vilhelmina

Pa dobila si odgovor - u Ceskoj znaju da imaju zalihe rude iz koje mogu dobiti litijum, ali su jos daleko od price o samoj proizvodnji, posebno o nacinu izdvajanja litijuma iz rude. O tome na tvojim linkovima ima vrlo malo, skoro nista, jer do toga jos nisu dosli. U Jadru se vec radi vrlo konkretno i Rio Tinto je spreman da zapocne proizvodnju. Iako im informacije treba izvlaciti kljestima, ipak se zna i kako. Sto se njih tice, pitanje je samo kada. U Ceskoj je jos uvek pitanje da li ili ne. Zato se ne moze porediti. Mislila sam da sam bila dovoljno jasna.

Naravno da se zna koja tehnologija ce se koristiti - delimicno modifikovana i jadaritu prilagodjena, ali u osnovi ona ista koja se i do sada primenjivala. To sto Bane fantazira o nekakvim turbo inovacijama, plus poslovnim tajnama, nema mnogo veze sa zivotom. O studiji o uticaju na zivotnu sredinu si u pravu; ne moze se raditi ako nije poznat i javno obelodanjen svaki detalj tehnoloskog procesa. Ali mala ispravka - nju radi sam investitor. Nase institucije samo daju saglasnost na nju. Ziva nisam da vidim koje mudre glave ce dobiti taj zadatak.

Ma divno, nece je zagrejavati na 250 stepeni, samo do 100. I nece biti fluorovodicne, samo sumporna. Odmah mi je lakse. Ne mora se biti ni tehnolog ni hemicar da bi se znalo sta je sumporna kiselina. O tome se uci u sedmom osnovne. A Rio Tinto je nece u Jadru cuvati u specijalnim tankovima kao oni u Hamburgu, nego ce njom tretirati rudu na vise-manje otvorenom prostoru, dok ce nusprodukti tog procesa ostajati u okolini, gde ce ih padavine godinama ispirati i siriti dalje… Takodjer, ta kiselina mora nekako da dodje u taj Jadar, a ne moze drugacije nego onako kako Kronos opisuje. Ni tu ne treba biti poseban ekspert da bi se znalo koliko su to opasni transporti. Ti slobodno ponavljaj svoju mantru o emocijama vs zdrav razum, ali ovo su gole cinjenice koje bi svaki iole pismen covek trebalo da je usvojio ako ne u osnovnoj, onda bar u srednjoj skoli.

Citala i slusala sta su o tome rekli ljudi za koje smatram da moze da im se veruje. Daleko od toga da bih sada mogla da ti dam listu svih izvora, ali evo, trenutno mi padaju na pamet dva imena, Ratko Ristic, dekan Sumarskog fakulteta i Dragana Djordjevic sa Hemijskog fakulteta. Tema me interesuje jer je moja prva struka vezana za prirodu, tako da pratim i naravno, selektujem informacije. Litijum je definitivno tezak za izdvajanje jer za razliku od drugih metala nije skoncentrisan na jednom mestu nego je u prirodi rasprsen u sastavu velikog broja razlicitih stena. Takodjer je i vrlo aktivan, reaguje u dodiru s drugim supstancama i pravi kojekakva jedinjenja. Nije bas da ga iskopas iz zemlje i utovaris na kamion. Zato se i koriste razlicite tehnologije, zavisno od stene u kojoj se pojavljuje litijum i zavisno od toga cega jos ima u toj steni, tj od cega treba taj litijum ocistiti. To da ce se u postupku izdvajanja koristiti sumporna kiselina, potvrdio je sam Rio Tinto. Naveo je, doduse, i neke izmene u odnosu na ranije tehnologije, ali poenta je u tome da treba da im se veruje na rec. Njima, s onakvom reputacijom! Sto se mene tice, rizik je ipak preveliki. Evo linka o tome: https://rs.n1info.com/biznis/rio-tinto-tehnologija-prerade-jadarita-inovativna-i-bezbedna/ Rio Tinto je takodjer najavio i potrebu za jalovistem veoma velike povrsine. I to ne sluti na dobro jer je predeo Jadra relativno gusto naseljen i ispresecan vodotocima, ukljucujuci i podzemne vode. Negde sam procitala i izjavu Milosa Zemana da bi Ceska ovog trena pocela s iskopavanjem rude koja sadrzi litijum, ali ako moze negde drugde da se preradjuje. Jeste da je to Zeman, ali budala obicno glasno kaze ono sto drugi misle, ali drze za sebe.

Neko drugi sigurno moze bolje da objasni, ali ono sto ja znam o rezervama litijuma u Ceskoj i Nemackoj jeste da su velike, ali da se tek radi na razvoju novih tehnologija za izdvajanje litijuma iz rude. Tehnologija koju Rio Tinto namerava da primeni u Srbiji, a koja podrazumeva upotrebu enormnih kolicina sumporne kiseline i skladistenje jos vecih kolicina toksicnog otpada na mestu proizvodnje, tamo uopste nije opcija. Da jeste, proizvodili bi svoj litijum jos odavno, i Srbija nikom ne bi bila interesantna. Drugim recima, samo kopanje rude nije ni upola tako problematicno kao postupak izdvajanja litijuma iz nje i skladistenje otpada. Toksicnost tog otpada zavisi od tehnologije izdvajanja, a dodatnu opasnost predstavlja mogucnost da isti dospe u vodotokove. Kad bi ovo bilo reseno, ni eksploatacija litijuma ne bi bila problem, ni u Srbiji, niti drugde u svetu. Ovo je bilo cisto laicki, ali u grubim crtama je ovako.

Mislim da bi trebalo da znas koliko ce potraznja za litijumom trajati, ako vec pominjes potencijalnu dobit za Srbiju i njene gradjane. Ja recimo ne znam sta sve spada u tih 2+ milijardi investicija, ali mi nije daleko od pameti da tu ima dosta toga sto se moze ili fizicki preneti na drugo mesto ( masine, oprema…), ili primeniti na nesto drugo (projekti, strucnjaci, raznorazni know how…). Nece bas sve otici u vetar i Rio Tinto sigurno ima plan B. Bojim se da ga Srbija nema i da posledice ostaju stotinama godina, neke i zauvek. Jos ako je dobit samo kratkorocna, sto je bez odgovora na ono gore pitanje vrlo moguce, onda ce biti jako lose. Rio Tinto je preziveo dva svetska rata i mnogo ekonomskih kriza, pa ce preziveti i Srbiju i njen litijum, kad god da taj posao stane, a jednom mora. Ali neke Gvineje nisu prezivele Rio Tinto, i to mene brine. Institucije u Srbiji ce se graditi bar jos koju deceniju, obzirom na tempo kojim je to do sada islo. Rio Tinto ne moze to da ceka, pa koristi najbolje (za njega!) od ovih postojecih. I vidim da se za sada nimalo ne zale, naprotiv. I onda kod tih i takvih institucija gradjani treba da traze pravdu i zastitu? Ne zameri, ali mene to podseca na Kostunicino insistiranje na legalitetu, a sad znamo da je upravo to kostalo glave najboljeg premijera kojeg je Srbija ikad imala i kakvog ce jos dugo moci samo da sanja.

Zanemaricu sarkazam u tvom odgovoru, pa cu svoju argumentaciju poceti naoko jednostavnim pitanjem: Koliko ce dugo jos litijum biti aktualan za svrhe u koje se danas koristi? Imas li odgovor na ovo pitanje? Vrhunski strucnjaci u Svedskoj ga nemaju, i to je jedini razlog zbog kojeg ne zagovaraju iskopavanje litijuma, vanadijuma i ostalog iz tog pakets ovde u swe, iako se s pravom pretpostavlja da postoje znacajne zalihe, posebno na severu zemlje. Iz istog razloga nisu radjena ni neka ozbiljnija istrazivanja, ni u pogledu kolicine, ni u pogledu onog sto je ovde mnogo vaznije, dakle u pogledu tehnologije iskoriscavanja litijuma. Sto se tice potonjeg, jedini zamisliv tehnoloski proces bi ovde bio onaj koji podrazumava iskoriscavanje svih nusprodukata i saniranje svog neiskoristivog otpada na meru gde je svaka rasprava na temu uticaja na zivotnu sredinu bezpredmetna, jer je i taj uticaj ravan nuli. Tako bi ovde jedina moglo da bude, bar u onom delu koji bi znacio bilo kakvo zagadjenje, makar i kratkorocno, iako bi ostao uticaj u smislu zauzimanja prostora koji danas koristi prastanovnistvo za uzgoj irvasa. Znaci, Svedska nije jos ni malim prstom mrdnula da stane u prvi red onih koji ce pobrati kajmak u poslu s ovim zlatom 21-og veka, a hiljadu puta do sada je pokazala da ima nos za biznis i da bude prva u onom sto donosi pare. Da podsetim, glavni razlog za to je veoma dug i skup proces pripreme za iskoristavanje litijuma na korektan nacin, u sta pametni ljudi ne ulaze dok nemaju odgovor na pitanje koliko ce uopste potreba za litijumom da traje? Kada ce ga zameniti nesto drugo, sto nece iziskivati toliki posao i troskove oko saniranja nastale stete po okolinu. Trenutno izgleda skuplja pita od tepsije, pa za sada nece biti ni pite. I onda bacis pogled na Srbiju i vidis da je neko daleko odmakao u celom tom poslu, pretekao i Svedsku i sve ostale, stigao vec do eksproprijacije i eno ga u niskom startu, spreman da pocne da kopa. Doduse, ne znas ko je tacno taj neko ko se po potrebi odaziva na Rio Tinto, ali moze da bude i neko drugi, cerka-tetka-strina kompanija koja nema pojma ko je taj Rio Tinto, a i sama nije bas sigurna ko joj je vlasnik i cime se bavi. Za koga onda da kao gradjanin trazis garancije od institucija? Kako da specificiras zahteve ako su svi ugovori i ostali papiri tajni? Kako da trazis na uvid nesto za sta ne znas da li postoji? Ko je sledeca instanca kojoj se zalis ako ti oni prvi ne daju to sto trazis? I pitanje svih pitanja: pobogu, koje institucije?!?

Problem s ovom temom je upravo u terminu strucne potkovanosti. Cini mi se da je ugledni forumas koji nikako nije smeo biti uvredjen, strucnjak iz oblasti rudarstva, tehnologije, tako necega. Vidim i da je njegovo pisanje zdusno podrzano od nekolicine koji su potkovani u oblasti ekonomije i jednog za kojeg ne znam za sta je tacno potkovan, ali bas lepo ume da izvredja. Prateci temu, primetila sam kako je naprasno zamrla pojavom odabranog potkovanog drustva. Svi koji bi nesto o ekologiji odjednom ispadose nepotkovane galamdzije, i eto nam problema u diskusiji. Ipak cu se drznuti da ovako nepotkovana (mada ponesto o ekologiji znam, i to iz vremena davno pre Grete) podsetim da ovde ne pricamo o otvaranju rudnika litijuma u nekoj razvijenoj, demokratskoj zemlji, vec u korumpiranoj i generalno znanjem nepotkovanoj Srbiji. U tom kontekstu je normalno zapitati se sta je motiv pisanja nekog ko istice prednosti ovog projekta, dok potencijalne rizike tek stidljivo priznaje, da ne kazem da ih minimizira. Licno mislim da se u kontekstu Srbije svaki, i najmanji rizik, moze unapred smatrati nepopravljivom ekoloskom katastrofom. Iz pakta djavola s djavolom drugo nesto ne moze da ispadne. Ali eto, ja to kazem onako bez argumenata, cisto na osnovu prethodnog iskustva. I sad ispada da me to diskvalifikuje iz dalje diskusije i svrstava u red neukih galamdzija koji nemaju cime da pridonesu ovoj diskusiji. Ili da se pokrijem usima, ili da se nadjem na udaru nadmenog stava onih ciji se stavovi razlikuju od mojih, a unapred su od strane moderacije oznaceni kao neupitni i svakako ispravni. Izem ti takav izbor.

Pirineji pod snegom i po lepom suncanom vremenu. Cenim da su Alpe bile jos lepse, ali tu je vec bilo oblacno.

Ja sam ranije imala dugacak spisak zelja za putovanja, da obidjem neka egzoticna mesta, proputujem transsibirskom zeljeznicom, konacno vidim i USA, kad svi vec kazu da je vredno truda 😀… Nista od toga nisam stigla i nije da je i sad kasno, ali me vise ne privlaci. U ovim godinama mi Evropa najbolje lezi, a i tu ima jos mnogo mesta koja nisam videla. Doduse, sad je fokus na Spaniji, a tu je toliko toga da ne znam da li cu i kada stici dalje od nje. Kao sto sam vec obavestila forumsku javnost, moja nova baza na jugu je Torrevieja. Evo me trenutno tu, poslednji put u hotelu. Dogovor s arhitekticom oko renoviranja stancica je pao i sledeci dolazak ce biti useljenje. Negde krajem januara, jedva cekam!

Stockholm je izuzetno dobar spoj prirode (voda, suma) i ljudske ruke. Pretpostavljam da nisi bila u stambenim naseljima na losijem glasu (u jednom od njih i sama zivim), ali ni tu se ne bi razocarala. Nigde se nije preterivalo s betonom i svuda je ostavljeno dovoljno prirodnog zelenila, plus se sve lepo odrzava. Bez toga bi bilo tesko ziveti na mestu s toliko losom klimom. Jul je ovde definitivno najlepsi mesec i ja ga uvek provodim u Stockholmu, bas ne zelim da ga propustim 😀. Godisnji uzimam po shemi zadnja nedelja augusta i prve dve u septembru, jedna u januaru i jedna sredinom juna. I obavezno putujem na jug, ranije Makedonija, a sad i ubuduce Spanija. Za lepote Stockholma i okoline su mi dovoljni i vikendi, ali uz sve to ipak nije zdravo ziveti cele godine s onoliko malo svetla i sunca. U kombinaciji s putovanjima, to je vec sasvim druga stvar 😀.

Svedska crkva ne da ne odumire, nego joj posao odlicno ide. Nesto ispod 60% stanovnistva Svedske joj zvanicno pripada, znaci ima blizu 6 miliona clanova, malo li je u danasnje vreme? Podatak je zvanican i pouzdan, ali ipak ne bi bilo u redu od mene da ovde zavrsim ovaj post, pre nego sto dam dodatno pojasnjenje. Za clanstvo u Svedskoj crkvi nije neophodno da si vernik. Niko te to ne pita i ne moras da se izjasnjavas, a samim tim ne moze niko ni da zna koliko tih ljudi zaista veruje u boga. Ljudi prosto vole obrede krstenja i vencanja, a i sahrane su mesta gde se ljudi rado okupe da podele tugu, kada se vec desi. Plus obicaji vezani za bozic, uskrs i jos ponesto, i nema razloga da takva crkva ne pozivi jos par stotina godina. S vernicima ili bez njih, ko mari, bitni su clanovi i naravno, clanarina (neki je zovu i crkveni porez).

Duga zima i mrak nisu dobri ni za koga. Hoce depresija zimi da se uvuce u svakoga, ali se i nauci da se s tim zivi. Najgore je pocetkom zime, dok ne napada sneg, posle se lakse podnosi. S tim Edmontonom mora da ima i nesto drugo. Stockholm je severnije od njega, mrak trenutno pada i pre 4 popodne. Prolece ne postoji, nego zima, koja obicno pocinje u novembru, krajem maja ili juna odjednom predje u leto. U severnijim gradovima je sve to jos izrazenije. Ali zato svi ti svedski gradovi, a bogami i sela, sljaste u hiljadu boja, i to ne samo sada pred bozic. Obicaj da se zimi u prozor stavljaju svetiljke koje gore cele noci, ovde postoji odavno, jos iz doba pre elektrike. I to nije namenjeno samo ukucanima, vec pre svega putnicima namernicima. Bez svih tih lampica, a posebno bez snega, zima bi bilo gde na severu bila stvarno ubitacna. Ovako ne mora da bude i to kako ce se ljudi osecati, uglavnom zavisi od drugih stvari.

U Spaniji, Alicante, standardno traze samo popunjenu njihovu zdravstvenu deklaraciju koja, doduse, ukljucuje aploudovan covid certifikat, i nista drugo. Sletela pre neka dva sata i ovog puta, za razliku od pre mesec dana i ranije letos, nije trebao nikakav licni dokument. Samo ocitali QR kod u telefonu i dobrodosli u Espanju 😀.

Ovo o cemu ja pricam je pcr i samo s njim ulazis u statistiku. Antigen mozes da kupis ili da uradis u nekoj od mobilnih privatnih test stanica, 2-3 evra kao sto kazes, ali to niko ne radi osim ako mu treba za putovanje. Valjda zato sto nema ni preporuke od strane Zavoda za zastitu zdravlja da se to radi, a ovde se te preporuke slusaju.

Ovde do pre par dana uopste nisi mogao da se testiras ako si potpuno vakcinisan, cak i ako imas simptome. To drugim recima znaci da nisi mogao da narucis kucni test, jer bar ovde u Sthlm vec oko godinu dana i nema druge mogucnosti da se testiras osim sam kod kuce. Ako zaglavis u bolnicu s ozbiljnim simptomima, onda te i testiraju, naravno, ali ambulatno ne moze vec duze. Negde do kraja leta si mogao da narucis kucni test, koji ti taksista donese na vrata, i onda dodje posle 15 minuta da ga pokupi. Pa je i to stopirano, bar za vakcinisane. Sad kad opet moze, nema vise taksiste, nego narucis test na svoje ime online, i onda dobijes info u koju apoteku i kada ce biti isporucen. To obicno bude za nekih 48 sati, a ako te uhvati vikend, moze i duze da traje. E ali onda ne mozes sam po njega, nego moras da posaljes nekog s tvojom licnom kartom, a taj treba posle i da ga vrati u apoteku. Mislim, dok sve to izorganizujes, ti si vec i ozdravio i zarazio koga si stigao; koja onda vajda od takvog testiranja 🥺?

U Svedskoj, s izuzetkom par slabije naseljenih regiona, jos uvek nista od trece doze za nas omladince i omladinke ispod 65. Od juce kao vratili neke preporuke, rad od kuce i maske u javnom prevozu, i to je to. Broj zarazenih nizak, ali i do testova se tesko dolazi, tako da nije bas verovati statistici. U nedostatku trece doze, moj poslodavac nam danas ponudio besplatnu vakcinu protiv sezonskog gripa, pa sam se bocnula. Isto boli ruka i udara u glavu, pa se sad pitam sta mi je to trebalo, ali rekoh daj sta das 😀.

Prvo je jutros izgledalo da izlaze dva sunca: Par sati kasnije je izgledalo ovako: Jos kasnije, na putu prema gradu (slikano iz voza, zato je malo mutno): Na kraju me nije mrzelo da se vratim jednu stanicu da bih uslikala i ovo (i da kasnije cekam sledeci voz deset minuta na -18): Majka Priroda nas je danas u Stockholmu castila retkim halo fenomenom koji nastaje kad je vazduh zasicen kristalima leda. Jeste da je uzasno hladno, ali vredelo je ovog spektakla.

Uvek rado procitam ove tvoje pricice iz zivota i zavidim ti na informacijama 😀. U Svedskoj nema sanse da saznas ovakve detalje, osim ako nisi neki insajder. Mediji su bas skrti s informacijama, posebno onim s lokala, a pitanje je koliko i sami znaju. Sto Tegnell i njegovi kazu na svojim konferencijama - to nam je. Ipak, na sajtu na kom pratim razvoj situacije, i koji se apdejtuje svaki drugi ili treci dan, vidim da raste broj novih slucajeva od kada su uopste poceli da testiraju vakcinisane; donedavno se nije moglo, cak i ako je neko imao simptome, a kamoli bez njih. Takodjer me iznenadilo sto su na tom sajtu poceli posebno da objavljuju omikron slucajeve. Do sada je registrovano cetiri. Sto se vakcinacije trecom dozom tice - traljavo. Vakcina ima, ali ne i medicinskog osoblja koje moze da ih daje, tako da smo jos uvek na grupi 65+. Medju njima je mnogo onih kojima je proslo sest meseci od druge, ali jos ne mogu da dobiju trecu. Tek kad se tu zavrsi, preci ce se na mladje grupe. Niko nema pojma kada ce to biti i kako ce ici. Bar u okruzima s vise ljudi, kao sto je stockholmski. Sad nesto najavljuju i moguce ponovo uvodjenje preporuke za nosenje maski u javnom prevozu, te za rad od kuce. Za sada to nije ni preporuceno, a obavezno nikad nije ni bilo. Jos jedna zanimljivost. Oglasio se onaj matematicar koji prati sirenje virusa na osnovu analize otpadnih voda u Stockholmu. Proleca 2020 je ustanovio da je kolektivni imunitet u tom trenutku bio oko 15% i prognozirao da ce do leta te iste godine biti oko 80%, sto bi moglo da se smatra dovoljnim. Sad priznaje da se zeznuo u prognozi i saopstio da u ovom trenutku oko 66% stanovnika Stockholma ima antitela. Drugim recima, nista od kolektivnog imuniteta bar do leta 2022.

Sigurno je kombinacija ovog svega sto si nabrojao, znaci mlada populacija, mnogo nedetektovanih slucajeva, a verovatno igra ulogu i topla klima i boravak na otvorenom. Ono sto sigurno nije u pitanju su genetske predispozicije, jer su ljudi poreklom iz Afrike jednako podlozni zarazi kao i svi drugi. U prilog tome govori svedska statistika s pocetka pandemije kad su upravo te etnicke grupe bile najugrozenije i imale mnogo mrtvih. Ali opet su bile socioekonomske prilike u pitanju, i nista drugo. U ovom slucaju zivot vise generacija pod istim krovom, vece koriscenje javnog prevoza, poslovi koji se ne mogu raditi od kuce.

Ja od svog oca nisam cula mnogo prica o njegovoj jna karijeri nakon sto je dobio infarkt i penzionisan, a tada sam imala nekih 17 godina. Nakon toga to vise nije bila tema u nasoj kuci, skoro da je bila tabu. Iz godina pre toga, secam se beskrajnih zalopojki o nepotizmu, karijerizmu, uvlacenju nadredjenima zbog napredovanja i sitnih privilegija, nepravdi, mobingu… Otprilike isto ono sto bi se i danas moglo cuti od zaposlenih u drzavnoj upravi ili drzavnim preduzecima, ni vise ni manje. Ali za razliku od Urosa, ja sam imala priliku da upratim jos jednu generaciju oficira JRM, onu mog brata. Tu vise nije bilo onih koji su na akademiju dosli da se najedu i nauce da plivaju. Naprotiv, polagao se ozbiljan prijemni ispit kroz koji je mogao da se provuce tek manji broj onih iz srednjih vojnih skola; uglavnom su ulazili oni koji su zavrsili obicne gimnazije, i to s najmanje cetvorkom iz matematike i fizike. I to za obican nauticki smer. Za onaj tehnicki se trazilo i vise. O opstem i tehnickom znanju koje je moralo da se usvoji na akademiji da i ne pricam. Ti ljudi su bili u ranim tridesetim kada je poceo rat, taman sa sedam-osam godina radnog iskustva, mnogi s porodicama i sitnom decom. Zavrsili su kako koji, mnogo romana je tu zivot ispisao. Ali ne znam nikoga da je kasnije mogao da upotrebi to znanje steceno na akademiji. A imali su ga mnogo, iz raznih oblasti, sta god neko o njima danas mislio. Sada su to ljudi pred penzijom. Neki su je stekli na vise-manje redovan nacin, ali vecina je ceo zivot pabircila neke sitne poslove sto bas i nije osnov za mirnu starost. Ali i dan danas ce se naci neko da im spocitava kako im je u ex yu bilo super i da bolje nisu zasluzili. Licno znam mnogo takvih prica, i ni na jednoj ne bi trebalo zavideti.

Svedska je danas prepodne dobila prvu zenu premijera u istoriji. Premijerka je posle podne podnela ostavku, tako da u istoriju ulazi po jos jednom osnovu, dakle po osnovu nakraceg premijerskog mandata ikad. Ali koliko sutra ce to vec nekako da se resi, tako da nema nista od nemira u Svedskoj, zdravo 😜.

Svakako je trebalo da se suprostave, bas kao sto su to uradili i vodoinstalateri, lekari, gradjevinci, prosvetari, postari i svi ostali u ex yu 😉. Doduse, ne znam na kakvo suprostavljanje si mislio. Nesto kao Apis ili vise onako Idi Amin tipa? I pre svega, kome tacno da se suprostave? Gorenabrojanim pojedincima ili svojim komsijama i sugradjanima zatrovanim nacionalizmom? Da udare po medijima, razoruzaju TO i paravojske, razbucaju pomahnitalu bandu po lokalnim samoupravama i satru svakog ko uzvikne neku parolu ili ispise grafit? Inace, u pravu si da su se spremali za borbu protiv SSSR i NATO. Ali za bratoubilacki rat nisu. Mislis li da je trebalo?

U Splitu je bilo mesano. Bilo je cisto vojnih zgrada, ali i dosta pojedinacnih koje je vojska kupovala na ”trzistu”. Kad bi se delilo vise stanova odjednom, a obicno je bilo tako, ponekad je moglo da se bira, tj da se dogovori s kolegama kome sta vise odgovara. Tu se moglo stosta zakljuciti o onima koji su radije birali vojne zgrade (ako su mogli da biraju) i onima koji su zeleli da zive s civilima. Kad je poceo rat, pokazalo se da je ovo prvo ipak bio bolji izbor. Aktivni oficiri nisu imali mnogo izbora, ali penzioneri su bar mogli da ostanu, jer na samom pocetku niko nije kidisao na njihove stanove, pa nisu imali onih neprijatnosti, ukljucujuci i pretnje, koje smo imali mi u mesovitim. Kako se kome zalomilo, ali u principu su bolje prosli oni u cisto vojnim, iako su to u pravilu bili oni zadrtiji primerci. Ovi open minded netipicni oficiri sto su hteli drugacije komsije, oni su cesce nagrabusili.

Sad vec moram da ti kazem da lazes, jer nikakve specijalne prodavnice za vojna lica nisu postojale nikad, ni sezdesetih, a kamoli osamdesetih. Posebno ne neke gde su se mogli kupiti bilo kakvi prehrambeni proizvodi, a ponajmanje deficitarni. Postojalo je ono sto je Uros pomenuo, gde su se kupovale uniforme i sto se zvalo 22 decembar. Zimnica se nije delila preko njih, taman posla, vec na isti nacin kao sto su to sindikati radili po ostalim preduzecima. Dobijes sledovanje na radnom mestu i nosis kuci. Gde je tvoja strina nabavljala sve te stvari, ne znam. Ako ti je stric imao neki visi cin, mozda u nekoj ”berjosci” za odabrane iz celog drzavnog vrha, ne samo vojnog. Ako nije, mozda je i drpisao iz nekog magacina, pa nisu hteli da vam kazu. Prodavnice samo za vojna lica nisu postojale, to je necija izmisljotina. Verujem da nije tvoja, ali poverovao si nekome kome nije trebalo. Ne pada mi na pamet da branim vojni establishment niti bilo kakvu drugu elitu tog vremena. A i ti bi svoju zlu volju mogao da ogranicis na njih, umesto sto pokusavas da uvaljas u blato hiljade casnih ljudi kojima su mnogi u to vreme kao zavideli, ali bas kao sto Amigo rece, niko se ne bi s njima menjao. Ni po cenu tih satro enormnih plata, ni stancuga, ni ostalih izmisljenih privilegija. Ovde zavrsavam raspravu s tobom na ovu temu, a ti nastavi da verujes u bajke. Vidim da ti to mnogo znaci, pa necu vise da ti rusim sneska.