vilhelmina

Pola opozicije doslo u skupsinu, pola nije. Naprednjaci svi na broju i cupkaju dok ide himna, jedva cekaju da pocnu da gaze ovaj jad s druge strane. Mislim nek se gone, stvarno!

Nebitno je ko je on licno, kakva su mu ovlascenja i dali ima ili nema neprijatelje. Ali ovo nisu vise 70 i 80-te. Nerealno mi je da se u zemlji koja je vec imala teroristicke napade i gde se otkazuju koncerti svetskih zvezda zbog pretnje istima, predsednik secka okolo bez pratnje. I Olof Palme je svojevremeno isao u bioskop, a Anna Lind kupovala carape u trznom centru, ali nijedan svedski politicar to vise ne radi. Kao sto rekoh, ne daju im i da hoce. S tog aspekta mi je cudno ako ovaj covek to radi.

Nisam uopste mislila na podrsku koju on ili bilo ko drugi na slicnoj poziciji ima ili nema, nego na bezbednost uopste u danasnjem svetu. Ne verujem ni da je njegova licna odluka da li ce da se vozi metroom i kupuje rucak u obliznjem restoranu. Mislim, ako je tako, mogao bi i u drzavne posete da ide Ryanairom, ekonomskom klasom. Samo sto to vise ne biva ni u Svedskoj gde je to ranije bilo uobicajeno, pa bi mi bilo cudno da je i ovom coveku dopusteno da se igra sa sopstvenom bezbednoscu, a time i bezbednoscu zemlje. Zato sto je laka meta za teroriste i ludake svih vrsta. Pre bih rekla da je ovo poruka gradjanima da su i oni bezbedni ako on moze tako da se seta. Pozitivna poruka, sve ok, ali i dalje ne verujem da su ove slike napravljene bez poveceg broja policije u civilu u okolini.

Meni ovo malo lici na PR, tesko mi je da poverujem da je tako u stvarnosti. Ne zato sto evropski politicari na visokim pozicijama to ne bi hteli, nego sto u danasnjoj situaciji ne mogu i da hoce. Valjda ne moram da objasnjavam zasto mi ovo izgleda nerealno.

Krnje se na karnevalu u Kastelima pali vec dvesta godina, a u ovom obliku od osamdesetih godina proslog veka. U pocetku su to bile skrivene aluzije gde bi lutka imala neki karakteristican detalj koji bi asocirao na nekog politicara, ali se nije moglo dokazati. Danas su to eksplicitno prikazani pojedinci iz javnog zivota, pa su se u ulozi krnje izredjali svi hrvatski politicari, a ni samom Vucicu nije prvi put. Prosle godine je bio u drustvu Putina, pre toga su bili Plenkovic i Milanovic zajedno… Poenta medjutim nije u samom krnji vec u onom sto on simbolizuje, a to stoji u presudi. U ovogodisnjoj ne pise nista sto i sama ne bih mogla da potpisem, a deo gde kaze ”huska, provocira i pravi podele” bih mogla da shvatim i kao svojevrsnu podrsku studentima. Jer te podele koje on pravi, a zbog kojih je osudjen da gori, sigurno nisu one izmedju dalmatinaca i purgera, nego zna se koga. U presudi isto stoji da treba da gori zato sto Tomson ne moze da peva u Puli, a Severina u Beogradu, pa ko to shvata ozbiljno i ne vidi ironiju, ne znam sta da mu kazem. I onaj ”sudija” sto kadi i mlatara krstom je maskara i ismejava katolicku crkvu. I uopste, maskare su uvek malo heavy, ali u tome je njihova poenta. Ako se ljutis, ispadas jos smesniji.

Na kraju ce ispasti da su i Prle i Tihi sprovodili obojenu revoluciju. Posto je to u njegovom svetu sve ono sto remeti miran san bilo kom tiraninu na vlasti. Do nedavno sam verovala da je sve kod njega gluma i vestina manipulacije ljudima. Onda sam shvatila da u tome ne bi bio toliko uspesan da sam ne veruje u sve sto izgovara, dakle potpuno sumanut covek.

Nisam trenutno u swe pa ne mogu da tvrdim, ali prilicno sam sigurna da obican svet ne kaze nista. Tj mozda se o tome prica u krugu porodice, ali svakako ne medju kolegama na poslu ili u slicnim prilikama. Citam sta pisu mediji i koliko god mi to tesko padalo, ne mogu da se ne slozim s Muskom. Sve je to vrlo mlako, kao da se dogodilo nekom drugom. Sto i nije daleko od istine, jer jasno je da su zrtve vecinim imigranti, verovatno i svi do jednog. Ljudi ciji se bliznji nakon tog dogadjaja nisu javljali na telefon ni 48 sati nakon masovnog ubistva nisu dobili potvrdu da su mrtvi! Vec to je dovoljno nenormalno, a vec krece i objasnjenje policije sta su radili vise od sat vremena nakon sto su dosli na lice mesta. Tj zasto nista nisu radili ceo sat dok je ovaj pucao i pucao, ubijao i ubijao… Nakon tih sat vremena su i ubicu nasli mrtvog i to je bilo to. Kazu da su mislili da puca u njih, ali kako dokazi za tako nesto ne postoje u vidu ispaljenih metaka u njihovom pravcu, morace to sad malo da objasnjavaju. Ali resice se, ne sumnjam. Tuzno, pretuzno…

Za pocetak, hvala studentima sto su me posle duzeg vremena doveli u Srbiju. Pa evo i mog slobodnog sastava na temu ”Kako sam se provela na protestima u Srbiji”. Ubrzo posle sletanja na Surcin, u subotu oko pola jedan, shvatam da put do Novog Sada nece ici po planu. Jeste da burazer ima onaj tag za prolaz kroz naplatne rampe, ali dzaba kad su sve tri trake zauzete i mili se u prvoj brzini. Pocnem da se nerviram jer necu stici da blokiram varadinski most u tri, ali onda shvatim da sam vec tamo gde sam htela da budem! Ljudi proturili transparente kroz prozore automobila, ovi iz suprotnog pravca trube u znak pozdrava, i gde god pogledam vidim nasmejane ljude u kilometarskoj koloni koja mili. Stizemo u NS taman da na brzaka popijemo kafu i otrcimo do nama najblizeg, varadinskog mosta. Stizemo bas u trenutku kad traktori krecu na celu kolone prema mostu slobode. Velicanstven prizor i ja krecem da se raspadam, suze same idu. Sacekamo da kolona malo odmakne i krecemo paralelno s njom, jer mojoj snaji smeta buka. Ja bih i da caskam s njom, nismo se videle godinama, ali i da uskocim u kolonu. Odlucujem se za kolonu i drzim snaju na oku, da je ne izgubim, jer ustvari ne znam gde sam i kako da se vratim kuci. Stizemo do mosta slobode i provodimo tu par sati, ali se sve vreme osecam prilicno pogubljeno. Nemam orijentaciju, ne znam ni gde smo, ni koliko je ljudi oko nas. Ipak sam bila tamo da me prebroji tackasti softver i dovoljno za taj dan. U nedelju sam bila tamo vec oko osam ujutro. Sama, bez ikoga kome smeta buka ili ga bole noge, bas kako sam i htela. Isla okolo, nasla slobodnu metlu i pomela neke stepenice i malo oko njih. Vratila metlu kad vise nije bilo sta da se cisti, sve vec pometeno. Poigrala se s jednom pudlom, popricala s vlasnicom. Videla Mareta iz Razgibavanja i stala u prvi red pred binom, odgledala Razgibavanje. Opet isla okolo, jela svakakve djakonije, pila caj, ostavila prilog u parama, kad vec nisam mogla da pravim kifle i pite. Popela se na most, da me mine zelja, iako nisu dali da se po njemu hoda. Posle opet naletela na Mareta i Srkija, uslikala selfi s njima. E da, skoro da zaboravim: prelazila sam pesacki, na zeleno naravno, i dobila pohvalu od redara, tako jedno 20 puta. Onda sam otisla kuci da jedem, pa nazad na most. Putem sam mahala koloni taksista koji su isli da pokupe studente, zajedno s gomilom slucajnih prolaznika, koji su to isto radili. Stigla sam na pozdravljanje i rastanak, oprostajno zajednicko fotografisanje redara i poljoprivrednika, i jos jednu velicanstvenu scenu- pocasni krug po raskrsnici i odlazak traktora ❤️. Ni dan posle (ponedeljak) nisam gubila vreme, pa sam se provozala Sokolom do prestonice i tamo u podne blokirala raskrsnicu kod Pravnog. Posle sam htela da blokiram i Ministarstvo kulture, ali rekose da je vec blokirano iznutra, pa nije bilo nista od toga. Da ne bude da sam dzabe dolazila, malo sam glumila paparazza i uslikala Petricica, Tihomira Stanica, Lutovca, Lazovica i Dobricu. Onda sam se, kao nekad davno, spustila Balkanskom do onog lika na ziru i probala da se probijem do kulcine. Malo (2-3 km po ledenom vetru) desno, isto toliko levo, i posle jedno sat vremena pokusaja da zaobidjem ogradu, primaknem se kulcini, ali i oko nje opet nekakve ograde, da ne kazem blokade, tako da sam krenula jedinim mogucim pravcem. Taj me doveo do onog satora Most ostaje i gomile suta na mestu gde je nekad bila autobuska stanica. Tu sam vec bila potpuno osamucena i bez ikakve ideje cemu bi u nekoj buducnosti mogla da sluzi ta besmislena gomila polupraznih zgrada (cemu sluzi danas, to znam). Vucicevu galeriju nisam nasla, a nisam je nesto ni trazila. Opet Soko i nazad u NS. Danas nisam nista blokirala, osim Niskog sokaceta na Klisi, s najboljim rostiljem na svetu. Valjda sam zasluzila, nakon 35 km prepesacenih u prethodna tri dana. Sutra idem dalje, ali vraticu se. Utisci. Jos je rano da ih uoblicim u reci, ali imam snazan osecaj da se ovo danas jako razlikuje od onog 96/97. Onda je fokus bio na rusenju, bez mnogo ideje sta posle. Nekako se verovalo da gore ne moze i samo da ovi padnu, sve ce se resiti samo od sebe. Iz danasnje perspektive, to je bio prilicno destruktivan pristup, iako niko tada to nije tako video. Danasnji cicibani nastupaju daleko zrelije, rekla bih. Oni grade, zidaju kucu u kojoj zele da zive i nije ih briga za onu staru, nenadleznu. Ta ce se srusiti sama od sebe kada bude vreme, a cicibanima je jedino vazno da pri tome niko neduzan ne strada. I tako treba, konstruktivan i pametan pristup, bez rasipanja energije na nebitne stvari i nebitne ljude. Nemam pojma odakle im taj nivo zrelosti, ali ima se sta od njih uciti. Ne samo kako se stoji na crveno i prelazi ulica na zeleno.

Zasto onda svi ostali koji pale Kuran setaju okolo i niko ih ne dira? Uz to, Hovsjö u Södertälje gde se ovo dogodilo je stambeno naselje nadaleko poznato po kriminalu. Tip je tu ziveo i te 2023 kad je zadnji put palio Kuran, zasto bi cekali do sada? Tako da ja ne bih nista tu iskljucila, a ti veruj u sta hoces.

Taj tip je bio jako mutan i ne sumnjam da je nakupio neprijatelja na svim stranama. Ocigledno zeljan slave, bio je i u hriscanskim i u muslimanskim milicijama po Iraku i Siriji. U Svedsku je dosao 2021 i vise puta dobio odbijenicu za azil, ali se primakao ekstremnim desnicarima u SD i verovatno uz njihovu pomoc raznim pravnim sredstvima godinama odlagao proterivanje. U medjuvremenu se zabavljao paljenjem Kurana i slicnim performansima. Koje je opet video od onih koje sam gore pomenula. Ipak, one verske fanatike niko ne ubija. Ovaj je ubijen ko zna zbog cega, ali svakako nije zato sto je bio borac za demokratiju i slobodu govora.

Mislim da ti, bas kao i ostatak sveta, imas pogresnu sliku o ovim paljenjima Kurana u Svedskoj. To nije cin politickog protesta protiv ekstremnog islamizma, vec deo bizarnog verskog obreda, rituala hriscanskih fundamentalista. Prethodi mu dva sata urlanja o tome kako ce Jesus Krist sve to ognjem i macem cim sidje na zemlju, a samo sto nije. Ima tu i nekog transa s kolutanjem ocima i bacanjem na zemlju, pa tek na kraju ide paljenje Kurana. Veruj mi, nije nista sto bi pozeleo u svom komsiluku, a nadam se da ce uskoro nestati i iz mog. Najblaze receno, degutantno je.

Svakako najveca greska Zorana Djindjica, koju bi sigurno ispravio da je poziveo, jeste to sto je dopustio da se ide niz dlaku popinama. I moje prvo veliko razocarenje nakon pobede DOSa je upravo uvodjenje veronauke i izlazak, na velika vrata, knjizurka Sta treba da zna svaka pravoslavna devojcica. Tada su udareni temelji ovom danas. Za one koji ne znaju o cemu pricam, objasnjenje u spojleru.

Nasi u Stockholmu spremili transparente za sutra. Moj favorit ”Ćaci nije kod tetke u Stockholmu”. Vise od stotinu ljudi u viber grupi je potvrdilo dolazak, a niko ne dolazi sam. Ja ujutro letim za Novi Sad i osecam se ushiceno kao klinka koja ide na ekskurziju. Spakovala sam se 😊:

Ako bas ne mogu da se izbegnu izbori onda bi studenti i gradjani trebalo da nahvataju sve opozicione lidere i zatvore ih u neki podrum dok se na dogovore o zajednickom nastupu i danu posle. Dati im da jedu koliko mora i bez spavanja. Kao onomad ona trojica u Dejtonu.

Razmisljam nesto o studentskim protestima u Srbiji i koliko se te generacije rodjene negde posle 95-te razlikuju od svih drugih. Skoro da bi svi 35+ mogli da nam se prikljuce ovde na topicu o gerijatriji. Ovi mladji i njih gaze, isto kao i nas mnogo starije. Moram negde da podelim svoja zapazanja, a ne bih da zatrpavam temu o studentskim protestima tj Vox. U timu u kojem radim nas ima 15. Svi imamo isti status i radne zadatke, nema nikakve hijerarhije. Poslednjih godina su se svi promenili, ja sam jedini metuzalem koji tu radi vec sedam godina, uz malu pauzu od nekoliko meseci. Ipak, uvek smo bili solidarna grupa koja deli iste probleme, ali i vrednosti tj odnos prema radu, klijentima, sefovima… Sada vise nismo. Poslednjih pet koji su dosli doneli su nesto sasvim drugo. Ni bolje ni gore, samo drugacije. Pre svega, vise ne vazi da su pocetnicke plate nize od ostalih, naprotiv. S jedne strane su ti mladi vesti pregovaraci, a s druge im se moze, jer ih poslovi cekaju na sve strane. Starijima od 40 nije tako lako naci novi posao, bez obzira na iskustvo. Jos izrazenije je to kako umeju da povuku crtu i kazu da nesto nije njihov posao. Ne zanima ih to sto ce problem pasti kolegi na grbacu, not my job. Nije da nisu solidarni, pomazu se i pokrivaju, ali samo unutar svoje grupe. Prema nama ostalima, isto kao i prema klijentima i sefovima, su krajnje profesionalni, neophodno ljubazni, nema gresaka ili nedajboze konflikata. U tom delu su vrlo zreli i samouvereni, ne moze im se nista zameriti. Ali ima i drugi deo, koji neminovno sledi uz ovo gore. To su neka ponasanja razmazenog derista na koja mi ostali nemamo odgovor. Ako pada kisa ili je hladno, takodjer i u periodima kad ima mnogo posla, odjednom su svi bolesni. Eventualno mogu da rade od kuce, ali nikako da dodju na posao. Ako treba zamenjivati odsutne kolege, oni bas tog dana imaju jako mnogo posla, ne mogu nikako. Najbolji primer je jedna koju smo upoznali u augustu prosle godine, kad je potpisala ugovor. Usledio je otkazni tok od tri meseca na starom poslu. U novembru je pocela kod nas i prvog dana izazvala blagi sok- stomak do zuba 😁. Stigla je da odradi 12 radnih dana, ostalo bolovanja, praznici i slobodni dani. Onda se porodila i odmah dala otkaz, doduse isti stupa na snagu po isteku porodiljskog odsustva, znaci u januaru 2026. Na kraju ce u svoj CV upisati godinu i po dana na poslovima za koje nije stigla ni da se obuci u tih 12 dana. Mogla bih jos da pisem o tome kako ti mladi funkcionisu, sta (ne) moze da im se zameri, kako se odnose prema poslu i uopste zivotu. Ali meni je najupecatljivija ta samouverenost, svest o sopstvenim pravima i jasne crvene linije o tome sta jeste, a sta nije njihova odgovornost. Poredim to s ovim sto vodi mlade u Srbiji i cemu trenutno svako normalan moze samo da skine kapu. Cini mi se da je to prilicno slicno, ako ne i sasvim isto, kao ovo sto cini da je i meni i vecini mojih kolega malo tesko da prihvatimo. Taj neki odnos prvo ja, posle svi ostali, ali koji se nikako ne bi mogao nazvati egoizmom. Pre je to neka svest o sopstvenoj vaznosti, sigurnost u sebe i sopstvene stavove. Sta moze biti lose u tome? Ipak, kao sto se ja osecam pogresno ako nesto zamerim koleginici koja nas je zavrnula s trudnocom, pa sad uz svoj posao kojeg nije malo, moramo i nju da zamenjujemo… tako citam i forumske kolege za Vox topicu koji se osecaju jednako lose, pa i gore, kad gledaju svoju decu, studente, kako svoje vreme ulazu u nesto sto su roditelji odavno trebali da im obezbede, a nisu. Iako naoko razlicite situacije - studentski protesti iz besa i ocaja, i odnos prema poslu mojih mladih kolega - ja tu vidim zajednicku osnovu kod obe populacije. Snaga proistekla iz potpune uverenosti u ispravnost sopstvenih stavova, tipicna za generacije ispod 30 godina, svakako ce bitno promeniti svet. Na koje sve nacine, ostaje da se vidi.

Ja ne bih rekla da se u Evropi nesto krece. Jos manje bih rekla da postoji ikakvo interesovanje, jos manje razumevanje za ovo sto se dogadja u Srbiji. S velikom razocarenjem moram da konstatujem da mi izvestavanje ovdasnjih medija o ovim protestima samo pokazuje koliko je Srbija daleko od Evrope (moze i Evrops od Srbije). S jedne strane je to izvestavanje vrlo sturo, a s druge se svodi na to da postoje nekakvi protesti protiv vlade i predsednika. Nista o zahtevima, nefunkcionisanju institucija ili bilo kakva dublja analiza. To ovdasnji citaoci ionako ne bi razumeli. Pri tome, nakon dela o studentskim protestima, obavezno ide opsiran izvestaj o tome sta predsednik kaze na to, i koliko se ljudi okupilo u Jagodini da mu da podrsku. Ni reci o tome da ovi prvi dolaze sami i rizikuju razne nevolje, dok ovi drugi bivaju dovedeni. Nista ni o mirnoci skupova studenata i gradjana, o 15 minuta tisine, sto po meni cini bitnu razliku. Protesti u Nemackoj su deo predizbornih aktivnosti dela politickih aktera koji su zabrinuti zbog jacanja desnice. Kad se izbori zavrse prihvatice rezultate, kakvi god bili, jer demokratija i idemo dalje. To smo imali i u Svedskoj, a bilo je ranije i u drugim EU zemljama. Ne bih rekla da je najava nekih novih trendova. U regionu, a tu mislim na ex-yu ukljucujuci i delove koji su sada EU, primecujem vece prepoznavanje problema i podrsku studentima u Srbiji. I to je nesto.

Nijesmo ni mi gubavi: Ja necu biti tamo jer cu tog dana da blokiram novosadske mostove, ali ima ko hoce 😁.

Upravo su izvizdali Dacica, a na spominjanje Palme, totalni muk. Necu vise, obecavam.

Informer javlja da je za sada odgodjeno za 18, a verovatno ce biti jos kasnije. Ne kazu zasto. Update: Tackasti softver kaze da vec ima 50 hiljada ljudi, a stize jos 20 hiljada. Kad ce - ne zna se.

Jos malo oko ”generacijskig jaza”, o kom se na ovaj ili onaj nacin prica na svakoj od poslednjih desetak strana. Zaboravlja se koja je opoziciona stranka tada bila najbrojnija. Nije ni DS ni DSS, nego SPO. Oni su bili najglasniji u protestima 96/97. Posebno su u manjim sredinama ”drzali banku”, bez njih bi bila nezamisliva koalicija Zajedno. Nakon formiranja DOSa nisu preletali u druge stranke, bili su ljuti na sve i svakog, osecali se izdano i vremenom nestali iz politike. Mnogima od njih je danas Vucic po volji, ili ga bar ne mrze kao sto su Milosevica. Tu se moze naci i objasnjenje za ljude koji su danas 50+ i pricaju kako su zdusno rusili Slobu, ali ne podrzavaju ovo sto studenti danas rade. Ne lazu, i to sto su onog rusili, a ovaj im ne smeta, ne znaci da su menjali stavove, naprotiv. Ali radi se o stvarno velikom broju glasaca te stranke koji su i dan-danas kivni na sve, i ne pronalaze se ni u jednoj od danasnjih politickih opcija u Srbiji. Razumem da mladima koji i ne pamte SPO ova moja prica ne pije vodu, ali ja sam uverena da to objasnjava ovako iracionalno ponasanje dela generacija izmedju 50 i 70 godina.

Ovog januara je tacno pet godina od kada sam poslednji put bila u Srbiji. Odslusala sam ovaj govor i kupila kartu. Lagala bih kad bih rekla da mi ovih dana i nedelja nije vec padalo na pamet, ali nikako da odlucim. Sad jesam, eto uskoro i mene 😁.

Jedino sto opozicija treba da radi u ovom trenutku jeste da gradi stranacku infrastrukturu. A to se, naravno, ne radi uz makiato u Knez Mihajlovoj vec uz sendvic pa put pod noge, bar do svakog mesta sa preko 10 hiljada stanovnika. Kakav takav stranacki odbor je bolji od nikakvog. Kao predstavnik metuzalema na ovom forumu, mogu da ispricam kako je to bilo pre interneta i drustvenih mreza. Onih koji danas kao olaksavaju komunikaciju, ali je i ostavljaju negde na pola puta. Kad sam ja devedesetih u mom malom gradu na istoku Srbije pocela da pucam po savovima, jedino sto sam mogla da uradim bilo je da odem do coska gde je jedan cica po suncu, kisi, snegu, prodavao Nasu Borbu. Tamo sam mogla da se ispricam, sretnem druge opoziciono nastrojene ljude, potpisem pristupnicu za neku od stranaka, dobijem poziv za sledeci sastanak odbora… Bila sam nova u gradu i nikog nisam poznavala, a posle par godina sam bila visoko u lokalnoj politici. Danas bih verovatno napisala nesto na tviteru i mislila da sam uradila dovoljno, koja sam ja carica. Znaci nista bez zivih ljudi u lokalnim odborima. Uvek ima onih koji hoce da se angazuju, ali niko ne zeli da mu se angazman svede na lepljenje plakata i kontrolu izbora nego hoce da to ima nekakvog smisla u njihovim svakodnevnim zivotima. Za to je potreban i zivi kontakt s liderima stranaka. Znaci gospodo iz opozicije, sendvic u ruke i put pod noge. Nema tog N1 koji tamo moze da vas odvede, morate sami. Sada je bogom dat trenutak, boljeg nece biti.

Nadam se da mi se nece zameriti, ali gledajuci ovako sa strane, malo me brine toliko distanciranje studenata od svake vrste stranackog organizovanja. U jucerasnjem Utisku nedelje jasno je receno ”mi ne zelimo da menjamo vlast”. To me direktno prebacilo u sredinu osamdesetih kad sam prvi put cula ”sistem je los, treba ga menjati” i najezila se. Do tada je vazilo, a i ja sam delila to misljenje, ”sistem je dobar, samo se ne sprovodi kako treba”. Pretpostavljam da je to bio i moto studentskih protesta 68, ali sam tada bila premala da bih razumela i zapamtila. Naravno, desetak godina nakon sto sam prvi put cula to o losem sistemu, niko vise nije mogao da zabija glavu u pesak. Obznanilo se svima, na najgori moguci nacin. Studenti su sjajni i u svemu su u pravu, ali u jednom nisu. Ne mogu se pokrenuti institucije dok je ova vlast. Ona je svakako korupciju dovela do toga da je pocela direktno da ubija ljude, ali nije izmislila nepotizam, stranacko zaposljavanje i populizam najgore vrste. I nece biti dovoljna samo jedna promena vlasti da se sve to promeni. Trebace ih vise, ali se jednom mora poceti. I onda se meni postavlja pitanje kako poceti s ovim izbornim uslovima? I izbori su institucija, i javni servis je to, ali studentima nisu u fokusu. Kao da se plase i da ih pomenu. Kao da bi pominjanje izbornih uslova i ranijih kradja izbora automatski znacilo stranacko svrstavanje, borbu za vlast i pristanak na valjanje u politickom blatu. Kao da je bas neophodno onoliko se distancirati od svih opozicionih stranaka, kao da su crni djavoli opasniji i od sns. Bojim se da ih u toj zamci ceka Vucic, da ih na kraju potapse po ramenu, isporuci im par nebitnih sns glava i kaze im da su u pravu. Sam je tako nesto najavio za sredinu marta. Nadam se i silno zelim da gresim.

Svi pisemo iz licnog iskustva, kako drugo, ali bas zato treba da se klonimo generalizacija. Pogotovo ovako grubih, gde se trecini odraslog stanovnistva pripisuju izvesne osobine i stavovi, koji negativno uticu na ostale u meri da oni postaju zrtve ovih prvih. Jedno je konstatovati da je neka pojava najprisutnija u nekoj kategoriji ljudi, a nesto sasvim drugo prozivati sve pripadnike te kategorije. Tako se grade stereotipi, a niko ne voli da bude identifikovan s necim u cemu ne nalazi sebe. To ne znaci da ne smemo govoriti o kolektivima i porediti ih s drugima, ali je tu veoma vazno birati reci, pa makar post zbog toga ispao nesto duzi. Bolje to nego ogresiti se o neduzne i izazvati reakciju kao sto je bila ova moja. Nadam se da smo sad razjasnili i da za tim vise nece biti potrebe 😁.

Ja nikad nisam cula da se neka generacija poziva na odgovornost za bilo sta, onako djuture, osim 60+.