Leaderboard

kc rivers: pozdrav za tatino parče slanine i njegov heroball pored riversa u ovakvom raspoloženju. yamalo da nas dovede do produžetaka

logo je totalno dracarys

ali cesce nego englesku ligu

Meteorologija da bi se bustovao broj postova Ako treba, dajte i recepte za princes krofne, nije frka

Ajd kad si se već oprostio, odmori još mesec dana, možda se naučiš pristojnoj komunikaciji.

Černobilj je jedno savršenstvo od serije. Odrađena je fantastično od početka do kraja, remek djelo.

Sjeca li se neko Sonje Savic u spotu Srdjana Jula ili kako li se zvao lik? Mislim da je pjesma bila Koketa i uopste se ne sjecam ni teksta pjesme, niti muzike, a ni Srdjana ali se sjecam Sonje kako izgleda cool sa fedora sesirom i killer pogledom dok prolazi kroz studio. Juliette Lewis me ponekad podsjeti na pok. Sonju. Sonja Savic je bila fenomenalna glumica, pokoj joj dusi.

Zanimljiv datum za poslednju epizodu Cernobila, 3.6. "Not great, not terrible" 🙂

Daba: Stravičan prizor na mestu Koraćeve pogibije June 2, 2019 0 comments Žarko Dapčević Daba Posted in ISTORIJA Specijalno za „Sport“ urednik „Večernjih novina“ Vlado Zagajski je napisao detaljan izveštaj ovog tragičnog događaja 2. juna 1969. koji ćemo prenetu u potpunosti. „Nešto pre 12 časova našli smo se na licu mesta. Videli smo stravičan prizor. U kotlini Ljubinje u samom koritu nalazio se plavi autobus sarajevskog preduzeća ’Centrotrans’. Ceo desni i prednji deo autobusa su bili su smrskani. Trista metara severnije u pravcu Srednjeg pod jednim mostićem u koritu potoka ležao je razlupan folksvagen 1600 TTL. Na njemu su bile inostrane registarske tablice, na beloj podlozi su se videli brojevi 755. U tom vozilu časovnik se zaustavio tačno na 9 sati i 45 minuta. Desetak metara dalje od mostića smo zatekli fiat 1300 mostarske registracije. U trenutku sudara za volanom tog automobila sedeo je major JNA Janče Sokolovski koji je krenuo na službeni put iz Mostara za Niš. Predusretljivi istražni sudija Okružnog suda u Sarajevu Hajrudin Hadžimuratović dao nam je iz prve ruke podatke. I sam veoma uzbuđen kazao nam je kako je prema prvim saznanjima došlo je do ovog teškog udesa. Iz pravca Tuzle dolazio je autobus. Od Sarajeva kretali su se fiat 1300 i folksvagen 1600. U jednom trenutku izgleda vozač folksvagena odlučio se da pretekne fiat 1300. Odluka je bila pogrešna. U trenutku kada je verovatno razvio brzinu od oko 100 km na čas na klizavom putu dok je kiša rominjala on je svojim prednjim desnim krajem očešao fiat 1300 pred sobom. To je bilo sudbonosno. Od udarca folksvagen se okrenuo na levu stranu kolovoza. U tom trenutku primakao se autobus. Sudar je bio neizbežan i verovatno srahovit. Šta se zatim desilo? Folksvagen je prošao nekoliko desetina metara, vozač je ispao iz vozila. Njegovo vozilo se survalo u potočić razlupano. ’Centrotransov’ autobus je nastavio vožnju u istom pravcu ivicom kolovoza, išao je 150 metara, zatim naglo skrenuo na levu stranu, presekao cestu, spustio se srećom niz neveliku strminu, ušao u poljanu, slomio žičanu ogradu oko škole, prošao kroz voćnjak, probio još jednu ogradu, nastavio neravnim terenom i naleteo na betonske ostatke mosta preko Ljubinje. To je prouzrokovalo još veću katastrofu. Od tog udarca je povređeno još 17 putnika. Automobil u kome je poginuo Korać Fiat 1300, kojim je upravljao major Sokolovski prešao je čudan put na mokrom kolovozu. Kako je vozilo prošlo mostić, kako se našlo 180 stepeni okrenuto od pravca kretanja, kako se zaustavilo u jarku – to major Nikolovski ni posle dva sata nije znao da nam ispriča. Evo šta nam je on kazao kada smo ga oko 12 časova našli svog uzbuđenog sa cigaretom u drhtavim rukama. – Kada se vozilo zaustavilo, pipnuo sam glavu, ruke i noge. Video sam da sam neozleđen. Otvorio sam vrata, izašao iz vozila pogledao na cestu i video čoveka u krvi. Bio je to, kako sam kasnije saznao, naš čuveni as Radivoj Korać. Bio je u nesvesti. Za koji trenutak tu su se našla jedna kola beogradske registracije, mislim da je to bio trener košarkaške reprezentacije Jugoslavije Žeravica sa svojom suprugom. Pomogao sam im da teško povređenog Koraća unesu u auto. Odjurili su prema Sarajevu. Iako je preko dva sata prošlo od trenutka udesa, na tom mestu smo zatekli milicionera Petka Gradinca sa službom u SUP Vlasenice. On je tog jutra krenuo autobusom za Sarajevo. Zamolili smo ga da nam kaže kako je on doživeo udes. – Razgovarao sam sa svojom susetkom u kolima. U jednom trenutku primetio sam da nam se približava fiat 1300. Sekundu-dve posle toga folksvagen je pokušao da ga pretekne dok je naš autobus prilazio sve bliže. Čuli su se vrisci, jauci, zapomaganje i tresak. Čuo sam i uzvik vozača. Otkazale su kočnice. Srećom, nisam bio povređen. Pomagao sam mnogima iz oštećenog autobusa da dođu do vozila koja su se zaustavila na cesti posle udesa. Oko 14 časova smo bili u kliničkoj bolnici. Tamo smo zatekli Acu Preradovića. Prema njegovim rečima on je bio prvi zdravstveni radnik u krugu bolnice koji je pružio pomoć povređenom. Dao mu je injekciju radi umirenja bolova, zatim je poveređeni Korać hitno prebačen u operacionu salu Hiruške klinike. Dobio je infuziju kiseonika“. Ovo je bio izveštaj sa lica mesta novinara sarajevskih „Večernjih novina“ Vlade Zagajskog, koji smo preneli u celosti. POSLEDNJI INTERVJU RADIVOJA KORAĆA Pošto je još ranije dao obećanje da će kada bude prvom prilikom bio u Sarajevu dati intervju sarajevskom „Oslobođenju“ i njihovom novinaru Tomislavu Počaniću, to obećanje Žućko je i ispunio. On je nakon prethodnog dana odigrane revijalne utakmice protiv selekcije BIH, prenoćio u Sarajevu i nije se vratio sa svojim saigračima baš zbog toga obećanja koje je ranije dao. A Žućko je inače bio poznat po tome da svoja obećanja nikada nije kršio. Nažalost, igrom sudbine to će biti i poslednji intervju koji je Radivoj Korać dao. Niko nije mogao da sluti da će poginuti samo četrdesetak minuta kasnije, nakon završenog intervjua u hotelu „Central“ koji je trajao nekih sat vremena. Zapisnik sa poslednje utakmice u Sarajevu 1. juna Poslednji intervju Radivoja Koraća je izgledao ovako, objavljen je u sarajevskom “Oslobođenju” 3. juna 1969. godine. Na pitanje da opiše svoje prve košarkaške korake Žućko je odgovorio: „Zaigrao sam sasvim slučajno. Na igralište me je doveo Slobodan Gordić. Stanovali smo u istoj zgradi, on na prvom spratu, ja na četvrtom. Bio sam srećan što ću obući taj dres, dobiti prave patike. Imao sam 16 godina. To je bilo strašno kasno, jer američki klinci počinju već u osmoj-devetoj godini a u šesnaestoj su afirmisani igrači.“ Na pitanje – Mnogo puta ste čuli ono zlatna levica, mladić sa zlatnom rukom, kako ste reagovali na sve to – Korać je odgovorio: „Imponovalo mi je dok sam bio mlađi. Sada mi je svejedno.“ … Šta mu je košarka donela Korać je rekao: „Mnogo. Video sam celi svet. Samo u Južnoj Americi sam bio šest puta. Posetio sam između ostalog i Angolu, Mozambik, Kongo, Južnu Afriku, zemlje koje jedva nađem na geografskoj karti. Stekao sam mnogo prijatelja.“ … Koji su mu bili najradosniji trenuci u sportskoj karijeri: „Imao sam tri-četiri takva trenutka. Najpre, naravno, kada sam prvi put pogodio koš. Igrao sam u drugom juniorskom timu ondašnjeg BSK-a. Ušao sam pred kraj utakmice. Čim sam dobio loptu odmah sam pucao. Drugi momenat je vezan za Rio de Žaneiro 1963. godine. Prvi put smo tukli Amerikance, izabrane predstavnike zemlje u kojoj je košarka izmišljena. Onda Čile 1966. godine, prvi put smo postali najbolji na svetu. Pa 1968. godina i Meksiko Siti, srebrna medalja na olimpijskim igrama i fenomenalna pobeda nad Rusima”. … Da prokomentariše to što našu košarku vode košarkaši, Korać je odgovorio: „To je velika stvar. Košarkom rukovode ljudi koji je najbolje poznaju, i to je dobar recept i za druge sportove. Košarka nam je i zato otišla tako visoko.“ … Da uporedi novu generaciju košarkaša sa svojom, Žućko je kazao: „Nedostatak moje generacije je u tome što smo svi počeli relativno kasno. Ali smo bili veoma obdareni. Sadašnja generacija nadmašuje nas u visini a i ranije je počela da igra. U načelu nema bitnih razlika.“ … Da li je sujeveran, da li voli da oblači isti dres, da li je sve ispite na fakultetu polagao izbegavajući da se pojavi sa kravatom, on je rekao: „Prvu utakmicu koju sam dobio, igrao sam u dresu koji mi je postao toliko mio i drag da nikada nisam mogao da ga promenim, i drugu utakmicu u tom dresu moj je tim pobedio, pa treću… Tako je bilo i sa fakultetom. Prvi ispit sam polagao u džemperu, ostalih četrdesetak takođe. Sa kravatom sam se osećao nekako zakopčan. A ja ne volim kada je tako. Mislim da su svi sportisti pomalo sujeverni. Svako ima neku svoju maskotu. Dobro se sećam Ace Nikolića, imao je neku zelenu majicu s kojom je dugo igrao. Već je bila prljava i pomalo pocepana. Ali, Aca se nikada od nje nije odvajao. Bez te zelene majice je bio kao odsečen.“ … Da li je nekada Žućko bio sit košarke: „Kako ne. Dođe to, samo srećom nikada definitivno. Kao pre mesec dana klub mi napušta Prvu ligu a protivnici igraju grubo. Srećom, raspoloženje se povrati jednom vrednom pobedom i serijom efektnih koševa.“ Sledeće pitanje se odnosilo gde će nastaviti karijeru – Italija, Belgija ili Španija. „Voleo bih u Madrid, u „Real“, u sredinu u kojoj bih brzo naučio španski. Igraću još dve godine a onda dižem ruke od košarke. Ne bih želeo da budem ni trener, ni funkcioner. Šezdeset treće sam apsolvirao elektrotehniku. Moram da izvršim tu obavezu i da se posvetim pozivu koji sam izabrao.“ Usledio je pozdrav sa gospodinom Počanićem, Žućko je seo u svoj folksvagen 1600 i uputio se ka Beogradu, gde nikada nije stigao. Za večnost će ostati i ovaj njegov poslednji intervju koji je dao samo nekih četrdesetak minuta pre nego što će nas zauvek napustiti SPOMEN OBELEŽJE U LJUBINI KOD SARAJEVA A 2. juna 1972, tri godine nakon tragičnog događaja i pogibije Radivoja Koraća, u mestu Ljubini, 4 kilometara od Seizmirovaca i 12 kilometara od Sarajeva, otkriveno je spomen obeležje u čast velikana i košarkaške legende. Prvo je toga dana u Sarajevu bila održana komemorativna sednica, da bi u 16 i 30 povorka krenula iz Sarajeva i u 17 časova se pristupilo otvaranju spomen obeležja, rada sarajevskog arhitekte Lidumila Brace Alikalfića. Obelisk je otkrio Žućkov saigrač iz reprezentacije Vladimir Cvetković. Tom činu su još prisustvovali Koraćeva majka Zagorka, predsednik košarkaškog saveza Radomir Šaper, Koraćevi drugovi iz reprezentacije Daneu, Đerđa, Đurić, Ražnatović, predsednik košarkaškog kluba Beograd Miša Trgovčević, sportski radnici Sarajeva i predstavnici košarkaških klubova iz cele zemlje. Obelisk se sastoji od bele memorne ploče na kojoj piše: „Na ovom mestu je 2. 6. 1969. poginuo u saobraćajnoj nesreći velikan jugoslovenskog košarkaškog sporta Radivoj Korać“. U podnožju je položeno devet malih obeliska na kojima je bio broj 5. Sam autor ovog spomen obeležja, gospodin Alikalfić je rekao da je hteo simbolički da iz jedne velike petice (dres sa brojem 5, koji je Korać nosio tokom cele svoje karijere) aritmetičkom progresijom nastane još novih petica, aludirajući na neke nove Koraće. Ovo spomen obeležje, tj. idejni rad je imao velikog pozitivnog odjeka u javnosti, i sam autor kaže da mu je ovo delo najdraže, iako je poznat još po mnogim drugim skulpturama, naročito u Sarajevu. Alikalfićev originalni spomenik Nakon otkrivanja obeležja, reprezentacija Jugoslavije koja je bila na turneji po Kini, po povratku iz te zemlje je došla u Sarajevo, spremajući se za Balkanske igre koje su se tu održavale krajem jula meseca te godine. Pa su reprezentativci 23. jula zajedno sa autorom spomen obeležja Alikalfićem još jednom došli da odaju počast svom drugu koji ih je prerano napustio. Nažalost, za vreme rata u Bosni i Hercegovini spomen obeležje je porušeno, a nakon rata obnovljeno, doduše drugačijeg izgleda nego originalno zamišljeno, te je i sam autor, po sopstveni rečima, ogorčen jer odstupa od koncepcije koju je on zamislio. Ali, makar i promenjeno, spomen obeležje i dan danas postoji za svakog dobronamernog čoveka koji želi odati počast jugoslovenskom velikanu.

2017/18 vs 2018/19: Broj utakmica: 56 vs 57 Broj pobeda: 41 vs 42 Broj poraza: 4 vs 6 Broj postignutih golova: 124 vs 126 Broj primljenih golova: 30 vs 44 Broj korišćenih igrača: 28 vs 36 Najviše utakmica: Pešić (51) vs Borjan (46) Najviše golova: Pešić (29) vs Ben (25) Najviše asistencija: Pešić (16) vs Marin (12) SEZONA 2018/19: Igrači bez postignutog gola (aktivni): Hajdin, Vulić, Milijaš i Jirka Igrači bez ostvarene asistencije (aktivni): Savić, Milunović, Babić, Vulić, Milijaš i Jevtović Igrač bez nastupa: Nemanja Supić Igrač sa dabl-dablom: Ben Mohamed- 25 golova i 10 asistencija Lideri po broju nastupa: Milan Borjan (46), Ben Mohamed (42), Dušan Jovančić (40) Lideri po broju golova: Ben Mohamed (25), Milan Pavkov (15), Ričmond Boaći (13) Lideri po broju asistencija: Marko Marin (12), Ben Mohamed (10), Lorenso Ebisilijo (7) Najbolji strelac u domaćim takmičenjima: Ben Mohamed- 18 golova Najbolji strelac u evropskim takmičenjima: Ben Mohamed- 7 golova Najveći dolazni transfer: Mirko Ivanić- 1.3 miliona evra Najveći odlazni transfer: Nemanja Radonjić- 12 miliona evra Najubedljivija pobeda: Crvena zvezda- Radnik Surdulica 6:0 Najubedljiviji poraz: PSG- Crvena zvezda 6:1 REČ VOX FORUMAŠA: Igrači koje je svaki forumaš video u svom timu: Milan Borjan, Miloš Degenek, Marko Marin i Ben Mohamed Najbolji igrač: Marko Marin (36) Najbolji mladi igrač: Dejan Joveljić (34) Transfer sezone: Marko Marin (27) Gol sezone: Milan Pavkov vs Liverpul, drugi gol (29) Tim sezone: Borjan (38)- Stojković (20), Degenek (38), Babić (31), Rodić (34)- Jovančić (33), Krstičić (24), Ivanić (26)- Ben (38), Marin (38), Pavkov (21) IGRAČKI KADAR: Golmani: 82. Milan Borjan- 46 utakmica/40 primljenih golova 1. Zoran Popović- 12 utakmica/4 primljena gola 27. Nemanja Supić- bez nastupa Odbrana: 30. Filip Stojković- 39 utakmica/1 gol/5 asistencija 2. Milan Gajić- 12 utakmica/1 gol/4 asistencije 90. Vujadin Savić- 31 utakmica/1 gol 19. Nemanja Milunović- 16 utakmica/1 gol 15. Srđan Babić- 32 utakmice/3 gola 23. Milan Rodić- 34 utakmice/1 gol/1 asistencija 77. Marko Gobeljić- 37 utakmica/6 golova/4 asistencije 34. Stefan Hajdin- 8 utakmica/4 asistencije Sredina: 3. Branko Jovičić- 39 utakmica/1 gol/1 asistencija 29. Dušan Jovančić- 40 utakmica/2 gola/4 asistencije 20. Goran Čaušić- 28 utakmica/1 gol/3 asistencije 7. Miloš Vulić- 8 utakmica 10. Nenad Milijaš- 8 utakmica 8. Mirko Ivanić- 18 utakmica/3 gola/1 asistencija 11. Lorenso Ebisilijo- 30 utakmica/3 gola/7 asistencija 31. Ben Mohamed- 42 utakmice/25 golova/10 asistencija 92. Aleksa Vukanović- 13 utakmica/2 gola/2 asistencije 36. Erik Jirka- 7 utakmica/1 asistencija 17. Marko Marin- 30 utakmica/7 golova/12 asistencija 21. Veljko Simić- 39 utakmica/8 golova/5 asistencija 33. Milan Jevtović- 13 utakmica/4 gola Napad: 99. Ričmond Boaći- 18 utakmica/13 golova/4 asistencije 9. Milan Pavkov- 39 utakmica/15 golova/4 asistencije 28. Dejan Joveljić- 24 utakmice/11 golova/1 asistencija Bivši igrači: Miloš Degenek (33 utakmice, 2 asistencije), Rašid Sumaila (5 utakmica), Aleksa Terzić (2 utakmice, 1 asistencija), Nenad Krstičić (27 utakmica, 2 gola, 4 asistencije), Dejan Meleg (7 utakmica, 2 asistencije), Džonatan Kafu (9 utakmica, 2 gola), Nemanja Milić (11 utakmica, 1 asistencija), Nemanja Radonjić (8 utakmica, 4 gola), Slavoljub Srnić (16 utakmica, 1 gol, 1 asistencija), Nikola Stojiljković (15 utakmica, 5 golova, 2 asistencije) FILIJALA I MLAĐE KATEGORIJE- STATISTIKA IGRAČA: Igrači na pozajmicama: Miloš Čupić (Zlatibor, 7 utakmica, 11 primljenih golova), Ze Markos (Grbalj, 12 utakmica, 1 gol), Dejan Meleg (Levediakos, 7 utakmica), Dejan Vidić (Zemun, 11 utakmica), Ibrahim Tanko (Bežanija, 21 utakmica, 4 gola), Nikola Krstović (Zeta, 31 utakmica, 14 golova) FK Grafičar: Aleksandar Stanković, Strahinja Savić, Lazar Milutinović, Stefan Dabić, Stefan Marjanović, Matija Mrkela, Aleksandar Milanović, Aleksa Terzić, Damjan Daničić, Marko Konatar, Nemanja Stojić, Stefan Santrač, Miloš Nikolić, Milan Tomić, Veljko Nikolić, Ilija Stojančić, Jug Stanojev, Željko Gavrić, Vukan Đorđević, Stefan Cvetković, Danilo Radonjić, Strahinja Krstevski, Filip Obadović, Vukašin Jovković. Omladinci (igrači rođeni 2001. godine) koje sa klupe predvodi Nikola Puača, sezonu su završili na trećem mestu sa osvojenih 67 bodova (21 pobeda, 4 remija i pet poraza) i gol razlikom 73:27. U omladinskoj Ligi Šampiona ostvarili su jednu pobedu i pet poraza. Kapiten ove ekipe bio je Strahinja Eraković, a najbolji strelac Njegoš Kupusović sa 14 postignutih golova. Sastav: Miloš Gordić (00, 27 utakmica/28 primljenih golova), Luka Krstović (8 utakmica/6 primljenih golova), David Milisavljević (23 utakmice, 1 gol), Đorđe Kukolj (24 utakmice), Strahinja Eraković (17 utakmica/1 gol), Nikola Savić (25 utakmica), Mirko Milikić (29 utakmica, 1 gol), Nikola Stajić (31 utakmica, 1 gol), Andrej Pupović (5 utakmica), Ričard Odada (00, 13 utakmica, 2 gola), Nenad Adžibaba (30 utakmica), Edin Ajdinović (29 utakmica, 1 gol), Mateja Stojanović (34 utakmice, 2 gola), Martin Novaković (14 utakmica, 5 golova), Bogdan Jočić (33 utakmice, 9 golova), Luka Velikić (33 utakmice, 7 golova), Mihajlo Đorđević (18 utakmica, 4 gola), Marko Dedijer (25 utakmica, 2 gola), Aleksa Puletić (5 utakmica, 1 gol), Njegoš Kupusović (35 utakmica, 14 golova), Borisav Burmaz (26 utakmica, 11 golova), Mihajlo Baić (02, 5 utakmica). Kadeti (igrači rođeni 2002. godine) koje sa klupe predvodi Slavoljub Đorđević, sezonu su završili na prvom mestu sa osvojena 72 boda (23 pobede, 3 remija i četiri poraza), i gol razlikom 98:23. Kapiten ove ekipe bio je Aleksa Matić, a najbolji strelac Miloš Pantović sa 18 postignutih pogodaka. Sastav: Andrija Katić (14 utakmica/9 primljenih golova), Ivan Guteša (11 utakmica/8 primljenih golova), Marko Ćopić (03, 5 utakmica/3 primljena gola), Stefan Mitrović (28 utakmica, 4 gola), Dušan Radovanović (11 utakmica), Aleksandar Lukić (26 utakmica, 5 golova), David Pisar (26 utakmica), Stefan Maksimović (23 utakmice, 2 gola), Vukašin Krstić (03, 3 utakmice), Uroš Blagojević (13 utakmica), Vladimir Prijović (12 utakmica), Aleksa Matić (27 utakmica, 4 gola), David Perduv (16 utakmica, 2 gola), Filip Vasiljević (19 utakmica), Aleksandar Ilić (26 utakmica/7 golova), Edvin Eleven (30 utakmica, 7 golova), Petar Piplica (22 utakmice, 8 golova), Vladimir Lučić (11 utakmica, 2 gola), Miloš Pantović (27 utakmica, 18 golova), Nikola Njamculović (29 utakmica, 9 golova), Andrija Radulović (25 utakmica, 9 golova), Stefan Pešović (11 utakmica), Ilija Babić (30 utakmica, 13 golova), Uroš Đuričković (17 utakmica, 4 gola) Još više uspeha, velikih pobeda, i evropskih avantura. Neka nam je sa srećom.U sezonu novu kreće... Vaši, Bogi&Markoss.

Izguglah ga i ja ali nema bas taj snimak, mislim da je ovaj kojeg se sjecam iz studija Hit Mjeseca, na YT ima neki iz neke druge emisije. Sjecam se imena Xenia ali bih opet morao na google... Bila je i Bebi Dol, a i Oliver Mandic je bio dobar sa Pomagajte Drugovi, kasnije je otisao u qrac. Elektricni Orgazam su jedno vrijeme razbijali na HM sa Ja sam tezak ko konj i Debela Devojka. Bili su mi tad vjerovatno omiljeni band, mislim da su oni bili prvi gig na koji sam otisao, svirali su u sportskom centru Mejdan, u diskoteci Pelikan. Mogla je biti '86 ili '87. Mooozda '88. Davno je bilo jebiga. Drugi put sam vidio Orgazam tek '95, u Londonu, vjerovatno u Shepherd's Bush Empire i bili su tesko sranje sa Igrala se Jugoslavija rokenrola... Sreca pa se nisam otisao upoznati sa Giletom, razbio bi mi djecacku uspomenu. Dino Dvornik je bio cool lik. Njega sam upoznao u Tuzli i zatrazio sam mu autogram. Nacrtao mi je crtez, neko fazoniranje imena Dino na staniolu iz kutije cigareta. Ja sam mu vise iz zajebancije prisao, tada sam imao irokez frizuru i furao se da sam nekakav panker. Elem, Dino je bio cool lik, i njemu neka je laka zemlja. Ovaj topik ode u pm, izvinjavam se Dzudi.

Lidl ima(o) akciju, tegla od 1kg iz Nemacke 620 dinara, pa sam ispostovala

Nisam gledao emisiju, samo sam pogledao predloge za utisak nedelje na Youtube-u -- nekih 18 minuta materijala. Mogu reći baš zastrašujućih 18 minuta. U potpunosti i do srži ogoljeno lokalno bahaćenje SNS stoke, neozbiljnost i neshvatanje sveta oko sebe od strane Vlade, i umobolnost Vučića -- sa sve onim mahanjem i pričom kako će mali Vukan uskoro da krene na kineski (čim napuni dve godine). Ko god pogleda prilog, i kaže da Vućić i ova svita pomeraju Srbiju i za milimetar ka EU, taj nije normalan. Sa vremena na vreme, uradi neki check the box i popune kakvu takvu formalonost u pogledu sa usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU... ...ali suštinski, nikada dalji nismo bili od EU. Onaj ironičan smeh Ane Brnabić, praćen telećim pogledom i frapantnim rečenicama.. pa za ono bi bilo koji niži službenik koji se bavi spoljnim poslovima bio otpušten i bio bi mu zabranjen pristup zgradi Vlade i ministarstva. Fascinantno je koliko ona ne razume taj izveštaj, njegovo značenje, način pisanja i saopštavanja.. što ne govori samo o njoj, već i o savetnicima koji su trenutno oko nje, kao i o resornim ministrima. Od države i institucija su napravili ljušture. Lično mogu da posvedočim da su rasterali sve što je iole valjalo u par ministarstava (Jadranka je napravila najveći masakr), a situacija je verovatno slična i u ostalim. Tamo više nema ljudi koji znaju da razmišljaju na visokom nivou, više se čak ne trude ni da fingiraju nekakve strategije i akc planove. Izgradili su paralelne kapacitete, van institucija -- sa ljudima koji odlično zarađuju, rade hitan posao, ali ih zabole i za kapacitet, i za dugi rok. Ključni elementi ozbiljne države su -- efikasne i odogovrne institucije (good governance) i konzistentna i jasna pravila igre (vladavina prava, rule of law). Mi smo, prema institucionalnim i političkim kriterijumima, dotakli dno. Ekonomski su bolji, ali kad se pogleda gde smo bili, a gde su drugi, kao i ipak određeno nasleđe, geostrateška pozicija, i trošak radne snage, pitanje je koliko je to Vučićev uticaj. On jeste izabrao model (fokus na privlačenje SDI) -- čija će dalekovidost tek biti na testu, ali bi napredak bio ostvaren maltene ko god da je bio na čelu države. Sve u svemu, odlično upakovani utisci, otrežnjujući.. i drago mi je što ova emisija ipak ponovo postoji.

Mogli bi Emiliji platiti da sjedne u prvi red na par tekmi

ma može, prost primer da može (podseti me Barkli dole) : Umesto crkve i parohijskog doma u naselju Stepa Stepanović, napraviš ljudima dom zdravlja i ambulantu kao što si projektom i obećao... imaš naselje sa 1000 male dece koja moraju širom grada da se potucaju po domovima zdravlja... i rešio si 4 probelma 1, Srećniji roditelji koji ne moraju da se jašu po GSP-u sa bolesnom decom, nego imaju lekara u kraju 2. rasteretio si dobome zdravlja po gradu gde su se do sada ta deca lečila 3. rasteretio si saobraćajne i praking gužve koje roditelji bolesne dece (koju moraju da vozaju po gradu) stvaraju. 4. uspeo si koliko toliko da vežeš neke lekare za srBski zdravstveni sistem umesto da su po završenom fakultetu zapalili u Nemačku/Norvešku/... ne mora da to bude 100% zatezanje, al svake godine malo po malo... pa da vidiš kako će ljudi da plaćaju zdravstvo bez problema... evo kod mene u "selu" primer: Povela se priča da će plućno odeljenje opšte bolnice da ukinu i izmeste, ljudi (lekari i medicinsko osoblje) poveli akciju, uključili se gradjani i privreda i da vidiš rodjeni kako smo to malo "naše" bolnice zategli i dotegli, i to je sad bolnica svih nas gradjana maltene, ide se bez uputa, lekarsko i medicinsko osoblje je naše... prava ona neka atmosfera iz američkih rom kom serija "gradić na srednjem zapadu" i te munje.... al nas ubi centralizacija i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa nam klošari ukidaju radna mesta lekare/sestre, tj "matori" idu u zasluženu penziju, a niko ne dolazi

Nego Veberu, znaš šta će oboriti rekord...to što sada mi prvoborci nabijamo postove a onda će da dođe kuso i repato sa ostalih sportskih pdfova da isprati očekivano finale i ispisati soma postova za 24h. Gospodu mrzi da se cima tokom turnira. Dočekajmo ih kako dolikuje

mozemo usporedjivati ekonomiju SFRJ sa ekonomijama zemalja Istocnog lagera. mozemo usporedjivati socijalisticke republike medjusobno. medjutim, kako usporedjivati SRH sa RH kada je u RH, kao uostalom i u cijeloj EU, zabranjen drzavni intervencionizam? dakle nema poslijeratnog dizanja fabrika, celicana, brodogradilista, poljoprivrednih i industrijskih kombinata, i svega ostalog sto je bilo od drzave planirano i od drzave financirano. a nema vise ni drustvenog vlasnistva. ... danasnji klinci ne znaju sto je to pedagoska samarcina druga milicajca. i dobro je sto ne znaju. a ne znaju ni sto je to JNA. i za koji bi klinc, uopce, ikada, morali sjebati svojih godinu dana zivota (ili dvije, a pedesetih u mornarici i tri godine), konstantno ziveci u strahu od drzavnog aparata? a taj je strah, nota bene, kretao sa prijemom u pionire (u 7. godini zivota). i onda se toliko odomaci, da postane normalan. u toj mjeri normalan da ga se sa fucking sjetom sjecamo (link)?! halo? anybody home? dakle psihijatrija. i tko bi tako nesto, danas, pozelio vlastitom djetetu? autor topica? ne vjerujem. danasnji klinci, kada vide da u RH ne mogu ostvariti ono sto zele, spakuju stvari i bez ikakvih obaveza sluzenja narodu, odu se lijepo skolovat / radit / zivjet u drugu, bolju zemlju. tak jednostavno. tako i treba biti. da li je SFRJ mogla funkcionirati bez centralne Partije i bez JNA, koja je imala ustavnu zadacu stititi socijalisticki poredak? to je, po meni, kljucno pitanje. ako nije, a ja sam 1991. vlastitim ocima gledao kako ta zastita poretka funkcionira, onda mi stvarno nije jasno, u paketu sa ranije spomenutim (neusporedivim) stavkama ekonomije, o cemu se ovdje uopce prica. ...

Sve sto je trebao GOT da bude. Jedan bittersweet end, sa fantasticnom porukom.What is the cost of lies?

Kad pomenu Sonju Savić i njenu tragičnu sudbinu, pade mi na pamet i grupa Via Talas, kao i pokojne sestre Mijatović. Negde otprilike na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete je u BG stigao pajdo i odneo mnoge, od pomenutih sestara do Sonje, a u međuvremenu još ko zna koliko... https://www.presstiz.rs/kultura/princeza-od-dedinja-mira-mijatovic/

Znam da se nece desiti, ali Fed vs Novak finale bi bilo nesto najbolje i najlepse sto je ovaj slem priustio navijacima u svojoj istoriji.

Tri najveca igraca u povesti ovog sporta imaju sanse da ucine ovaj turnir mozda i najinteresantnijim svih vremena .....................

Perfektno završena serija, zaokruženo jedno remek djelo.

ne postoji dovoljno pogrdna rec za ovoga i njemu slicne

A da ne mesamo babe i zabe? Ovo su dva kluba iz dve različite države i dva različita saveza. I zbog čega navijači Zvezde nemaju pravo ovo da komentarišu kako oni žele?

Rat je uzas i ne bi ga ni u jednoj priči ovde trebalo pominjati. Dajte neku pametniju diskusiju od toga sta bi bilo ako dodje do rata.

Na njihovom mestu ja bih angazovao najveceg eksperta na ovim prostorima na tu temu... zivi u Beogradu i ima sina kosarkasa.

Jedini casovi koje mozemo brojati su oni za koje bi se Srbija do kraja ispraznila, ako bi se oni povukli, a ovi pomislili da krenu dole sa nekakvom imaginarnom vojskom.

Green Pest Repeller X9 @Constantin @Džudi Da, radi posao definitivno. Mi u stanu nemamo bubašvabe.

Hit meseca koji je vodila Dubravka Markovic je bio program koji sam religiozno gledao od kako sam postao tinejdzer, nekad oko '85 i kao da se kroz maglu sjecam ovog spota... Ili je bio onaj - Sidji do reke... Simpaticne pjesmice, interesantan vokal. --- Nego, kad prodjose tolike godine?

Brutalna i poslednja epizoda Černobilja. Jared Harris

Ljuska, kadulja, nista od toga ne radi ako je kisno i toplo, puzevi ce da se mnoze i da pojedu sve zivo. Imam hemijsko sredstvo, neke plave pellets koje koristim samo u slucajevima teske nuzde i to jako konzervativno - tek jedna ili dvije po kvadratnom metru. One su puzevima privlacnije od meke salate i to ih potruje. Medjutim, izbjegavam to i ove godine nisam koristio, vjerovatno i necu. Postoji jos jedan dobar metod ali nije svakome dostupan, odnosno ne vjerujem da se moze nabaviti u regionu - nematode crvici. To su mikroskopski crvi koji parazitiraju na puzevima i puzevima golacima i u 100% slucajeva ubiju domacina. Larve ili jajasca se naruce preko amazona i potrebno ih je posuti po zemlji i sacekati kisu ili ih aktivirati u vodi i time zaliti bastu. Klopka sa pivom ce da funkcionise, samo osim puzeva mogu stradati i druge vrste insekata koje nisu stetne, nego naprotiv. Treba da se postavi otprilike 1cm iznad povrsine da barem nema slucajnih zrtvi, nego da u klopku upadaju samo bestije privucene mirisom ustajalog piva. Nacrtao sam na brzinu prikladnu schematiku kako jednostavno konstruisati smrtonosnu klopku za puzeve koristeci plasticnu flasu od sode: Puz nanjusi pivo, popne se preko uzdignutog dijela i klizne kroz prosireni otvor da se napije piva. Kada pokusa da izadje, isprijecice mu se izvrnuti grlic i puz ce se udaviti u pivu. Neko bi rekao - lijepa smrt. U svakom slucaju ima i gorih nacina da se napusti ova dolina suza.

Mislim da svaki smisleni razgovor gubi smisao posle ove izjave.

Vama dvojici je sevap nacve pokloniti za rodjendan.

hijao

"Tog juna 2019. kisa je padala neprestano..."

Bila nekad tema... na rahmetli forumu... o četvorostrukom osvajaču kupa Maršala Tita, predratnom šampionu i šampionu beograda iz 1945. godine. Poslednih godina grca se u nižim ligama jer je stadion pogodno gradsko gradjevinsko zemljište, ali Bobe moj, ne može se potezom sekreterijata za urbanizam ili novcem sumnjivih gradjevinskih investitora izbrisati istorija tako lako... Fudbal je ovde odavno prestao da bude zanimacija i razonoda, ali zbog ovakvih istinskih legendi, uvek se nedje neka suza u oku i žal za nekim prošlim vremenima... NEK PRIČA ŠTA KO HOĆE, MI SMO OFK BEOGRAD!!!!

Odlicno odradjena zavrsna epizoda Cernobila - e. tako se radi produkcija.

Čitajući pobornike različitog mišljenja često se susrećem sa tezom da je integracija Srbije i Kosova u EU zapravo potpuno sporedna, odnosno nevažna stavka od stvarnih izazova ovog društva koji su razborito i odlučno obrazloženi, i koje ovde možemo staviti pod sintagmu neophodnih reformi reprezentativnih demokratskih institucija, zakonodavstva, pravosuđa, i ekonomije. Ono što me iznenađuje je što se tako olako previđa ili namenski ignoriše da nam nema boljeg benchmark u težnji za istinskim razvojem tog društva i njegovom putu u izgradnji onoga što se podrazumeva pod (namerno ću upotrebiti meni dragoceniji koncept) l’état de droit, koji je jedini garant da se sve one lepe želje jednog dana mogu ostvariti, od procesa priključivanja i integraciji u EU. Ovaj, nadam se zajednički i jedni cilj delovanja svih politički relevantnih faktora u državi koja odgovara na ime Srbija, se može vrlo lako izmeriti, kvantifikovati i oceniti, te ne predstavlja nikakvu tajnu za one koji su upućeni u rad europskih institucija. Ujedno, učestale publikacije EU koje su svima dostupne i namenjene predstavljaju i najbolju kritiku izvršne vlasti, te plan i program onoga što bi se trebalo podrazumevati u naporu da se od Srbije konačno stvori moderna država. With that in mind...

Ђенка, Били и Кејси на беку. Wet dream

Ovа serija pokazuje svu veličinu Kerra kao trenera, i kako je sposoban da transformiše igru ekipe u zavisnosti ko je na parketu. Premalo se potencira njegov trenerski talenat, igrati tako hrabro i beskompromisno sa tolikom rotacijom i da ti svaki igrač da učinak to samo najveći treneri mogu da urade.

Tko je zgazio gospodju Mjesec je Videosex sa Anjom Rupel Delca je bio sjajan lik. Po profesiji dramaturg, slicno Rundeku.

Chaos se namece Tedeskiju da mu obavi preuzimanje 😄

Naopako da ih ima više, jer bi to značilo i više nuklearnih incidenata 😄

Opušteno, nemam veze sa srpskim zdravstvom osim što se poslednjih nekoliko godina češće družim s njim (zbog deteta i zbog toga što me je poslednjih par godina poterao maler) pet puta više nego za prethodnih 25. Svako od nas ima zbirku loših iskustava koje je doživeo ili je čuo za njih, ja se trudim da se odmaknem kad dajem ocenu i da stvari posmatram malo više sistemski. Dakle, kad pogledam svoje iskustvo i kontekst zemlje u kojoj živim ne mogu baš da se žalim, ali da je sjajno nije. Pazi, Eddard ti je rekao a i ja mogu da ti potvrdim da je u većini evropskih država takvo učešće rada za doprinose i poreze. Kako god, ne mogu da se složim da je to merilo loših usluga. One su posledica nečeg drugog. Pogrešio sam u računici sinoć u brzini jer sam izostavio nekih 50 milijardi koje prebacuje PIO fond na račun doprinosa za penzionere, ali ne menja to značajno stvari u pogledu proseka po onom za koga se plaća doprinos. Dodaš tu i druge prihode, plus dotacije iz budžeta i dobiješ 250 milijardi, što nije mala para. Nisu plate toliko opterećenje, koliko god da se to predstavlja u javnosti, možeš da vidiš u finansijskom izveštaju njihov udeo (samo plate iznose oko 100 milijardi ali ima tu još nekih troškova). Sad zalazim u zonu nagađanja jer se ne bavim tim, ali rekao bih da je na kratak rok veći problem u onom što je već pomenuto - neefikasna alokacija sredstava, strahovito ugrađivanje, neoptimalno planiranje kako rasporeda kadrova tako i materijala. Zato dobiješ situaciju da negde nema flastera a negde stoji nova oprema, neotpakovana. Kao onaj most preko Morave na koji se ljudi penju merdevinama jer nema pristupnih puteva. Da ne pričam o skidanju velikog dela stomatoloških usluga sa osiguranja i ko zna kakvim drugim kao uštedama. Ti ukupni niski prihodi sprečavaju razvoj na duži rok - male plate, nemogućnost investicija (pa se one vrše dodatnim sredstvima iz budžeta, kad političari smisle da im je to dobro za slikanje) manjak nove opreme, novih postupaka, nemogućnost praćenja trendova, nedostatak obuka, a o istraživanju i razvoju ne smem ni da razmišljam. To uništava mogućnost napretka, praveći veću razliku u odnosu na druge zemlje.

Dok se čeka peta epizoda