Citao sam ranije tekst kada je izasao (valjda u "Danas" - u).    Ono sto je jasno je da je tekst pisan ideoloski. Kao takav, kao i svi slicni autori ima problem sa stvaranjem neke crno-bele slike, u kojem su nasi pogledi korisni, a njihovi stetni, mi smo dobri, oni su zli.   Rusofilija u Srbiji je samo sifra za antipatiju koja se ovde oseca prema zapadnim zemljama, NATO, USA, EU (pri cemu ne toliko prema EU jer su tu i Grcka i Bugarska i Rumunija i Slovacka, dakle, mozemo da je dozivimo kao delom prijateljsku tvorevinu). Realno, tesko da ce postojati desnicar (ako pricamo o nacionalistima i konzervativcima, ne o libertarijancima) koji kaze da voli Srbiju i oseca pripadnost srpskom narodu (ovde uopste ne pricamo o glasacima SRS, SPS, Dveri, Kostunicinog DSS) koji ce da prihvati da je, eto, Kosovo nezavisno jer Albanci tamo ne zele da zive sa nama, ali Srbi koji ne zele da zive u BiH moraju jer granice ne smeju da se menjaju.    Ovo pitanje je cak i zaboravljeno, ali se opet rasplamsalo kada je Rusija pripojila sebi Krim. Drugi narodi nemaju problem sa osudama tog cina, ali drugi narodi nisu svedocili kako deo teritorije drave u kojoj zive vise ne pripada njihovoj drzavi jer je zelja vecine ljudi koji zive tamo da ne budu deo Srbije. Tako ce taj prosecan ljubitelj Srbije da se zapita "pa cekaj, kako to da Rusi ne mogu samo da odluce da vise ne zele da zive u Ukrajini, a Albanci na Kosovu mogu?"   Onda, imamo i pitanje ulaska u NATO. Moramo da udjemo u NATO jer sta trazimo neutralni, ako smo okruzeni zemljama koje su deo NATO pakta? OK, ali zasto onda Ukrajina ipak moze da bira, zasto za nju ne vaze ti geopoliticki argumenti? Blizu ste Rusije, ima da ne smete da birate antirusku vlast.    Problem je sto se ovom pitanju (kao i mnogim drugim) pristupa sa emocijama i onda ljudi NATO i USA gledaju kao na FK Partizan - malobrojni navijaju za taj tim i mrze vecinu koja ne moze da smisli taj tim, vecina organski ne podnosi taj tim, a sve prasta svom. Pa onda, paradoksalno, vecina usvaja sasvim razlicita merila - Krim je Rusija i Kosovo je Srbija ili Krim NIJE Rusija i Kosovo NIJE Srbija.    Nas problem je sto smo imali i pricu o Kosovu i pricu o Evropi i sto ne shvatamo da su i jedna i druga prica secer za nase emotivne potrebe, a ne stvarnost. Stvarnost je da propadamo i da, kao i svi ljudi koji zadju u neke godine treba da se potrudimo da sto sporije i dostojanstvenije propadnemo, da vidimo sta moze da se poboljsa, da se borimo protiv centralizacije, kriminala, korupcije... Pa jedna Hrvatska je u EU i NATO pa nesto nisu izbegli koncert izvesnog simpaticnog pevaca na koji je doslo pola miliona ljudi. Jedna Hrvatska je zadrzala sve svoje teritorije koje su sada skoro pa prazne.    Nasoj politici treba mirnoca argumenta i hladno gledanje na probleme, a ne prepustanje emocijama, biranje omiljenih timova i branjenje istih po cenu logickih kontradikcija. 

Moja baba, je u poslednjih nekoliko godina, navalila da upravo od tih stvari sprema svoj veliki stan, i bila u fazonu: Da ja to sve sredim da se vi ne mučite sa tim posle mene 😄 To je meni bilo smešno iz nekoliko razloga. Prvo i prvo, nije bila nikome dužna bilo šta ceo život, nije dinar uzela a da nije njen, ni dan staža ukrala, ni jedno kuvanje propustila za rođendane, slavu, praznike... Zatim, kao da za nas nije dovoljno učinila, nego se toga hvata i izmišlja sebi posao. I to sa tako 85g, nametne sebi obavezu da treba te stvari da raščisti. Kako god, ja i keva smo konstatovali da nije ništa iole bitno u tom pražnjenju bacila (Hvala bogu, ali nije ni bila dementna odnosno temperamentna u smislu nakrivo nasađena što bi se reklo). U gimnaziji je provela ceo svoj radni vek kao profesor, pa ok, bacila je neke stare dnevnike i raskupusane knjige koje su baš bile u lošem stanju, kao i neke dotrajale haljine, tkanine, zavese i šta ti ja znam. Ali nije pipnula ništa što ima bilo kakvu vrednost, sentimentalnu ili materijalnu. Okreni obrni, sećanja ostaju, u njenom slučaju univerzalno pozitivna - Ne samo nas porodice, familije nego i bezbroj prijatelja, od seljaka tamo na selu gde nam je ostala vikendica od nje i dede, pa preko kolega, bivših učenika i komšiluka (Više puta sam sebe uhvatio da se pitam kako je mogla toliko da voli svakog, ja i keva prosto ne možemo ni blizu kao ona, ona je imala empatije i razumevanja i za gluperde i za primitivne npr). 

Bas to.   U CG je jedan Djukanovic vladao toliko dugo, ali se ponasao normalno. Jeste, krao je, jeste, potpirivao je mrznju, jeste, kupovao je glasove i ucenjivao ljude kao i ovaj, ali je isto tako bio u stanju da mirno ocuti dok ga drugi kritikuju, pa cak i vredjaju.    Ovo kod nas nema nigde - za sve se pita jedan iskompleksirani ljigavac koji je toliko nesiguran sam u sebe da mora da se obracunava sa svakom kritikom, da salje svoje majmune da prekidaju i vredjaju svakoga ko se usudi da kaze nesto lose za njega.    I tu ljudi grese kad kazu - pa sta ste ocekivali kada radikali/desnicari/putinofili/ovakvi/onakvi dodju na vlast? Ne znam, evo mene zanima da li iko veruje da bi se Tomislav Nikolic ovako ponasao da je on glavni? Vidi li neko kako se ponasa Dacic, kako se ponasa Ruzic i ostali socijalisti, onaj Sarovic itd.? Nikoga od njih ne mogu da zamislim da se bavi npr. sta je neki Dusko Vujosevic rekao za njega na nekoj pres konferenciji.      I ovo je svima ocigledno.    SNS samo sve vise i vise provocira, horde zla placene nasim novcem i kreditima koji ce neko drugi da vraca se sve cesce i cesce krecu, policija opusteno izlazi na kraj sa svakim ko zeli da pruzi neki otpor.    Ljudi, evo, imate 1. novembar - ili trazite izbore i deratizaciju prostora ispred skupstine ili osmislite korake da sami naterate vlast da to uradi. Ali ne, mi cemo i dalje da se setkamo, Vucic je megacool jer ima i hleba i igara i kosarke i fudbala i novih puteva, a Milosevic je zli diktator koji je bio mnogo gori od Vucica, SNS ce na smenu malo da sve obesmisljava i imitira, a malo ce i da biju i sta imamo od svega toga? Hiljade studenata koji ce da studiraju duze nego sto su planirali? 

Sve suprotno, sve najgore SNS milionskim projektima na koje se loze mase (jer ih uglavnom interesuju samo pobede i trofeji, zato nam sport i drustvo i izgledaju kako izgledaju) dok se neko drugi bori umesto njih i valja onaj kamen koji je i Sizif valjao - uzbrdo i uzalud.    Uopste, ideja da je normalno i ocekivano da dva kluba u jednoj Srbiji imaju milione dok svi drugi nemaju ni tih par hiljada evra mesecno da plate svoje igrace je tipicno SNS proizvod - daj jednu farsu od sporta u zemlji, kao sto su nam i izbori farsa, daj blestavilo "Beograda na vodi" dok neki delovi grada ni kanalizaciju nemaju, daj pobede, daj simpa peckanja "moj stranac od 1,5 miliona evra je bolji od tvog" i tome slicno.    Plasman tih klubova i njihov uspeh je samo simbol pobede naprednjakluka i radikalstine u zemlji - kad smo vec nemocni u svemu, daj da u toj kosarci mastamo da smo i dalje SFRJ i da nasi ponosi pokazuju trulom zapadu gde je zemlja kosarke!!!