Leaderboard

Zakomplikovalo se. Tako da nije aktuelna prodaja ☹️

To menjacnice koriste strah da zarade. Trenutno je cena za kupovinu evra bolja u banci nego u menjacnici. Trenutno gradjani Srbije imaju oko 2 milijarde evra u dinarima (na bankovnim stednim racunima). NBS zvanicno ima 29 milijardi deviznih rezervi. Dakle cak i teoretski da svi uzmu da zamene dinare u evre, NBSu ostaje 27 milijardi da se brani kurs koji imamo. A jasno je da ovima na vlasti odgovara da kurs ne podivlja. Sve u svemu, nepotrebna panika, EUR ide maksimalno na 119 po mom misljenju, sto je manje od 1% rasta, sto je zanemarljivo.

Noris ako izađe čitav iz prve krivine sutra to je to

Nisam pratio fp. Ako je race pace Meklarena i Red Bulla slican, Max je vec pobedio trku. Ali Noris samo treba da ne chokuje skroz na startu i sampion je

Pokidao ih kao svinja mastan dzak.

Nije miran. Maks je u zoni.

Otpade jedan ferrari i jedan mercedes, landu znacajno olaksan put do podijuma i titule. Sada treba taj jedan krug u q3 i miran je

U bioskopima u SAD se prikazuje KIll Bill: The Whole Bloody Affair. Tako je Tarantino konačno, nakon više od 20 godina, realizovao svoju originalnu ideju da KIll Bill bude jedan film. Tada mu studio to nije dopustio, pa smo dobili Volume I i II. Sada, u ograničenim projekcijama, Kill Bill traje četiri i po sata, sa pauzom negde baš između "dva stara filma". Osim što je u pitanju jedan film, postoje još neke promene. Tako je u ovom filmu borba Beatrix protiv Crazy 88 bande prikazana cela u boji, za razliku od one u Volume I. To znači da je krvi do kolena..pre 20.godina Tarantino je bio prinuđen da upotrebi crno-belu tehniku da bi film dobio odg.dozvolu (rejting) za prikazivanje. Takođe, anime deo je produžen i malo izmenjen. Sve u svemu, zavidim onome ko može da ga pogleda.

bravo za preporuke koje sve idu u pravcu organskih, prirodnih vina atipične maceracije. ova scena je poslednjih nekoliko godina najinteresantnija u srbiji. danas je u hotelu metropol veliki festival ovakvih vina, terroir 2025 koji organizuje famozni kika poznat po serijalu događaja wine jam. u trenutku kada većina vinskih promotera u srbiji ide u pravcu koji se diktira iz vlade srbije i napucavaju brendovi povezani sa familijom na ovaj ili onaj način, otiđite do metropola i podržite male heroje vinske srbije. ja dolazim!

@ Stranger things Upravo završila poslednju epizodu Vol. 1. Holly shit. Ovo je bukvalno bila perfekcija, onoliko koliko jedna serija može tome da se približi. Masterclass naracije, anticipacije, suspensa, humora, odnosa između likova... Cela (polu)sezona je odlična, ali poslednjih 20 minuta The Sorcerer epizode je verovatno nešto najbolje što su iznedrili. Pročitah na Twitteru da je u svakoj sezoni ta 4. epizoda bila ključna i najbolja. Imam baš visoka očekivanja od finala, ali verujem da će isporučiti.

I ja uzeo nekog Dženkinsa. Odmah se setim Bogdana kada kaže, neka vam igra Dženkins. Nisam ubacio Embidaru sinoć. Poručio je, neka vam igra Dženkins.

Welcome to Derry sve bolja i bolja

Ćera i ja smo jutros izbindžovali ove 4 epizode. Ja sam prezadovoljan viđenim. Epizode su sve bolje kako odmiče. Epizoda 4 trenutno ima ocenu 9.7 na imdb. Imam utisak da je dosta brutalnije sada nego ranije i to naglašava da smo blizu kraja. Ono što mi se najviše sviđa je da imaju jasan cilj i da znaju kako će da završe seriju. Btw malecka što glumi Majkovu i Nensinu sestru Holi mi je baš simpatična i odlično je iznela ulogu do sada.

Tema o veceri kao dijalogu bi se mogla usidriti i na pdf-u Kultura i/li Drustvo. Nedavno sam naisla na video iz restorana Alhemicar u Kopenhagenu. Ne radi se o nekom klasiku iz Michelin kuhinje. Ono sto se da videti vise je lici na umetnicku instalaciju nego na obed u klasicnom restoranu. Vlasnik i glavni kuvar Rasmus Munk ne koristi tanjir da bi nahranio svoje goste, vec da bi ih prodrmao, izazvao, isprovocirao, otvorio dijalog u svojoj holistickoj kuhinji. Vecera u Alhemicaru je svojevrsna odiseja, tokom koje se gosti krecu kroz niz prostorija i tematskih scena. Umesto tradicionalnog menija – niz utisaka na tim scenama. Umesto fokusiranja na ukus, fokus je na znacenju i simbolici, na osecajima i pitanjima koja jelo – cesto zapravo samo zalogaj - pokrece. Hrana je ovde sredstvo, ne cilj. Kao u konceptualnoj umetnosti, gde je gokus na ideji a ne na objektu, ovde je jelo medijum za promisljanje sveta. Weltanschauung, anno 2025? Sve to kroz performativnu prezentaciju hrane koja zna da bude i vrlo uznemirujuca. Negde pisalo da se na listi cekanja trenutno nalazi oko 17.000 zainteresovanih. Ovo lako moze navesti na zakljucak da je rec o jos jednom pazljivo upakovanom spektaklu u teatru za malu dokonu publiku. To bi onda bilo u dihotomiji sa Munkovom izrecenom vizijom koja bi da zadre ispod povrsine. A opet, moguce je da upravo ta kontradikcija izmedju forme i sadrzaja cini njegov koncept autenticnim i ilustruje njegovu snagu. Svasta tu moze da bidne. Da li je ovo novo poglavlje u fine dining prici? Paradigma novog pogleda na to sta restoran moze biti? Konceptualna kulinarska umetnost kao platforma za razgovor? Moze li vecera zaista biti drustveni komentar? Je li ovo umetnost, hrana, ili oboje? Ili nesto trece, peto? Kako god – vredi pogledati!

Zao mi je sto lansirate ideju da se tema moze ”pokopati” samim tim sto je neko izrazio misljenje. Naprotiv, upravo u razmeni razlicitih stavova i perspektiva lezi smisao svake diskusije vredne pomena i Vi, koji ste uvek bili neko ko ume da sa dozom elegancije formulise sustinu u svojim postovima, to vrlo dobro znate. Moje iskustvo je da se teme pokopavaju kada se intelektualna slozenost docekuje na emotivni noz. Tema koju sam otvorila jeste provokativna, ali u tome je njen potencijal, a ne problem – ona ne poziva na prihvatanje, nego na razmisljanje. Ako bi svi odgovori bili unapred upakovani po nekom nevidljivom arsinu, ili ako bi se ljudi censurisali / poluautocenzurisali - kakvog onda smisla ima bilo kakva diskusija? Ne treba narocito naglasavati da zivimo u vremenu kada je empatija, solidarnost i borba za osnovne ljudske vrednosti urgentnija nego ikada. Vasa replika je emocionalna i puna opravdanih frustracija, ali i simplifikacija. Razumem emociju i svest o svetu punom nepravdi i bola – u tom i takvom svetu zivimo. Ali, jedno ne iskljucuje drugo, jer ako bismo se u svakom trenutku odricali promisljanja, stvaralastva ili rasprave pod teretom globalnih uzasa - cime bismo zapravo doprineli? I da, slazem se s Vama - dela pokrecu svet. Ali, dela cesto nastaju iz (dubokih) pitanja, dilema, frustracija, iz neizvesnosti koja nas tera da promisljamo. Neka dela se mozda radjaju cak i iz pitanja postavljenih uz zalogaj koji nije tu samo da nahrani telo, vec i da zaintrigira um i izazove emociju. Sta mi znamo o tome kojim sve putevima ljudi stizu do svojih spoznaja? Kom spoznajnom svetu (faktor?) pripada Rasmus Munk, osim sto je pripadnik jedne od najsrecnijih nacija na svetu (faktor?) i generacije (faktor?) koju bih ja zelela da bolje razumem. Upravo zato (moze da) intrigira koncept poput ovog koji Munk razvija. Neka od njegovih "jela" direktno se bave temama gladi, nejednakosti, klimatske krize, industrijske proizvodnje hrane. Munk, paradoksalno, koristi najelitniji moguci prostor da bi prodrmao sopstvenu publiku iz samozadovoljstva. To ne mora nuzno da se svidi svakome, niti svako mora to da razume – ja ne razumem, zato postavljam pitanja. Ja mu nisam potencijalna musterija. Mene, zapravo ni ideja klasicnog fine dininga uopste ne privlaci. Ali to me ne sprecava da otvorim vrata razmeni misljenja - jer upravo ta razmena je ono sto bi trebalo da nas cini inteletualno radoznalim, misaonim bicima a ne samo prenosiocima impulsa i, sto se mene tice, to je jedina ”elitisticka” ideja koju ovde zapravo branim.

Oskar Maurer je najbolja vinarija u Srbiji.

Letnje zalihe Pet Nat-a skoro pred istek.