vilhelmina

Ti si bas resio da se nacisto zakopas. Sad ce ispasti ne samo da su vojna lica pazarila kojesta u nekakvim prodavnicama u koje drugi nisu imali pristupa, nego su jos i dobivali deficitarne namirnice za koje su drugi morali da stoje u redovima i placaju duplo?!? Najblaze receno, neposteno je ovo sto pises, jer tako nesto nikad nije bilo. Dopustam da si bio i da si jos uvek u zabludi, i nisi jedini. Ali ne mozes mi reci da si svojim ocima video nesto sto se nikad nije desilo. Naprotiv, u vreme nestasica svi su imali ponekog bliskog rodjaka zaposlenog u prodavnici, da im dojavi kad dolazi takva roba, a porodice vojnih lica po prirodi stvari nisu. To su one sitne vezice koje olaksavaju zivot, o kojim sam gore pisala. Sitne privilegijice onih koji su ”odavde”, na koje se i ne misli i obicno se uzimaju zdravo za gotovo, a ciji nedostatak se itekako primecuje kad ih ti nemas, a vecina oko tebe ima. To je jedna od specificnosti zivota oficira nekadasnje JNA i njihovih porodica. Nista posebno strasno, ali valja napomenuti kad ste se vec raspisali o bahacenju po turbo hotelima, dobijanju ekskluzivnih stanova i ostalim nikada postojecim privilegijama oficira JNA.

Zao mi je sto bas ti tako mislis. Oficiri JNA nisu bas odreda svi ziveli kao bubrezi u loju. Jesu oni na najvisim polozajima, ali to je bio slucaj i u Posti ili bilo kojoj drugoj drzavnoj ustanovi. U vojsci nisu svi bili generali, kao sto ni u Posti nisu svi bili direktori. Sitna boranija, a tu spada vecina oficira jeste dobijala stanove, ali su ih dobijali i ljudi zaposleni u drugim firmama. S tim da vojna lica nisu mogla da koriste stambene kredite i druge alternative za resavanje stambenog pitanja, vec samo stanove. A na njih se cekalo poprilicno, sta god ti mislio. Ja sam vise od pola svog detinjstva provela u podstanarstvu i to su jos bila seecna vremena; kasnije je bilo jos teze. Nikad se nisam kurcila po bilo kakvim letovalistima, mada znam da ih je JNA imala. Medjutim, grad u kome smo ziveli bio je prepun odmaralista svi mogucih firmi diljem ex yu, opstina, ustanova…, a ta odmaralista su bila prepuna ljudi koji su u njima letovali po subvencioniranim cenama. Licno nisam bila ni u jednom vojnom hotelu, nikad, ali je moj otac bio jednom u Igalu. Na rehabilitaciji posle infarkta. Ne znam da li se i to broji u privilegije. Svakako nijedne druge ne mogu da se setim. Ali znam da sam cesto osecala nedostatak sitnih veza i vezica, koje su moji vrsnjaci imali na sve strane i koristili po potrebi. Mi veciti dosljaci na to nismo mogli da racunamo i to se osecalo u svakodnevnim stvarima. Sindikati, zimnice, polutke…. Aman, sad ce i to ispasti silna privilegija vojnih lica, nesto sto niko u toj Jugi nije imao, samo oni 😀. Da sam jucer umrla, ne bih ni znala sta sam sve u zivotu propustila 😂. Izvini, ali ovo je neopevana glupost.

Zanimljivo mi je kako se svaka rasprava na ovu temu, ukljucujuci i prethodni forum, uvek vrti oko JNA, kao da je ona bila jedini faktor koji je mogao da spreci taj rat. A nije, proizlazi iz vecine postova, zato sto su oficiri srpske nacionalnosti svi odreda bili nacionalisti i/ili komunjare (necerovatno, ali istinito, u ovom slucaju moze i oboje). Oficiri JNA drugih nacionalnosti tako ispadaju svi ispravni, maltene pacifisti, jer su izabrali pravu stranu, a oni prvi ostali na krivoj. Posebno me iritira kad se postupci onih oficira koji su se s gomilom golobradih regruta zatekli negde u Hrvatskoj, objasnjava kroz istu prizmu kao postupci onih koji su donosili odluke po generalstabovima i ministarstvima. Kao da su bili u potpuno istoj situaciji i imali jednaku mogucnost izbora. I kao da po toj istoj Hrvatskoj nisu vrsljale horde dobrovoljaca i pravih pasa rata, i to obe provinijencije, do zuba naoruzani i opasni, i onda je neki porucnik JNA s nesto vojnika i skoro bez logistike, trebalo svima da im doaka i zavede red. Sve drugo ga cini barabom i zlocincem, i izgleda da ce to tako ostati zabelezeno u istoriji.

Pa sad, ta porodica bi mogla malo i da razmisli koji od nevakcinisanih clanova je tom coveku preneo virus, u dovoljnoj kolicini da ga zarazi i ubije. Da su svi u njegovom najblizem okruzenju bili vakcinisani, moguce da bi i on danas bio ziv. Cak i ako je, kao sto pretpostavljam, bio stariji i s pridruzenim bolestima.

Znam na koju raspravu mislis. Ljudska prava ne mogu biti urodjena, jer nisu licne osobine. Tacno je reci da su univerzalna, sto znaci da se sticu samim rodjenjem u zemlji koja je clanica UN, a to znaci da je prihvatila i ratifikovala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Tim cinom je pomenuta deklaracija postala deo pravnog sistema te zemlje. Ali to nije obican pravni akt koji se moze direktno primeniti, u smislu evo vam ljuska prava, ili ukidamo ljudska prava, sta god. Naprotiv, to je samo ram u okviru kojeg zemlje donose svoje zakone, a koji opet ne bi trebalo da budu u suprotnosti s pomenutom deklaracijom. Da li su u suprotnosti ili nisu, ne pise u deklaraciji za svaki pojedinacni slucaj, niti o tome odlucuju lokalna pravosudja. Jedini nadlezan je medjunarodni sud. U vezi s vakcinacijom, ako se ista zna o sadrzaju i funkcionisanju sistema ljudskih prava, onda je i jasno da deklaracija ne pominje nijednu oblast koja bi se nedvosmisleno i direktno mogla vezati za vakcinaciju ili covid mere. To znaci i da ne postoje nikakve prepreke da drzave uvode bilo kakve mere, ukljucujuci i obaveznu, pa i prisilnu vakcinaciju. Tek ako bi antivakseri presavili tabak, tuzili drzavu za nesto sto jeste definisano deklaracijom (npr sloboda kretanja, tortura, pravo na zdravlje…) i dobili spor pred medjunarodnim sudom za ljudska prava, tek onda bi se moglo govoriti o krsenju ovih prava. Ali znajuci profil antivakserske druzine, tesko da se to ikada moze desiti. Urlanje o ljudskim pravima po ulicama, trgovima i medijima je prazna prica, dok nema nijedne presude u konkretnom slucaju, a koja bi bila toliko jasna, da bi se mogla koristiti kao presedan u svim slicnim.

Ma jasno mi je. Ocito nije bio taj mentalni sklop koji se u vojsci ocekuje, tako da je svakako bilo dobro za njega sto je tako uradio, pa makar i uz tu cenu. Verujem da je imao bolji zivot nego sto bi imao da je ostao u vojsci. Sad cu da se nadovezem i ispricam istoriju muskog dela moje porodice. Tu istoriju cine tri generacije oficira, a proteze se od prvih dana prve Jugoslavije do poslednjih dana poslednje. Mislim da je zanimljiva jer nijedan od te trojice nije bio tipican oficir, onako kako se zamislja. Ustvari, uz oca i brata sam upoznala prilican broj takvih netipicnih. Bilo ih je mnogo vise nego sto se obicno misli. Neretko avanturisti i nemirne duse, kojima je besplatno vojno skolovanje bilo nacin da se rano osamostale. A posle vise nije bilo povratka, bar ne lakog i jednostavnog. Deda mi je otisao u oficirsku skolu da bi pobegao iz sela, jer mu se nisu cuvale ovce. Zavrsio je i postao potporucnik neposredno pred prvi svetski rat. Presao je Albaniju i dobio Karadjordjevu zvezdu s macevima. Zahvaljujuci tome, karijera mu je isla dobro, iako on sam nije pokazivao neki entuzijazam, bio miran i povucen covek. Na samom pocetku drugog svetskog rata je zarobljen i interniran u Norvesku. Tamo je proveo ceo rat, u vise-manje ropskim uslovima, na nekoj farmi. Vratio se posle oslobodjenja i nije zeleo da se ponovo aktivira iako je nudjen, obzirom da je bio profesionalac, a nije se petljao s cica Drazom i ostalim cetnicima. Izvukao se na bolest, sto nije bilo fejk, jer je zarobljenistvo ostavilo traga. Umro je od leukemije, pocetkom sedamdesetih. Deda se nije mnogo mesao u roditeljski posao i vaspitanje mog oca i njegove sestre, ali je zato moja baba bila opaka zena. Nije je impresioniralo sto je moj otac polozio prijemni na glumi, i htela je da on studira nesto ozbiljno, neku tehniku. A on je bio pesnicka dusa. Imao je i nekoliko knjizevnih nagrada. Jednu mu je urucio licno Ivo Andric (i tom prilikom mu savetovao da odraste i ozeni se, pa tek onda nastavi da pise). I kao sto se deda obreo u vojsci da bi pobegao od ovaca, tako i moj otac, ali da bi pobegao od lude majke. S tim sto je ta njegova vojska trebalo da bude sto dalje od nje, pa je ispala mornarica. Ali od ove moje trojice, taj je ponajmanje bio za vojsku. Dobio je infarkt u 45-oj i ekspresno poslat u penziju, na obostrano zadovoljstvo. Niti je on mogao vise njih da gleda, niti oni njega. Brat nije ni od koga bezao, ali je hteo motor, sto roditelji ne bi mogli da mu priuste da su morali da mu placaju studiranje na civilnom fakultetu. Tako je i on zavrsio na vojnoj akademiji, nikad prilagodjen i podoban, kao sto sam opisala u prethodnom postu. Njegova vojna karijera je bila jos kraca, zavrsila se 93-ce, i od tada je civil. Sve u svemu, tri generacije i oko 60 godina sluzenja narodu, malo li je? Cetvrte nece biti, jer moj brat (prema sopstvenim recima, srecom!) nema musku decu, a od mog sina nema vajde. Taj ni dan danas ne moze da mi oprosti sto sam jednom u njegovim ranim dvadesetim, dok jos nije znao sta zeli da bude kad poraste 😀, pomenula mogucnost da ode na osnovnu obuku u svedsku vojsku, dobar je merit za bilo koji kasniji posao. Kad me nije progutao, nikad mi vise tako nesto nije palo na pamet😂. Eto, izvin’te na dosadi. A mozda je nekom bilo i zanimljivo. Naravoucenje: Nije oficir sve sto nosi uniformu i ima mrk pogled. Neki su tamo i zalutali, ko zna iz kojih razloga, i tamo ostali dugi niz godina. U slucaju moje porodice, kroz vise generacija. S druge strane, ne znam nijednu profesiju koju okolina percipira toliko kao klonove, potpuno deindividualizovane, jer boze moj, svi znaju da ispod slema (sapke, beretke…) mozga nema.

Evo ti dole dve slicice koje prikazuju kretanje nezaposlenosti u Svedskoj i EU (druga slika), i aktuelnu nezaposlenost zakljucno s julom 2021 (prva/gornja slika). Samo u Spaniji, Grckoj i Italiji je nezaposlenost veca, ali to tamo nije nista novo. Svedska ima najveci pad zaposlenosti od pocetka korone od svih EU zemalja! Ako je to tebi spasena ekonomija, onda nista. Mislim, znam da ima i drugih pokazatelja uspesnosti, osim nezaposlenosti. Pitanje je samo ko ima koristi od takvog uspeha. U Svedskom slucaju, svakako ne oni koji su umrli, a ni oni koji nisu, ali su izgubili posao i jos uvek ne mogu da nadju drugi.

Ne bih ja rekla da je ovde glavni problem bio sto je izasao iz zemlje, nego ako je bio pitomac Vojne akademije (ono tvoje oficirska skola zvuci malo kao iz prvog svetskog rata, mora da je ipak bila akademija), onda je bio u vojnoj sluzbi, ziveo u kasarni, a nju ne mozes da napustis kad ti se cefne. Te uslove je prihvatio kad je upisao tu skolu i sigurno da je mogao iz nje da izadje, postane civil i posle radi sta hoce. Ali ja bih rekla da je tu bila mladost-ludost, kad hoces sve i to odmah, ne razmisljas o posledicama. E sad, to sto je uradio, tesko da je bila izdaja, ali jeste dezerterstvo. Za to se dobijao zatvor, pa bi ga tvoj stric svakako zaglavio da se vratio pre nego sto mu je ”oprosteno”. Moj brat je takodjer bio na akademiji, osamdesetih. Sam bog zna koliko je puta lezao po pet dana vojnog zatvora. Svaki put kad bi preskocio ogradu i otisao u grad bez dozvole. Ili kad bi izasao s dozvolom, a dosao kasnije nego sto je trebalo. On je bio jedan od retkih pitomaca koji je bio iz istog grada gde je bila i akademija, tako da je tu imao drustvo iz srednje skole i drustvo motordzija. Nije bilo te sile koja bi ga zadrzala ako je bila neka zurka ili moto-trka, ali to je imalo svoju cenu. Ponekad je uspevao da se provuce, a da ga ne vide, ali retko. Tako da tvom stricu avanturisti svaka cast sto je poslusao svoje srce. Prilicno sam sigurna da je bio cool lik, ali ne ide bre da se samo tako pokupis kad si pitomac vojne skole 😀. Verovatno je trebalo da prodje izvesnu proceduru, a bogami i da plati to sto se pojelo, popilo i gde se zivelo za vreme provedeno na skolovanju.

Ja ne kontam sta ti zelis da kazes. Vidim da je tvoj prvi stric, kao polaznik vojne skole, akademije, cega god, bio pod vojnom onavezom kad je resio da zbrise u Italiju. Nije je mogao ostaviti iza sebe i biti kao bilo koji civil. Ako nista, svaka vojna skola obezbedjuje svojim polaznicima sve, od odece, preko hrane do udzbenika, pa i to stvara izvesnu obavezu. Ne mozes samo tako nestati. Znaci, nista specificno za ex yu. Drugi stric ti je, kako vidim, bio maloletan. Takav ni danas ne bi mogao da napusti neku civilizovanu zemlju bez saglasnosti roditelja, tako da ni tu ne vidim neki znak neslobode vezan za ex yu. Naprotiv, nema nista normalnije nego da zaustavis tinejdzera kojem je dunulo da bezi u inostranstvo😀.

Svedska opet ima svoj nacin pristupa situaciji, mimo ostatka Evrope i sveta. Od 1.novembra nema vise nikakvih ogranicenja, cak ni rad od kuce se vise ne preporucuje. Maski i slicnih stvari nikada nije ni bilo, kao ni interesovanja javnosti za to sta se dogadja u okolini, tako da korona polako odlazi u zaborav. Broj obolelih je u blagom rastu, otprilike na nivou od pre godinu i po, dnevni broj umrlih jednocifren, pa bi se reklo da je sve u redu. Ali (to ali koje uvek srecu kvari) sve ovo je uz bitnu ogradu. Naime, u Svedskoj se od 1.novembra vise ne testiraju ljudi koji su vakcinisani ili su prelezali koronu u zadnjih sest meseci! Samo oni koji nisu nista od toga, plus da imaju izrazene simptome (izmedju ostalog temperaturu vecu od 38 najmanje pet dana). S druge strane, u grupi od nas dvadesetak koji radimo zajedno i u svakodnevnom smo kontaktu, imam dve koleginice kojima je dijagnostikovan post covid, i koje i danas imaju izvesne tegobe. Nijedna od njih nije videla lekara ili sestru u toku bolesti. Jedna je testirana pozitivno kucnim testom, druga ni to. Sticajem okolnosti znam da se, bar ovde u Stockholmu, svi koji leze u bolnici, iz bilo kog razloga, ipak testiraju. Nekako izgleda da se zdravstveni sistem i dalje stiti, dok je stanovnistvo definitivno pusteno niz vodu. Treca doza vakcine za ispod 65 godina jos uvek je samo u najavi, iako ovih dana istice sest meseci od druge doze onima koji su je prvi primili. Sve u svemu, u Svedskoj stvarno ispade najsmesniji virus u istoriji. Prosto da se covek zapita zasto smo se i onoliko cimali. Glavu u pesak i uzivaj!

Ja sam prvi put bila u inostranstvu 1969, naravno u Trstu. Isla sam s mamom, njenom prijateljicom i njenom cerkom (koja je bila moja prijateljica). Tate su ostale na granici, jer su bili vojna lica i jer im se nije isplatilo da traze dozvole za tih par sati. A ni mamama nije bio problem da same voze po tom nekom inostranstvu. Danas ih se ne bi mnogo upustilo u takvu avanturu, sta ako se nesto desi i tako to. U prvoj polovini 70-tih sam s roditeljima bila jedne godine na letovanju u Bugarskoj i jedne u Grckoj. Oba puta je tata trazio dozvolu, ali ne pamtim da je to bio neki problem. Veci problem je ispao sredinom 80- tih. Tada sam bila na studentskoj razmeni u Svedskoj, pa mi je sledece godine moj tadasnji dasa Svedjanin dosao u posetu. Posto sam imala neki ispit na faksu (ili je to bio samo izgovor jer mi se nije druzilo s njim, ne pamtim vise) ode on sam u Pulu, gde sam rodjena, da mi obilazi ”korene”, a ja ostanem u Zagrebu. Pre toga sam mu pricala kako sam kao mala bila ponosna sto znam svoju adresu, pa cu reci cika milicajcu ako se izgubim. I moj hrabri Viking pravo na tu adresu! Raspitivao se po zgradi o mojoj porodici, koja se odavno odselila i nasao ljude koji nas pamte. Cak ga i kafom ponudili, caskali s njim na nekakvom engleskom. Posle toga je, naravno, moj brat, koji je u medjuvremenu zavrsio Vojnu akademiju, isao na raport povodom dogadjaja. Mislim, Viking ga je malo preterao😀. Odes u zgradu punu vojnih lica i raspitujes se o nekom od njih. Tatu nisu cimali jer je vec bio u penziji.

Da se ja pitam, ja bih te zamolila da vise ne zbijas neumesne sale s ozbiljnim stvarima. Posto se ne pitam, troll off.

Laguna Salada de Torrevieja, od miloste zvana Pink Lake, danas nije bila narocito roze boje (boja zavisi od kolicine algi, a sad im ocito nije sezona), a nije bilo ni flamingosa. Ali je ipak cudesno mirno i lepo mesto, vredno nekoliko kilometara zesce setnje po prilicno jakom novembarskom suncu. Na poslednjoj slici je fabrika soli. Sol je i ova bela pena na svim slikama.

Ustvari je za topic Foto od danas, ali ne mogu da odolim da sliku ne stavim ovde. Spomenik zrtvama kovida, Torrevieja, Spanija:

Ja bih to jos malo dodatno precizirala i rasclanila. Narod nema poverenja u lekare. Ili jos cesce, iskazuje neko lazno poverenje laskajuci im i noseci im poklone, sve to u uverenju da su u zavisnom polozaju kad su bolesni i da ne smeju da uvrede lekara postavljajuci pitanja koja bi mogla da se shvate kao da preispituju njegovu strucnost. Istovremeno su spremni da prihvate bilo koji savet s youtuba ili od komsinice, pa makar bio u direktnoj suprotnosti s onim sto je lekar rekao. Na isti nacin lekari nemaju poverenja u one koji im odredjuju protokole, uvode nove lekove, propisuju kako ce da rade. Zato se radije drze starog i proverenog (npr antibiotici uvek i svuda, rendgen obavezan, nikako vakcina za trudnice i sl), nego da prate preporuke i rizikuju da budu prvi u necemu, pa posle snose posledice ako nesto krene po zlu. Pri tome su i oni skloni da preporuce cajeve, suplemente i ko zna sta, po sistemu nece da skodi, a u silnoj potrebi da ne iznevere pacijentovo poverenje i posalju ga kuci praznih ruku. Sto bi u Srbiji bio neoprostiv greh. Primera radi, ja sam za ovih 17 godina u swe par puta bila kod lekara, kad mi se cinilo da mi nesto fali. Tu i tamo sam dobila poneki savet, ali nikada, ali bas nikada nekakav lek na recept. Ne sumnjam da bih se u Srbiji do ovih godina vec nagutala svega i svacega, ocigledno bez potrebe. Moj zakljucak je da se u Srbiji radi o dugackom lancu nepoverenja koji se proteze od obicnog gradjanina na dnu piramide do vrha zdravstvenih vlasti koje donose preporuke i uvode eventualne promene u protokole lecenja. Pri cemu u Srbiji ni tu nije kraj, nego postoji i vrhovni vrac koji nabavlja respiratore, raznorazne ”pilule” i kojesta sto neko na svetu ima, a njemu se dopadne. Inace, i u svedskom sistemu javnog zdravstva postoje ogranicenja u tom smislu da ce za istu dijagnozu neko dobiti skuplji lek, neko jeftiniju varijantu, a onaj najskuplji verovatno niko. Ali i tu je ono poverenje, gde lekar mora da opravda svoj izbor, a pacijenti da to prihvate. Znaci, uvek se radi o poverenju, i to u druge i u sebe same. To u Srbiji ne uspeva bas najbolje i odatle to sto se lekari radije drze starog i proverenog, a pacijenti odbijaju da napuste ordinaciju bez bar tri recepta i bar dva uputa za nekakva snimanja, od cega im ustvari nista ne treba. Moje misljenje, naravno, ne mora da bude tacno.

Ulicni kriminal je jedno, a kultura nasilja u svakodnevnom zivotu nesto sasvim drugo. Na Balkanu deca u toj kulturi odrastaju cak i kad nisu direktno izlozena nasilju. Ali je ono normalizovano i (nadam se da neces pogresno shvatiti) ovaj tvoj post to pokazuje. Agresivnost koja je u izvesnoj meri i obliku normalna kod dece, na Balkanu se vaspitanjem ne suzbija, vec se podstice. Ranije samo kod decaka, a sada, s nakaradno shvacenom rodnom ravnopravnoscu, i kod devojcica. Koji roditelj nece biti ponosan sto je dete na fizicki napad odgovorilo na isti nacin, pesnicama? A od toga do preuzimanja inicijative i resavanja svih ostalih problema pesnicama, samo je mali korak. Ne bih da duzim ovog jutra, iako se o temi moze pisati do sutra, ali pada mi na pamet mnogo puta ponovljena scena iz prvih dana zivota mog sina. Bilo je odavno i danas bih sigurno reagovala, ali tada nisam. Moja svekrva je imala obicaj da mu tepa u stilu ”I. je los, los, baba ce da ga bije”. To su jedne od prvih reci koje je cuo, treba li nastavljati? Tako da vrsnjacko nasilje ne treba gledati kao nesto sto je doslo jucer, s globalizacijom i drustvenim mrezama. Ono definitivno dolazi iz porodice i u vecini slucajeva se moglo kanalisati i suzbiti i ranom detinjstvu, a nije. Ovde gde sada zivim, takodjer to primecujem, ali uz bitnu razliku. Ovde je to nasilje uglavnom verbalno, ekstremno retko fizicko. A ipak se o njemu prica vise nego na Balkanu, gde je definitivno grublje i gotovo redovno fizicko.

Izguglala i procitala, hvala na sugestiji. Ipak nema nista cudno vezano za te slucajeve bez tacnog datuma smrti. Njih ima uvek i svuda, ali mozda druge zemlje pisu neki priblizni datum, dok ih pedantni Svedjani vode takve kakvi jesu, s nepoznatim datumom. To mogu biti nestali koji se kasnije klasifikuju kao nesrece, ubistva ili samoubistva, ljudi koji umru sami u stanu i budu pronadjeni tek kasnije, you name it. Njih je ovde svake godine oko 2500, pa je tako bilo i prosle. Sto se tice utvrdjivanja ukupnog viska smrti u korona godini, ova gore prica nema nikakav uticaj na to. Imala bi da se statistika vodi na mesecnom nivou, ali posto je na godisnjem, ove smrti su ukljucene u ukupan broj. Prema njemu je u swe 2020 visak smrti evidentas, ali ipak manji od broja umrlih od kovida. To se tumaci manjim brojem saobracajnih i drugih nesreca, definitivno manjim brojem samoubistava i manjim brojem srcanih i mozdanih infarkta u 2020 u odnosu na prosek ranijih godina. Znaci, nema razloga da se na osnovu toga sumnja u svedske podatke.

Ne znam na sta ovde tacno mislis, ali posto zivim u Svedskoj, tesko mi je (tacnije, potpuno nemoguce) da zamislim da se negde objave licni podaci preminulih, gde jedino nedostaje datum smrti. Takva zbrka ovde ne biva, ali zato svi takvi podaci jako kasne. Nema sanse da Svedjani izadju u javnost s necim neproverenim. Broj od 2500 preminulih u 2020 godini se jedino pominjao u kontekstu da se toliko smrti moglo izbeci da se od pocetka ozbiljno pristupilo pandemiji. Uglavnom se odnosi na preminule u domovima za stare, ali to niko ne pokusava da sakrije, tako je kako je. Ovde uzrok smrti utvrdjuje za to ovlasceni lekar, nakon sto stigne da prodje kroz zurnal pacijenta, i u slucaju da mu je sve jasno i ne nalozi obdukciju. Zbog toga podaci o broju umrlih od kovida kasne i/ili se naknadno koriguju. Ali nema sanse da na kraju ostanu neke nejasnoce. Za 2020 se sada tacno zna koliko umrlih od kovida, koliko od drugih bolesti, koliki je visak smrti i sl.

Obavezna vakcinacija nije isto sto i prisilna vakcinacija. Obavezna znaci uglavnom ovo sto danas vec postoji u mnogim zemljama, a to je da je nevakcinisanima ogranicen pristup odredjenim mestima. Alternativa u vidu negativnog testa, tamo gde ista postoji, znaci da ta obaveza jos nije jasno definisana, mada je prakticno u najavi. Tamo gde te alternative nema, vec si blize onom za sta se zalazes. Da bi govorili o zakonom propisanoj obavezi, potrebno je samo jos propisati sankcije za one koji je krse, i tu je glavni problem, jer sankcije treba da imaju jasan cilj, da budu sprovodljive i srazmerne tezini dela. Rekla bih da u tome lezi glavni problem, a ne u nedostatku politicke volje. Tesko da se odbijanje vakcinacije moze oznaciti kao tesko krivicno delo i sankcionisati zatvorom. To mogu biti samo novcane kazne (uz uskracivanje pristupa nekim mestima, koja god da se odrede), a to znaci da ce i dalje morati da se pokazuju potvrde o primljenoj vakcini. Ne znam kako ti zamisljas da drzave mogu da sprovedu odluku o obaveznoj vakcinaciji, osim ovako kako sam gore opisala, uskracivanje pristupa i novcane kazne. Ne mislis valjda da treba da primene fizicku silu nad onima koji odbiju? Ili da ljude osudjuju na zatvorske kazne do daljnjeg? Posto to u civilizovanom drustvu ne ide, imas li neku trecu ideju kako da se u praksi sprovede eventualna odluka o obaveznoj vakcinaciji? Ja nemam.

Eh kecelje 😀. U osnovnoj su bile obavezne, model proizvoljan, a svaka skola je imala svoju boju. Moja je imala svetlo plavu. U prva dva razreda gimnazije nisu bile potrebne, ali to je jos uvek bio Split. Treci i cetvrti sam isla u Livnu, dakle Bosna, i tu muskarci nisu morali da imaju nista slicno, a devojke obavezne crne kecelje do ispod kolena, na casu obavezno zakopcane, kosa obavezno skupljena u rep i nikakav nakit. Zanimljivo da nikom nije padalo na pamet da tu ima nesto cudno, jos manje da se neko bunio. Rec je o samom kraju sedamdesetih, za kasnije ne znam.

Ovo je sasvim legitiman stav, fair enaugh. Samo status ”nisam bolestan i nikog ne ugrozavam” valja nekako dokazati, ne ide na casnu rec. Zato vakcinisanima treba potvrda o vakcinaciji, dok nevakcinisani svoj status dokazuju potvrdom o negativnom testu. Mali je problem za nevakcinisane sto njihova potvrda vazi samo dva dana, dok ona o vakcinaciji vazi vise meseci. U svemu drugom su ove dve grupe skroz ravnopravne i ja tu ne vidim nikakav problem, jos manje diskriminaciju. To ti je isto kao kad ja npr kupim godisnju kartu za pozoriste, pa idem kad i kako hocu, dok neko preferira pojedinacne karte, od prilike do prilike. Nisam ja zbog toga privilegovana, a on diskriminisan, nego smo oboje napravili svoj izbor. Ne razumem stvarno zasto se sve to s kovid propusnicama toliko mistifikuje i preuvelicava. Stvar je samo u tome da u vreme pandemije ljudi treba da dokazu da su relativno bezopasni za okolinu, da bi u njoj mogli slobodno da se krecu. To sto ima vise nacina da se to dokaze, moze da bude samo plus. Ako neko misli da je neprakticno i skupo testirati se svakog bogovetnog dana, moze da izabere vakcinu. So simple as that.

I u Svedskoj je do prekjuce bio takav stav zdravstvenih vlasti, booster samo za 80+ i jos ponekog, ostalima ne treba. Jucer je objavljeno da ce u najskorije vreme biti pozvani 65+, a zatim i ostali, sukcesivno po starosnim grupama, kao i prethodnog puta. Racuna se da svi 16+ dodju na red otprilike po isteku sest meseci od druge doze.

Svedska i njen Tegnell opet mimo sveta. Od 1.novembra se ukidaju sve preporuke osim onih o pranju ruku, drzanju distance i ostajanju kod kuce u slucaju simptoma (ova potonja dva ko moze da si priusti; ko ne moze, slobodan je da ide okolo i zarazava koga hoce). Od 1.novembra nema ni testiranja za vakcinisane, bez obzira na simptome, a ukida se i preporuka o radu od kuce, znaci svi na svoja radna mesta. Boster vakcina se vec daje starijima od 80 godina, dok za ostale nije ni u najavi. To sto od decembra ljudima mladjim od 80 pocinje sukcesivno da istice sest meseci od druge doze, takodjer nije nesto sto Tegnella interesuje. Tacno je da je u Svedskoj postignut visok stepen vakcinacije i da u poslednje vreme nema mnogo ozbiljno bolesnih i umrlih od covida. Ali da li je pametno prestati pratiti zarazavanje i reagovati tek kad krene masovno umiranje, kao ono proleca 2020? Pri tome ne mislim da treba uvoditi bilo kakve restriktivne mere, ali zar je toliko tesko omoguciti ljudima da se testiraju, npr ako rade ili zive u zajednickom domacinstvu sa starijima? Ili pratiti razvoj situacije cisto statistike radi, ili zbog ranog uocavanja eventualnih negativnih trendova? Ja ovo stvarno ne razumem. Hajde za razne mere, maske i slicno da je bio u pravu. Ali ovo s ukidanjem mogucnosti testiranja za vakcinisane stvarno lici na inacenje, i ni na sta drugo.

Hvala na slagvortu! Upravo sam slucajno na youtube upratila jednog bas takvog. Stariji covek, profesor Medicinskog fakulteta u Nisu, imunolog. Zove se Borislav Kamenov i voli da prica na Pinku, Prvoj i tako. Ko hoce da ga googla, pun ga je net. Nije antivakser, cak i preporucuje vakcine, ALI ima neku suludu teoriju o tome kako nikakva vakcina nema efekta ako coveku creva ne rade perfektno, ako jede hranu koja nadima i ne vari se dobro, zbog cega mu je telo otrovano, a sve se to vidi golim okom jer takav covek ima podocnjake i izgleda ”usahlo” (citiram uvazenog profesora). U intervjuu prica taj dalje da ga je zena na pijaci pitala koju vakcinu da primi, a on joj rekao nikakvu, jer joj se takvoj usahloj nece primiti, nego neka prvo udari po probioticima i vitaminu D. I da sredi ishranu, pa onda da se vakcinise. Zainteresovalo me, pa sam dalje googlala. Vidim da je jos 2018 optuzivan od nekih kolega da je preporucivao odlaganje vakcinacije kod dece dok im se creva ne dovedu u red. Jos jednom, covek je profesor emeritus, prilicno oronuo, mada ne i usahao. Dok njegovi mladji kolege ne izlaze iz crvenih zona, on najradije ne bi izlazio iz Pinkovog studija i sirio bi svoju teoriju o crevima dok god neko hoce da ga slusa. Nije antivakser, ali mislim da je pogubniji od bilo koje Mile, Jovane i kako se vec zovu. Nesto kao starija verzija Nestorovica. Ko zna koliko ih jos ima, uzas.

Sad bi nam trebao ministar dr Smrt na forumu, da nam kaze da li mogu npr ja da pozovem onaj viber broj i prijavim dr Bjelicu? Ili bas mora covek koji godinama ceka bebu i u goreopisanoj je situaciji? I to sve sa imenom, prezimenom i ostalim licnim podacima. A sutra opet sa trudnom suprugom kod njega na pregled?