vilhelmina

Nije proizvoljno, Kronose. I dobrovoljan seks kada je nesto strastveniji ostavlja iste sitne povrede na sluzokozi, koje brzo nestaju. Ne moze se tako dokazati silovanje, ali je bas ta cinjenica da telo reaguje na isti nacin, dodatni razlog da silovana zena dugo kasnije oseca krivicu. Posebno kad je i nasilnik kasnije uverava da je to bas ono sto je zelela, i da je u tome uzivala. Ako imas stomak, procitaj neku ispovest zena zrtava silovanja u ratu. Govore bas o tome.

Kad je silovanje u pitanju, tesko da ces ikad dobiti potvrdu suda, bar dok se ne radi o napadu nepoznate osobe iz zbunja, koja je zrtvi nanela i telesne povrede. Onda obicno imas potvrdjeno silovanje, ali ne i pocinioca. Kod ove vrste silovanja o kojima ovde pricamo (ukljucujuci i pokusaje, jer to znaci da su neke okolnosti sprecile da ono bude do kraja sprovedeno, ali namera je postojala) vrlo je tesko utvrditi cinjenice ovako kako bi ti hteo. Sve i da zena prijavi nasilnika pola sata nakon izvrsenog dela, cime ce dokazati da nije bio dobrovoljni seks nego silovanje? Ginekoloskim pregledom to ne ide, sta god ljudi mislili, jer zensko telo bioloski reaguje na potpuno isti nacin bez obzira da li zena zeli seks ili ga dizivljava kao napad. To u ovakvim slucajevima ne dokazuje bas nista, jer pocinilac uvek moze da kaze da je postojao njen pristanak. Da li sad to znaci da cemo jednog ocito krajnje drskog, narcisoidnog tipa kao Lecic, smatrati neduznom zrtvom orkestriranog napada vise razlicitih zena, dok god one ne uspeju da sa dva svedoka i dokumentovanim povredama dokazu da su silovane? Ja mislim da to ne moze tako. Ostaju nam mediji i drustvene mreze da osvetlimo problem i uteramo strah u kosti ovakvim tipovima. Onoj ogromnoj vecini normalnih muskaraca, koji zenama prilaze kao ljudskim bicima, a ne objektima za dokazivanje sopstvene moci, to nece ni na koji nacin naskoditi. Privlacnost, ljubav i seks time nece izgubiti na ceni, naprotiv, ali bahato predatorstvo pod plastom strasti hoce. I treba.

I kao sto je red, da sama pocnem. Uzimam gorekvotovano kao slagvort, ne odgovaram na konkretan post. Prica zaista deluje cudno. Pre 43 godine dosla devojka kod kolege da mu vrati knjigu, a on je pritisnuo o zid i upotrebio fizicku silu da joj skine haljinu i postavi u polozaj u kojem moze da je siluje. Bas nista cudno, svakodnevna scena i pre 43 godine i danas. Kad je cura vec tu, sto da ne pokusam, pa ako prodje, proslo je. Tako to izgleda iz njegovog ugla. Ali kako izgleda iz njenog? Pa otprilike isto kao kad bi onog gore tipa neko mnogo jaci od njega sacekao iza coska, pritisnuo uza zid i pokusao silom da mu isprazni dzepove. Cak i ako se u ovom slucaju radi samo o ataku na dzepove, ne direktno na telo, ipak je to trauma koja ne nestaje ni posle 43 godine. Najblaze receno, nije prijatno biti ismejan kad nekom pricas o tome. Jos manje biti oznacen kao krivac za to sto ti se desilo. Edit: slovca

Imali smo Jutku, pa Miku, pa sad imamo Leku. Imali smo i odjeke svetskog metoo, pa sad imamo i domacu verziju. Vidim da svaka novinska vest na tu temu izazove nekoliko komentara na Vox Populi, ali dok ja stignem da se upisem, vec je prica poklopljena necim novim, aktualnijim, i bude mi glupo da odgovaram na stare postove. Znaci, otvaram temu samoj sebi, da postignem da je upratim, a sve u nadi da cete se prikljuciti i da se necu dopisivati sama sa sobom. Dakle, bujrum 😀!

Moj komentar se odnosio na to da u Teksasu rezultat nisu dale preporuke same po sebi, vec vakcinacija i prethodne mere koje su, ako sam dobro razumela, bile obavezujuce, pa su onda ukinute i zamenjene preporukama. To je potpuno drugacija situacija od ove u Svedskoj, gde se sve vreme govori iskljucivo o preporukama. Pri cemu je evidentno da ih se niko ne pridrzava, sto se vidi i po stalno rastucem broju novoobolelih. Dakle mere, pa vakcinacija, pa preporuke. To moze. Samo preporuke ne rade posao.

Ja komentarisala dva-tri puta, ti mi prvi put obecao odgovor kad uhvatis vremena i - jos uvek nista. Ali kad vec trazis, evo ti i cetvrti put. Ljudi su u Teksasu u velikom procentu vakcinisani, plus su nauceni da nose maske i primenjuju mere, tako da im dodatne zabrane i ogranicenja vise ne trebaju. U Svedskoj gde pravih mera nikad nije bilo, a vakcinacija ide traljavo, treci talas odradjuje svoje, i nikakvog pada nema na vidiku.

U SWE jos gore. Nikakvih termina u ”slobodnoj prodaji” osim za 75+ koji nemaju drugi osnov da udju u neku od prioritetnih grupa, znaci relativno zdravi. Prioritetne grupe dobijaju pozive bez prethodnog prijavljivanja, a na njima je da se odazovu ili ne. Ali te grupe se sve vreme menjaju, tako da se mnogima desilo da ispadnu iz takve grupe pre nego sto su dosli na red. Vazi uglavnom za mladje, zdravstvene radnike, osoblje po domovima, one koji rade ili zive sa starijima... Mi neprioritetni i mladji od 75 smo takodjer podeljeni u nekakve grupe. Kao neki redosled je utvrdjen, ali nikakvih prognoza kad ce se otvoriti mogucnost za prijavljivanje.

Ti na to gledas iz perspektive Srbije, gde su vakcine ponudjene svima, a problem predstavljaju antivakseri, pa one neodlucne treba necim motivisati da se vakcinisu. U EU je situacija drugacija, glavni problem je nedostatak vakcina. Ima nas mnogo koji bi se rado vakcinisali, ali nemamo cime. Gde god je vakcina jos uvek privilegija, za politicare je nezgodno dodavanje jos privilegija onima koji su vec dobili jednu, a tretirati kao tupave antivaksere one koji su vec zakinuti, jer vakcina jednostavno nema. Mislim da je Nemacka krenula s ovim pilot projektom jer racuna da ce uskoro biti vakcina za sve, pa zeli da predupredi ”otporase”. Znaci, itekako u pravo vreme. Mozda cak malo prerano, ali nikako prekasno.

U vezi stava prema vakcinaciji, zanimljivo istrazivanje u EU. Doduse, radjeno pocetkom decembra prosle godine, znaci pre pocetka vakcinacije i svih skandala vezanih za to, ali i pre pocetka treceg talasa. Ne nalazim neko novije, bar ne ovako slikovito prikazano: Na prvoj slici broj onih koji se ni pod kojim uslovima ne bi vakcinisali (sto tamnija boja, to veci procenat). Na drugoj, oni koji bi se vakcinisali sto pre (isto sto tamnija boja, to veci procenat). Pitam se gde bi trebalo svrstati ovu vecinu, koja se ne pojavljuje ni u jednoj od ove dve grupe, a koja bi cekala nekog Godoa, pitanje je kojeg, kakvog i do kada. Licno mislim da je ta vecina najpodloznija manipulacijama, pa koliki se prostor u medijima da raznim Jovanama, takav ce i krajnji rezultat biti.

Kad smo kod preporucenih, a ne propisanih mera otprilike ovako izgleda Svedska +8850 (podatak od petka; taj je najrealniji, jer se vikendom ne objavljuju, a pon-sre se isti dodaju, pa su veci brojevi). Mere nikad nisu bile propisane, uvek preporucene (a nekad ni to), pa svako po svojoj pameti. Ova drzava ima 10,5 miliona stanovnika. Prosli put si mi obecao odgovor, pa nisi stigao. Mozda sad nadjes malo vremena. A posto si u medjuvremenu pominjao apsurd, vidis li ga ovde?

Andjo, to sam i ja napisala u vise postova, ne znam zasto ne citas. Faucijeve fore ne bi mnogo ljudi upratilo, jos manje bi se na njih primilo, da on samo prica, a nista se ne desava. Ali njegova katastroficna predvidjanja su za posledicu imala mere, ukljucujuci i lockdown. To je ono sto ljudi primecuju i pamte, ukljucujuci i mogucnost da plate kaznu ili snose druge posledice. Na taj nacin shvatas da je stvar ozbiljna, kad osetis na sopstvenoj kozi, u svakodnevnom zivotu. Odatle strah, koji se drzi i posle mera, a ne od izjava nekog naucnika, kakav god autoritet bio u sopstvenom krugu. Tu vidim pozitivan efekat restriktivnih mera, ukljucujuci i lockdown. Da li je to jedini njihov efekat ili ima i drugih, u to ne bih da ulazim, jer nemam uvid u to kako se i koliko mere primenjuju na razlicitim mestima u svetu. Ali strah izazivaju, a to je potrebno da bi se ljudi ponasali razumno i u skladu sa situacijom. Nece to samo od price.

Ovde nije pomor, i nikad nije bio. Ali je sramotno velik broj i obolelih i umrlih za zemlju koja ima sve uslove da bude medju najboljima, bas kao i njeni nordijski susedi. Oni su, medjutim, iskoristili te prednosti u vidu zivotnog standarda, klime i mentaliteta koji svaki na svoj nacin ogranicavaju guzvu i kontakte medju ljudima, kao i na svetu najvece stambene kvadrature po glavi stanovnika, tako da nema teorije da vise generacija zivi zajedno. Uz sve to, Svedska je ipak negde u sredini u EU po broju umrlih, a u samom vrhu po broju obolelih po glavi stanovnika. Nije to ni slucajno jedan od boljih rezultata, ali kako je bilo u pocetku, ovo je jos i dobro. Sad ce Svedjani ispasti najhrabriji na svetu. Uopste se ne plase, pa ne nose maske i ne drze distancu. Dobro.

Ovde govorimo o zaraznoj bolesti i mogucnosti njenog sirenja medju stanovnistvom, tako da ne ide da se jednostavno porede zemlje vrlo razlicitog standarda, klime, stila zivota i navika, a posebno zemlje razlicite gustine naseljenosti. Naime, ovaj ”visak smrti” se u Svedskoj odnosi na celu ogromnu, u proseku retko naseljenu zemlju, ali s vrlo nejednakim rasporedom stanovnistva. Ako umesto toga pogledas npr samo region Stockholm, bice to znatno iznad onih 8,2%, zato sto na njega otpada trecina svih smrtnih slucajeva od covida u Svedskoj, a u njemu zivi samo oko petine stanovnistva. Da ne bude zabune, ne govorim samo o urbanom delu Stockholma, vec o regionu koji ima i svoj ”ruralni” deo, i prosecnu gustinu naseljenosti jedne Belgije ili Japana. Ali poenta mog posta koji si citirao nije bila da li mere igraju neku ulogu ili ne, nego kakav je posredni efekat jednih mera na druge, a u krajnjem slucaju i na ponasanje ljudi. Jasno je da tamo gde je bilo ostrijih mera, ljudi i nakon njihovog zvanicnog ukidanja nastavljaju da se ponasaju relativno razumno, nose maske, drze distancu. Tamo gde ih nije bilo, i ta maska i distanca se dozivljavaju kao nesto uzasno ogranicavajuce, i niko se toga ne pridrzava. Ako mi je dozvoljeno da budem licna, koja meni korist sto ukupan ”visak smrti”, razrezan na celu zemlju, nije toliko visok, kad ja moram da se vozim prepunim metroom (ili kupujem u prodavnici) s gomilom ljudi koji ne nose maske, deru se i upljuvavaju sve oko sebe? I to zato sto ih nije na vreme naucilo, pa sadasnji apeli i molbe nicemu ne vrede.

Kvotujem tvoj post jer je poslednji, i jer mi se ne traze ostali na temu Paris-Texas. Ali odgovor je svima koji misle da su opustenije mere mogle da odrade isti posao kao lockdown. Ja mislim, i vidim svuda oko sebe, da nisu. Kao sto kazes da smo mi ljudi socijalna bica, tako smo i povodljivi, da ne kazem da smo ovcice. Puzigaca bi rekao da je za takve batina iz raja izasla, ili vec nesto slicno. Ali ja citam kako ovde pisete o maskama i distanci kao o necem sasvim normalnom, neupitnom, i pitam se da li ste svesni odakle vam takav stav. Nisam sigurna da li uocavate da je to posledica bas onih ostrijih mera, makar nekad bile problematicne u smislu trenutne svrsishodnosti. Mozda te ostrije mere nisu odmah dale zeljeni efekat, ali su ucinile da ljudi prihvate maske i distancu kao manje zlo, i da ih, kao sto kazes, sada samostalno primenjuju, iako ih niko ne tera. Ne mora cak ni da ih se podseca. Svi se, naravno, secaju one svedske opustencije pre godinu dana. Negde krajem prosle godine su se setili da preporuce maske, a i distanca je jasnije definisana, ne samo preporukom, nego ogranicavanjem broja ljudi koji mogu da borave u zatvorenom prostoru. Efekat toga je - nula. Ni danas niko ovde ne nosi masku, niti se neko cima oko distance. Ovo krdo je od pocetka uceno da te stvari ne pomazu, cak i da stete, i sad tu vise nema pomoci. U krdima koja su imala lockdown, maske se najnormalnije nose i nakon ukidanja restrikcija. Ako nista drugo, to je pozitivna posledica ostrijih mera. Malo li je?

Polako s tim starackim domovima (vazi o za Urosa). Niko tamo ne odlazi da zivi pod prisilom, naprotiv. Ako se ne varam, za mesto u domu se u Srbiji hvataju debele veze. Osim toga, takvo stanovanje je subvencionirano od strane drzave, inace bi kostalo ohoho kad bi ljudi sami placali 24-casovnu negu. Ali to je izbor, koji podrazumeva i postovanje nekih pravila. Dobro zvuci ova prica o neupitnim slobodama stanara domova da isetaju kad im se hoce, idu gde hoce, vracaju se kad hoce... Ja se samo pitam zasto bi bilo koja drzava subvencionisala stanovanje za bilo koga ko je toliko neovisan da mu je sloboda vaznija od nege koju tamo dobija. Nikome nije, niti je ikad bilo zabranjeno da se s takvog mesta odseli negde gde mu je bolje, a svoje mesto prepusti nekom drugom, zar ne? Ne pada mi na pamet da tvrdim da je tim ljudima i njihovim bliznjim bilo lako sa visemesecnom zabranom poseta, ali aman, price o luksuznim zatvorima, oduzimanju slobode, krsenju ljudskih prava... Svako od njih je mogao tu situaciju da promeni i odseli se. Savrseno je jasno zbog cega nisu, ali zato nije zgorega ponoviti - zivot u starackom domu je izbor, a bogami i privilegija, koju mnogi nemaju, a zeleli bi. Ultimativna sloboda moze, ali samo onda kad si zdravstveno, ekonomski i na svaki drugi nacin neovisan o welfare state. Ne moze kad zivis u od drzave subvencioniranom domu. Onda ili prihvatas pravila, ili se selis.

Zemlja destinacija postavlja uslove, a aviokompanije to sprovode jer su u protivnom, ako ga tamo gde je krenuo ne prime, duzne da putnika o sopstvenom trosku vrate odakle je dosao. Samim kompanijama je jedino bitno da napune avione. Sto bi se inace cimale, pravile sebi vise posla, i rizikovale kasnjenja, koja ih dodatno kostaju? Sam aerodrom nema veze s tim, oni rade onakav ckeck in koji im kompanije traze i za tu i takvu uslugu mu placaju. Tacno je da sopstvenim drzavljanima, prema medjunarodnom pravu kojeg se vecina zemalja pridrzava, ne mozes da uskratis ulazak u zemlju. Njima samo mozes da trazis da se po dolasku samoizoluju. Primera radi, Svedska zahteva negativan test, ne stariji od 48 sati, za strane drzavljane. Za domace se preporucuje (!) sedmodnevni karantin. Ne znam da li Srbija postavlja nekakav uslov za strance pa je tvoja supruga usla bez problema kao drzavljanka, ili nema uslova ni za koga. Da je s istog aerodroma letela za Svedsku, trazili bi joj test.

Ja sam neko ko je doktorirao na promenama poslova, pa i citave karijere. Ne mogu reci da sam bas imala srece i da je uvek islo glatko, ali ne kajem se ni zbog jednog koraka . Nekad je trebalo koraknuti i unazad, da bi se ponovo krenulo napred. I kao sto kazes, nista od toga nije bilo tesko, ni par godina prilicno teskog fizickog rada, ni zavrsavanje novog fakulteta u mojim pedesetim, ni promena zemlje, ni sve ono pre. Ono sto je u svemu bilo najteze je bas to stalno menjanje sredine gde stalno moras iznova da se potvrdjujes, da trazis svoje mesto, trudis se da budes prihvacen, da ti dobre namere budu uzvracene istom merom, da te ozbiljno shvate... Da skratim, vrlo cesto mi se u pocetku nekog novog posla cinilo da svi odlicno funkcionisu, a samo ja strcim i nikako da se uklopim. Naravno da mi se u takvim trenucima cinilo da me mobuju. Kasnije se redovno ispostavljalo da je to bio samo moj osecaj, bez ikakvog stvarnog utemeljenja. Ali nisam ni ja tu neka majka hrabrost, iako ovo gore mozda tako zvuci. Ima gomila stvari koje sam u zivotu propustila, jer sam se uprpala. I zbog svake se danas kajem, a ni zbog jedne koju sam uradila. Cak i medju tim sto sam uradila je bilo stvari zbog kojih sam se u pocetku pokajala, izgledalo mi da sam se zaletela, zeznula. Ali to nikad nije trajalo duze od par dana ili nedelja. Na kraju je svaka promena izasla na dobro. Za propustene sanse nikada necu saznati sta bi bilo kad bi bilo, ali u svakom slucaju mi je zao sto sam sebi uskratila da probam. Sto se tice antistres strategija, jos uvek prilicno uspesno primenjujem jednu koju sam otkrila jos u detinjstvu. Kad god je sutra trebalo da bude pismeni za koji nisam bila spremna, znala sam sebi da kazem ”pa to je tek sutra, danas se nista lose nece desiti”. I dan danas me ta misao smiruje kad necega postane previse. Povucem crtu i kazem sebi ”dosta za danas” (posla, brige, sekiracije, ljutnje, lupanja glavom o zid...). Nista od toga nije zec da pobegne u sumu. Sve brige i problemi ce biti tu i sutra, nema razloga da ih ne odgodis do tada i uzivas u trenutku. Probaj, ali racunaj da treba malo vezbe. Ne radi uvek od prve 😀. Ima i ono kad si u sred stresa koji ne mozes da izbegnes. Onda radis obrnuto - prebacis se iz tog trenutka u neki sledeci kad ce to biti iza tebe. Kazes sebi kako ces veceras biti kuci uz neku finu vecericu, film, sta god. Srecno ti bilo, i s promenom posla, i s borbom protiv stresa!

Da dodam i ovo oko Astra Zeneca vakcine, a da ne editujem prethodni post. Ide mi na zivce kad se ova kompanija naziva britansko-svedskom. Jos kad neko doda ono kako su te bogate zemlje prigrabile sebi sve vakcine, a drugima ne daju. Britanija je ocigledno imala nesto od ”svoje” vakcine, vakcinisano skoro pola stanovnistva. Svedska je po tom istom ispod EU proseka, sta dalje da se prica.

Evo stize izvestaj 😀. Treci talas u toku. Dnevni brojevi novozarazenih se priblizavaju onima iz januara, ali ih jos nisu dostigli. I dalje se masovno primenjuje samotestiranje, pa je pitanje koliko su te brojke pouzdane. Ali trend je sigurno taj, bar sto se tice ukupnog broja novoobolelih. Broj hospitalizovanih daleko manji nego u januaru, sto je verovatno posledica toga sto se sada radi uglavnom o mladjim ljudima. I mrtvih je daleko manje. Nista cudno, jer je vecina starijih od 80 vakcinisana. Ono sto zabrinjava je broj ljudi na intenzivnoj, pa ce se krajnji rezultat tek videti. On je, nakon izvesnog pada u februaru i martu, ponovo na nivou iz januara. Doduse, to je daleko manje od onog u martu prosle godine. Ocigledno se respirator ne primenjuje u onoj meri kao u pocetku pandemije. Sto se mera tice, nista novo. Preporuka da se maske nose u javnom prevozu i prodavnicama postoji, ali se ne primenjuje. Ne mozes posle godinu dana kampanje protiv maski, odjednom okrenuti pricu i ocekivati da ljudi to isprate. Mozda svaki deseti u prepunom metrou ima masku i to je to. Oko vakcina, izgleda da Fajzer presusuje, ko dobio - dobio, i krece AZ. Doduse, jos uvek na pauzi, ali od ponedeljka krece vakcinacija za starije od 65. Naravno, ne sve, nego samo najugrozenije grupe. Ne znam da li ce biti odbijanja kao u NL, ali receno je da nema biranja, nego sta koga zapadne. Za mladje od 65 AZ na pauzi do daljnjeg, jer jos nije potvrdjeno da je bezbedna. To ”mladji od 65” se odnosi na zdravstvene radnike i one koji rade ili zive u istom domacinstvu sa starima. Ostali ionako nisu i jos dugo nece biti u planu. Za starije je znaci AZ kao bezbedna, a za mladje nije 🤨. Ovde kazu da se isto pravilo primenjuje i u Finskoj. Ne znam ima li jos negde. Meni zvuci bas cudno.

E da, sad si me podsetio. Nenad Brixi koji je stvorio Tinu, ustvari je stvorio i Alana Forda onakvog kakvog ga znamo. Bez njegovog prevoda, pitanje je da li bi to ikome bilo zanimljivo. Negde sam citala da je i u originalnoj verziji Alam Ford bio poznat i popularan samo u okolini Milana, jer junaci govore lokalnim jezikom, a bez tog specificnog nacina izrazavanja, to bi bio strip kao i svaki drugi, nista posebno. Nije da i danas nama takvih raskosnih talenata kao sto je bio Brixijev, ali u najboljem slucaju treba da kopas po youtube da im nadjes neki podkast ili slicno. Sanse nema da sira javnost dobije pristup onom sto takvi ljudi mogu da zamisle i stvore, a kamoli da mlade generacije zahvaljujuci njima barem razviju dobar smisao za humor, ako ne i usvoje gomilu pozitivnih vrednosti, bez obzira da li im se posrecilo da se rode u normalnoj, stimulativnoj porodici ili ne.

Kad vec pominjes stampu, setila sam se jednog ”casopisa za mlade devojke” kojeg sam gutala u ranim tinejdzerskim godinama. Zvao se Tina i izlazio je od 71 do 76, taman u vreme kad mi je trebao (visi razredi osnovne skole, rane tinejdzerske godine). Bukvalno sam zivela za cetvrtak da ujutro pre skole odjurim do kioska i kupim novi broj. Danas iz njega najvise pamtim jednostavne recepte za klopu, savete za negu lica i kose, kako od starih farmerki s par sarenih zakrpa napraviti nove, clanke o Davidu Cassidy-ju (Justin Biber ranih 70-tih) i sl. Ali bilo je tamo i ozbiljnih tema, kojih se ne secam na prvu loptu, ali koje su me duboko formirale, vise nego moji sopstveni roditelji, skola i okolina. Pokusavajuci da nadjem neki trag o Tini na netu, naidjoh na ovaj clanak. Tekst je poduzi i ne ocekujem da ga neko celog procita. Ukratko, to je uporedna analiza Tine i slicnih casopisa u V.Britaniji istog tog vremena. Ustvari je Tina i nastala po uzoru na te casopise, da bi ih brzo prevazisla i postigla takav tiraz, da su kasnije i sami Britanci kopirali taj koncept. Razlog - dok su britanski pandani uglavnom pripremali devojke za udaju, Tina je ubrzo nakon pocetnih brojeva sa gomilom stripova i ljubavnih romansi, krenula sasvim drugim putem. Iz danasnje perspektive, autor teksta se cudi kako Tina nije dosla pod udar cenzure ili bar oznacena kao sund. Jer u njoj nigde nije bilo omladinaca i omladinki. Bili su Tin i Tina koji su formirali i promovisali vrednosti, nesto na sta je u to vreme samo Partija imala tapiju. Te vrednosti nisu bile ni zapadne, ni komunisticke. Bile su ljudske. Tek sada kad sam procitala ovaj tekst i osvezila secanja od pre 50 godina, shvatam koliko je ta novina formirala i mene, onakvu kakva sam danas. Evo par mesta iz teksta:

Nisi razumeo, iako sam prilicno sigurna da sam jasno napisala. Mozda nisi imao strpljenja da procitas. Govorim o trogodisnjem ugovoru izmedju firme koja pruza IT usluge Tieto i mog poslodavca. U ugovoru ne pise da ce firma ispunjavati svaku zelju druge strane, vec je jasno precizirano da se za tu vrstu komunikacije koristi Skype for Bussines, i nista drugo. U vreme sklapanja ugovora korona nije bila ni na vidiku, tako da je mom poslodavcu ovo izgledalo dovoljno. Medjutim, desilo se nesto nepredvidjeno, i sad nema pomoci do isteka ugovora. Da budem jos jasnija, razlog je sto Tieto garantuje zastitu podataka o licnosti koje mi u medjusobnoj komunikaciji obilato izmenjujemo (govorimo o licnim brojevima, bolestima, licnim prihodima nasih klijenata, slucajevima nasilja...) samo u slucaju da koristimo ugovoreni paket, a on sadrzi samo Skype, nikakve alternative. Ako koristimo nesto drugo, oni ne odgovaraju za eventualno curenje podataka. To bi bio problem i sa svim trzisnim ugovorima koje ti zagovaras u oblastima kojima danas upravlja drzava. Dobar ugovor precizira svaki detalj i ne vazi izvan tih okvira. A u zivotu se dogadjaju nepredvidjene stvari. I onaj gore dugacki post zasluzuje odgovor, ali to kasnije. Sad moram da ispunim obaveze iz ugovora s mojim poslodavcem 😀.

Ma znam, gde ne znam. Htela sam samo da pokazem kooperativnost u diskusiji, ali imam primer bas takvog jednog monopola u IT. Velika firma, Tieto se zove, 14000 zaposlenih, dobija poslove na sve strane jer jedina moze da ponudi podrsku danju i nocu, fleksibilna je, ima ispostave svuda, relativno jeftina i tako to. Uglavnom sve ono sto manje firme koje se tek etabliraju na trzistu, ne mogu da ponude. Moj poslodavac, opstina koja je resila da odumre i angazuje podizvodjace za sve zivo, ima visegodisnji ugovor s njima. Rezultat je da nakon svake otkucane recenice udaram save jer sistem pada bar nekoliko puta dnevno. Jos bolji biser, za digitalne sastanke koristimo Skype, sto znaci da ne smemo da ukljucimo kamere, jer taj ne moze da izdrzi ni pet korisnika istovremeno. Skype vec odavno nema update, i to nam je sto nam je, do isteka trogodisnjag ugovora s Tietom. Nesto drugo ne smemo da koristimo jer radimo s licnim podacima. Jasno je da te podatke ne mozemo da prostiremo diljem interneta, pa zato i ne ide da se ugovor sklapa s nekom manjom firmom tipa pekare. Tako da nam verovatno ne gine Tieto i u narednom periodu. Nadam se samo da ce u novi ugovor uvesti i Zoom, da ne zaboravim kako mi kolege izgledaju. Toliko od mene na temu nema monopola u IT branshi i zivelo slobodno trziste.

Uh, uh, bas je mnogo toga, pa ne znam odakle da pocnem. Ne ide da se qoutuje recenica po recenica, pa cu da napravim neku svoju podelu na dve-tri grupe tvrdnji na koje zelim da ti repliciram. Prvo, ono gde mislim da poredis neuporedivo i u nekoj meri zamenjujes teze je sledece: Prvi avioni nisu nesto sto se moze porediti s vec postojecim osiguravajucim kucama ili tim hipotetickim koje bi nudile privatnu policiju i sl. Razlog je sto pre prvih aviona nije postojao alternativni nacin da se tako brzo stigne od A do B. Znaci ili avion ili nista. Ista greska s pekarama, samo s druge strane - za njih ima mesta na trzistu koliko hoces. Cak ne moraju da budu bolje od drugih. Dovoljno je da su blizu kupcima. Osim toga, nije slucajno sto drzava nije zainteresovana da pravi avione i pece kifle, a jeste da ima kontrolu nad policijom, zdravstvom, skolstvom, socijalnim pitanjima... Nudjenjem drzavnog zdravstva svima, posebno radom na prevenciji, ona smanjuje buduce socijalne probleme, a oni pogadjaju siri krug nego sto je samo jedna osoba koja je upala u nevolju. Tako se odrzava veci broj radno sposobnih, time drzava cuva i njihovu decu od rizika padanja u siromastvo, moze od tih ljudi da trazi da se izdrzavaju svojim radom, moze da ih obaveze da izdrzavaju svoju decu... Drzavno skolstvo obezbedjuje da svi dobiju kakvo takvo obrazovanje, sto je dalje garancija da ce ti ljudi biti osposobljeni za rad... A policija ne stiti ljude samo od provalnika, daleko od toga. Kako ce me privatna milicija zastititi ako me neko spopadne na ulici? Kako ce zastititi zlostavljanu zenu koja nema sopstveno osiguranje nego je ovisna o nasilnikovom? Ko ce juriti dilere droge po ulicama za koje nijedna privatna milicija nije nadlezna? Ne treba valjda dalje da nabrajam primere. Mnoge oblasti drustvenog zivota su usko medjusobno povezane, i zato se ne resavaju time sto predlazes. Svako onaj ko bi, u slucaju da ima izbor, zahvalio drzavi na uslugama i okrenuo se privatnim firmama, kad-tad moze da upadne u situaciju da mu ipak treba solidarnost sire zajednice. Sta onda? Pustiti ga da skapa u jarku, sa sve sitnom decom i ostalima koji o njemu ovise? Drugo, po pitanju monopola: Opet nalazis primer koji se ne moze porediti s ostalim o cemu pricamo. IT je vrlo mlada delatnost, par decenija je nista. Sacekaj jos koju pa ce odzvoniti svim malim akterima, a ostace samo najjaci. Nekoliko najjacih se udruzi jer im je tako bolje nego da si medjusobno konkurisu, a onda progutaju male. Uvek tako bilo, nema razloga da ne bude i ovde, kad stvar malo odmakne. Ko hoce, uvek ce moci da cacka nesto na sitno, bas kao sto i kifle moze svako da pece. Ali usluge osiguranja, bilo kakvog, mogu da pruzaju samo oni koji uzivaju poverenje velikog broja ljudi, poznati i jaki, s minulim radom iza sebe. Kiflu mogu da probam u svakoj pekari, nije problem. Ali redovnu isporuku za godinu ili vise unapred cu ugovoriti samo kod onih za koje sigurno znam da ce isti kvalitet kifli moci da mi obezbede u citavom periodu. Iz istog razloga ni cipele ne porucujemo unapred za ceo zivotni vek od iste firme, hocemo da probamo svaki par. Ali zato sa stvarima koje se ticu osiguranja gotovo nikad ne rizikujemo i nerado eksperimentisemo. Odatle u toj oblasti nuzno sledi monopol onih koji se izbore za poverenje ljudi, bili oni drzava ili osiguravajuce kuce. I trece, odnosi se na bold: Zamislila sam hipoteticku situaciju u kojoj nas se drzava odrekla, resila da odumre, i sad moramo da nadjemo privatnu alternativu. U pocetku bi to bila bogata ponuda, kao kod kifli, cipela i IT usluga (ovo protonje samo trenutno). Jedni bi od prve izabrali dobro, drugi bi se zeznuli. Onda bi sledece godine svi otisli kod onog ko se u pocetku pokazao najpouzdaniji i posle vise ne bi rizikovali i eksperimentisali. Bas zato sto se ne radi o kiflama, nego o mnogo vaznijim stvarima - licnoj bezbednosti, zdravlju, skolovanju dece. Tu zavrsava prica o slobodnom trzistu i neogranicenoj mogucnosti izbora, a pocinje prica o normalnoj ljudskoj teznji za sigurnoscu, izvesnoscu i mirnim snom. Toga na trzistu nema.

Dodatni problem s ovim je sto se ponuda na trzistu stalno menja. A da bi to sto neki ovde predlazu funkcionisalo, potreban je kontinuitet. Ko ce verovati osiguravajucoj kuci koja se jucer pojavila na trzistu i nudi brda i doline? Naravno da svi biramo one vece, etablirane, poznate. Ups, pa oni su monopolisti! I eto nama zacaranog kruga koji nam ova dva ljuta zagovornika trzista ovde nude. Ne treba tu izmisljati rupu na saksiji. Trziste osiguranja vec postoji i valjda je jasno kolike se parustine tu slivaju i cega tu sve nema, a posebno na koliko se ozbiljnih kuca uopste moze racunati. Samo da se to jos prosiri na sve sfere drustva, ukljucujuci vojsku i policiju, i nasoj sreci nece biti kraja. U tom slucaju je samo pitanje trenutka kada ce najjaci medju njima zauzeti poziciju koju danas ima drzava i krojiti kapu svima ostalima. A mi onda vise necemo biti drzavljani ove ili one zemlje, nego klijenti ove i one NestoLtd. I bice nam mnogo bolje