vilhelmina

Eto zasto ne adresiram svoje postove na forumasa koji je upotrebio izraze kao sto je ”feministicka bagra”, ”vestice” i ostalo. Covek je ugledan forumas, dobio je sijaset pluseva za to sto je napisao i niko, bas niko, mu nije rekao da je to sto je napisao neukusno, kamoli nesto gore. Nisi ni ti, ali meni jesi. Zenske grupe su reagovale i kad je ubijeno dete muskog pola, samo sto je tada istovremeno ubijena i majka, pa niko nije mogao da je optuzi za zanemarivanje. Mislim na ono ubistvo pred Centrom za socijalni rad pre nekoliko godina. I tada su te grupe bile jedine koje su o svemu govorile u javnosti. I tada im se merila svaka rec i potezale donacije kojima se izdrzavaju njihove organizacije. Sto se tice konstruktivnijeg dela tvog posta, tacno je da su centri za socijalni rad, policija i sudovi prilicno neefikasni, ali to nije problem samo u Srbiji. To je zato sto je ovo sistemski problem, prisutan i u uredjenim drzavama. Uvek je lakse udariti po institucijama, cak i tamo gde postoje i rade, i traziti od drzave duradi nesto, nego zagrebati ispod povrsine i ogoliti zablude i predrasude, ukljucujuci i sopstvene, licne. Ja sam i dalje fascinirana tokom ove diskusije gde osim @DameTime i moje malenkosti niko nije osudio ono sto je Vasa napisao, a napisao je bas ruzno stvari, ali zato nas dve dobismo solidan broj replija u kojima nam se objasnjava gde sve gresimo, pa nam se i savetuje da se vise ne blamiramo. To nema nikakve veze s institucijama, nego s nama samima.

Aman Kronose, govoris o osobi koja je s 13 godina (pogresno sam u prethodnom postu napisala 15!) rodila prvo dete. Zar mislis da je pre toga u roditeljskom domu bila mazena i pazena? Zar je toliko tesko shvatiti da je u prvom braku, od strane tog sirotog napustenog muza bila silovana? Drugacije se ne moze zvati seksualni odnos s osobom od 13 godina. Ko ti kaze da nije bila tucena od trenutka kad se rodila? Procitaj jos jednom svoj post. Od prvog do poslednjeg slova je o njoj. Nigde ubice, nigde okoline, nigde Centra za socijalni rad i policije, samo ona na stubu srama. Pre manje od deset godina je i sama bila zanemarivano i zlostavljano dete, a sad cemo da joj sudimo. Odakle nam pravo?

Da nije bilo tih koristoljubivih vestica, feministicke bagre i kako ih sve ovde ne nazvasmo, nasilje u porodici nikada ne bi bilo prepoznato kao posebno gnusno krivicno delo. Ne samo u Srbiji, nego nigde u svetu! Nije se svet jednom probudio i shvatio da je vekovima bio u zabludi, nego su se neke vestice za to godinama i decenijama borile. Pa i sada kad imamo zakone, zvanicni organi imaju ozbiljan problem s njihovim sprovodjenjem, pa se zrtve osim na znanicne organe upucuju na zenske centre, prakticno na udruzenja gradjana. Ovo dole je screenshot zvanicnog sajta MUPa Srbije: Probala sam da kopiram sadrzaj, ali se onda gubi bold, a u njemu je poenta. Broj koji je sama policija boldovala je broj Autonomnog zenskog centra u kojem sede volonterke, one iste vestice koje ce danas biti na protestu protiv femicida. I njima se neko usudjuje da uskrati pravo na to, da ih naziva pogrdnim imenima i omalovazava njihovo zalaganje?!? I dok se mi bavimo terminologijom i navodnom samopromocijom ovih zena, niko da se osvrne na ostale aspekte ove pretuzne price, a ima ih mnogo. Npr to sto je Centar za socijalni rad iz te porodice izmestio, i time zastitio, dva starija decaka, a devojcicu nije. S kojim mozgom, zasto? Tim pre sto ni decaci ne mogu da budu mnogo stariji, jer ih je majka sve troje rodila izmedju svoje 15 i 21 godine. Oni su vidjeni kao ugrozeni i spaseni su. Za nju se valjda ocekivalo da ce biti mirna i nece provocirati nasilnika. Ili cak da ce u drugoj godini svog zivota razviti strategije za prezivljavanje, da ce se pretvoriti u kamen, u drvo, da ce biti smerna i umiljata, bas kao njena majka i mnoge drulle, pa ce je krvnik postedeti. Ne znam koji je djavo, ali tu vec ima mesta prici o femicidu. A i razloga za protest, pa makar ga organizovale vestice iz zenskih grupa. Bez njih bi i ovo bilo samo jedno u nizu svih drugih ubistava. Mozda bi cak bilo okarakterisano kao nesrecan slucaj, bas onako kako se desavalo pre svih zakona kojima je kriminalizovano nasilje u porodici, a ja pamtim to vreme. Zato i znam cija je zasluga sto takvi zakoni danas postoje i reagujem svaki put kad se neko drzne da tu borbu omalovazi, a njene pokretace i zagovarace proglasi vesticama.

Femicid kao krivicno delo / pravni pojam ne postoji, pa je time sve ovo isterivanje maka na konac potpuni promasaj. Femicid je relativno nov i jos uvek nedefinisan pojam, koji zenske grupe koriste da bi istakle ubistvo kao ekstremni izraz nesumnjivo postojece rodne hijerarhije i neravnopravnog odnosa izmedju muskaraca i zena u ljudskom drustvu. Znaci, nemamo definiciju tog pojma, sto znaci da svako od nas ima pravo da mu ucitava znacenje kako misli da treba. Ne moramo se zato proglasavati glupacama, vesticama i cime je vec Vasa pocastio sve nas koji mislimo da zenske grupe koje pripremaju protest za subotu cine pravu stvar. A ako cemo bas bukvalno da se drzimo fejsbuk definicije femicida, onda mozemo odmah da konstatujemo da to ne postoji, izmislile ga dokone vestice za sopstvenu promociju. Pobogu, niko ne ubija zene samo zato sto su zene, uvek je tu neka ljubomora, prevara, napustanje, zagoreli rucak, bilo kakvo opravdanje zasto mu je pao mrak na oci i ubio je. Ja nikad nisam cula da je neko otisao kod komsije da mu ubije dete jer je plakalo pa ga nerviralo. Ili da se tako nesto desilo na ulici, u avionu, bilo gde gde necije dete vristi i place, i iritira okolinu. Uvek je to dete odredjene zene, koju monstrum smatra sopstvenom svojinom, pa time i njeno dete. Bez obzira da li mu je ocuh ili cak bioloski otac, ali to je odraz istog bolesnog stava. Zato i ovaj jezivi dogadjaj spada u moju definiciju femicida. U tvoju naravno ne mora, i to je u redu dok god ne delis Vasin stav o glupacama i vesticama. Tu bi me vec duboko razocarao, i kao covek, i kao komunista 😁. Edit: samo da dodam i feministicku bagru by Vasa.

@DJ_Vasa Sta je tebi, covece? Meni ovaj kulinarski recept gore vise prilici tebi i tvojim pokusajima da spinovanjem do besvesti pokusas da prikazes da ono sto je toliko ocigledno da jeste, prikazes kao da nije. I onaj obavezni dodatak, da se necije zagovaranje necega obesmisli time sto ces dezavuisati same zagovarace. Ono tipicno ulazenje u sitna crevca, te nisu to uradile na pravi nacin, u pravo vreme i na pravom mestu, te koriste pogresnu terminologiju, pa ih je malo i marginalni su, pa su bogati, a satro se zalazu za siromasne, pa vidi joj tasnu, bolje da je dala pare Crvenom krstu… i sve tako do onog cuvenog ”gde ste bili 91…”. I to sve zato sto jos ne postoji rec koja tacno opisuje situaciju gde je zrtva ubistva dete, ali je valjda jasno da je to deo sire price o nasilju muskaraca nad zenama, o kontroli i moci jacih nad slabijima, o drustvu koje sve to bagatelizuje i gura pod tepih. A ako se taj tepih podigne, pa pocnu da ispadaju kosturi, onda pod hitno sve relativizovati i obesmisliti, razdvojiti na sitne delove, da se slucajno ne prepozna obrazac jednog te istog sumornog mindseta u kojem ovakve stvari postaju cudo za tri dana, i gde se ne uocava veza izmedju njih. I bas bih volela da cujem, u koju bi ti kategoriju ovo strpao, o cemu bi ove ”vestice” trebalo da govore, ako ne o femicidu? O nasilju onako uopsteno, sa sve kafanskim tucama i divljanjem u saobracaju, gde takodjer stradaju deca, ali ne ovako ciljano? Ili generalno o nasilju u porodici, pa da ubistvo ispadne isto kao ekonomsko ili psiholosko nasilje, gde se zrtvama jos uvek moze ponuditi izlaz? Ili mozda postoji neka treca kategorija u koju ovaj monstruozni cin treba staviti, pa se samo za to organizovati protest, a ostalih sest zena ubijenih od strane muskaraca samo u ovoj, tek zapocetoj godini, ostaviti za neku drugu priliku, jer kao ne spadaju u istu pricu? Naravno da spadaju, i da bi ti trebalo ozbiljno da se zamislis. Sekspir ima opravdanje za onaj svoj mizogini uradak, covek je ziveo u 16 veku. Ti zivis i ovako rezonujes u 21-om.

Pretpostavljam da je razlog tome sto su mnogi ovih dana guglali ovu gore statistiku ovaj clanak: https://n1info.rs/vesti/kako-u-srbiji-izgleda-dijagnoza-neizlecive-bolesti-ambulanta-za-bol/ Meni se cini da sama statistika ne daje pravu sliku stanja, jer nece biti da su Kongo i Niger uspesniji u lecenju kancera, iako se nalaze na samom dnu liste smrtnosti od ove bolesti. Ja bih rekla da ga te zemlje ni ne dijagnostikuju, pa zato nema ni toliko umrlih. Srbija te bolesti ocito dijagnostikuje, ali taman ”na vreme” da konstatuje tacan uzrok smrti, a prekasno za bilo kakav pokusaj lecenja, cak i kad bi imala cime. Kad se uz statistiku procita i clanak, slika je jos sumornija. Nije samo sto se kasni s dijagnozom. Pakao koji sledi posle nje je ono sto je na mene ostavilo jaci utisak od same statistike. Potpuno isto iskustvo koje autorka opisuje u vezi smrti svoje majke, dozivela sam licno, od slova do slova. Ali to je bilo pre 18 godina u malom gradu u Srbiji. Mislila sam da je danas drugacije, bar u Beogradu, ali ocito nije. Procitajte clanak.

Ko god misli da neobaveznost vakcinacije dece, bas kao i ono neuvodjenje restriktivnih kovid mera, u Svedskoj ima isto znacenje kao sto bi imalo u Srbiji ili drugde u svetu - grdno gresi. Mozes ne pratiti preporuke zdravstvenih vlasti, nije problem, ali onda si sam sebe svrstao u kategoriju neintegrisanih otpadnika od civilizovanog drustva, pa vidi koliko je to prijatno. Efekat nepisanih normi je ovde cesto jaci nego efekat zakona. Krsenje normi se kaznjava hladnim prezirom vrlo posebnog tipa i niko normalan ne zeli da mu bude izlozen. Naravno, postoje kategorije ljudi koje bas briga, jer ionako zive izolovano od vecinskog stanovnistva, srecu ga samo kad dolaze po socijalu. Ali ako takvi preskoce neku preporucenu (pazi, ne obaveznu!) kontrolu zdravlja deteta, nije iskljuceno da im na vrata zakuca socijalna sluzba, tek da vidi da li je to jedini oblik zanemarivanja deteta, ili ima jos nesto. A opet, ako vodis dete na te kontrole, racunaj da ces stajati kao debil dok ti teta objasnjava zasto nije dobro ne vakcinisati decu. I samo probaj da je oteras u tri lepe, eto opet socijale… Nije Svedska nikakvo carstvo slobode, to je samo zabluda onih koji ne razumeju kako skandinavska drustva funkcionisu. A stepen preporucene vakcinacije dece protiv 12 bolesti je 97,7%, iako sigurno ima vise od 2,3% bandoglavih roditelja koji misle da svedski zdravstveni radnici nemaju pojma. Tu brojim i veganski hipsteraj i neintegrisane imigrante i youtube pratioce teorija zavere, a ima i drugih pametnjakovica. Ali to im je za po kuci, a decu ipak vakcinisu.

Isto i u Sverige. Moja cerka u ranim tridesetim, od nedelje do srede preko 39, od tada izmedju 38 i 39. I uopste ne prestaje. Plus glavobolja, bol u misicima, zacepljen nos, suvi kasalj, ceo paket aranzman. Bas, bas cudna boljka.

Nedavno je bio neki konkurs za najlepsu srpsku rec, pa je izabrano praskozorje. Kad bi se birala najruznija, mislim da bi ozbiljan kandidat bio starica. I starac, ali ne bas toliko, jer se ta rec ipak koristi s malo vise mere, za ljude preko 80, pa i to selektivno. Ali starica se u Srbiji moze biti vec sa 66 godina, jednostavna google pretraga to pokazuje. Najzalosnije je to sto se taj izraz cak i ne koristi u svakodnevnom govoru, jer je tu jednostavnije reci baba. Izraz starica ce se cesce sresti kod medija koji ne zele da zvuce vulgarno, ukljucujuci i N1 i slicne. Nedavno se vrtela vest o 67-ogodisnjoj starici koju je u Beogradu, na okretnici udario autobus, nakon cega je preminula. Mozda je nesrecna zena isla na posao ili se s njega vracala, ali vest ostavlja sliku osobe koja je verovatno gluva, slepa i tesko pokretna, svakako izdrzavano lice, a mozda i ne zna sta je autubus (ili je znala, pa zaboravila). I cak i da jeste sve to, i da je imala 90+ godina, rec starica je na vise nivoa degradirajuca i diskriminatorna, tako da bi stvarno trebalo razmisliti pre nego sto se ikome prilepi. Bas jako ruzna rec.

List kupusa ili isecena jabuka u kesi s duvanom. Duvan brzo povuce taman koliko mu treba vlage. Ako je zurba, trosi se prvo ono najblize listu. Ipak najbolje da se saceka dok se vlaga izjednaci u celoj kesi.

Dosli smo tako sto smo se zakacili za tvoj troll, za koji si se izvinila i jasno stavila do znanja da zelis da ga prekines, ali mi smo nastavili. Ja licno zato sto mislim da je namera SPC da se utvrdi u svim institucijama (zdravstvo included i na visokom mestu) vise nego ocigledna i podrzana od strane drzave, a po mom misljenju nedopustiva u drzavi koja se u svom ustavu deklarise kao sekularna. Cinjenica je da u srpskom narodu zive i odrzavaju se mnoga paganska verovanja i obicaji, a da SPC blagonaklono na njih gleda iako su cisto praznoverje i time u suprotnosti s hriscanstvom. Deo tih verovanja je vezan za opste blagostanje, znaci za ono materijalno, a ogromna vecina posredno ili neposredno za zdravlje. Odatle SPC-u motiv da se uvuce u zdravstvene institucije. Uz ovu vlast ima zlatnu priliku da to i ucini, i ocigledno nema nameru da je propusti. Svestenik kojeg ti poznajes i pominjes, kao i vladika Grigorije, sigurno nisu jedini kojima se u SPC moze verovati i izraziti svako postovanje. Ali oni nisu tipicni predstavnici te crkve, a pri tome su deo institucije koja ne trpi velika iskakanja iz okvira dogme. Tu i tamo ce oprezno izjaviti nesto u tom smislu, ali nikada nece udariti na nesto ozbiljnije. Kasicice za pricest su jedan primer, ali sta da kazemo za celivanje ikona, slavskog kolaca i cega sve ne? Da li je neko od njih rekao da odlazak u manastir ne leci, a moze i da naskodi ako bolesni ljudi tumaraju okolo, guraju se i dodatno iscrpljuju da bi se priblizili nekom svecu? Kad veruju da ce ih post izleciti iako npr imaju dijabetes? Dobro, znam da je dozvoljeno bolesnima da preskoce taj deo, ali da li im je neko iz crkve rekao da je to lose? A tek slave! S jedne strane je jasno receno da se one slave u kuci, ali bulumentu u dzipovima niko i nista nece spreciti da se uvale u svaku skolu i bolnicu koja im zapne za oko. Ne samo da cmacu i rezu kolace, nego i da ljude tamo poduce sta treba i sta ne treba da rade na crveno slovo, i da ih na druge nacine zastrase da rade upravo ono sto ta crkva propisuje, jer tako se od pacijenata i lekara pravi poslusno stado. Ja sam protiv toga, a ne protiv prisustva svestenika u bolnicama. Oni treba tamo da budu za tesko bolesne ljude i njihove bliznje, ali ih u toj ulozi nesto ne vidim. Doci ce oni na poziv, ali to ima da se plati. I to je mozda i najstrasnije od svega. Sve u svemu, veri ima mesta u zdravstvu, ali praznoverju ne. SPC igra na sigurnu kartu i zato se radije drzi ovog potonjeg. I u tome ima znacajnu podrsku ljudi u vrhu zdravstvenih institucija. Ne znam u koliko se crkava moze naci defibrilator i neko ko ume da ga upotrebi, ali zato u lekarskim ordinacijama ikona koliko hoces. Jos jednom, nije problem da postoji veza zdravstva i vere, jer bolesnim ljudima treba i jedno i drugo. Problem je sto je u Srbiji ta veza jednosmerna i na korist samo jednoj strani, a jasno je kojoj.

Ja sam vernik, nisam ateista, ali me, za razliku od @Džudi ne vredja gosn Puzigacino pisanje. Vredja me stav SPC po kojem nisam ni dobar covek, a kamoli dobar vernik, ako ne upraznjavam gomilu neprimerenih obicaja (hint: lizanje iste kasike ikad, a posebno u vreme pandemije), ukljucujuci i razne paganske obicaje na koje, najblaze receno, gledaju sa simpatijama. Pre svega me vredja taj pretpostavljeni odnos neuke ovce i sveznajuceg pastira, koji ne postoji u drugim hriscanskim crkvama, a u SPC je centralan. Da zivim u Srbiji, strasno bi me vredjao ogroman prostor koji drzava daje toj i takvoj crkvi, a time i svakoj popini, ma kakva moralna nakaza bio. Tu je i zdravstvo, prinudjeno da zivi od mrvica koje ostanu nakon sto se iz budzeta namiri SPC. Koliko bi vise para za to bilo da se milioni ne ulazu u crkve, ukljucujuci i ono skandalozno mesto u Grckoj gde je polovini vernika zabranjen pristup? O dzipovima i ostalom raskosu da se i ne prica. I onda slag na tortu: masa bolesnog sveta koja po svakom vremenu i nevremenu jurisa na manastir Tumane jer tamo nekakvi cudotvorci isceljuju i ozdravljuju ono sto medicina ne moze. I to skroz besplatno, samo valja ostaviti par stotina evra za svece, suvenire i pratece turisticke usluge. Pa fuj!

Moze li ovde na gerijatriju i prica o trazenju novog posla nakon 60-te? Ne vidim bolje mesto, pa cu da je uguram ovde, a vi prastajte ako se ne uklapa. Dakle, kad steknes novu diplomu u 50-tim, sva je prilika da ces nekad morati da prebires po oglasima za posao u 60-tim. Posebno kad zivis u zemlji u kojoj se pravo na punu penziju stice s navrsenih 67, a ocekuje se da radis do 69. Pozeljno i duze, ali onda uz odobrenje poslodavca. Ovog leta me nesto iznervirala sefica i resim da se bacim u tu avanturu trazenja novog posla. Imala sam i ranije neku ideju da bih svoju novu karijeru soc. radnika volela da zavrsim tamo gde sam je i pocela, znaci u zdravstvu. Poslednje cetiri godine sam u opstini, sto zbog izazova, sto zbog vece plate. Ali negde mi je sve vreme bilo jasno da uz tu vrstu stresa (donosenje pravnih odluka, odbijenice na zahteve za pomoc….) necu izdrzati do 69, sve i da me opste zdravlje posluzi, kao sto do sada jeste, bogu hvala. Krenem ja tako ovog leta da saljem prijave, kao i ostale kolege kojima isto tako ne prija nasa vrlo specijalna sefica. Rezultat - svi odose, a ja ostah 😁. Nijedan intervju, nista. Jos gore sto sit gladnom ne veruje, pa ti mladje kolege savetuju da platis profesionalcu da ti napise CV jer sigurno je u tome stvar, ne moze da bude diskriminacija, taman posla, nema toga, samo ja ne umem da napisem sta treba u prijavi. A fakat je da ne mogu da lupam fraze o tome kako sam timski radnik, volim izazove, uzivam u brzom tempu, vesela sam i pozitivna osoba… Mada je sve to istina, ali brate, taj klishe 🥱. Posle dva meseca i dvadesetak prijava bez odgovora, resim da odustanem. Ostajem gde sam, pa koliko izdrzim. I onda se nekoliko meseci kasnije desi cudo! Javi se jedna sefica iz Karolinske, ”kognitivna ambulanta ”, posao koji sam zelela najvise od svih koje sam trazila, ali proces je trajao, nikad nije zavrsen. Objasni mi ona da se ta koja je najavila otkaz predomislila, ali imaju to isto na drugoj lokaciji, pa ako sam jos uvek zainteresovana. Odem na intervju, posalje me i u samu ambulantu da me procene i buduce kolege, ispregovaramo platu i to bude to. Dobila sam posao jer nisu trazili veselog i pozitivnog timskog radnika vec odgovornu i ozbiljnu osobu s integritetom i iskustvom koja moze samostalno da radi posao i ne trci sefu po savet svaki put kad nije sigurna sta i kako. Eto, od aprila se vracam u zdravstvo, upravo kao sto sam zelela. Ambulanta je deo naucnog projekta i radi s ”mladjim” pacijentima kod kojih postoji sumnja na Alzheimer ili drugi oblik demencije, znaci ispod 70. Tako da cu biti na pravom mestu, ako zatreba 😁. Ali valjalo je to docekati, i ne ubedaciti se skroz ispracajuci onolike kolege koji su nasli novi posao, a za tebe nula interesovanja poslodavaca. Ali nema diskriminacije i ejdzizma, ma jok, gde bi toga bilo u Svedskoj…

Na osnovu pitanja iz peticije i ovih sad Autonomnog zenskog centra, meni se namece zakljucak da se sve desilo na sledeci nacin: Devojka je silovana, ali nije htela da prijavi vec je to ucinilo trece lice. Nakon toga se policija dobro potrudila da ubedi devojku da prizna da se nista nije dogodilo, i da zatvori slucaj. Na osnovu svega sto sam procitala, koliko god nejasno i zbunjujuce bilo, ova verzija mi izgleda skroz verodostojno. I krajnje porazavajuce za drustvo u celini. Cak ne mislim da su pocinioci obavezno neki guzonjini sinovi, moze da bude bilo ko. Pre bih rekla da je vecina policajaca (a izgleda da ih se veci broj tu angazovao) postupala iz najdubljeg uverenja da je devojka sama doprinela da joj se to desi time sto je bila pod uticajem alkohola, izazivala i ko zna sta sve ne, pa je time i krivica podeljena, i zasto da strada samo muskarac? A da se silovanje dogodilo, u to ni najmanje ne sumnjam.

Naravno da mi je od pocetka jasno da te ne zanima sta ja imam sa kazem vec samo zelis da pokazes kakva sam neznalica. Samo sam se pravila da ne znam sta ti je cilj 😁. Pa hvala na objasnjenju! Mozes to isto da objasnis i onim hiljadama nerezidenata u Spaniji koji ne pokusavaju da sami deklarisu jer se stvarnost bitno razlikuje od ove tvoje jednostavne racunice. Naime, vrednost imovine je tu prilicno rastegljiva kategorija, pa i ovi procenti u konacnoj racunici ne znace mnogo. Ta vrednost zavisi od mnogo cega, i relativno cesto se menja, naravno na gore. Ljudima se dogadjalo da dobiju da odjednom treba da plate duplo, npr jer je u blizini izgradjen trzni centar pa vrednost nekretnine naprasno porasla. Nekad cak i retroaktivno za par godina. Zato je zlatno pravilo da stranci u Spaniji nista od toga ne rade bez advokata. Isto vazi i za druge racune. Dolaze cudne sume, s detaljnim objasnjenjem na spanskom, pa ti vidi sta ces s tim. Dobar advokat to cesto moze da obori, ali ti vidi da li ti je jeftinije da platis racun takav kakav je, ili da platis advokata. To je prosto tako i to svi znaju, ali kao sto rekoh, mene sve to licno ne brine mnogo jer za malu vrednost nekretnine, i te cesto sumnjive racunice, ne cine veliku razliku. Ali covek se uci dok je ziv. Prve godine sam osiguranje platila preko spanske banke, tako mi rekao tadasnji advokat. Kasnije se ispostavilo da samo posedovanje racuna godisnje kosta koliko i samo osiguranje, znaci platila sam duplo. Promenila i advokata i banku, i sad je druga prica. O porezima cu moci da se izjasnjavam tek kad prodje par godina. Ovi procenti s neta su samo opste mesto. Procenjena vrednost nekretnine je ustvari ono sto odlucuje, a to se menja.

Tacno, zaboravila sam taj trosak. Za njega ne stize racun kao za onaj opstinski vec se izvesni deo vrednosti nekretnine navede kao prihod u deklaraciji i onda na to treba platiti porez. To zato sto oni samo posedovanje nekretnine gledaju kao prihod, bez obzira sto ga ne izdajes i ne dobijas za to neke konkretne pare. A na to nisi platio porez u svojoj zemlji, pa zato. Meni licno ova dva poreza ne znace mnogo jer imam mali studio, pa ni vrednost nije velika, znaci i tih nekih pola procenta ispadnu sitno. Ostali troskovi idu po nekretnini, bez obzira na velicinu i vrednost, tako da u mojim ukupnim troskovima cine veci udeo nego kod onih koji poseduju vrednije stanove i kuce. I kad vec pominjes poreze, tu je i obavezan godisnji trosak za advokata ili pravnog savetnika, jer je rizicno to oko deklaracije pokusavati sam. Neki placaju i redovno obilazenje stana, jer je u turistickim mestima uobicajeno provaljivanje i nelegalno useljavanje u stanove u kojima se ne zivi permanentno. Neki placaju dosta i za posedovanje racuna u spanskoj banci, ali to sam resila preko eurokonta u mojoj svedskoj banci. I sad sam valjda sve nabrojala 😁. Nije da nema troskova, ali moji nisu veliki jer je i stan mali i ne mislim da ga izdajem. I kao sto rekoh, placala sam svasta i u Makedoniji, uglavnom nisam ni znala sta.

Pravni status roditelja se ne stice rodjenjem deteta vec njegovim upisivanjem u maticne knjige rodjenih. A niko tamo ne biva upisan protiv svoje volje, a bez postupka utvrdjivanja ocinstva. Znaci bajo, imao si priliku da se odreknes te mogucnosti, a kad si jednom svojevoljno pristao, onda si u tom pravnom statusu, na dobro i na zlo, cak i ako sumnjas, ili se nekad i stvarno ustanovi da nisi bioloski roditelj. Jednom prihvacena pravna obaveza ostaje to bez obzira da li je nekom to prestalo da se svidja. Takav je zakon u svim civilizovanim zemljama, i ima razloga zasto je tako. On vazi i za usvojitelje, iako je jasno da tu niko nije bioloski roditelj. Najsmesnije s ovim sumanutum predlogom je to sto ocigledno dolazi iz incel zajednice, koja bi kao da stiti prava sirotih muskaraca, dok oni i dalje cepaju kosulje i cascavaju celu kafanu kad se rodi dete. Umesto da lepo zatraze utvrdjivanje ocinstva pre nego sto u pravnom smislu postanu roditelji. Niko im to ne brani, a nema razloga ni da se naredjuje. Cak i u crkvi vazi ona da ko ima sta da kaze, uradi to odmah, ili da zauvek cuti.

Zavisi od mnogo cega, ali generalno izmedju pola i jednog procenta od vrednosti nekretnine godisnje. U mojoj opstini i manje, 0,4%, jer je cilj privlacenje stranaca da kupuju nekretnine. Uz to ide i obavezno osiguranje i taksa za odrzavanje zgrade (ukoliko je stan u zgradi) plus voda, struja i odnosenje smeca. Jos nisam sastavila godinu dana pa da svedem racune, ali izgleda da ce me samo posedovanje kostati do 1000 evra godisnje, plus sto se potrosi struje i vode. Generalno, oko 50% vise nego sto me to isto kostalo u Makedoniji, ali uz jeftiniji prevoz do tamo.

Obicno preskacem teme o nekretninama jer me ”ne interesuju”, tacnije u mom slucaju rentiranje je jedini izbor. To je zato sto je u swe obavezno 15% ucesca za bilo sta. Nije da za sve ove godine nisam mogla da ustedim tu sumu, ali prosta racunica kaze da se za ucesce potrebno za dvosoban stan negde na liniji metroa ili gradskog voza u Stockholmu, znaci ne bas blizu centra,moze kupiti jednosoban stan u Spaniji. Tako da je meni to bio logican izbor, vlasnistvo u Spaniji i rentiranje u Svedskoj. Razlog nisu troskovi stanovanja, jer dodje otprilike na isto rentiranje i kupovina, ali ucesce ubija. Postoji i opcija da se uzme kesh kredit za ucesce, ali onda treba imati prihod bar tri puta veci od ukupnog mesecnih troskova, sto je za nekog ko je single nemoguce, cak i uz vise nego solidno placen posao. Ili je krajnje neisplativo, osim ako nije neka nuzda pa se mora, nema drugog izbora.

Zamalo da ovo stavim na temu o zivotinjskom svetu, ali nisam htela da mracim tamo, a moram negde da podelim bes i frustraciju, pa cu ovde. U Svedskoj poslednjih godina nicu zabavni parkovi kao pecurke. Korona, rat i ostale nevolje, pa ljudi radije trose pare u zemlji. Nista lose u vezi toga, naravno. Ima tu svega, od lepe prirode, mogucnosti da se voze terenci, motocikli, da se pentra po stenama, akvaparkovi, skejtparkovi i ostalo sto je danas in. Ljudi vole, pa neka im bude. Ali zasto na jednom mestu na ovakvoj lokaciji…. … uz sve pomenuto, i mnogo toga jos, mora da postoji i zooloski vrt?!? I to sa sve zivotinjama iz tropskih dzungli, na mestu na kojem zima traje sedam meseci, a obdanica trenutno jedva pet sati? A izgleda da mora, jer besna publika i jos besnji vlasnici parka misle da tako treba. Danas je iz tog parka pobeglo pet simpanzi. Pravo u skandinavsku mracnu sumu, na minus 10. Cetvoro je ubijeno, a za petim se jos traga. Da li su pobegli svojevoljno, iz ocaja, ili su isterani da bi se ustedelo na struji za grejanje, valjda ce pokazati nekakva istraga. Bar se nadam, jer su ustreljeni od strane vlasnika parka, bez policije. Kako god, pretuzno, prebesmisleno i krajnje razocaravajuce za jednu civilizovanu zemlju. Izvinjavam se ako sam nekom pokvarila dan, ali kako rekoh, morala sam da podelim, da se ne raspadnem od besa i tuge.

Ja dobro pamtim sedamdesete, i kao djak visih razreda osnovne i kasnije srednje, ali i kao dete prosvetnog radnika. Ti ljudi su imali razlicit status, zavisno da li su bili ucitelji (u to vreme uglavnom srednja skola), nastavnici u osnovnoj (trogodisnja visa pedagoska) ili profesori u srednjoj skoli (cetvorogodisnji fakultet). Uz to su i licne osobine, plus strucnost i ”tezina” predmeta koji su predavali bili osnova za to koliko ce respekta uzivati medju ucenicima, roditeljima i sopstvenim kolegama. Generalno bih rekla da su preduslovi za izgradnju licnog autoriteta bili bolji nego danas, ali daleko od toga da su ga bas svi imali po difoltu. Valjalo je biti sposoban i licno se potruditi. Bez toga se itekako moglo biti izlozen podsmehu, pa i izvesnim vidovima nasilja, mada ne tako grubim i sirovim kao danas. Ono sto vidim kao razliku onda i sada jeste da su danas uslovi za izgradnju autoriteta prosvetnog radnika losiji, prosto je teze, ali je problem i to sto je sada veci udeo prosvetnih radnika koji nisu dorasli zadatku. Razlike medju njima samima su vece, pa cenim da im je zato teze da se u svemu solidarisu jedni s drugima. Nisu svi jednako jaki, ni licno, ni u svojoj struci, i to djaci i roditelji primecuju. U drugim strukama se lakse sakriti od pogleda i ocene okoline. Kao prosvetni radnik si tome sve vreme izlozen, i tako je oduvek bilo. Sad cu izreci jeres, i volela bih da cujem sta drugi o tome misle. Naime, imam utisak da je nastavnica kojoj je izmaknuta stolica tipican predstavnik grupe koja ne uspeva da se nosi sa zadatkom kojeg se prihvatila. Mislim da bi ona i u neka ranija vremena bila izlozena podsmehu, mada ne i ovakvim grubostima. Slusala sam njenu izjavu, gde kaze da se nada da ce ovi ucenici zavrsiti u popravnom domu (!), a gledala sam i snimak dogadjaja. Sedi na onoj stolici ukocena od straha, dok joj se ucenik muva iza ledja. Nesto mu kao objasnjava da to nije lepo, ali se ne usudjuje da se okrene. Posle izjavljuje da nije ni shvatila sta joj se desilo sve dok nije stigla kuci i sin joj pokazao snimak na drustvenoj mrezi. Ma nemoj, kako to mozes da ne shvatis da si svom tezinom lupila o pod?!? To je kao ono kad se okliznes na ulici, pa ti nije bitno da li si nesto slomio, samo da niko nije video kako si se izblamirao. Dakle, ova nastavnica je ko zna sta sve dozivela pre ovoga, ali je cutala, jer je bilo sramota. Svakako je cutala i kad se drugima dogadjalo, pod uslovom da su o tome pricali. Ne verujem da se s nekim solidarisala, da je drugima nekad pruzila javnu podrsku ili ucestvovala u bilo cemu sto je izvan njene zone komfora. Ne verujem ni da je trazila neciju podrsku kad su joj se slicne stvari ranije dogadjale, jer joj je samo bilo vazno da se ne sazna. U konkretnom slucaju, ona je nesumnjivo zrtva, ali u sirem kontekstu, pitanje je koliko je i sama pridonela stvaranju atmosfere u kojoj je nesto ovako postalo moguce. Mozda ona i nije, ali deo njenih kolega sigurno jeste. I mozda bi i oni trebalo da prociste svoje redove, pre nego sto zatraze status skuzbenih lica. Ne treba zaboraviti da je prosveta u krajnjoj liniji drzavni posao, dakle raj za uhljebe. Nikad nisam cula da se neko pobunio protiv nestrucnih nastavnika, nedoraslih svom poslu. A sigurno ih ima. Daj im sad i status sluzbenih lica, i eto veselja.

Kad god odem u Srbiju, ali to nije cesto. Zadnji put pre korone. Svece palim kod kuce ili kad se zateknem u nekoj crkvi, obicno turisticki. Nemam nista i nikoga sto bi me vezivalo za taj deo zivota, osim brata u NS kojeg srecem uglavnom u cyber svetu. Nekako mi je i ceo zivot tako isao, dosta selidbi od ranog detinjstva, a u vreme pre interneta nije se ni mogla odrzavati ta veza s onim sto je bilo pre, na nacin na koji se to radi danas. Nisam sigurna da li je to dobro ili lose. Ponekad mi nedostaje, a ponekad uvidjam da je jednostavnije ovako.

Andjo, sto se cudis? Helenina opaska je potpuno na mestu. Pre 30 godina je bila 1992, Vukovar vec sravnjen sa zemljom, bela tehnika dopremljena u Srbiju, poceo rat u Bosni, izbeglice na sve strane, Dnevnikov dodatak pun leseva i ratnih poklica, Beogradom caruju opasni i do zuba naoruzani momci…. Kad danas kazemo da je ovakav sistem vrednosti relikt devedesetih, onda to ukljucuje i to prevrtanje auta koje si opisala. Koliko par godina pre toga tako nesto nikom ne bi palo ni na pamet. Pa i profesor koji zasluzuje zatvor, a radi u skoli, tesko da bi mogao da se zamisli. Spirala nasilja jeste pocela u vreme kad si ti zavrsavala srednju skolu, i svakako nije tvoja krivica. Ali bi iz danasnje perspektive mogla tu situaciju malo realnije da sagledas - niti je tako nesto obican tinejdzerski nestasluk u danasnjem razvijenom svetu, niti bi se na to tako gledalo u Srbiji ili Jugoslaviji pre devedesetih. Kako sada realno sagledavas razliku izmedju Srbije i zemlje u kojoj zivis, tako bi trebalo da uocis da je ona nastala u vreme kad si i sama stasavala u Srbiji i bila aktivni, mada nevoljni i jos uvek maloletni ucesnik nastupajuceg zla. Ako tada nisi videla nista lose u tome, onda bi bar sad trebalo da se korigujes i priznas da je Helena 100% u pravu 🙂.

Jucer sam uradila cudnu stvar, i jos uvek sam pod utiskom. Upisivala sam licni broj jedne klijentkinje da otvorim njen akt u sistemu u kojem radimo. Svedski licni brojevi se sastoje od 10 cifara - godina, mesec, dan rodjenja i cetiri slucajno odabrane cifre. Otvori mi se prozor da je licni broj nepostojeci. Nista cudno, u brzini se cesto pogresi. Zapanjila sam se tek kad sam videla sta sam pogresila. Ta zena je rodjena 3 augusta 1931, znaci broj joj pocinje s 310803. Ja sam iz nekog razloga upisala 310826, sto je datum rodjenja moje mame, a ona je umrla pre 16 godina. Ovo je prva godina da je se nisam setila i nisam zapalila svecu na dan njene smrti, 16 oktobra. I sad me podsetila. Kako sam drugacije mogla tako da pogresim, kad 03 i 26 nisu cak ni blizu na tastaturi?

Za nas koji ne zivimo u Srbiji skoro je pa nemoguce izbeci poredjenja sa zemljama u kojima zivimo. U tom smislu bih se potpuno slozila s @Eddard da je prosveta ogledalo drustva, ali ne i s @koca popovic da u razvijenim zemljama cveta cvece. Vremena su se promenila, svet se promenio, bar za nas koji duze zivimo u njemu. S tim moramo da zivimo, ne vredi da se lazemo. Skola mora da pociva na demokratskim osnovama, inace nece biti ni demokratskog drustva. Na nasilje se ne moze odgovarati nasiljem, bar ne iskljucivo time. Neka vrsta odmazde drustva i odvracanja drugih da urade isto su potrebni, ali ne i dovoljni. Ne mora se biti pravnik da se vidi da su ovi momci pocinili delo nasilnickog ponasanja i to tako treba tretirati. ALI tu ne treba stati. Po meni, tu se pokazuje glavna razlika izmedju drustava koja funkcionisu i onih koja to ne cine. Ova prva pokusavaju nesto da nauce iz svega toga, dok se druga fokusiraju samo na kaznu za pocinioce. Jos jednom, to nije dovoljno. Da ilustrujem, u Malmö je u martu ove godine 18-godisnji ucenik nozem ubio dve nastavnice. Ako je neko pomislio da je bio imigrant, nije. Ovih dana je postao najmladji ikad osudjeni na dozivotni zatvor. Ali nije u tome poenta, vec u onom kako drustvo hendluje takve dogadjaje. U ovom ekstremnom slucaju su svi ucenici skole dobili psiholosku pomoc, ukljucujuci i one koji nisu bili ni blizu. To isto je rutina i kod manje ozbiljnih incidenata. S decom se o tome prica, individualno ili u grupi. Daje im se mogucnost da iskazu svoje misli i osecanja, jer se polazi od toga da ih imaju i da je jako vazno sta o svemu misle. To nije prazno naklapanje i visak demokratije, iako uglavnom vrvi od naucenih i hiljadu puta prezvakanih fraza, ali to je ucenje, tako se vaspitava, tako se usvajaju vrednosti. Mozda su pojedinci koji su ovo u Trsteniku pocinili vec izgubljeni za drustvo, onaj u Malmö svakako jeste. Iskrena da budem, nije me ni briga. Ali ovi koji su se smejali sceni nastavnice koja pada sa stolice nisu, kao ni svi oni drugi koji bi se sutra mogli naci u situaciji da svedoce nasilju i ne reaguju, ili se cak smeju. Gde ces bolje prilike da se otvori javna debata o svemu ovome, pre nego sto se desi nesto gore? Umesto toga, vidim da se u srpskim medijima, ukljucujuci i ovaj nas forum, prica svodi na to ko je kriv sto deca ne valjaju. Pazi ogromne greske, sva deca i mladi se stavljaju u isti kos! Jadni mi odrasli s njima, posebno nastavnici. Roditelje na stub srama jer se ne bave dovoljno decom, a deci uskratiti svako pravo na misljenje i stav, oni su tu da slusaju i uce. Cemu vodi takva diskusija, ako se vodi o deci, a bez njih? Kakva se reakcija onda moze ocekivati od njih, ako ih u startu sve posmatramo kao potencijalne obarace nastavnickih stolica, a u perspektivi i nesto gore? Licno mislim da fokus ovde ne treba da bude na ovim mamlazima. Za njih postoji zakon i samo ga treba primeniti, link. Fokus treba da bude na onima za koje jos postoji sansa i s njima treba razgovati. E sad, sto se ni zakon nece primeniti iako je jasan i sprovodljiv, niti ce se ova prilika iskoristiti za ozbiljan razgovor s decom, to je vec problem u Srbiji, kao i osnovna razlika izmedju nje i koliko-toliko funkcionisucih drzava. Primera radi, odgledala sam dosta priloga na youtube o ovome, gde strucnjake, ali i obicne ljude na ulici pitaju za misljenje. Nijedan nije bio ispod 40 godina, a prilozi s n1 i nove s. Sta onda ocekivati od drugih?