vilhelmina

Sve ste lepo objasnili kako se od aerodroma Beograd stize u grad, samo nije jasno kako da neko ko ne zivi u Srbiji plati kartu i udje u taj bus. Za njega sve pada u vodu ako ne moze da se plati karticom, a kako vidim, ne moze.

U swe zvanicna kampanja vakcinacije pocinje 15 oktobra. Informacija se vec neko vreme moze dobiti svuda, ukljucujuci i google. Oni kojima je preporucena (svi 65+ kao i razne hronicne bolesti) dobice poziv i za njih je vakcina besplatna. Ostali mogu da bukiraju sami i placaju oko 89 evra.

Nisi pobrkala, bar ne mnogo. Pisala sam o svojoj dilemi da li da prvu i jedinu nekretninu u svom zivotu, jer nista nisam nasledila, kupim u Svedskoj, gde bi mi novac kojim sam raspolagala bio dovoljan samo kao ucesce za kredit, ili da tu istu sumu upotrebim da iskesiram stan u Spaniji. Odluka je pala na ovo drugo i ni trenutka se nisam pokajala. Btw, prosecna cena kvadrata stana u Spaniji je oko 1500, u Svedskoj preko 4000 evra, tako da i to valjda nesto govori. Edit: glupi spellcheck

Vise nego tacno ovo za Spaniju i poznati balon nekretnina. Mnogi se se tada dokopali nekog stambenog prostora, ali su isto tako i ostali bez njih kad je zbog pogresne ekonomske politike i besomucne gradnje, taj balon pukao, a nezaposlenost otisla u nebesa. Odatle i najezda nas iz ostatka Evrope, da se ne lazemo. Jos bi to trajalo, ali mnoge od tih nekretnina su izgradjene bez gradjevinske dozvole, posebno na atraktivnim lokacijama, pa danas vlasnici za njih moraju da placaju porez i druge dazbine, ali ne mogu da ih prodaju ili legalno izdaju.

Nerado se upustam u ovu raspravu, ali sta ti napravi od moje jednostavne konstatacije da je hrana kvalitetnija i ukusnija ovde gde moze zrela da stigne u prodavnicu nego negde gde se ocekuje da sazri po kamionima i magacinima, pa se to ne desi… Spanci definitivno nisu bogati, a razlog njihovog dugog i rekla bih srecnog zivota je negde drugde. To s nekretninama je prilicno relativna stvar. Tvoj izvor pominje domacinstvo kao neki reper i onda se meni postavlja pitanje sta se pod tim podrazumeva. Za Svedsku znam: u 40 posto slucajeva to je jedna osoba, dakle single domacinstva, 24 posto parovi bez dece, 21 posto parovi s decom do 24 godine, 6 posto samohrani roditelj s decom i ostalih 9 posto drugi oblici domacinstva. U kojoj od ovih kategorija ocekujes da vrvi od nekretnina? U zemljama juzne Evrope nije neobicno s vise generacija u istom domacinstvu i to nije samo zato sto tako vole nego cesto sto ne mogu drugacije. Sta mislis, zasto je od cele EU u Spaniji najniza stopa fertiliteta, samo 1,2 deteta po zeni u fertilnom dobu? Po onom sto vidim oko sebe, ne bih rekla da je zato sto ne vole decu, naprotiv. Jos manje je od predobrog zivota i previse nekretnina. I na kraju, kad me vec pominjes, plus na osnovu mog primera izvlacis neke zakljucke, da te obavestim, da ne zivis u zabludi. Dolepotpisana ima nekretninu (tacnije, nekretninicu) u Spaniji, ali nema u Svedskoj.

U Spaniji je hrana prilicno dobra i kvalitetna, bar u poredjenju sa Svedskom gde prevladava plastika, mada bude i prijatnih iznenadjenja. Doduse retko, kao sto i u Spaniji moze da bude razocarenja. Tako da je moj zakljucak da je sansa da se jede prava hrana s ocekivanim ukusom i mirisom, daleko veca u Spaniji. Jucer sam kupila piletinu, eksperimenta radi, bas ponukana ovom diskusijom. Bili su bataci s karabatacima, svezi, marinirani, samo da se bace na tiganj. Imali su savrsenu strukturu, ni zilavu ni kasastu, bas kako treba. Pri tome su bili oveci, mesnati, ali ne i masni. E sad, cene… Ne znam kako prosecan Spanac s platom oko 50 posto nizom od svedske to moze da plati. Ali mozda su cene takve samo ovde u Torrevieji gde su vise od polovine stanovnika stranci, plus turisti. Mozda tako nije u ostatku Spanije, ne znam.

Za one koji vole poredjenja izmedju Srbije i uredjenih EU zemalja, evo zanimljivog materijala. Anna Kinberg Batra, bivsi predsednica Moderaterna i dojucerasnja nacelnica stockholmskog okruga, dobila je otkaz od strane svedske vlade koja je na to mesto postavila. Razlog - narusila je poverenje prema toj istoj vladi zato sto je na visoke pozicije u okrugu zaposlila svoje poznanike, bez konkursa i propisane procedure. Super, tako i treba da bude. ALI, problemcic je u tome sto se sporno zaposljavanje desilo pre godinu i po dana i od tada ona odbija da se povuce. Sama Vlada je cekala da joj uruci otkaz sve dok pravni ombudsman nije doneo svoju konacnu odluku da je prekrsila zakon. Za sta mu je trebalo tacno godinu i po dana. Za ”kaznu” ce Anna Kinberg Batra ubuduce raditi na drugom mestu u okviru nekog vladinog ureda, za platu koja ce biti ista ili veca od dosadasnje. Slicna zla sudbina je zadesila i mladu ministarku naseg porekla Aidu Hadzialic koja se proslavila pre par godina kad je bila prinudjena da da ostavku jer je uhvacena u voznji s 0,2 promila alkohola u krvi. Nakon toga je neko vreme bila suvlasnik i direktor konsultantske kuce koja se bavi geostrateskim planiranjem i na tome zaradjuje oko milion evra godisnje, a sada je opet na visokoj poziciji u stockholmskom okrugu i bavi se finansijama. Zakljucke moze svako da donese za sebe, ali sto se mene tice, spolja gladac, a iznutra jadac.

Mogla bih da ti odgovorim na svaku recenicu, ali bojim se da nikom osim nas dve ne bilo zanimljivo tako detaljno poredjenje Nemacke i Svedske, pa to necu da radim. Umesto toga mogu generalno da konstatujem da je i u Svedskoj razvoj tekao otprilike na isti nacin, s tim da bih ja tu pricu prosirila s nekoliko bitnih ”detalja”. Naime, u decenijama od dolaska prvih gastarbajtera pa do pocetka devedesetih, nije bilo ni imigrantskih poslova, ni takvih naselja. Ljudi su ziveli i radili na istim mestima kao i domaci, deca su im isla u iste skole, kupovali su u istim prodavnicama, sretali se svakodnevno. Mozda se odrasli i nisu mnogo druzili u slobodno vreme, pitanje je koliko su ga i imali, ali deca jesu. Isli su na iste aktivnosti, u organizaciji skole ili opstine, nikog nisu roditelji razvozili od fudbala do muzicke skole, vec su isli sami ili s drugarima na ono cega je bilo u blizini, svi zajedno. Onda dolaze devedesete, privatizacija svega i svacega, i srednja klasa, tada najbrojnija, pocinje da se raslojava na onu visu, koja polako pocinje da klizi ka jos visoj, a ostatak krece da tone zajedno s onim sto bi se do tada zvalo nizom klasom (da ne ulazimo u to ko se i kako nasao tu). Od tada, znaci od 90-tih, te dve grupe vise ne zive na istim mestima, ne rade zajedno, a deca vise ne idu u iste skole. Tada se stvaraju temelji danasnje segregacije, a neke masovne migracije u danasnjem smislu i obimu jos nisu ni na pomolu. Osim ako ne racunas nase ljude iz ex-yu, koji su se u velikom broju i vratili. Prave masovne migracije kakve danas znamo krecu tek od 2000-tih. Kao sto danas ide ta prica o uspesnoj deci prve generacije gastarbajtera iz sedamdesetih, tako se cesto mogu cuti i price vrlo uspesnih etnickih svedjana koji su u isto to vreme 70-tih i 80-tih odrastali u radnickim porodicama, cesto s roditeljima alkoholicarima, povremeno nezaposlenim, neretko nasilnim… Svi su oni mogli da iskorace iz toga, da naprave ono sto se ovde zove ”klasno putovanje”, da se obrazuju i ostvare svoje potencijale. Danasnja deca nemaju iste sanse, jer su trajno obelezeni rodjenjem i odrastanjem u neprivilegovanim sredinama, s losim uslovima zivota, pretrpanim skolama koje ne nude nista osim najosnovnijeg obrazovanja, u porodicama s niskim primanjima ili socijalnom pomoci. I sto je najgore, bez ikakvog kontakta s domacim stanovnistvom, osim u vidu sluzbenih lica, ali bez njihove dece. Moze se i danas izaci iz tog kruga, nije nemoguce, ali je mnogo teze. Naoko bolji uslovi u vidu kurseva jezika i podrske svake vrste su samo gasenje pozara, ali nemaju veceg uticaja. Novopridosli imigranti na prvom koraku upadaju u segregaciju, a nju nisu stvorili ni oni, ni njihovi prethodnici koji su stigli ranije, vec pomahnitali kapitalizam kojem od devedesetih vise nista ne stoji na putu.

Pitanje migracija je prizma kroz koju se prelamaju sva druga pitanja modernog sveta; zato se i ne moze resiti jednostavnim potezima koji se odnose samo na migrante, a da pri tome ne pogadjaju i sire stanovnistvo. Zato i ova lutanja od ”svi ste dobrodosli” do ”a sad mars svi napolje”. Naime, u Svedskoj i drugim EU zemljama vec su stvorena duboko segregirana drustva u kojima domacima vise ne pada na pamet da rade citav niz poslova za koje se smatra da pripadaju imigrantima. Neko vreme su svi bili zadovoljni time, ali sad stasava vec treca i cetvrta generacija onih rodjenih u Svedskoj, a zakopanih u te krugove nisko placenih poslova i zivota u zapustenim naseljima, bez realne sanse da se iz njih izvuku. Oni su ti koji zavrsavaju u kriminalu i nasilju, ne ovi novopridosli. Treba se zapitati kako i zasto se to desilo, jer tu negde leze i resenja. Sprecavanje novih migracija taj problem ne resava, osim sto prija uhu desnicara. Odatle i zaokret u migracionim politikama. Ali sto se mene tice, to samo maskira i cementira postojece stanje, ne vodi nikakvom resenju, posebno ne brzom i lakom. Da je problem kriminala i nasilja u Svedskoj resen, znacu onog trena kad ponovo vidim domace ljude da rade na poslovima ciscenja i odrzavanja, nege starih i bolesnih, kucne dostave svega i svacega, da rade po magacinima, utovaruju i istovaruju, voze taksi i autobuse… Samo se bojim da ja to necu doziveti. A dok je ovako kako je, uvek ce biti i onih koji traze precice do novca, boljeg zivota i drustvenog statusa, pa makar sutra hermeticki zatvorili sve granice i poizbacivali sve neintegrisane. Glavni problem nisu oni, vec ovi jako dobro integrisani u samozadovoljno drustvo poremecenih vrednosti, koje na dnevnom nivou proizvodi nove gubitnike. Za sada samo medju imigrantima, makar bili i n-te generacije. Za sada….

Ostroumno zapazanje, Mama_mia, kao i uvek. Ali ne rusi moju teoriju, nego je bas potvrdjuje. Dvoje ljudi koji dolaze iz razlicitih svetova nemaju mnogo sanse za uspesnu i dugovecnu vezu, bez obzira da li dolaze iz razlicitih socioekonomskih grupa ili pripadaju razlicitim generacijama. S tim sto u prvom slucaju ti ljudi, uz mnogo ljubavi i razumevanja, mogu te razlike da prevazidju, a ovi potonji nikako. U prilog temi i teoriji, evo jednostavnog primera iz zivota. Imala sam svojevremeno seficu, bas dobru. Sve nas je sokirala kad je najavila da odlazi u penziju. Imala je samo 61 godinu, izgledala odlicno, bila angazovana i puna energije. Iskoristila je prvi moguci osnov da ode u nepunu penziju (tada se to moglo sa 61, a puna sa 65; danas je 63/67). Objasnila je da je to zato sto ima muza koji je 10 godina stariji, pa da stignu da nekoliko godina budu slobodni i putuju, dok on jos moze. Eto malog problema tehnicke prirode zbog kojeg je ona morala da prekine uspesnu karijeru, pri cemu je razlika u godinama svega deset. Kod vecih razlika ima jos jedan aspekt problema koji ne nestaje s godinama, nego se dodatno produbljuje. Ljudi nisu pusta ostrva, bez obzira da li su single ili par. U pocetku veze dovoljni su jedan drugom. Kasnije postaje sve vaznije da se krug prijatelja i rodbina koliko-toliko uklapaju, jer se sve vise vremena provodi s njima. Mozda to nije problem za Sergeja Trifunovica i 24 godine mu mladju suprugu, ali kod obicnih smrtnika ce itekako biti.

Mogu da razumem da se u nekom trenutku oseti privlacnost prema znatno mladjoj / starijoj osobi, ali za iole ozbiljniju vezu ili brak s velikom razlikom u godinama ne vidim perspektivu. O cemu bi te dve osobe pricale kad prodje ona prva faza zaljubljenosti i upoznavanja? Kad tad isplivaju iz nas stvari koje su deo naseg iskustva, odrastanja u izvesnoj epohi, koja neretko nosi i izvestan sistem vrednosti. A tu su i svakodnevi dogadjaji, ono kad nas nesto podseti na nesto sto smo ranije doziveli, pa bi to podelili s bliskom osobom. Zar se neces ugristi za jezik pre nego sto ispricas nesto iz svoje mladosti nekom ko u to vreme nije ni postojao? Da ne pominjem fizicki izgled, potrebu da sve vreme maskiras znake starenja, koji su neminovni, ma koliko bio mlad u dusi. Pa kad se u sve to ukljuce i porodica, prijatelji i jos milion socijalnih, ekonomskih i drugih aspekata. Sve u svemu, mogu da zamislim povrsne i kratkotrajne veze izmedju ljudi s velikom razlikom u godinama, ali ne i ozbiljne. Ne verujem da su ove potonje moguce na duzi rok.

Znam da pricamo o Srbiji u kojoj je sve moguce, ali ovo je ipak neozbiljan izvor. Ne mozes dati sumsko gazdinstvo pod koncesiju. Mozes samo pravo na koriscenje drvne mase u pojedinim gazdinskim jedinicama. Zakon o sumama regulise kojim i koliko. Na osnovu toga se prave osnove gazdovanja za bas te jedinice i to na deset godina. Mogu da zamislim da se Kinezima proda drvna masa na panju u posebno vrednim jedinicama, i da im se posle gleda kroz prste kad za sobom ostavljaju kaos, ne postuju propise i sl. To je vec dovoljno lose i potencijalno opasno za siru okolinu, puteve, vodotokove, zasticene vrste i podrucja, you name it. Ali celo sumsko gazdinstvo pod koncesiju, to niti ide niti bi Kinezu bilo isplativo. Zato sto se JP Srbijasume bavi gazdovanjem sumama, a to je mnogo siri pojam, i mnogo manje isplativ posao od onog njegovog dela koji se zove koriscenje suma. Taj deo hoce i Kinezi i gomila privatnika spremnih da podmazu gde treba da bi dobili ono sto hoce. Ostalo nikog ne zanima jer kosta, a ne donosi prihod. Nije tema, mesto i vreme da ulazimo u detalje sta je to sve.

Kad sam prvi put procitala ovu vest pomislila sam da je profesor izabrao kontroverznu temu kao izazov, jer za dobru argumentaciju treba ostati hladne glave, tako nesto. Sad kad znam vise detalja o incidentu, kako je sve to zaista islo, ko je sta rekao i sl, izgleda mi moguce da je profesor imao nekakvu svoju agendu, da je postojala mogucnost da to kasnije zloupotrbi. Ali onda mi se tu namecu druga pitanja. Pobogu, oni su zavrsni razred filoloske gimnazije! Neki vec punoletni i s birackim pravom, ostali ce to uskoro biti. Navodno se raspravljaju s profesorom, a onda svi do jednog legnu na rudu i napisu sta se od njih trazi, kazu pod prinudom .Zatim odu roditeljima da placu i ovi podnose prijavu zbog zlostavljanja dece. Izvinite, ko je ovde lud? Cela situacija me podseca na ono kad u nekom preduzecu treba da se sedne u autobus i ide na Vucicev skup, i svi kao nesto gundjaju, ali na kraju ipak pristanu. Isto tako da glasaju i slikaju listic itd. Tako i ovde. Ovo nisu deca, vec mladi ljudi, cak buduca elita, a vec nauceni da vezu konja gde im gazda kaze. Bas nijedan da ne preda praznu svesku, ustane i ode - meni je to potpuno neshvatljivo. A tek roditelji sto ih stite podnoseci prijavu sto ih ranije pustio s casa, aman! Umesto toga, trebalo je da sednu s njima i odrze im cas demokratije i gradjanske hrabrosti, ocito vec kasne s tim. Jos bolje licnim primerom, prilika ima svaki dan. Umesto toga, sirota (punoletna) decica i slicne budalastine, naopako!

Mali dodatak o promenama u Svedskoj, za one koje zanima. Pre desetak i vise godina svetski mediji su izvestavali o protestima u predgradjima velikih svedskih gradova u kojima zive uglavnom imigranti. Neki id njih su bili nasilni, s paljenjem automobila i okrsajima s policijom. Na ovom forumu sam cesto bila kritikovana jer sam ih podrzavala. Naravno proteste, ne nasilje. Iz danasnje perspektive Izgleda da je to bila pesma koju niko nije zeleo da cuje, pa sad svi slusamo oluju. Predgradja su poslednjih godina utihnula. Ljudi koji su prvi digli glas jer su prvi na svojoj kozi osetili razgradnju svedskog modela danas su uglavnom ubijeni u pojam. Siromastvo je vece nego ikad, i nisu mu izlozeni samo novopridosli imigranti, naprotiv. Ali oni nisu ni krivi sto se standard srozava i sto je sve vece raslojavanje u srednjoj klasi - jedni klize prema siromastvu, drugi se penju u visu klasu; niko ne ostaje u sredini. Klinci koji su nekad palili automobile danas se medjusobno ubijaju iz automatskog oruzja. Ponekad zakace i nekog neduznog, pa mu par dana palimo svece, a posle zaboravimo i idemo dalje. To nikakve veze nema s novopridoslim imigrantima, koji nisu nikakvo cvece, ali ne treba ni da budu izgovor za neuspeh bilo kojeg pojedinca koji se ne snalazi u teskim vremenima, a jos manje za vlast koja je potpuno pogubila konce.

Bas bih volela da znam koliko se taj konobar iz Slunja koji se zali na migrante sam integrisao u svedsko drustvo. Koliko je npr naucio jezik, koliko ima prijatelja svedjana, sta misli o njima, kako vidi sebe u odnosu na njih, da li prati lokalnu politiku, da li placa porez na svu zaradu ili hoce malo da radi i na crno, da li uplacuje privatnu penziju… Ispravi me ako gresim, ali ljudi koji su mnogo ulozili u zivot ovde retko razmisljaju o povratku cak i ako imaju gde. Normalno je biti ljut na visoke kirije i uopste troskove zivota, plate koje to sve teze prate, probleme s migrantima… Ali razmisljati o povratku znaci da sve vreme imas tu opciju u glavi, a to bas i nije slucaj sa svima. Sorry, ali po svemu izgleda da je taj tip dosao ovde da zaradi neku vecu lovu od konobarisanja pa se razocarao kad je video da to ipak ne ide tako. Eto, i ja sam migrant koji je ovde pustio korenje i ne mozes me bagerom izvaliti. Tvom prijatelju srecan put i nadam se da ce nu u Slunju biti bolje.

Bilo je i normalno i logicno i prihvatljivo dok se odnosilo na ljude kojima je zaista trebao azil zbog politickih progona i slicnih razloga. Kasnije je postajalo sve teze razluciti takve od prevaranata i lovaca u mutnom, pa je neko vreme azil davan gotovo svima koji bi se nekako dokopali Svedske. Tu se pojavila realna potreba da se nesto menja, ali mi je jako zao sto se to nije dogodilo na drugi nacin vec pod pritiskom i uz uslovljavanje od strane Sverigedemokraterna. Ceo sporazum izmedju vlade i njih jos nije sproveden, ali najveca je promena u tome sto azil vise ne znaci automatski stalnu boravisnu dozvolu i pravo na spajanje porodice vec se dobija privremena dozvola, a kasnije valja ispuniti uslove u pogledu stalnog posla, visine primanja, resenog stambenog pitanja i svega onoga sto vazi i za druge, drzavljane ili one koji su dosli po osnovu posla. Nije samo spajanje porodice otezano vec su poostreni i uslovi za dobijanje prve boravisne dozvole po osnovu azila. Rezultat je da svega polovina zahteva biva odobrena, ali jos uvek nema resenja za one koji budu odbijeni, a ne zele dobrovoljno da napuste zemlju. Kao sto rekoh, zao mi je sto ono sto je moralo da se uradi nije uradjeno na zdravim osnovama i bez upliva ekstremnih desnicara. Ovako bivaju pogodjeni i oni koji ne bi trebalo, ima tu puno nepravde. Ali s druge strane, nije ni odrzivo da jedini kriterijum za azil bude to sto je neko bio dovoljno drcan da gazi preko leseva da bi dosao ovde. Kao da je svima onima koji ostaju u tim zemljama dobro. Kad vidim nekoga da je stavio malo dete u onaj camac, a ne bezi od bombi i izvesne smrti vec od siromastva koje pogadja i milione drugih… e pa ne mislim da je vise ocajan od tih drugih, vec da je neodgovoran. Koliki bi dosli da zive bolje, ali ne zele da rizikuju zivote dece na opasnom putu do obecane zemlje. Taj stav nije dobra osnova ni za kasniju integraciju jer ispada da najdrcniji, najbezobrazniji i najneodgovorniji uspevaju sa dodju do cilja, dok oni koji to nisu ostaju da trunu po zabitima Afrike i Bliskog istoka. Od nekoga ko je na ovaj nacin dosao tesko se moze ocekivati da posle svega sto je prosao sedne u skolsku klupu, uci jezik, obrazuje se, radi. Problem siromastva u svetu je mnogo dublji nego sto je to pitanje azila za one koji su na sve spremni da bi mu umakli. I jos jednom, zao mi je sto resenja nisu trazena na drugi nacin, a ne pod pritiskom i uz uslovljavanje od strane onih koji imaju neku sasvim drugu agendu. Ali to je sto je. Ja svakako necu likovati nad time sto je Svedska postala sampion u odbijanju azila, jer to ne resava nagomilane probleme koje vec imamo u zemlji. Samo ih gura pod tepih i stvara lazni utisak da je nesto dobro uradjeno.

@Sunshine State Potpuno mi je jasno o kojoj grupi ljudi govoris.Samo sam smatrala da si ih zamenila s onima koji tu ne pripadaju. Ne znam pouzdano kakvi su ranije bili imigracioni zakoni u Holandiji i Nemackoj, ali za Svedsku znam. Do pre par godina su ovde oni koji bi dobili azil mogli na ovaj ili onaj nacin da dovedu siru rodbinu, a to cesto znaci pola sela, ako ne i celo, pa i dva-tri. Ako je ta osoba bila bradato dete bez roditeljske pratnje, znaci najcesci slucaj, taj je mogao cim dobije stalnu boravisnu dozvolu (u slucaju azila odmah, privremene su bile samo za novo etablirane veze) da dovede roditelje i desetoro brace i sestara. Onda bi zajednickom adresom dokazali da su i baba i deda u zemlji porekla ziveli s njima, pa bi i oni dosli. Onda se taj ozeni sestrom od strica, pa i ona ima maloletnog brata koji dodje u goste i onda naprasno izgubi dokumenta i postane dete bez roditeljske pratnje. Kad po tom osnovu dobije azil, eto i za njim roditelja, brace i sestara… Sada vise nije tako, mnogo se promenilo, ali oni i dalje pokusavaju na istu foru. Dolaze samo muskarci jer je put tezak i opasan, ali mnogi od njih se nadaju da ce ovako ili onako dovesti i porodicu. Neki su i zaista deca ulice, odrasli po kampovima, bez blagog pojma sta znaci ici u skolu i raditi. Ovo gore uglavnom vazi za Bliski istok i Severnu Afriku, da ne kazem muslimanski deo. Ostatak Afrike je posebna prica. Odatle dolazi i dosta zena, ali jednako bez ikakve ideje da se nesto radi i tako obezbedjuje egzistencija. Muskarci iz tih krajeva jos nesto i rade, ali zene ni pod razno. Pri tome ih u tome ne sprecavaju ni muskarci, ni vera ili tradicija. Sve u svemu, ima tu dosta novih momenata i fenomena. Cini mi se da cemo u narednim godinama vidjati sve vise ekstrema po pitanju totalne nespremnosti na bilo kakvu integraciju. U odnosu na njih oni od kojih se @Selina dize kosa na glavi, ti sto malo koriste socijalu i decje dodatke, a malo raduckaju na crno, izgledaju kao pravi amateri.

Na pamet mi nije palo da ti ucitavam rasizam, bar ne vise nego sebi, jer i mene nerviraju iste stvari kao i tebe. Ali mislim da gledas povrsno kad uocavas parove gde je muskarac tamne puti i ocito imigrant, a zena domaca. U tim slucajevima sam prilicno sigurna da se radi o kollegama s fakulteta, ljudima koji su se sreli u okviru svog posla i sl. Mozda su se nasli i na dejting sajtu, nema veze, ali on sigurno nije od primitivaca na koje ja verujem da ti mislis, znaci onih koji misle da im pripada sve, a da sami nisu nikome nista duzni. I koje treba pitati gde su im zene. Ovima sto rade slabije placene poslove ja ne bih nista zamerila, bar rade, ali sigurno znam da je i njihova sansa da sretnu domacu devojku i s njom ostvare nekakvu vezu ravna nuli, bas kao i onih prvih sto se grabe za socijalu, plus kriminal i ostalo. S takvima domace devojke i zene ne ulaze u vezu ni u Spaniji, niti u Svedskoj, niti bilo gde drugde. To prosto ne biva i zato mislim da si ti nesto ucitala tamnoputim momcima koje si videla s evropskim devojkama. Nisi zato rasista, ali mislim da izvlacis prebrze, povrsine i zato pogresne zakljucke, samo na osnovu onog sto vidis, bez da znas nesto o tim ljudima. Da sumiram, da ne bi bilo vise zabune. Primitivnih i zatucanih tipova o kojima pises ima, ima ih mnogo, ali videces ih u vecim ili manjim grupama i bez zena. Kad su u pitanju parovi, sva je prilika da to dvoje ima dosta toga zajednickog, ukljucujuci i socioekonomski status, gde je to sto ih privlaci egzoticna boja koze samo mali dodatak, tresnja na torti.

Ovo mi zvuci bas cudno. Grad u Spaniji koji ja najbolje poznajem ima nesto preko 100 hiljada ljudi iz preko 120 zemalja. Spanci su od nedavno u manjini, pali na 46%, ali ostatak je ogromnom vecinom evropskog porekla. Zapadna Evropa i dalje preovladjuje, ali je sve vise istocnoevropljana. Afrikanci su uglavnom iz podsaharske nemuslimanske Afrike i zene su skoro pa jednako brojne kao muskarci. Snalaze se kako znaju, prodaju neke dzidza midze, pletu pletenice, ali Spanija definitivno nije darezljiva sto se tice socijalnih davanja, pa se oni koji na to racunaju ne zadrzavaju dugo. Spanci su tolerantni i na svoj nacin gostoljubivi, ali da Spanjolke rado ulaze u veze s Afrikancima, to stvarno ne bih rekla. Ako ni zbog cega drugog, onda zbog jezika, jer ih bas zabole da uce engleski kad vec njihovim materinjim govori poprilican deo planete. Ako i vidis Spanjolku s nekim tamnije puti, sva je prilika da je taj iz Juzne Amerike, ne iz Afrike. Takodjer je izvesno da je taj covek situiran bar onoliko koliko i zenska polovina para. Neke price o tome kako se Spanjolke, Svedjanke ili bilo koje druge evropljanke upustaju u veze sa socijalnim slucajevima iz Afrike su za malu decu i okorele rasiste. U stvarnosti to ne biva jer je socioekonomski status jaci kohezivni faktor od rase. Sve drugo je samo predrasuda.

Sramota me da priznam, ali ja sam odgledala skoro ceo hepening, i to na Informeru! Covek koji se pominje nije bio nikakav profa vec obican rudarski inzenjer. Pricao je ono sto bi svaki inzenjer slicne struke trebalo da zna. Ja sam se licno prisetila stvari koje sam ucila na sumarstvu. Radi se o rezimu podzemnih voda koje reaguju na svaki ozbiljniji zahvat na povrsini, i to tako sto se zbog promenjenog pritiska spusta njihov nivo. Time nestaju, povlace se u dublje slojeve, i kapilarne vode, one koje su dostupne korenju biljaka. Posledica je da ceo biljni svet postaje ovisan samo o kisnici, plus sto izvori i bunari presusuju. Lancana reakcija cini da se efekti toga osecaju na mnogo sirem podrucju nego sto je sam zahvat na povrsini, onaj koji je sve to uzrokovao. Slican proces se desio u Slavoniji (pretpostavljam i u Vojvodini) kad se sedamdesetih godina proslog veka krenulo sa zasadima brzorastucih topola na podrucjima ekstremno vrednih poplavnih suma hrasta luznjaka. Hrastovi u siroj okolini su poceli masovno da se suse, sumnjam da jos ima neki stariji od sto godina i vise od metra u precniku. Ja sam imala privilegiju da ih vidim, ali to su bili poslednji primerci. Naime, te topole su za svoj onako bez rast vukle ogromne kolicine vode, i to je poremetilo citav ekosistem. Cula sam tada da se slicna ekoloska katastrofa, samo mnogo vecih razmera, desila u Africi u 19 veku, kad je kraljica Viktorija krenula da masovno sadi eukaliptuse. Posle su krenule konstantne suse i glad na velikim podrucjima, nesto cega prethodno nije bilo, osim tu i tamo, periodicno. U oba slucaja se radi samo o introdukciji agresivnih vrsta, znaci cak nema ni zagadjenja, samo izmenjen vodni rezim. I vec nastaje karastrofa i ozbiljno ugrozavanje svake poljoprivredne proizvodnje. S prirodom se ne igra, bar ne s onom koja sluzi za proizvodnju hrane. A to sa zahvatanjem vecih kolicina vode (za eukaliptuse ili za rudnik) je cak i marginalno u odnosu na potencijalno zagadjenje.

E nazdravlje ako Lidl u Srbiji ima najbolje uslove! U Swe su oni prvi na listi izrabljivaca i to je razlog sto retko tamo ulazim. Ne zbog radnickih prava, nego sto su redovi uvek kilometarski. Tih ljudi jednostavno ima premalo i svi rade sve. Slucajno znam i da sefovi prolaze posebnu obuku za gonice robova.

Nisam na vreme videla ovo, ali nikad nije kasno da se podeli recept za savrsenu poslasticu koju svi vole i koju svako moze da napravi:

Meni u danasnjoj srpskoj politici i NVO sektoru nedostaju ovakve duhovite, ”gerilske” akcije. Svi koji su u tome na neki nacin eksponirani su nekakvi ljuti, negativni, samodovoljni, a bogami i dosadni. U najboljem slucaju prihvataju podrsku poznatih, jakih ljudi, glumaca, naucnika i slicnih, a ostali im trebaju tek kao masa na protestima ili kontrolori na izborima. Tako se odbijaju ljudi i gubi podrska, ali hajde ti to njima objasni. Bas mi je zao sto je tako. Nije obavezno da kampanje budu cirkus, ali ni ovako sumorna atmosfera nije produktiva. Ljutnju i bes, iako su najprirodnije emocije poslednjih godina, ne treba rasipati okolo u tako sirovom stanju. Treba ih kanalisati, usmeriti prema onima koji dele ta osecanja i pretvoriti u simpaticne akcije kao sto je ova s google maps. Njih treba da ih bude vise i da budu vidljive. Ali da ne bude da samo mracim, primecujem da su organizatori protesta, ovi iz seosa, poslednjih meseci postali mnogo bolji u javnim nastupima, fokusirani i bez nepotrebnih rasipanja na teme koje su samo njima interesantne.

Moju majku su lekari odvracali od hemoterapije kad je dobila recidiv kancera, ali ona je insistirala da je dobije. Nije je izdrzala, umrla je negde pred kraj terapije. Imala je 73 godine. Ako bih se ja sutra nasla u slicnoj situaciji ne bih uradila tako, ali ne bih slusala ni onog americkog doktora. Uradila bih kako mi ovdasnji lekari kazu, jer verujem da bi oni pre toga dobro procenili sve mogucnosti. Mislim, niti su svi kanceri isti, niti terapije, niti opste stanje necijeg organizma u trenutku donosenja takve odluke. Starost je tu sigurno jedan od faktora, ali nije jedini, a ne verujem ni da je bas cesto odlucujuci. Americki doktor je po svemu sudeci dobar komad licemera i ako nekad naletim na neku njegovu izjavu na ovu temu, preskocicu je. Ovaj put me bas nasekirao 😁.

Da batalimo na trenutak profesora s krizom srednjih godina i da se setimo nekog ko nam je bio blizi. Ovo je Desanka Maksimovic napisala kad je imala tacno 75 godina: Nemam vise vremena za дуге реченице, Немам кад да преговарам, Откуцавам поруке као телеграме. Немам времена да распирујем пламен, Сад запрећем шаке згорела жара. Немам више времена за ходочашћа, Нагло се смањује путања до ушћа, Немам кад да се осврћем и враћам. Немам више времена за ситнице Сад треба мислити на вечно и необухватно. Немам кад да размишљам на раскрсници, Могу стићи једино кудгод у близину. Немам времена да ишта изучавам, Немам времена сад за анализе, За мене је вода сада само вода Као кад сам је пила са кладенца; Немам кад да разлажем на састојке небо, Видим га онакво какво га виде деца. Немам више времена за богове туђе, Ни свога нисам добро упознала. Немам кад да усвајам заповести нове, Много ми је и старих десет заповести. Немам више кад да се придружујем Ни онима који истину доказују. Немам кад да се борим против хајкача. Немам кад да сањам, да лагано корачам. (izvinjenje na mesavini cirilice i latinice, problem s kopiranjem) Desanka je zivela i pisala jos 20 godina. A to o gubitku dostojanstva, sto pominje @Div i cega se i ovaj profesor ocito plasi, ja mislim da se tu radi o problemu s prihvatanjem sebe. Sebe izmenjenog, ne vise toliko vaznog svetu, sebe zamenjenog mladjima, spominjanog u kontekstu proslog, na kraju krajeva sebe neproduktivnog. Pa sta? Da li to znaci da je ceo moj zivot bio promasen jer i u najproduktivnijim godinama nisam dosegla zvezde, pa ni kad ostarim svet nece mnogo izgubiti? Btw u godinama kad je on ovo napisao ja sam upravo zavrsavala drugi fakultet jer se onaj prvi nije pokazao kao dobar izbor. Ne bih to radila da sam planirala da za dvadesetak godina umrem. Sto ne znaci i da necu, ali da sam tako razmisljala, verovatno ne bih ni pokusavala nego bih se odmah predala. I od tih godina pa do kraja, kad god da bude, zivela bez dostojanstva. Da sumiram, ovaj tip govori o ljudima iz svoje okoline koji su mnogo postigli pa ih plasi mogucnost gubitka tog ugleda i privilegija koje to nosi. Govori o filmskim glumcima i glumicama koji se zatezu do besvesti, o Bajdenu koji ne zna kad je dosta, o svoj toj opsednutosti modernog sveta mladoscu i produktivnoscu. Mi koji nismo ziveli te glamurozne zivote ne moramo da potpadamo pod taj uticaj i da se plasimo starosti. Bice kakva bude i trajace dok traje. Molim lepo, moja je i ne odricem je se unapred. Profesor bi dobro uradio da se svoja razmisljanja zadrzao za sebe. Ovako ipak ispada da nam svima nesto porucuje, a meni se ta poruka ne svidja. I gle zanimljive razlike izmedju nas: On je svoju poruku mogao da objavi celom svetu, ja svoju samo na ovom forumu. Edit: I nije samo to, nego je on svoje verovatno pisao u trenucima dokolice, negde na nekoj jahti, izmedju dva simpozijuma, sa sve aplauzima i izrazima divljenja. Ja se ovde zapisala, pa kasnim na posao, dvanaest godina pre preporucenog vremena za umiranje.