplati se onim najbogatijima, koji imaju druge prihode i penzija im je samo mali dodatak, kao i onim najsiromasnijima, koji nikad nisu radili i nesto zaradili. Svi drugi, a to je ogromna vecina tj srednja klasa, pokusava da radi sto duze i usput trazi nacina da jeftinije zivi onda kad penzija neminovno dodje. Verujem da se i Koca s ovim slaze jer su penzioni sistemi u nase dve zemlje vrlo slicni, samo su iznosi i nacin oporezivanja nesto drugaciji.

Nisam se pokajala zbog toga, ali jesam cesto bila ljuta na sebe sto nemam petlje da jednostavno odem s foruma i tako uskratim zadovoljstvo izvesnoj druzini. A kad si vec pomenula to vreme, reci cu nesto i na temu aktualne prepiske. Pratim je, ali sam se do sada uzdrzavala da komentarisem. Bio je na prethodnom forumu topic na koji smo kacili svoje slike. U jednom trenutku uradim i ja to i nedugo nakon toga dobijem insajdersku informaciju iz tadasnjeg moderatorskog tima da na zatvorenom, moderatorskom topicu ide neka sprdacina oko mog izgleda, gde prednjaci tada novi, ambiciozni moderator. On osvaja simpatije ostalih tako sto me poredi s Mirom Markovic, i svi se ludo zabavljaju. Taj moderator je bio Zoran59. Obecala sam izvoru informacije da cu to zadrzati za sebe, ali proslo je vise od deset godina, pa se nadam da je u redu sto to sada otkrivam.

Pece prilicno ravnomerno, ali ja za vece komade uvek pocnem s ”naopake” strane, npr pile s grudima dole ili svinjska rebra s mesnatim delom dole. Okrene ga posle desetak minuta, dok se jos ne raspada i lako ga je okrenuti, a posle vise ne diram do kraja. Samo ga par puta otvorim i cetkicom premazem ostatkom marinade. Kobasice ne okrecem, posto su okrugle same se oprlje sa svih strana. Snicle i pohovanu ribu okrecem pred kraj, kad se vec zapeklo i ne savija se, tek da se izjednaci boja i s druge strane. Krompire i drugo povrce povremeno protresem. Sad sam se setila jos neceg. Kad mi za neko jelo trebaju svezi bageti, ispecem u air fryer one polugotove iz Lidla. Jedno 10-15 minuta, nikakvo okretanje i savrsenstvo od nezdravog belog hleba! Prethodno ih pokvasim vodom, a posle zamotam u krpu na par minuta.

Ja air fryer koristim skoro pa svakodnevno, ne znam kako sam uopste pre zivela bez njega. Primecujem da koristim vise razlicitih vrsta povrca, jer gotovo sve moze da se ubaci. Naravno, prethodno marinirano u malo ulja. Povrce koje kad se kuva ima ukus vode, ovako bude grilovano, znaci mnoooogo bolje. Tu mislim na sargarepu, patlidzan, tikvice, svakakvo korenje i naravno krompir. Kobasice savrsene, pecene as svih strana, ne samo s jedne ili dve (citaj zagorele). Meso svo moguce, celo pile, cureci bataci, bilo kakav komad mesa, moze i pohovano… sve samo malo premazano ili poprskano uljem. Kad je meso u pitanju, pocinjem s visom temperaturom, da dobije koricu i ne curi, pa posle smanjim. Koristim termometar za meso, da znam kad je gotovo, jer i dalje ne mogu da se naviknem da je tako brzo, npr pile za 40 minuta. I ta brzina mi je mozda i najvaznija, kad dodjem s posla i nemam vremena za dugo spremanje. Plus sto obozavam pohovane stvari, a ovde nemam grizu savesti sto se napilo ulja. Druga bitna stvar mi je podgrejavanje. Ponekad kupujem preostalu hranu iz restorana (To good to go) i tu cesto bude stvari spremanih u fritezi, recimo kolutovi od sipe, koji hladni ili podgrejani u mikrotalasnoj i nisu necemu. A posto su to komadi vec natopljeni uljem, u air fryeru su posle 2-3 minuta kao sad izvadjeni iz friteze. Ali taman da ga ni za sta drugo ne koristim, vredelo bi ga imati zbog ajvara. Paprike nikad bolje pecene sa svih strana, same ispadaju iz kozice. Napravim kolicinu za jednu teglu, bez dugog kuvanja jer se odmah jede. Kad nestane, napravim novu. Sve u svemu, meni je ta sprava unapredila zivot. Jedemo raznovrsnije i zdravije, a stedim vreme i struju. Sve je samo stvar navike. I malo iskustva, da dodjes do sopstvenih recepata i napravis onako kako ti volis. Gotovi recepti mi nisu mnogo pomogli, nije to moja hrana. Dakle, samo sopstveni pokusaji i iskustvo. Edit: @Div, povodom sargarepe. Svo tvrdje povrce secem na listice, znaci uzduzno na tanke ploske. Tako najbrze omeksa do al dente konzistencije. Krompir mi je najbolji na krupnije komade, posebno slatki krompir. Uz njega obicno ubacim i cveklu (gotovu, obarenu, oljustenu i vakumiranu).

Moja unucica, koja je zakasnila za jedan dan da se rodi na Dan Republike, igrom sudbine je svoj prvi Dan Mladosti docekala na Brionima. Sve je dokumentovano, ali nemam dozvolu da kacim slike, pa zato samo utisci njene mame. Dakle, i ovog 25 maja hoteli (komada dva, vise i nema) su imali poseban svecani svedski stol s tartufama i ostalim djakonijama, nedostajalo samo od ptice mleko. Kazu da je to tradicija, pa ko se slucajno zatekne kao oni, ima sta da vidi i proba. Drugi utisak moje cerke je sto su svi konobari 60+, ocito Titovi pioniri 😁. Vredelo bi se potruditi, pa se tamo slucajno zateci, neke od sledecih godina.

Bas zanimljivo, Koco, jer moja prica o puknutoj arkadi je vrlo slicna, samo je Split i godina 1973. Padala je kisa i skolski hodnici mokri, a mi smo tada nosili one crne skolske papuce. I ja se okliznem i blebnem na beton. Ne secam se bola, nego samo blama. Pokrijem to rukom i krenemo drugarica i ja uz stepenice, kad me u jednom trenutku ona pogleda, potpuno u soku, i kaze ide ti krv. Odvede me kod pedagoga, daju mi tamo neku maramicu da to pritisnem i pozovu podvornicu (to se valjda u Srbiji zove tetkica) da me vodi u hitnu. Hitna daleko, pa smo isle autobusom. Tamo pocnu da mi to ciste i pripremaju za kopce i usput pitaju gde mi tata radi, jer naravno, nemam zdravstvenu knjizicu kod sebe. Ja kazem u Lori i oni ukapiraju da je vojno lice. Odmah sve obustave i kazu podvornici da me vodi u vojnu bolnicu. Opet autobus i kisa koja ne prestaje, ali je na kraju ispalo dobro jer se hirurg u bolnici jako iznervirao sto su me tako izbacili, mogli su bar sanitetom da me posalju. I onda se bas potrudio da me usije tako da ne ostane veliki oziljak. Jos jedna dobra stvar koja je bila posledica svega toga jeste i to sto mi je mama posle toga konacno dopustila da pocnem da cupam obrve. Oziljak je ipak bio veliki i presekao mi obrvu na pola. Verovatno je preseklo i zivac jer i danas na tom mestu nemam nikakav osecaj. Mnoge dogadjaje iz tog vremena sam zaboravila, imam samo neka maglivita secanja, jer zivot se od tada menjo mnogo puta. Ali tog dana se secam, sa svim detaljima.

I ja. Puno kartica puno i kosta. Ako ti ne uzimaju na sitno kod svake transakcije onda te deru mesecno ili godisnje, za samo posedovanje kartice. U svakom slucaju im platis, na vise ili manje elegantan nacin.

Mislim da nisi pazljivo procitao ono sto sam ja napisala. Naime, pomenula sam konverziju koju i ti pominjes, kao nesto sto se moze izbeci tako da uvek izaberes lokalnu valutu, nikad tvoju domacu. To vazi i za podizanje gotovine, ali i za svako drugo placanje. Ono zbog cega i pored toga ne treba podizati gotovinu sa stranom karticom, osim ako se bas mora, su fiksne takse koje vecina banaka ima za podizanje gotovine u stranoj valuti. To moze biti taksa koju naplacuje banka ciji je bankomat, pa se i to moze izbeci tako sto se raspitas kod koje tog troska nema, i samo kod nje podizes. Ali gotovo sve svedske banke (i one koje vecina ljudi ima kao svoje maticne banke, ali i one koje nude kreditne kartice) to imaju, a iznos je obicno 4 evra po podizanju, bez obzira na iznos. Znaci, tvoja banka ti to naplati za podizanje gotovine, bez obzira da li ti je naplatila ona ciji je bankomat, ili nije. Podigni desetak puta gotovinu i bacio si onu sumu s tvoje slike. Ne znam koju ti karticu imas, ali prilicno sam sigurna da Kocina banka funkcionise ovako kao moja, znaci nekoliko evra za svako podizanje gotovine. Taj iznos nije uracunat u ono sto si nekom prilikom podigao, vec se registruje naknadno i pojavljuje posebno na izvodu tvog racuna. Zato sam Koci preporucila Forex kreditnu karticu jer znam da je ona jedna od retkih u opticaju u Skandinaviji koja taj trosak nema tj ne naplacuje ti tu uslugu. Njegova maticna banka to gotovo sigurno radi. Za tvoju ne znam, ali savetujem da proveris.

Aman Koco, ne podize se gotovina u inostranstvu, nikad! Ako se bas mora, biras lokalnu valutu, da izbegnes konverziju. Isto to i kad placas karticom, ako imas opciju da biras valutu, znaci uvek lokalna. Eure (i neke druge valute, ali naravno ne i dinare) mozes pre puta da uzmes na bankomatu na aerodromu, izguglaj na kojem. Dosta dobra opcija je i da uzmes Forex-ovu kreditnu karticu, koristis je tamo umesto svoje norveske kartice, pa kasnije platis racun. To ti je svakako bolje od racuna u bilo kojoj banci u Srbiji, jer ce te sve one odrati za samo posedovanje racuna na kojem nemas stalni, redovan prihod, nego ga koristis samo za tu priliku. Definitivno, najisplativiji nacin ti je da placas svojom norveskom karticom gde god je moguce. Gotovinu u eurima podignes na bankomatu na aerodromu u Oslu, procenis koliko ti treba, pa tamo menjas. Alternativno, kupis kod Forexa ili nekog drugog manje banknote od npr 10-20 eura, pa menjas po potrebi. Kod Forexa nakon povratka mozes da vratis sto ti je eventualno ostalo bez ponovne konverzije, sto je opet sitna pogodnost. Naravno, sacuvas racun. Sigurno neces naci nista povoljnije. Edit: Ako bas moras da podizes gotovinu u Srbiji, radis to planski, izracunas koliko ti treba, jednom ili dvaput, ne cesto.

To je bio relativno kratak trenutak, nakon naglog rasta sedamdesetih, a pre nastanka EU, posebno pre cuvenog balona s nekretninama. Sada se itekako trude da privuku stanovnike, ali biraju one s prihodima, dakle ljude koji rade na daljinu i penzionere iz EU. Mnogi od njih u sezoni izdaju svoje nekretnine i rekla bih da je to glavni razlog zbog kojeg se stanovnistvo mnogih spanskih gradova u tim mesecima udesetostruci. Moja Torrevieja nominalno ima 100 hiljada stanovnika, ali u vrhu sezone to bude milion. Pravih hotela u ovom delu Costa Blanca gotovo i da nema, svakako nikakvih resorta. Ali turizam tesko da moze da bude masovniji 😉. I mnogi Spanci ovde poseduju nekretnine u kojima ne zive stalno vec im predstavljaju dodatni prihod. Da ne pominjem lanac prodavnica Kalinka na svakom cosku, zbog onih desetak plus posto stanovnika grada poreklom iz Rusije i Ukrajine (mnogi od pre rata). Zato se i pitam ko su ti lokalci koji se po svim ovde pomenutim gradovima bune protiv masovnog turizma. Razumem npr gradjane Dubrovnika koji ne vole turiste s kruzera koji zakrce grad, a ne potrose nijedan evro. Ali vidjala sam duz jadranske obale kuce na vise od kilometar od obale, plus uzbrdo, koje se izdaju za jedva nesto manje novce od onih na samoj plazi. Da ne pricam o stanovima u Splitu s pogledom na brodogradiliste, ne tako davno siromasne radnicke cetvrti, koji se sada takodjer izdaju turistima. Nisam mogla da verujem kad mi se koleginica pohvalila kako je bila na letovanju u Splitu i stanovala na Kmanu! Alo, pa to je kao da ti se neko hvali kako se odlicno proveo u Kaludjerici. Znaci, volela bih da vidim ko su ti pobunjeni lokalci kojima smeta masovni turizam, sta bi oni hteli, a cega bi se rado odrekli. Izuzimam donekle velike gradove kao sto su Venecija, Barcelona, Amsterdam, pa i Dubrovnik, ali nisam sigurna da su u pravu i oni u manjim mestima koja iskljucivo od turizma i zive. Rekla bih da je tu vise pitanje konkurencije izmedju onih koji su se od turizma oparili pre i onih koji su nesto investirali pa bi i oni sada da na tome zarade.

General Anton Tus ili admirali Sveto Letica i Stane Brovet sluzili Karadzicu i Mladicu?! Titu svakako jesu. I to su oni koji mi prvi padaju na pamet i za koje verujem da si cula. Gde su svi oni koji su bez pompe napustili JNA, presli u novostvorene vojske republika koje su se odvojile od yu, otisli u inostranstvo da voze kamione i rade na baustelama, trazili prevremeno penzionisanje ili protiv svoje volje oterani u penziju, oni koji su zatvarani iz raznih glupih razloga, a zapravo zato jer su ocenjeni kao nelojalni i nepouzdani, pa onda naprasno pustani iz istraznih zatvore cim bi potpisali raskid ugovora… Da ne pominjem one koji su izvrsili samoubistvo, verujem da je svako cuo bar za nekog. Svega toga je bilo na svim nivoima, ne samo medju admiralima i generalima. Ni HV i Armija BiH ne bi mogle bez profesionalaca iz JNA. Za sve te ljude, koji su izabrali najcasniji put od onih koji su im bili na raspolaganju (a nije ih bilo mnogo i nisu svi imali iste mogucnosti) uglavnom niko nije cuo, a i zasto bi? Ali je ceo svet cuo za Mladica koji je pre rata bio prilicno sitna riba, a onda iskoristio onoliko prostora u toj vojsci preostalo nakon svih gorepomenutih cistki, da se krvavim slovima upise u istoriju bescasca. Da se razumemo, ne mislim ja da ovima koje ovde pominjem treba dici spomenike. Samo zelim da se zna da se izmedju 89 i 92 ta vojska toliko promenila da od nje nije ostalo skoro nista od one prethodne. Traziti u njoj neki kontinuitet je isto kao traziti kontinuitet izmedju ex yu i Srbije. Nidje veze.