Leaderboard

Priča se da Teo, Bjelica i Jovic na pripremama već preživljavaju pravu torturu, grobarski klan ih svako veče ćebuje, a Micica šalju po pljuge koje će kasnije gasiti na njemu.

Probudio se i Ogijev prijatelj iz kome. Dise samostalno, svjestan je , komunicira. Dace Bog da bude sve uredu sa obojicom.

damian lillard. inače, mnogo se zanosite: lillard - kemba - mcollum - beal - mitchell - middleton - eric gordon - > gde mislim da će poslednja dvojica komotno na SF, je ubitacan backcourt koji ostale repke mogu samo da posmatraju, da li će pogoditi ili jok. e sad kao na PF/C su slabi jer tamo prangijaju harrison barnes, tobias i kevin freakin love a na centru lupaju banane miles turner i drummond. jadan pop, neće znati šta da radi sa ovim autsajderima

Oce nas koji si na nebesima...

Realno, težak zadatak je pred moderacijom. Ne znam zašto se stalno banuje Taliesin, kapiram da nekad ima malo jači rečnik, ali stičem utisak da biva banovan zbog ideja, a to nije dobro. Biću iskren - nisam pisao jer sam, pored ostalog bio na odmoru dve i po nedelje, mada jesam čitao sporadično. Nije ni tajna da sam se nadao da će novi forum biti sačinjen bez ljudi sa političkog foruma b92, već da se Vox iskoristi kao baza, oz očiglednih razloga efikasnoati i smislenosti ova dva pdfa. Objašnjeno mi je da to nije plan i želja i složio sam se sa idejom da se pravi pokušaj kompromisa, iako sam ostao skeptičan. Nemam pojma, potrudiću se da malo više pišem ovih dana, da dajem uvid u svoja, ma kako glupa bila razmišljanja, pa da vidimo. Ja potpuno razumem čekić cinizma i sve-je-sranje stav, ali verujem da od takvog stava jednostavno nema nikakvih plodova: ostajemo samo mi koji laprdamo po tastaturi i pokušavamo da se osetimo superiornim i kul pred masom ljudi koju ne poznajemo. Nešto kao fleš. Bezveze.

Netačno, kod nas je sve crveno-belo

Danas sam malo prolazio kroz TB koje su odigrali Novak i Federer i primetio nekoliko bas zanimljivih stvari. Evo kratke analize: Djokovic - Federer u TB (u zagradi ishod meceva) Ukupno: 15-12 (13-6) GS: 7-8 (6-3) AO: 2-0 (2-0) RG: 0-2 (0-1) W: 5-2 (3-0) USO: 0-4 (1-2) ATP Finals: 1-1 (2-0) Mastersi: 6-3 (5-2) sljaka: 1-0 (1-0) beton: 5-3 (4-2) Ostali turniri: 1-0 (0-1) Finale: 9-7 (7-3) Prvi set: 6-6 Novak perfektan, dobio svih 6 meceva, od toga 3 na GS (AO 2011, W 2015, W 2019). Federer dobio 4 meca, 3 na GS (USO 2007, USO 2009, RG 2011), izgubio polufinale USO 2011 i finale W 2014. Drugi set: 2-5 (4-3) Treci set: 6-0 (5-0) Odlucujuci set: 4-0 Novak dobio u Montrealu 2007, Indijan Velsu 2014. Parizu 2018 i sada na Vimbldonu. Federer nijednom nije osvojio vise od 3 poena. Set u kome je mogao da se resi mec: 3-4 (4-3) Novak 2 puta resio mec, 1 se spasao, ali posle izgubio Federer 2 puta resio mec, 2 se spasao, oba puta izgubio. Odigrani mecevi: 13-6 Mecevi sa vise TB: 5-2 Mecevi sa jednim TB: 8-4 TB zavrseni u regularnom vremenu: 12-8 (8-4) TB zavrseni u "produzetku": 3-4 (5-2) Dobijeni setovi nakon sto je prethodni set resen u TB: 6-13 (10-5) Dobijeni setovi nakon TB u kome se igrao "produzetak": 3-3 (5-1) Uzastopni TB: 0-2 (USO 2007, W 2015) (1-1) Bar 2 TB u mecu: 9-6 (5-2) Svi mecevi: Par zanimljivih stvari koje se posebno isticu i pokazuju da sve ono sto se desilo u nedelju je samo potvrda vec utvrdjene seme u njihovim mecevima kada se igra(ju) TB: - ako Novak dobije TB u prvom setu sigurno dobija i mec - dogodilo se na Vimbldonu - nakon odigranog TB u sledecem setu velika verovatnoca da Federer dobija set - dogodilo se na Vimbldonu oba puta - ako se igra TB u trecem setu Novak sigurno dobija - dogodilo se na Vimbldonu - ako se igra TB u odlucujucem setu Novak sigurno dobija - dogodilo se na Vimbldonu Zanimljivo je i da iako se Federer generalno dobro drzi u TB (do Pariza je bio uspesniji), tendencija je da meceve dobija Novak. U poslednjih par godina, samo u Sinsinatiju 2015. je odigran TB u mecu koji je dobio Svajcarac. Od RG 2011, Federer je samo u Sinsinatiju dobijao meceve u kojima su igrani TB.

pravo pitanje je zasto ga nije uzeo nijedan el klub? 😉 pa ne znam bas da je bio najbolji igrac, mozda napadacki ali i to je upitno pored stratosa koji je bukvalno pokidao skoro svaku bitnu tekmu i to za neke mizerne minutaze. a imao je najvecu slobodu u igri i trosio najvise lopti tako da nije ni cudo sto ima solidne brojke. u odbrani zbog gradje konstantan problem + veliki broj izgubljenih lopti (prosecno skoro 3 u ec i 2.5 u aba). protiv monaka kuci nas unistio sa osam izgubljenih. nesumnjivo je da se radi o talentovanom i dobrom igracu, daleko kvalitetnijem od vepra, ali ovo su cinjenice. takodje slabo vrti pik i nije uspostavio saradnju sa centrima. trojke u aba 31%, u ec 34%. recimo vepar u aba ima 32%, a borisa 45% na istom broju pokusaja kao joe. u ec u top 16 joe ima 29%, a vepar 45%. reglandov index je 14.7, veprov 10.4. stl/to joe 5.2/2.8, vepar 3.2/0.6. u aba vepar 5/1, joe 5.7/2.5. uz sve to joe je taj koji je vodja tima i ima potpunu slobodu i trosi najvise poseda. nema dileme da su nam centri prodisali od kako se joe povredio. i ono sto je najvaznije u celoj prici i najbitnije. dobili smo momke koji vade stvar. dobili smo dd i dobrica kao legitimne clanove rotacije. dobili smo vise opcija u igri, vise spustanja na centre. e sad sve smo to mogli dobiti i ranije da vepar nije bio u rotaciji ili da je umesto joea bio neki jovicoliki plej. i stoji da je vepar nekako kocio duo koji resava stvar ali stoji i da je joe nije bio dobro resenje zbog svega navedenog. vepar je tokom veceg dela sezone sve do po imao sporednu ulogu i bio los do prosecan. ne moze se reci da je on krivac za probleme u nasoj igri. joe je bio prva zvezda tima, neko ko je trebao da nosi i razigra ekipu, neko ko je trosio najvise poseda, neko ko je trebao da hrani cirbesa i odza od kojih smo svakako vise ocekivali na pocetku sezone i generalno smo sve do po aba malo dobili. u odbrani i jedan i drugi su krs pre svega zbog fizickih predispozicija. vepar je igrao za 80k, joe za 350-400k. znaci napises da je joe koji je nesumnjivo igrac manje u odbrani ubedljivo najbolji igrac u oba smera i ti kazes nekome da treba da ga je sramota?! ali pociscena sa ukupno 17 razlike. pa, dodouse osakacena, 1 mega sa ukupno 40. aha to je merilo a partizan sa trinkijerijem i nikad skuplja el buducnost nisu merilo ni za sta. i tih stoka razlike u majstorici 1/2 po su nista naspram ukupno 17 razlike protiv 1 cedevite. i +100 u finalu po i 3 pobede od po 40 razlike su nistra naspram ukupno 40 razlike protiv osakacene mege koje ni nece u el. ok. evo posto ti ne pratis kosarku samo poslednje dve sezone daj neki primer da je neko dobio tri meca u finalu po sa po 40 razlike. moze i samo na nasim prostorima. a moze i sire. toliko sto se toga tice. dalje, evo sad sam pogledao taj filipov ucinak. i da znas da sam se sokirao. stvarno skandalozno, foto + video. igrao prosecno 14 min, u sve tri 9 poena i index 7. u top 16 index 10.4 za 16 minuta. prosecan, nije neko zbog koga smo lose izgledali. u bresi igrao cela 3 minuta i to se navodi kao neki argument?! joe u top 16 duplo vise minuta, duplo vise suteva, duplo vise slobode u igri. index 14.7, protiv unikahe tamo 3/13, 5 to, index 6. protiv limoza kuci index 5, protiv valensije 8. aha znaci veprova solidna izdanja u po nisu njegova zasluga vec je to plod nikad gore, slabije i jeftinije el buducosti. ok. realno, ko su ti cole, jackson, gordic. sve anonimusi. to bi blaz mesicek i jan span pojeli. tacno tako i jedini koji troluje si ti. evo i u ovom postu. opet poredis neuporedivo i pobede od 40 i 30 razlike meris sa onima od 15, 11, 16. majstorica protiv komsija i sva 3 meca finala u pioniru su nikad vidjeno demoliranje i gazenje i tacka. i to bez prvog pleja i igraca za velike tekme. mozda buducnost nije ozbiljna ekipa, mozda nisu tim ali 40 razlike je 40 razlike i uopste nema potrebe da se to nipodistava. u 30 el tekmi +30 su ih dobili samo f4 timovi. efes, real i cska. tacno tako. pregrubo je reci poguban, ali cinjenice govore da smo od njegove povrede dobili bilija koji je imao vise lopti i samopouzdanja, vecu ulogu. dobili smo momke koji vade stvar kao legitimne clanove rotacije i igrace sa btinim ulogama. dobili smo vise lopti za centre, vise se gralo na njih. pa odzo je u dva meca samo na to spustanje bukvalno izbacivao mvp-ja aba lige iz meca. u majstorici polufinala je izbacio lendejla koji je imao 0 poena i nije postojao na tekmi. dobili smo unutrasnju igru. sto se tice vepra vec sam pisao statse iz abe i ec. lose do solidno sve do po aba. kako smo se nadali, koliko smo ocajne partije ocekivali i koliko je kukanje bilo skroz solidan. ovde se moram podsetiti i budalastina kako ga saigraci ne vole i kako je kancer tima, cak su neki forumasi to i primecivali na tekmama. kako ga izbegavaju, kako im se ne igra sa tatinim sinom, kako im je maltene ispod casti da igraju sa takvim indijancem, da kvari hemiju i sl... kad ono medjutim. vepra niko u timu ne smatra za visak, niko ga ne mrzi, nikome ne smeta, ne kvari hemiju. i jos kao samar hejterima odigra odlican po aba i to kao jedini pravi plej. pod nevidjenim pritiskom, kao zamena za vodju tima. dakle posto se ovde cesto potcenjuje veprova uloga da vidimo sta imamo. https://www.aba-liga.com/match.php?id=133&sez=18&lea=1&tab=PlayByPlay&q=q3 ulazi u igru na 44-54 u trenutku gde ne znamo gde bijemo i raspadamo se po savovima, dali smo 5 poena za 6 minuta. iznudio je dva prekrsaja, realizovao sva 4 bacanja, na silu nas vratio u mec. vrlo dobar do odlican u trecoj i cetvrtoj cetvrtini. u produzetku dva vrlo bitna ulaza za odrazavanje egala. 16 poena, 9 as, index 18. u must win tekmi, u trenutku gde neocekivano ostaje jedini plej u ekipi. i onda neko kaze kako on nije bio faktor i jos ljude koji to tvrde optuzuje da troluju. e pa jbg to se desilo i vepar je bio i vise nego odlican. u must win tekmi, u tekmi gde je sezona mogla otici. uz dd i bilija najzasluzniji za tu pobedu. u drugoj tekmi je imao jos i dodatni pritisak od komsijske stoke. los je bio, ocekivano. ipak 7 ass. i nista manje losiji od ostatka tima. recimo bili index 2. u trecoj 10 poena, 7 as i 1 to, index 13. za jednog vepra i u situaciji kad je jedini plej i vise nego dovoljno. cak niko i nije imao veci index, samo dobric isto 13. u toj tekmi je i izbacio nikolica iz igre jos u prvom, iznudio prekrsaj u napadu. u drugom dobra odbrana nad renfroom, i njemu iznudio faul u napadu. metno tricu za 30 razlike, asistirao odzu za onu posterizaciju vanjice, +35 i raspad pionira. apsolutni non faktor. u top 3 najzasluznija igraca sto smo usli u finale. bez ikakve dileme. finale. u prvom mecu 8 poena, 6 as, 0 to, index 10. sasvim ok. drugi mec 9 poena, 7 as, 0 to, index 19. samo kc imao veci index. meceve u pg necu racunati, to je ipak neka druga prica pogotovo za njega. peti mec 11 poena, 9 as, 3 to, index 15. vrlo dobro do odlicno. imao i onaj asist za simanu sto je hajlajt tekme i celog finala mozda. i onda pola foruma uporno iz posta u post, iz dana u dan, iz nedelje u nedlju i tako vec mesecima tvrdi kako treba da bude sramota one koji kazu da je vepar bio faktor u po aba. e pa ne da je bio faktor nego ja sasvim bio sasvim legitiman clan rotacije i cak u nekim tekmama u top 3 igraca/najbolji. odnos as/to 50/7. u finalu 28/4. i to sve kao jedini plej u ekipi. protiv timova koji ih imaju po trojicu. renfro, nikolic, jaramaz. pa cole, jackson, gordic. toliko. cisto da demistifikujemo tu pricu oko vepra i njegovog ucinka. apsolutno je zasluzan za titulu i el, i msilim da je zasluzio bar da mu se oda priznanje da je odigrao odlican po i da ima ozbiljnog udela u tituli. posle svega mislim i da je zasluzio da oseti el i da ce zasluzeno biti clan rotacije. naravno nadam se da ce sto manje igrati, a kad bude igrao sto manje ispucavati za tri i da ce se fokusirati na ono sto najbolje radi a to su pik i razigravanje ekipe.

Kakvo postovanje, lik je takva promaja, da ocekujem da se uloguje ovde i da krene da se napusava s nama. Pritom je igracki teska kanta, i to svako ko malo bolje prati, zna. Nek navija, i to je to. Vise ima smisla dovesti onda Kravica. Gist, Odzo i Kravic, i vozi. Ako se vec toliko zapelo s domacim.

Nešto iz trougla: nije SNS - voli trandže - ne voli ga Bradule. Pa ti izaberi šta ti najviše prija 😄

😂

#fotke (ima svašta) 1.deo (ovde ima dole još albuma po klubovima, m/ž košarka, igrači kad su bili mali,... scroll) 2. deo 3.deo 4.deo ## Duda

... https://www.danas.rs/nedelja/friziranje-bolje-proslosti/ >> ... Friziranje „bolje prošlosti“ Warning: uznemirujući sadržaj za one koji imaju slabo srce, na levoj strani. Piše: Miša Brkić, 08. decembra 2018. I ove godine u Srbiji je, za razliku od ostalih bivših jugoslovenskih republika, dostojnim pijetetom obeležen rođendan socijalističke Jugoslavije i tom prilikom još jednom evocirano sećanje na „bolju prošlost“. Uvek mi se činilo da je to slavlje bilo manje zbog Republike (Jajca i Bihaća) a više zbog naše hedonističke sklonosti da te dragocene dane iskoristimo za tradicionalni ritual svinjokolja. Manje rodni kraj a više vikendice bila su mesta za topljenje čvaraka i pravljenje kobasica. Hmmm… Vikendice!!! Vikendice su bile jedan od vidljivijih statusnih simbola životnog standarda dobrostojećih radnih ljudi i građana u socijalističkoj Jugoslaviji. Tog standarda sećamo se već treću deceniju s nostalgijom i spominjemo ga kao „bolju prošlost“. Na jednom od skupova posvećenih 100-godišnjici stvaranja Jugoslavije nekolicina uglednih umetnika i kulturnih radnika govorili o srećnim vremenima 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kad su cvetali kultura i umetnost. Za mene je to bio izvesni paradoks pa sam zamolio te ljude iz kulture da mi objasne kako je bilo moguće da u jednom državi, čija ekonomija i privreda rapidno propadaju istovremeno cvetaju kultura i umetnost. Umesto njih, odgovorio je upadicom iz publike najveći živi srbijanski ekonomista profesor LJubomir Madžar: „Takav je bio Rim pre nego što je propao“. Država je, dakle, propadala a radni ljudi i građani, naročito u kasnijoj fazi zrelog socijalizma, pravili su se da to ne vide ili nisu želeli da vide. Zvanični statistički podaci nedvosmisleno pokazuju da je postojao ogroman jaz između performansi privrede, s jedne strane i životnog standarda stanovništva, s druge strane. Ekonomsko objašnjenje je vrlo jednostavno: radni ljudi i građani imali su životni standard koji nisu zaradili. Taj luksuz – sve one vikendice, „stojadine“ i „opele“, letovanja u Rovinju ili na Korčuli – građani su sebi mogli da priušte zahvaljujući novcu koji je stizao iz inostranstva u obliku stranih kredita. Tim parama vlast je kupovala naklonost radnih ljudi građana i sejala iluziju o superiornosti socijalizma, kao „najzad pronađenog“ društvenog uređenja. Šta kažu verodostojni podaci? Krajem 70-ih i početkom 80-ih već su počeli da se smenjuju „sjaj i beda“ socijalizma. Tad je izokola u zemlji a glasno u inostranstvu počelo da se sumnja da jugoslovenski „put u socijalizam“ i nije izgrađen na tako stabilnim osnovama i da nije dugoročno samoodrživ. Recimo, 1979. prosečan građanin Jugoslavije imao je dohodak kao prosečan Nemac ili Francuz, ali 1955. godine. Znak ozbiljne nestabilnosti privrede pojavio se odmah posle smrti Josipa Broza, kad Jugoslavija nije mogla da otplati masivni dug koji se nakupio između 1961. i 1980. godine. Kako je nastao toliki dug? „Prva naftna kriza“ (1973-1974) bila je okidač za recesiju na Zapadu (1975), koja se početkom 1980-ih proširila na čitav svet. Recesija je izazvala rast kamata na kredite i povratak u zemlju dela gastarbajtera iz inostranstva. Na početku velikog zaduživanja Jugoslavije cena kapitala bila je povoljna. Kamate su se kretala od 5,8 odsto do 5,5 odsto. Dotad su dugovi Jugoslavije narasli na 9,5 milijardi dolara. Ali, 1978. kamate su skočile na 8,8 odsto da bi 1981. dostigle 16,8% odsto. U to vreme jugoslovenska ekonomija suočila se sa nekoliko negativnih pojava: dva značajna skoka cene nafte, smanjenje doznaka iz inostranstva i pad naturalne razmene („kliring“) sa SSSR-om (zbog tamošnje ekonomske krize). To su bili razlozi da se neefikasna i nedovoljno funkcionalna jugoslovenska ekonomija dodatno zadužuje (i pod nepovoljnijim uslovima) kako bi „pokrivala“ galopirajuće trgovinske i budžetske deficite. Dugovi su rapidno rasli: 1966. godine bili su 1,4 milijardu dolara, 1977. – 9,5 milijardi dolara, 1978. – 11,8 milijardi, 1979. – 14,9 milijardi, 1980. – 18,3 milijardi, 1981. – 20,8 milijardi dolara. Šta je bio razlog novom (nepovoljnom) zaduživanju? Republike su nastavile da „preinvestiraju“ dobijene inostrane kredite, u uglavnom nerentabilne i promašene investicije (Feni, Obrovac, Medijapan). Ključni problem, međutim, bio je u sklonosti jugoslovenske privreda da funkcioniše uz „dodatne impulse“ iz inostranstva. Primera radi, pre početka jugoslovenske ekonomske krize spoljna finansijska infuzija dostigla je 57 milijardi dolara (27 milijardi od doznaka gastarbajtera i 30 milijardi dolara komercijalnih kredita i bespovratne pomoći). Da bi pokrila razliku između onoga što proizvede i onoga što potroši Jugoslavija je morala da godišnje dobija 5-6 milijardi dolara kapitala iz inostranstva, uglavnom kredita. U periodu od 1974. do 1980. godine SFRJ je godišnje trošila 15 procenata više nego što je proizvodila. Iz zemlje je u periodu od samo dve godine 1979-1981. kroz otplatu kredita „odliveno“ 10,2 milijarde dolara. Krediti su stvarali utisak prosperiteta, živelo se na nivou standarda koji nije bio pokriven odgovarajućom produktivnošću. Vikendice nisu bile zarađene, nisu sagrađene iz novostvorene vrednosti nego od novca koji je država pozajmila u inostranstvu u trošila (velikim delom) na neproduktivnu ličnu potrošnju. Prosperitet nije bio zasnovan na efikasnosti rada. Prosečna iskorišćenost (dnevnog) radnog vremena 70-ih godina bila je 4 časa i 32 minuta. SFRJ je krajem 80-ih imala otprilike dvostruko niži BDP po stanovniku od najsiromašnije nekomunističke evropske države – Grčke. Ceo sistem bio je isključivo okrenut raspodeli, a ne proizvodnji i privrednom razvoju. Preduzeća su konstantno bila zainteresovana za raspodelu a proizvodnja je bila u drugom planu. Sistem socijalističkog samoupravljanja prodavao je najveći značaj pravima radnih ljudi, a relativno malo njihovim odgovornostima u preduzećima. Rezultat takvog modela bio je činjenica da je jugoslovenska privreda od 1960 do 1980. godine ostvarivala samo 70 odsto efikasnosti Turske, Grčke, Španije i Portugalije. Izvoz po glavi stanovnika bio je 1978. godine u Jugoslaviji 259 dolara, dok je u Grčkoj bio 362, u Španiji 358, Italiji 987, Austriji 1.628 dolara. SFRJ je 1970-ih već uveliko srljala u ekonomsku propast a da javnost nije bila svesna toga. Iz poverljivih dokumenata sa sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva Centralnog komiteta vidi se da je tadašnji savezni ministar finansija Petar Kostić (1978-1982) upozoravao da je SFRJ „pojela“ supstancu i da je bankrotirala. Balon je pukao u martu 1982. kad je dospela rata kredita koju nije mogla da plati Privredna banka Zagreb. Jugoslavija je 1982. godine prešla ,crvenu liniju’ – dugovala je 18,6 milijardi dolara. To je suma od 186 milijardi današnjih dolara (kad se uporede i stave u odnos kursevi dolara i dinara). Jugonostalgičari i danas često koriste argument da su novonastale države napravile dugove koji su ravni dugu nekadašnje Jugoslavije (oko 21 milijarde dolara). Ta računica, naravno, nije tačna jer ne uzima u obzir vremensku dimenziju kursa dolara. Pošto je ekonomska kriza 1982. godine postala opipljiva i devizne rezerve bile potrošene, uvedeno je ograničenje količine deviza koja je mogla da se iznese iz zemlje. Iznuđene mere štednje vlade Milke Planinc, kako bi se otplaćivali krediti, dramatično su potresali privredu i spustili životni standard stanovništva. Uvedena je zabrana neprivrednih investicija, a celokupni uvoz koji nije bio namenjen proizvodnji bio je zabranjen, uključujući i robu široke potrošnje. Građani su se od 1982. do 1984. godine susretali sa višečasovnim restrikcijama električne energije i nestašicama osnovnih životnih potrepština (kafe, šećera, ulja, deterdženta, benzina…). Posle 1982. gotovo svi ekonomski indikatori jugoslovenske privrede bili su negativni i u stalnom pogoršanju. Do 1985. godine stopa rasta BDP-a bila je 0,6 odsto, milion ljudi bilo je nezaposleno, realni lični dohodak opao je za trećinu. Milion i po, od šest miliona zaposlenih, u javnom sektoru bili su 1986. godine višak. Svakog dana 700.000 radnika bilo je na bolovanju, a 600.000 proslavljalo je neki praznik, dok su oni koji su se pojavljivali na poslu radili u proseku 3,5 sata dnevno (sat vremena manje nego u prethodnoj deceniji). Tako je bilo sve do 1990. godine. Te godine, Rumunija i Albanija bile su jedine evropske države sa značajno nižim BDP po stanovniku od Jugoslavije. Više nije bio održiv ni vrlo skroman životni standard. Opadanje zarada, neophodno radi usklađivanja sa stvarnim nivoom produktivnosti rada, doživljavano je među radničkom klasom kao nečije neopravdano nasilje, a ne kao objektivna nužnost. To je bio logičan način razmišljanja u zemlji u kojoj se godinama trošio dohodak veći od stvorenog. Povlađivanje neradu i mnogi drugi vidovi socijalne demagogije bili su visoka cena kojom je komunistička nomenklatura plaćala za društveni mir. Privredna patologija – oličena u odsustvu principa rentabilnosti, nepostojanja ekonomskih sankcija za loše poslovanje (stečaj) i društveno rasipništvo – ostavila je trajne i dugoročne posledice u načinu mišljenja radničke klase i ponašanja privrede. Do današnjeg dana. Svoj kraj SFRJ dočekala je s dvocifrenom stopom nezaposlenosti i četvorocifrenom stopom inflacije, neodrživom strukturom proizvodnje, stalnim nestašicama i potpuno nekonkurentnim preduzećima koja su iz godine u godinu gomilala gubitke, imala ogroman tehnološki višak zaposlenih, zastarelu tehnologiju i loše rukovodstvo. Jedan od komunističkih lidera iz tog vremena, Stipe Šuvar ovako je opisao jugoslovensku privredu: „Mnogo veći problem od vraćanja dugova je taj što Jugoslavija nema što izvoziti na svetsko tržište a da bi pritom zarađivala, a ne gubila“. Početkom 90-ih jugoslovenska preduzeća doživela su šok ravan infarktu. Već dobro devastirana krizom iz prethodne decenije, socijalistička društvena preduzeća doživela su novu nesreću – raspalo se jugoslovensko tržište, raspalo se tržište Sovjetskog Saveza i raspalo se tržište Nesvrstanih. Tržište Jugoslavije bilo je dominantno za većinu preduzeća. A na tržištima SSSR-a i nesvrstanih država jugoslovenska preduzeća izvozila su najveći deo svojih slabo konkurentnih proizvoda i usluga za koje su umesto deviza dobijani nafta, ugalj i koks („kliring“). Za preduzeća koja su izvozila na ta tržišta gubitak kupaca bio je ravan umiranju. I pored svih ovih pokazatelja, već dugo u javnosti opstaje fenomen nostalgije za „boljom prošlošću“. Dan republike, koji odavno ne slavimo, bio je povod da se i ove godine probude emocije i iskažu salve hvalospeva o socijalističkoj Jugoslaviji. U Srbiji, kao ni u jednoj drugoj bivšoj komunističkoj državi, taj žal je skoro posle tri decenije i dalje vrlo izražen. Nemam odgovor zašto je tako. Slutim da građani Srbije i dalje beže u „bolju prošlost“ jer ne vide bolju budućnost. ... << ...

Cekamo Valtera da nam odgonetne ovu zagonetku. KO IH PLACA VALTERE???

Žao mi je što ovo čitam. Tebi dobrodošlica, u svakom slučaju.

Sto se zove Speedy ako ne moze da probije.

@Swift Pancakez Problem uopste ne postoji, nego vas nekolicina smatra Stondishu lažno neutralnim i onda skačete na svaki njegov post na temi, a sve zbog nasledja sa starog foruma. Meni se čini da vi čoveka uopšte ne razumete šta piše i kako rezonuje stvari i preporučio bih vam prepsku sa njim na PM jer sa par postova medjusobne konverzacije sve može da se reši. Da iste postove kao Stondisha piše neki deklarisani navijač Zvezde, dobijao bi i pluseve zato što ukazuje na probleme i potencira ono što ne valja. Nikakve tu patkometrije nema, niti je bio na starom forumu, samo malo specifičan stil pisanja plus čovek voli da odbrani svoj stav. U vezi onih reportova, ispratio sam tok dogadjaja i Stondisha je kao moderator ukazao da si došao na KK Partizan temu da dižeš tenzije nakon vaše prepiske na PDF temi, njegov pristup možda deluje napadan i mogao je bolje da ishendluje situaciju ali kad te neko konstatno napada i proziva teško je naći pravu meru. Dakle, PM prepiska izmedju vas dvojice bi mogla da zatvori ovu priču ako ima obostrane volje. Isto i sa Lošmijem. Daj da budemo konstruktivni a ne da od miša pravimo slona svaki put kad nam se nešto ne svidja.

Neši svaka čast na iscrpnim pojašnjenjima svojih postova...tu je sve: argumenti, jasno definisan stav o svakoj spornoj temi ili izjavi, statistika...etc. Ali mene je strah da se uključim jer mi je ker pojeo miša...ubi se od skrolovanja i ovako.

Predlozio bih moderaciji da brise sve ovakve upise koji podgrevaju besmislene price o klanovima u repki na liniji cz-par. Ali onda bismo bili uskraceni za ove duhovite replike, kao sto je Kalistenikina. Leave the troll or kill the humor?

A da sačekamo mi prvo da ga provale, pre nego što ga a priori optužimo da je “patetičan, CNN ga platio, fejk”, itd? Zbog ovakvih paušalnih diskreditovanja i vriske na bilo koga ko nešto loše zucne o DT je i rasprava na ovoj temi na starom forumu otišla u qrac...

Evo sta Ezit od omaldine napravi

Ne vredi prijatelju, mržnja i pakost zalsepljuju. Bolje ga zovi Vepar i Čvarak, mnogo je konstruktivnije. A i shvati da samo nas par ovde nije igralo košarku na nivou NBA i EL. Ovi su bili bolji od Vepra...

Sin starog forumaša odavde, @Darby O'Gill, da nastavim porodičnu tradiciju... User Darby sam ja i kreirao na B92 forumu (po omiljenom filmu i liku kad sam bio klinac), kao i na još nekoliko drugih koje koristim, ali je ćale uzeo šifru "da vidi šta se piše" pa ostao da piše i on. Od tada sam ja samo čitao, a on i čitao i pisao. Matori više neće pisati na ovom forumu, a ja neću da kvarim njegovu zaostavštinu ovde, pa sam otvorio novi nalog.

Recimo da si u svemu u pravu - u cemu je problem reci da je tretman tih ljudi na granici nehuman? Mogu oni njih zadrzati tamo na neodredjeno ali u humanijim uslovima, pustiti samo politicke izbeglice i resen problem. Cemu spominjanje Lenjina i gluposti o komunistima koje nemaju nikakve veze sa ovim? Izgleda da je Fox-Koch propaganda o novoj hordi komunista veoma efektivna - Staljin bi im pozavidio.

Znaci, problem PC-a u Americi je veci od problema rasizma? Dobro. Pa pricala si o nenormalnim i normalnim ljudima. Ljudi ima i izvan Amerike, pa htedoch da ti skrenem paznju da AOC izvan Amerike uopste ne mora biti ekstremno levo. Po tom tvojem kriterijumu je pola Evrope nenormalno. Nista je ne smatram nego si ti ponovio uobicajenu mantru sa Fox-a. A ja te pitam za dokaze u praksi. Dakle, gde su te PC diktature? Daj neke primere? Mozda PC Svedska? Danska? Norveska? Holandija? Sve same PC diktature.

Internet je samo pokazao kakvi su ljudi, ništa više. Internetom data ti je mogućnost da ti na dohvat ruke bude mnoštvo informacija i sloboda da biraš šta te zanima. Internet nije uopšte kriv zašto ljude više zanimaju gluposti, skandali, lažne senzacionalističke informacije, prilozi i artikli. To je volja samog pojedinca da izabere ono što ga zanima. Na internetu ima mnoštvo kvalitetnog, korisnog i zanimljivog sadržaja od raznih putopisnih emisija, video klipova tipa uradi sam, kuhinjskih recepata, video klipova o raznim naukama, ima pregršt dobrog dokumentarnog sadržaja itd. Ali džabe kada ljude dosta više interesuje da kliknu tamo gde piše "nećete verovati šta je ovaj uradio", ko je koga prevario, šta je ovaj rekao za onoga i tako te skandal sadržaje. Drugim rečima nije internet kriv što je priroda čoveka takva kakva jeste. On je samo tu prirodu izbacio na videlo više nego ikada pre.

Izvin'te, izgleda da baš imamo materijala za diskusiju 😄 Prvo da se dogovorimo dvije ili tri stvari, prosto da bismo postavili diskusiju na zdrave osnove. Ne želim ni na koji način da nipodaštavam sjever Francuske, Normandija mi je poslednjih godina backyard u kojem provodim svaki vikend koji mogu i više od toga, Bretanja je mjesto nevjerovatnog mira, ljepote i gospodstvenosti, Burgundija je bez ikakve sumnje region u kojem se jede nevjerovatna hrana i piju najrafiniranija vina u Francuskoj, uz alzaška. Iako je Lion na "pogrešnoj" strani Loare, grad i čitava ta regija su i dalje jug, to se osjeća na svakom koraku i prosto ne može biti predmet diskusije. Kao što ne može biti predmet diskusije da je Lion gastronomska prestonica Francuske. Što se tiče poimanja kuhinje, jasno je da ti naginješ onome što bi se banalno nazvalo kuvanim jelima. Ja sam na toj kuhinji odrastao i uvijek jako volim da pojedem recimo boeuf bourgignon (mada sam najbolju varijaciju tog jela pojeo pod imenom carbonnade flamande tu kod tebe u Fin de siècle; možda možeš da mi kažeš da li sam objektivan ili sam samo bio mnogo gladan 😉), ali vremenom shvatam da je the real deal kvalitetna namirnica sa minimumom termičke obrade i, naravno, slaganje ukusa između tih različitih namirnica. Zato mislim da jug ima nešto što sjever prosto zbog klimatskih ograničenja ne može da ima. Što se sireva tiče, tu moram da uložim protest, što se kod nas po kafanama kaže čast svakome, ali tu ostali mogu samo da ustanu kad se pojave savoyards sa tri sira koji su bukvalno etalon za ostale u tim kategorijama: beaufort (Brillat-Savarin ga je nazvao "le prince des gruyères"), la tomme i reblochon.

Opet Lenjin. Samo revolucija moze da resi problem. Zasto bi neko plakao zbog sudbine ilegalca, zasto neko ne place zbog sudbine tolikih "postenih" ljudi koji su izabrali tezi put da legalno odgovore na sve zakonske zahteve i sebi i svojoj porodice urede zivot. Broj legalnih imigranata je limitiran i ne moze bitno da utice na izborne rezultate, broj ilegalaca je neogranicen i to je biracko telo na koje trutovi pikiraju. Hoce pare postenih "radnika" da bi finansirali one koji su ilegalni, krse zakon i sta ti jos covek moze dodati, ali je sve sto ih karakterise u ovom kontekstu protiv zakonskih regulativa. Da se razumemo nedopustivo je da se poziva na proterivanje ljudi sa pravom boravka i posedom drzavljanstva. Medjutim, koga ovde imamo, jednu koja je toliko nesposobna da posle godina volontiranja, nije mogla da nadje posao u struci, druga koja je u svoju beneficiju deklarisala da je indijanka id. Na ovaj nacin bih ja mogao da kazem da sam poreklom potomak Dzingis Kana. Prosto receno, vriska drzite lopova, dok drzimo ruke u tudjim dzepovima. :)

Fašizam u Americi Paul Mason20/07/2019 Fašizam stiže u Ameriku. Širi se ne samo iz podzemnih pokreta ultradesničarskih fanatika, već i iz same Bele kuće. To je jedini racionalni zaključak koji se nameće posle Trumpovog istupa u Severnoj Karolini. Nema potrebe da mi objašnjavate koliko to odudara od vaših predstava o tome šta je fašizam. Za vreme trominutne tirade posvećene demokratskoj članici Kongresa Ilhan Omar, u kojoj je izgovorio niz prljavština na njen račun, okupljeni su počeli da skandiraju: „Vratite je kući!“ U tome im se pridružilo i nekoliko belih žena odabranih da stoje i poziraju iza Trumpovih leđa. Ilhan Omar je rođena u Mogadišu, ali stekla je američko državljanstvo još 2000. godine. Ona pripada populaciji od 40 miliona američkih državljana koji su imigranti prve generacije, što je 14 odsto stanovništva Amerike. Posle serije rasističkih tvitova u kojima je napadao četiri demokratske članice Kongresa, to je bio jedini mogući ishod. Tvrdnje da je levica strana američkoj kulturi i da bi najbolje bilo da se političarke kao što je Alexandria Ocasio-Cortez vrate tamo odakle su njihove porodice došle jasan su i proračunat pokušaj da se pridobiju glasači naklonjeni idejama o supremaciji bele rase. Sa jedne strane, pozivi na deportaciju državljana SAD tamnije puti ovde su pre svega retoričko sredstvo, kao i većina Trumpovih ispada. Ne postoji zakon po kom bi Ilhan Omar i Alexandria Ocasio-Cortez mogle biti „vraćene“ bilo kuda. Kao i kada je pozivao da se uhapsi Hillary Clinton, Trump takvim izjavama verbalizuje protivzakonite i iracionalne fantazije svojih reakcionarnih glasača. Ali Trumpova nova strategija je mnogo više od skupa retoričkih sredstava. Postoje milioni Amerikanaca koji mogu biti „vraćeni“ – budući da nemaju regulisan boravak ili su deca imigranata sa nerešenim statusom. Kao i Rashida Tlaib i Ayanna Pressley, Ilhan Omar i Alexandria Ocasio-Cortez su hrabro odlučile da se usprotive nehumanom tretmanu izbeglica i migranata u prihvatnim centrima. Trumpova reakcija pokazuje da ne-beli Amerikanci koji pokazuju solidarnost sa ljudima koje zatvaraju u kaveze kao životinje i oduzimaju im decu i sami mogu biti proglašeni za nepoželjne strance, iako imaju legalan status. Ako saslušate Trumpovu tiradu iz Grinvila, primetićete da je struktura njegovog argumenta pozajmljena iz ideologije hitlerizma. Počinje „radikalnom levicom“ – to su „ekstremisti“, protivnici američkog ustava „koji odbacuju temeljne vrednosti naše nacije“. Onda prelazi na Ilhan Omar, koju serijom netačnih citata prikazuje kao osobu spremnu da podrži neprijatelje Amerike. Tome dodaje neosnovane optužbe za antisemitizam. A masa okupljenih poentira skandiranjem. Znamo kuda to vodi jer su nam poznati primeri iz nacističke Nemačke. Alexandria Ocasio-Cortez je Trumpove prihvatne centre opisivala kao „koncentracione logore“, što je za neke možda bilo kontroverzno. Ipak, ono što je dovelo do Kristalne noći i holokausta bila je rasijalizacija nemačkog političkog diskursa praćena rasijalizacijom nemačkih zakona. Kao i svi Trumpovi skupovi, Grinvil je bio klasičan primer za ono što je Hannah Arendt opisivala kao „privremeni savez rulje i elite“. Cilj, kao i u Nemačkoj 30-ih godina, jeste da se preusmeri tok istorije: da se poništi globalizacija svetske ekonomije, zaustavi širenje multietničkog i višejezičnog društva, suspenduju zakoni koji garantuju ljudska i jednaka prava za ljude drugačije boje kože. Zanimljivo je i šta je najviše razdražilo prisutne: to nije bio demonstrant levičar koga su odvukli sa skupa. On ih je samo inspirisao da počnu da skandiraju Americi – kao da je neslaganje sa Trumpom znak manjka patriotizma. Ne, najviše su bili uvređeni kada je Trump rekao da Ilhan Omar „s visine gleda na marljive Amerikance i tvrdi da u mnogim delovima ove zemlje vlada neznanje“. Recimo to jasno i glasno. Ljudi koji dolaze na Trumpove skupove nisu glupi. Ali pokazuju jednu vrstu proračunate neobaveštenosti. To je pokret koji poriče nalaze o klimatskim promenama i izjašnjava se protiv vakcinacije, protiv eksperata i protiv kulture. Glavni indikator da li će neko glasati za Trumpa nije siromaštvo, već uverenje da je sticanje fakultetske diplome beskorisno. Ako vas zanima kada i zašto su delovi poslovne elite odustali od načelne podrške idejama liberalizma i postali donatori Trumpovog projekta, odgovor je depresivno očevidan. Preplašeni su mogućnošću i najmanje redistribucije bogatstva i moći koja bi se mogla dogoditi ako na vlast dođe administracija koju bankari, špekulanti i saudijska kraljevina ne drže u džepu. Spremni su da iskoriste rasizam, jer se u Americi i Britaniji pokazalo da je to najsigurniji način da se mobiliše srednja klasa čiji prihodi i dalje opadaju i koja živi u ekonomskoj neizvesnosti od 2008. Elita spremna da se posluži rasizmom nije ništa novo. Ali elita spremna da prihvati politizaciju pravosudnog sistema, otvoreni nepotizam i rasijalizaciju politike – to je oštar zaokret. Elita spremna da preko telepromptera šalje poruke mržnje ciljajući na političarke koje bi u neka druga vremena bile slavljene kao uzor i primer uspeha. To je početak fašizma. To znači da će predsednički izbori 2020, čak i u slučaju da pobedi demokratski kandidat, proizvesti masovan plebejski pokret inspirisan sadašnjim predsednikom, čovekom koji levicu, feministkinje i ljude drugačije boje kože proglašava za nepoželjne strance. U deceniji koja dolazi dominiraće mit bele Amerike o „zabadanju noža u leđa“. A iz pepela Trumpovog mandata neće se uzdići ništa dobro. Ko se ne pobuni biće saučesnik u zločinima koji dolaze. New Statesman, 18.07.2019. Preveo Đorđe Tomić Peščanik.net, 20.07.2019.

Jel' tebi šljiva rodi svake godine (isto (kvaliteta/kilaža))?

Cega se pametan stidi...

Prošli vikend sam proveo sa kumovima koji žive u predgrađu Sarajeva, Kasindo. Krenuli u petak oko podne i stigli predveče. Išli preko Šapca, Loznice, Zvornika, Vlasenice, Sokolca. Romanija je prelepa. Vreme je bilo "mestimično" pa su i slike takve Vreme smo iskoristili da se klinci bolje upoznaju među sobom i da vidimo grad, posle 10 godina koliko je prošlo od kad smo supruga i ja poslednji put bili tamo. Da ne postavljam slike baščaršije i samog grada pošto je to dostupno svima postaviću samo sliku panorame grada sa žičare koja vodi na Trebević i panoramu sa Jahorine. Ćevapi kod "Želje" su i dalje vrhunski Sarajevo sa žičare Jahorina, panorama U ponedeljak ujutru se rastali sa kumovima i nastavili put Višegrada. Vozili se turističkim brodićem i obišli Andrić grad. Višegrad i "na drini ćuprija" Andrić grad sa vode Iz Višegrada predveče prešli na Mokru goru gde smo i prespavali. Obišli drvengrad... Pogled iz vodenice gde se nalazi apartman Pogled iz restorana železnice Sutradan se vozili šarganskom osmicom što preporučujem svima koji posete Mokru goru.

smatraš da nije el igrač i nadas se da neće imati minute ali je zaslužio mesto. zanimljivo.

Lillard / Walker Beal / Mitchell / McCollum Tatum / Middleton Love / Harris / Millsap Turner / Drummond Ja bih da sam Pop ovako birao, eventualno Fucker umesto Millsapa da doda malo hustle momenta.

Not exactly my cup of tea (Casa Milà mi je daleko zanimljivija od Sagrada Familie), ali i dalje ostajem fasciniran Gaudíjevom fantazijom i invencijom. Ponavljam, posebno je zanimljiv odnos, zapravo simbioza između investitora (Gaudíjevog pokrovitelja i mecene - katalonskog industrijalca Güella, koji je od Barcelone i Katalonije napravio jednu od najjačih europskih privrednih velesila) i projektanta - u ovom slučaju inženjera u potpunosti posvećenog svom poslu. S druge strane imamo čudovište zvano katedrala Vasilija Blaženog u Moskvi, koja pokazuje izopačen odnos između investitora (Ivan IV 'Grozni') i arhitekata kojima se, zapravo ne zna ime, iako ih neki izvori navode kao Ivana Barmu i Postnika Jakovljeva. Popularni mit kako je ludi Ivan projektantima dao iskopati oči, kako takvu divotu nikad više ne bi mogli replicirati je vjerojatno apokrifan (iako me ne bi čudilo i da je istinit - u toj satrapiji je sve moguće, čak i danas). I dok je dvojac Güell - Gaudí predmet stalnih arhitektonskih i kunsthistoričarskih istraživanja i studija, ovaj moskovski threesome može biti predmet jedino studija kliničke psihijatrije.

Mislim da smarate bezveze. Od pocetka smo trazili pomoc za sve sto smo radili, pitali, konsultovali se sa ljudima koji su dugo ovde, slusali i one koji su novi, ali imaju sta da kazu. Po obicaju, samo kad nesto nije po volji, a razlozi su uvek licni, dize se kuka i motika. A pre toga nema predloga kako odredjeni problem resiti, samo kritike resenja teskih problema, koji ionako nemaju jedno savrseno resenje, pa da mora moderacija da ga ubode. Posto smo svi ucestvovali u stvaranju ovog foruma, ja sam ocekivao odredjenu sinergiju i volju da se radi na pravljenju jednog funkcionalnog foruma, koji ce odgovarati najvecem broju ucesnika. Na kraju je taj pocetni entuzijazam trajao nedelju, dve, i sve ostalo smo uradili sami. Takodje, ocekivao sam predloge i razvijanje svakog PDFa u svim mogucim smerovima, jer smo proklamovali veliku slobodu za diskutante, a dobili smo samo rastezanje pravilnika i hodanje po zici, po obicaju. Licno mi je stvarno nejasno zasto neko posvecuje vreme komentarisanju bas svake odluke moderacije na ovaj nacin, a dok se vodila rasprava o pravilima, ili ih je mrzelo da bilo sta napisu, ili nisu iznosili dovoljno ubedljive predloge i onda sada, kada je nesto drugo dogovoreno, idemo u subverzivno delovanje jer smo uvredjeni, sta li. Sto se tice Stondise, logicno je da moderator odredjenog PDFa svojim pisanjem ne dovodi do rasprava koje posle moraju da se ciste i diskutanti kaznjavaju, jer bi to bilo pravljenje medvedje usluge samom sebi. Sa druge strane, ne vidim zasto se digla ovolika prasina, izuzev zbog tog sukoba na licnom nivou, koji je ocigledno glavni razlog za ovakve reakcije. Sto se samog pisanja na ovom PDFu tice, ne vidim velike probleme, odnosno, to sto on radi bi bio problem da ovaj PDF specificno nema mnogo vise i vecih problema, a to su - samoproklamovana elita koja pokusava da coporativno napada diskutante koji im nisu po volji, po pravom kinickom receptu na koji kukaju kad odu "gore" i zbog kojeg i ne pisu na tom delu foruma. Flooding i uopste zatrpavanje foruma nepotrebnim informacijama od strane ljudi koji jure plusice. Brdo "insajdera" koji vise po portalima i drugim forumima samo da bi neku informaciju prvi kopirali na ovaj forum. Tek kad sve to resimo mozemo da se pozabavimo i tom navodnom patkometrijom, odnosno onima koji troluju i zajebavaju se ovde, jer dok je atmosfera ovakva, covek i ne moze da radi nista drugo.

Ne bih rekao da Filipu smeta ovakav većinski forumski stav o njemu, naprotiv, što su ga više pljuvali on je uzvraćao te šlajmarice dobrim igrama kada je bilo najvažnije. To ipak ne znači da je legit EL igrač, nadam se da je neće ni igrati ali da je zaslužio mesto u rosteru zaslužio je. S obzirom da se to ne stišava i pored osvojenih titula i povratka u EL u meni se budi inat i želim mu zbog takvih da ostane u Zvezdi dokle god želi.

Ne mozes da udjes u diskusiju sa ovakvom pricom. Ovo sto si napisao je totalna nebuloza. Po kojim parametrima su centri prodisali? Nema bas nikakve logike, statisticki ,ocima, ma bilo cim. Povredio se na prvom mecu ABA polufinalu. Koje opcije smo dobili a da ih nismo imali? Ti znas koliko poena se primalo preko vepra i koji je on igrac nas u rotaciji? 8-9 i to samo zato sto je drugi plej. Pasus ispod tek nema smisla. Sta smo mi to lose igrali pod Joe, naveo si par tekmi? Si ti ovo pijan pisao, cela prica ti vuce da je FilipMVP a Regland kocio igru. Siguran sam da si priznat na RSB kao eminentan strucnjak i da se dive tvojim disertacijama. Sve ove nebuloze kada si uporedjivao stats ova dva igraca i pozicije u timu, ne treba ni komentarisati. Po tebi je uvek lkase biti lider tima, nego role player. Imas mnogo zanimljvih opazanja, ali imam vremena samo za ovo. Odbrana je isto deo kosarke, pa treba videti kako se i koliko primalo. Ko je ponistio njihove centre, da su doprinos dali i KC, Dobric, Ojo, Beron,Deda, Lazic,Faye i Zirbes. Igrali su i odbranu zamisli. Pa vidis koliko su dali poena centri KKP i KKB a koliko spoljna linija. Regland do povrede je bio nas lider, dok su Beron i Perper imali nesto sporednije uloge i sta konkretno nije valjalo do Reglandove povrede? On je i dobar defanzivac, agresivan na lopti, i poprilicno fizicki jak, nije def specijalac ali pokusaj izjednacavanje sa Filipom je odron tvog posta. Zamisli, otisao je u Dacku,a ne u giganta evropske kosarke KAOD. Igrao je FC napadacki dobro, iznad ocekivanja, ali na nivou sezone je to jako mali uzorak, kao i Dede, Simanica i Dobrica. Da ne ulazim u psihologiju gostujuceg terena. Ipak zadnja imaju da ponude buducnost. Znam da vas obuzima sreca na 8ppg i 5.5apg na mecevima finala ali da postavljate postove gde izjednacavate Joe sa Filipom i diskutujete o visini plata,, uloga je sramotno. Niti volite vise Zvezdu od navijaca koji ga zovu veprom, sta vise vi zagoravte nepotizam i skroz je degutantno. Kao i prica gde se poteze, ko je bolji srpski plej od fmp, dok na drugim pozicijama ima po 2,3 stranca. Fali vama jos Nebojsine ljubavi, posto ocigledno je niste dobili dovoljno kada se morate jos dokazivati po forumima Ono sto je najgore, ovakvi upisi samo i izazivaju kontra efekat i otezavaju Filipu igranje, posto se jos nije navikao natatin sistem u klubu, gde igra samo...ceo zivot.

Danas sam se opet setila ovog tvog posta. Pita me prijatelj danas "a zasto ti mene ne pratis na twitteru?" Mmmmm mozda zato sto ja nemam twitter account....

Kalates trojkama 😐

Glupi Ebesilio. Da je osakatio nekoga, i on bi bio prijavljen da odsluzi kaznu. Ovako nista.

Znači, recept da postaneš reprezentativac je da postaneš ql sa Braduletom, Birčom, Lučićem, Milosavljevićem. Osmesi na sve strane, ne mogu da se dogovore ko će s kim da bude cimer. 1 predivnost.

kuper kada banuje grupno nakon derbija: