vilhelmina

Meni uopste nije strano to sto se neki pripadnici imigrantske populacije u EU pronalaze u ekstremnim ideologijama kakve nude AfD, svedski SD i mnoge druge desnicarske stranke. U SD je nemali broj stranaca i to su uglavnom ljudi koji ne sagledavaju realnost kakva zaista jeste nego iz ovih ideologija izvlace samo ono sto im se svidja. Razlog moze biti nedostatak intelektualnog kapaciteta, ali i neki psihicki ili kognitivni poremecaj koji cini da pojedinac ima iskrivljenu sliku sveta. Nebitno sta je u pitanju, jer rezultat je isti. Npr ja sam Vilhelmina i smatram da se drzava Svedska ogresila o mene, da mi nije dala sansu kakvu zasluzujem, a sve to zato jer trosi resurse na neke druge koji to ne zasluzuju, nezahvalni su, zive na socijali, varaju sistem, nece da rade… Pri tome me percipira kao jednu od njih, imigranta istog kao i svi drugi, iako sam ja onoliko bolja od njih, ne delim vrednosti koje se obicno njima pripisuju, civilizovanija sam i na svaki nacin slicnija domicilnom stanovnistvu nego imigrantskoj divljoj hordi. Da ne nastavljam dalje jer se i iz ovog vidi da sam ja, Vilhelmina, popila ekstremnidesnicarsku pricu i, zavisno od ostalih crta licnosti, spremna sam da ih podrzim na izborima ili da bar ne glasam protiv, preko toga da se aktiviram u stranci i budem im krunski dokaz da oni nisu rasisti, pa sve do toga da uradim nesto ekstremno, da oni ne prljaju ruke. U kom pravcu ce moje ludilo ici je moja licna stvar i izbor, ali ni desnicarska ideologija se tu ne moze amnestirati krivice jer itekako ima veze s ludackim cinovima kao sto je ovaj poslednji u Nemackoj. To sto je terorista i sam imigrant ne znaci da nije bio inspirisan ekstremnodesnicarskim, njegovom uhu milozvucnim narativom. Takva razmisljanja uopste nisu retka medju imigrantima u EU zemljama; sami teroristicki cinovi ove vrste ipak jesu, srecom.

To sto danasnji trendovi nisu nas prvi izbor i ne prijaju nam, drugim recima to sto nas je vreme pregazilo, jos uvek ne znaci da treba da crkavamo. Pitanje je samo kako sacuvati sebe od negativnog uticaja tih trendova, kako na njih gledati hladne glave i ne dati da te ubiju o pojam, bace u depresiju, stagod. Nas zivot je nas, a trendovi su trendovi; trebalo bi da su to odvojene stvari 😁. Moja cerka se jos nije udala, a ka’ce ne zna se. Unucica nedavno napunila godinu, trenutno je tata na ”porodiljskom”. S te strane nemam zamerke na trendove, ali ih imam na poslu. Moje mladje kolege imaju potpuno drugaciji odnos prema radu od onog koji ja ocekujem pre svega od sebe, a onda i od ostalih. Pre svega, umeju da se prodaju i dobiju znatno vece plate od nas starijih. To im uspeva tako sto se prijavljuju u kojekakve grupe za ovo i ono, rade na ”projektima”, ucestvuju u aktivnostima… Sam posao nam je zahtevan i ne ostavlja vremena za slobodne aktivnosti, ako ga radis kako treba. Ali ako osljaris i prebacujes sve na druge, jer nemas vremena zbog stvari koje ti nisu posao… e onda se ti bavis razvojem i unapredjenjem, ti pridonosis boljitku, ti si aktivan timski radnik, a neko drugi odradjuje i tvoj i svoj posao. Taj neko nije vidljiv, u pravilu ima manju platu i u sto posto slucajeva je stariji. Ne bih imala nista protiv da stvar ostaje na goreopisanoj podeli na unapredjivace i odradjivace posla. Problem je sto su ovi prvi stalno pod stresom, tesko im je, ne postizu, vrlo cesto su bolesni (od prehlade do burnouta) pa ih treba menjati, posebno kad im se natrpa mnogo neodradjenog posla. Ozdrave onog momenta kad im ga neko drugi odradi. Tu je i rad od kuce, nesto na sta svi imamo pravo dva dana u nedelji, ali to koriste uglavnom mladji. Ja nekako uvek imam nesto zakazano zbog cega moram u kancelariju. Ako bas hocu da se nerviram, pogledam malo i u njihove izvestaje, i tu sve prsti od kontakata i sastanaka za koje znam da nisu obavljeni, ali papir/ kompjuter trpi sve. Posebno mi ide na zivce fleksibilno radno vreme, koje bi trebalo da bude sjajna stvar, ali i tu ima ali. Radno vreme je od osam do pola pet, a moze da se pocne i zavrsi sat vremena ranije ili kasnije; izvestaj pisemo sami i niko ne proverava. Ja sam tamo svako jutro u osam i mogu vuci da me pojedu, nema zive duse. Skupljanje ostalih pocinje negde oko devet, pa polako. Razlaz krece oko tri, u pola pet opet samo nas par, svi 50+. U izvestajima ovi imaju mnogo vise odradjenih prekovremenih sati, pa moras da se zapitas kako je to moguce. Ima jos toga, ne nabraja mi se vise. Sve u svemu, ne zelim da se menjam i odradicu tih 5-6 godina do penzije kako sam uvek radila i kako jedino znam. Nekad uspevam da gorepobrojano ignorisem, nekad ne. Ali trudim se, nema mi druge 😁.

I ja upravo gledam, impozantno!!!

Kad sam se pre desetak godina doselila u ovaj deo Stockholma u kom i danas zivim, a koji nije bas na dobrom glasu, savetovano mi je da ako se kasnije uvece vracam kuci, glasno pricam srpski telefonom. Kazu da je to najbolja zastita od raznih baraba jer niko nece da ima posla sa srbendama i ostalim balkancima (ionako smo nebalkancima svi isti). Tako da redovno primenjujem ovu metodologiju, zlu ne trebalo 😁.

Ja mislim da Ima jer se medju uhapsenima ne nalazi nijedna obicna inzenjerka koja je tamo nesto crtala nego sve voditeljke ogromnih i skupih projekata, verovatno i same preplacene, a s jedinim zadatkom da vode racuna da je sve uradjeno korektno i po propisima. Ili da zazmure, ako gazda tako kaze. Od Vesiceve zamenice i bivse ministarke poljoprivrede, a sada i bivse direktorke Zeleznica, pa na dole. Niko tu nije sitna riba. Uostalom, onomad je sam Vucic zavapio da sad niko nece hteti da potpisuje stvari u vezi Expa. Pazi, nije se pitao ko ce da radi na projektima, izvodi radove i donosi odluke, nego ko ce da potpisuje!?! Upravo potpisivanje je glava u torbi i jedna noga u zatvoru; sve ostalo je ladovina. Zato me i ne cudi sto je neproporcionalno velik broj zena koje su ovim zavrsile karijeru, a verovatno ce i na duze zaglaviti zatvor. Njih niko nece zastititi kao Vesica i Momirovica. S druge strane, sve su imale izbor i trebalo je da znaju da nisu tamo jer su najbolje i najpametnije, nego da potpisuju ono sto niko drugi nece.

Ja ne zelim da verujem da su sve nekompetentne i nisu znale sta potpisuju, uvalili ih neki losi ljudi. Pre bih mogla da zakljucim da su itekako znale da potpisuju rizicne dokumente, bez prethodnih zakonom obavezujucih radnji, ali to je izgleda cena da kao zena dodjes na visoku poziciju. Pristanes da uradis nesto sto se kosi s pravilima tvoje struke i kao odmah postanes ”jedan od momaka ”. Kad se ovakve stvari dese onda se oni izvuku (jer nista nisu potpisali, iako su o svemu odlucili), a ti ides u zatvor. Tako ja to vidim.

Ne nalazim nigde kompletan spisak uhapsenih povodom pada nastresnice u Novom Sadu, ali koliko sam upratila, skoro polovina su zene. Ne znam ko su, osim Jelene Tanaskovic, ali sumnjam da bi mi ijedna od njih bila simpaticna. Ipak ne mogu da se otmem utisku da tu nesto ozbiljno nije u redu. Kako pobogu, kad je realno malo zaista mocnih zena u politici i biznisu? Posebno u Srbiji, Ali ne samo u njoj. Odakle ih je sad onoliko medju uhapsenima? A nije da mi nije jasno- tu su kad treba potpisati sumnjive radnje i rizikovati karijeru i zatvor. Nema ih kad se pune dzepovi i spasavaju guzice. Daleko od toga da mi je zao ijedne od ovih, ali samo konstatujem kako sistem funkcionise - ako vidis ”mocnu” zenu na odgovornoj poziciji, sva je prilika da je tu s razlogom na koji sama nije uticala. S izuzetkom Zorane Mihajlovic, koja je samo iznimka koja potvrdjuje pravilo.

@Div Tako je, svako vreme ima svoje izazove, nemoguca su poredjenja izmedju razlicitih perioda u razvoju ljudske civilizacije. Mazda bi se moglo reci da ih danasnje vreme ima vise od nekih ranijih, ali ima i vise alata da se suzbiju negativni trendovi. Zasto se to ipak ne cini u onoj meri u kojoj se moze, pitanje je za politicare i one koji za njih glasaju. U prilog tome, da prosirim pricu od pre par dana, onu koja se odnosi na opadajucu funkcionalnu pismenost mladih u Svedskoj. Naime, dok su rezultati nacionalnog testa iz svedskog iz godine u godinu sve gori, oni iz engleskog su sve bolji. Matematika tradicionalno losa, ali ne mnogo gora nego ranije. Slican trend je uocen i u Finskoj, ali tamo danas 25 posto dece u skoli dobija posebnu podrsku jos od treceg razreda. To nisu samo deca s dijagnozama, daleko od toga. Rezultat se vidi na Pisa testovima. Finska je uvek u vrhu i tu drugi komentar ne treba, osim podsecanja da ta rana podrska kosta, nije besplatna. Mogla bi i Finska da odgovornost prebaci na roditelje i mobilne telefone (citaj: individualizam i licna odgovornost), ali to ne cini. Ima tu i drugih primera koji se ne ticu samo obrazovanja jer ima i drugih izazova vezanih za danasnje vreme i njegove negativne trendove, ali o tome mozda kasnije.

Ovo se potpuno poklapa s histerijom koju je Informer podigao i odrzavao nekoliko dana, s Vesicem u glavnoj i Djukanovicem u kao sporednoj, ali vrlo vaznoj ulozi. Videcemo koliko je mafija sposobna da zadrzi sav prljav ves u svoja cetiri zida. Bojim se da jeste i da necemo cuti i videti vise od ovoga- poneka vest na nivou spekulacije, a onda demanti i demonstracija celicnog jedinstva unutar koalicije.

Po pitanju korelacije izmedju funkcionalne nepismenosti i glasanja za ekstremne opcije, citam danas rezultate nacionalnog testa za zavrsni (deveti) razred osnovne skole. Oko 8 procenata djaka ne uspeva da ga polozi, istovremeno sto strucnjaci upozoravaju da je prelak za taj uzrast. Konstatuje se da i djaci i nastavnici izbegavaju duze tekstove jer vecina djaka to ne uspeva da prati. Rezultat je da prosecan ucenik devetog razreda u toku jednog dana procita manje od jedne stranice teksta, ukljucujuci sve predmete i slobodno vreme. Zubi su im jos uvek na broju i u dobrom stanju, ali ovo je zabrinjavajuce za Svedsku koja se ranije dicila funkcionalnom pismenoscu svojih gradjana. Btw, nepismenost kod ove dece je prilicno ravnomerno rasporedjena u celoj zemlji, znaci rasirena i medju etnickim svedjanima. Deca s dijagnostikovanom disleksijom su iskljucena iz ovih rezultata, odnosi se samo na one bez ikakvih poremecaja. Strucnjaci govore o tiktokizaciji citanja i razumevanja teksta, sta god om to znacilo. Posledice cemo tek videti jer brojka raste iz godine u godinu.

Ovo tvoje zvuci malo kao bojni poklic, ali nije bas taj smisao. Kaze ovako: Ako Svedska bude napadnuta, nikada necemo odustati (od borbe, moja primedba). Sve (eventualne, opet moja primedba) informacije o prestanku otpora su lazni. Znaci da ne poverujemo ako neko kaze da su se predali, pregovaranje nije ni na koji nacin iskljuceno.

Ne verujem da je ovo pod dva i tri, ali paranoja svakako jeste. Stariji Svedjani, oni koji su isli u skolu 60-tih i 70-tih, za vreme hladnog rata, pricaju kako su tih godina redovno vezbali sakrivanje ispod stolova u slucaju da Rusi napadnu. Da ceo svet gori ne bi se toliko iscimali ( videti pod kovid), ali kad su Rusi u pitanju, tu nema sale.

Svi smo u Svedskoj dobili ovu knjizicu dole u postanske sanducice: O tome kako da se ponasamo u slucaju rata, sta znace razliciti zvucni signali, kako da se zastitimo u slucaju bombardovanja, sta da pripremimo ako vec nismo… Bas veselo ☹️.

Ja sam taj clanak procitala jos jucer, ali nisam sklona da verujem bas sve sto ovaj cudan covek ima da kaze o svojim motivima. Sklonija sam ovom tumacenju istog tog dogadjaja. I izvor je kudikamo verodostojniji.

Ovo nije ta devojka nego ona druga. Zvala se Anja, iz Paracina je, studirala u Beogradu i bavila se sportom. Verujem da je tesko porodici mlade zene iz Kisaca da cita ovu zabunu i nadam se da ce se bar ona izvuci.

Ne verujem da je na onom skupu jucer bio iko ko je generalno protiv EU, ali tim zastavama tamo nije bilo mesto iz vise razloga, posebno ne onoj euromajdana. Pitam se gde su do sada bile i ko su ljudi koji su ih nosili. Da je ta EU na bilo koji nacin u zadnjih par godina podrzala proteste protiv Vucica, pa i da razumem. Ovako ove ljude vidim kao krajnje nerazumne u boljem, a kao provokatore u gorem slucaju. I same zastave su mi bile malo previse profi da bih poverovala da su se tamo nasle slucajno, a i odbijanje ljudi koji su ih doneli da poslusaju redare koji ih mole da ih spuste, potvrdjuje mi sumnje da su ipak provokatori. I da su tamo bili upravo da proizvedu efekat koji su proizveli. A ti se polako pretvaras u manje duhovitu i manje simpaticnu verziju Milenka Puzigace, pa pozivam moderaciju da nam vrati original.

Izgleda da govorimo o vrlo razlicitim agencijama. Ja ne govorim ni o kakvim grupnim putovanjima gde se ljudi medjusobno cekaju, socijalizuju i stajaznam. Govorim o onom gde koristis zajednicki prevoz i biras izmedju veceg broja hotela na istoj destinaciji. Takodjer govorim o izletima na samoj destinaciji jer kako bi npr ako si u Firenci na tri ili cetiri dana, uz sve sto ima da se vidi, stigao jos da obidjes Toscanu, posetis neki vinograd, probas lokalni sir… Firenca je ipak grad, jedan od mnogih, i ne verujem da neko tamo ide na duze, pa da stigne sve sam da isplanira, organizuje i sprovede. Ili si recimo u Alaniji u Turskoj na nedelju ili dve, a hoces da vidis i Antaliju kad si vec tu. Lokalnim busom za jedan dan stignes taman da odes i da se vratis. Uz organizovani izlet stignes da vidis one neke pecine, da se popnes zicarom na ono brdo, rucas kebab i kunefe, popijes kafu, provozas se brodom oko grada, obidjes uzi centar sa ili bez shopinga po bazaru i stignes po povratku na kupanje u 100 km udaljenu Alanyu. Meni su te stvari bitne, naravno i cena koja je u pravilu niza preko agencije, pa rado idem tako. Ali da jos jednom naglasim, ne mislim na grupna putovanja gde si danima s istom grupom ljudi, idete svuda zajedno i ovisni ste jedni o drugima. To nikako.

Ne treba, ali je korisna kad imas ograniceno vreme i resurse. Znaci, pravda za agencije! Citam vas ovde pa mislim, neki od vas kao da su englesko plemstvo ispalo iz 19 veka. Ono tri dana luksuznim vozom, tamo cekaju kocije i nosaci, pa onda dva meseca u Parizu ili Rimu, natenane, muzeji, pozorista, restorani, barovi… U mom slucaju mora da se obidje sto vise za sto manje vremena, jer mladja necu biti, ni bogatija. Zato agencija. Ne takva da me strpa u autobus kao SNS glasaca, nego charterom do glavne destinacije, zatim organizovanim busom do hotela koji sam izabrala (u kojem ne mora da bude niko od 400 putnika iz aviona), a tamo bukiram izlete, preko iste agencije ili preko neke lokalne koju nadjem na aplikaciji Get Your Trip. Znaci opet autobus, ali s nepoznatim ljudima iz svih krajeva sveta koje sam srela tada i nikad vise i s kojima ne moram da komuniciram ako necu. Meni je to jedini nacin da vidim nesto od ovog sveta, mada to sigurno nije dovoljno da kvalifikovano pricam o tome sta je precenjeno, a sta nije. Moj utisak o nekom gradu moze da ovisi i o tome kako sam prethodne noci spavala i da li je bilo sunce ili kisa. Ponajmanje mogu da gradove koje na kratko posetim poredim s onim u kojem zivim. Zato mi je cudna sva ova prica. Dok je sala kao iz naslova, moze, ali ovde se iznose bas ozbiljne kvalifikacije o svetskim metropolama, a strucnjaka koliko hoces.

Pravo pitanje je - koliko toga uopste ima u Srbiji i da li je vredno lupati glavu oko naziva? Bojim se da ih je toliko da svakog ponaosob moze da se pita kako hoce da ga zovu i da mu se zelja ispuni. Takodjer sam prilicno sigurna da neko musko koje izabere profesiju babice nema nista protiv da ga bas tako i zovu. Btw, u Svedskoj je 2021 bilo tacno 25 muskih babica 😁.

Meni je najupecatljivija bila slika od dan posle, ono pred zgradom opstine dok gradonacelnica unutra daje izjavu. Ispred stoji devojka s izraelskom zastavom koja kaze da ne zna zasto je dosla, prosto je imala osecaj da se ujutro probudila u 1938oj i osetila da treba da dodje. Par metara dalje stoji mlad covek s palestinskom maramom oko vrata i pita se s kojom pamecu je neko organizovao takvu utakmicu i pustio navijace Makabija da prethodnu noc divljaju, uzvikuju kako ce unistiti Arape i napadaju taksistu. Nijedno od ovo dvoje nije dobilo odgovor, ali oboje su izgledali porazeno i tuzno. I naravno, nisu se potukli, a nije ni izgledalo kao da se mrze. Klasicna urbana prica o ljudima bacenim na suprotne strane suludog rata kojeg, da je do njih, ne bi ni bilo. Podseca li na nesto?

@DJ_VASA Prenosim ovde ono sto si napisao na Vox Populi. Sadrzaj je isti, a cini mi se primerenije da ovde odgovorim. Ovo sto opisujes potpuno odgovara stanju opozicije s kraja devedesetih. Lazni ekolozi = lazni eksperti iz G17+ (pre nego sto je Dinkic oterao Labusa i onog s bradom). Kombi stranke = GSS i prakticno svi osim DS i DSS, a bilo ih je 18, ako se ne varam. Ono sto je bilo drugacije je okruzenje. I tada je postojao vecinski stav ”ne talasaj” i ”vezi konja gde ti gazda kaze”, i tada su opozicionari ismevani i blaceni, i tada se mogao izgubiti posao… Ali sve to nije bilo ovolikog intenziteta jer Milosevic pod sankcijama nije mogao da izigrava ekonomskog tigra, a podrska EU je bila na strani opozicije. I to vrlo konkretna, u vidu finansiranja lokalnih medija, NVO, raznih kampanja. U toj situaciji je bilo pomalo i cool biti opozicija, posebno medju mladima, ali i dalje neprijatno, posebno u manjim sredinama. Onda je dosla promena i tih par godina do ubistva Djindjica je ta ista svetina (by Vucevic) pocela da lici na bilo koju evropsku svetinu. Da je potrajalo, danas bi bilo drugacije. I dalje bi to bila svetina, ali niko vise ne bi mogao ovako da je zajase. Nisu Srbi beznadezniji od ostalih istocnoevropljana, pa ni onih malo zapadnijih. Ali im se bas nece. I tu ima mnogo objektivnih razloga. To tvrdim nakon 20 godina u swe. Prema spolja demokratija, eu vrednosti i ostalo. Na radnom i slicnim mestima isto poltronstvo, konformizam i ”samo da je meni dobro” zivotna filozofija. Da, ljudi su generalno g*vna, ali ne uvek, u svakoj situaciji i pod svim okolnostima.

Gledala sam malopre na N1 intervju s nekim covekom, mislim da je profesor na Arhitektonskom fakultetu. Rekao je da su nadstresnica i krov cinili celinu, nesto kao uteg i protuuteg, i da bi ustvari trebalo pod hitno zatvoriti celu stanicu, za slucaj da se ceo krov urusi sad kad jednog dela te celine vise nema. Uhhh….

Najbahatije i najbezobraznije podnosenje ostavke ikad, ne mogu da verujem sta gledam i slusam.

Veze nemam s gradjevinskom strukom, ali prilicno sam sigurna da bi ta nadstresnica stajala bar jos 60 godina da nista nisu dirali. Jadni ljudi, ni krivi ni duzni. Cak nije ni visa sila. Strasno.

Da su mene devedesetih pitali kako sam zadovoljna svojim zivotom verovatno bih se svarstala u neki prosek i rekla da sam prilicno zadovoljna. Posebno kad se u pitanje ukljuci i porodica, kako da kazes da si nezadovoljan dok se oko tebe sve rusi, ljudi ginu, kopaju po kontejnerima… Kad u toj situaciji imas zdravu i pravu decu, kakav takav posao i krov nad glavom i nisi gladan, onda se osecas nezahvalan (prema zivotu, bogu…) ako kazes da nisi zadovoljan. Da su me isto pitali neposredno nakon bombardovanja, rekla bih da sam prezadovoljna. I sta to onda znaci? Pa znaci da oko sebe vidim toliko bede i nevolje da visoko cenim to malo sto imam i sto me nije pogodilo sve sto je moglo i sto pogadja ljude oko mene. I svetski kontekst tu nije nebitan. Kad znas da se upravo vode dva krvava rata, plus nijedan nije u tvom dvoristu, a ti znas sta rat znaci, onda kazes da si zadovoljan, prosto ne mozes drugacije. Posebno ako imas decu, onda tu i sujeverje, ”da ne cuje zlo”, odigra ulogu i dobijes ovakve odgovore o generalnom zadovoljstvu zivotom. Kad posle gledas odgovore na pojedinacna pitanja, pitas se cime su pobogu ti ljudi zadovoljni?!? Ocito necim sto nije sadrzano u pitanjima. I tu oni koji su sproveli istrazivanje stvarno treba da se zapitaju sta su to uradili, valja li im taj posao ili ne. Ja bih ih pitala i zasto su to uradili. Koliko se ja razumem u istrazivanja, to koliko je opste zadovoljstvo gradjana, trebalo je da bude zakljucak istrazivaca, na osnovu odgovora na pojedinacna pitanja. Ovako kako su uradili, s pitanjima od opsteg prema pojedinacnim, ja jedino mogu da zakljucim da ljudi u Srbiji imaju jako niska ocekivanja od zivota. Nista oko mene ne valja, nicim nisam zadovoljan, a na kraju ipak jesam. Zato sto znam da moze i mnogo gore i da je samo pitanje trenutka kad ce i to malo sto imam da se urusi. Takav stav nije ni malo inspirativan ili motivisuci, i nad tim treba svi da se zabrinu. Umesto toga, vlast likuje, a opozicija se ljuti na glupe i nepismene gradjane, jer odakle im pravo da budu zadovoljni zivotom. Pa odatle sto znaju da imaju samo taj jedan i da ce pre ostariti i umreti nego sto ce ih neka vlast usreciti.