Kulinarstvo

[Klotzen]

ja buraniju jedem svaki drugi dan. kada s posla idem na ručak jedna pekara gde idem pravi fenomenalnu boraniju i kad god biram šta ću svaki drugi dan prelomim se na njoj. Kao klinac nisam baš bio ljubitelj iste, mada se ne sećam ni da sam kukao. Kad smo već kod gramaže ja stučem tanjir od 300g i gladan sam posle par sati. E sad koliko tu ima boranije a koliko su ostali sastojci mogu samo da nagađam ali 100g definitivno nije neka velika količina.

 

Ja imam neki moj recept za grašak gde bude kila i po materijala na kraju i to stučem u tri obroka i to bez problema i prejedanja jer svo to povrće je prilično laka hrana i može da se jede više nego meso ili testo.

[Pletilja]

Moj favorit je bas ova, pljosnata sa velikim zrnima u mahuni. Ovde je retko nadjem ali kad se to dogodi, onda je to praznik. Brzo je skuvam na pari, prerucim u ciniju i dodajem sveze sastojke, paradajz, persunov i celerov list, crveni luk, ulje, kad bas hocu da uzivam dodam krotone (kockice starog hleba malcice bacene na puter)  i gotovooo....

Edited August 30, 2020 by Pletilja

[Yoyogi]

Korean BBQ.

 

Tanko sečeno meso koje se brzo prži. Mora da se stavi neki podmetač ili novine okolo jer cvrčka i baca kapljice:

 

 

Ovako tanko (1mm) moze samo mašina da iseče, ne znam kako bi moglo ručno. Ovde imamo prasetinu i govedinu.

 

 

Prvo se stavi povrće:

 

 

 

Ono je gotovo za 3-4 minuta, izvadi svako u svoju zdelu i onda ide meso. Svako stavi svoju lisku, bude ih po 10 po osobi, jedna po jedna, obrok može da traje 2 sata:

 

 

Treba minut-dva da se ispeče:

 

 

Svako uzme svoj komad i prvo u sos (da se njime rashladi tek skinuto sa pečenja). Taj sos je na bazi soje, baš se i zove Korean BBQ sauce. Mogao bi i kuvani paradajz iz zimnice da prođe.

 

 

Moze da traje satima dok porodica sedi oko stola u čijem je centru ovo kuvanje, priča se, sali se, odlično porodično vreme.

 

Ovo je došlo sa Koreancima koje su Japanci doveli 1935. (Japan je anektirao Koreju 1910.) da rade na poljima.
Tada je u Japanu crveno meso bilo taboo. Koreanci su meso sekli tanko da bi ga brzo ispržili na vatri ispod ašova i motika sa kojima su radili. Sada je to mainstream, svugde po Japanu se jede.

Ova mašina je višenamenska, ima nekoliko posuda za pečenje. Košta 300$. Moglo bi to da se improvizuje i u tiganju ali se tada gubi na centralnosti spremanja. Mladi ovo pogotovo vole na "sudarima". Nema da ne znaš šta ćeš sa rukama, svako kao nešto radi, okreće, nema neprijatnih pauza u razgovoru.

[Klotzen]

To bi meni trebalo za sečenje na tanko pa da od pilećeg filea napravim salamu. da znam šta jedem.

[Yoyogi]

12 minutes ago, Klotzen said:

To bi meni trebalo za sečenje na tanko pa da od pilećeg filea napravim salamu. da znam šta jedem.

 

Ne znam na šta misliš. Možda, svako voli da jede kobasice ali radije ne bi video kako se i od čega prave?

[Klotzen]

Mislio sam na tu mašinu koju spominješ koja seče živo meso na ekstra tanke komade.

 

A što se tiče kobasice tek kad vidiš kako se sprema tek ćeš je onda voleti. U kobaju ide čisto meso, ali dosta ljudi voli malo i masnoće da ubaci jer bude sočnija. Ostalo je ljuta i slatka paprika, biber i so.

 

To bi više važilo za krvavice ili švargle.

[mrd]

Ovako to izgleda kad se pristupi na pravi nacin.

[Kolbas]

On 8/29/2020 at 11:01 PM, Pletilja said:

A boranija?

Cudo jedno koliko ljudi ne voli boraniju!

Bila je redovno na meniju u vreme kad sam bila dete, mama ju je spremala perfektno, sa dosta shargarepe, paskanata, pershuna i jelo se kasikom, ko je hteo, dodavao je kiselo mleko. Posle sam, zbog cerke koja nije volela da jede, smislila laksu varijantu: boraniju skuvam na pari, jedva 15 minuta treba da omeksa i zadrzi sve arome, prelijem je dobrim uljem, puno seckanog pershuna i mrvica belog luka i - gotovo, uz parce dobrog hleba, eventualno i sa salatom od paradajza, savrsen letnji rucak. I nema te vrste boranije koju ne volim, retko nadjem omiljenu: svetlo zelena, shiroka oko 2 cm i pljosnata, ni najbolja  teletina joj nije ravna, prava poslastica. Srecom, dolazi jesen, bice boranije....

 

Mi smo uvek jeli ovu zelenu, ali od kako smo napravili baštu posadili smo neku žutu i prošle godine je baš dobro rodilo dok smo ove godine uprskali stvar jer smo stavili staro seme. Last year harvest:

Supruga je uglavnom sprema tako što pravi neku supu/čorbuljak, koju jedemo uglavnom kao predjelo, dok je ja spremam kao prilog uz nešto malo konkretnije tako što je malkice prokuvam i onda ide ovde već pominjana zaprška.

Moram da priznam da mi je ova žuta bolja, nekako nije toliko vlaknasta i tvrda, mada možda je i do toga što je homegrown...Kanadjani vole zelenu boraniju da jedu sirovu kao snack, samo je umaču u neki umak i grickaju, a kad smo već kod grickanja, to isto rade sa celery sticks samo onda sirovu stabljiku  umaču u peanut butter...ovde kod mene u lokalnom marketu im je trebalo nekoliko godina da stave na police koren celera jer ih je neko od naših koji je tamo radio nagovorio na to, pa ga sad srećom ima redovno

[Kronostime]

2 hours ago, mrd said:

Ovako to izgleda kad se pristupi na pravi nacin.

.....

Ovako to izgleda kad se pristupi na pravi nacin.

 

[mrd]

2 hours ago, Kronostime said:

Ovako to izgleda kad se pristupi na pravi nacin.

 

Ovo nije ono. Ovo je nesto drugo. 

[Tomiprunet]

Mi ovde u Tavankutu pravimo soseve od boranije, tikvica, sargarepe, sampinjona, graska, spanaca,... Kao prilog uz nedeljni rucak

[Koca Popovic]

8 hours ago, Kronostime said:

Ovako to izgleda kad se pristupi na pravi nacin.

 

Ovo ti mikako nije dobro...............

[Kronostime]

4 hours ago, koca popovic said:

Ovo ti mikako nije dobro...............

Vi u Norveske ne pecete na raznju?

Ragnarok je blizu.

[Yoyogi]

 Matsuzaka govedina, jedna  od tri (Kobe, Hiida, Matsuzaka) najkvalitetnije u Japanu.

 

Ovaj put smo išli u skuplji deo, zapravo, 3 puta skuplji. 5,000din za 200g komplet sa supom, salatom, pirinčem. Slavili smo prijateljev doktorat na japanskom državnom Univerzitetu.

Po takvim ceremonijama se ovo i jede, inače je preskupo, ništa kao "10 sa lukom". Možda, jednom godišnje.

 

 

4 porcije po 200g mesa, jedna posebna od 150g.

 

 

Ovako su izgledali kompleti kada su stigli

 

 

Na početku nije izgledalo puno ali na kraju smo terali jedni druge da završimo. Kada se prži na otvorenoj vatri, mast dok se topi kuva  meso i propada na vatru. Ispečen komad nema masti samo ostane mek kao puter. Vezanih očiju neko ne bi pogodio da jede govedje meso.
 

[Yoyogi]

On 5/28/2020 at 3:56 AM, Kolbas said:

Lepinja i ćevapi lična manufaktura, ajvar iz dućana

 

 

Odgovor na stari post. Za ćevape bih možda i državu izdao. Nema to kod mene u Japanu, počev od hleba (lepinja). 

[Koca Popovic]

9 hours ago, Kronostime said:

Vi u Norveske ne pecete na raznju?

Ragnarok je blizu.

Pecemo nego sta. Moj prijatelj kupio razanj iz Svajcarske.Funkcionise odlicno. A ima da se kupi i jagnjad i prasad, naravno na crno.Sta ces.

[Kronostime]

4 minutes ago, koca popovic said:

Pecemo nego sta. Moj prijatelj kupio razanj iz Svajcarske.Funkcionise odlicno. A ima da se kupi i jagnjad i prasad, naravno na crno.Sta ces.

Sunce tudjeg neba.

Nece vas grijat ko sto ovo grije;

grki su tamo zalogaji hljeba.

[Tomiprunet]

Jedan jako zanimljiv i ukusan recept.

Kokosije belo meso se isece na tanje snicle, i uvalja u brasno pomesano sa parmezanom.

Tako uvaljano meso se przi u tiganju na maslinovom ulju dok ne dobije zlatno zutu boju.

Meso se izvadi iz tiganja.

Zatim se u isti tiganj isecka 2 cena belog luka , malo proprzi.

zatim dodaju naseckani suvi paradjz, sve se malo proprzi ( nekih 5 min), zatim se doda naseckani sapinjoni.

Przi se, tj dinsta dok voda iz sampinjona ne ispari.

Onda se naspe mleko , onako da prekrije te pecurke i paradjz. 

natrenica se parmezana i sve dobro promesa.

u tu smesu se poslazu snicle koje su se ranije ispekle. 

posoli, pobiberi i nasecka jedno 2 kasike svezeg bosiljka.

poklopi i dinsta nekih 15 min na laganoj vatri.

 

sluziti uz pirinac i mesanu salatu.

[Koca Popovic]

13 hours ago, Slavisa iz Tavankuta said:

Jedan jako zanimljiv i ukusan recept.

Kokosije belo meso se isece na tanje snicle, i uvalja u brasno pomesano sa parmezanom.

Tako uvaljano meso se przi u tiganju na maslinovom ulju dok ne dobije zlatno zutu boju.

Meso se izvadi iz tiganja.

Zatim se u isti tiganj isecka 2 cena belog luka , malo proprzi.

zatim dodaju naseckani suvi paradjz, sve se malo proprzi ( nekih 5 min), zatim se doda naseckani sapinjoni.

Przi se, tj dinsta dok voda iz sampinjona ne ispari.

Onda se naspe mleko , onako da prekrije te pecurke i paradjz. 

natrenica se parmezana i sve dobro promesa.

u tu smesu se poslazu snicle koje su se ranije ispekle. 

posoli, pobiberi i nasecka jedno 2 kasike svezeg bosiljka.

poklopi i dinsta nekih 15 min na laganoj vatri.

 

sluziti uz pirinac i mesanu salatu.

Veoma zanimljivo.

[ironside]

Nisam znao bih li ovo postao na kulinarstvu ili baštovanstvu; otkad nema Honey Badgera (jazavče vrati se! sve ti moderacija treba oprostiti i pokloniti se do crne zemlje).

Pred dvije i pol godine sam uzgojio nešto Habanera, pa potom kupio razne, uglavnom Habanere žute i crvene i nešto Serrana te od toga napravio sjajne sosove. Neke sam učinio na Thai način, usuo u dizajnerske flašice od 1 dl, pa pustio da odfermentiraju i poklanjao prijateljima za rodjendan.

 

Pred tri dana sam odšepesao (sa štakom) do tržnice po faširano meso, salatu, luk i jaja, kad ono, maše mi dobavljač najljućih papričica na planeti. Jedino on i HB znaju sve o čilijima.

Ovo sam dobio za 3 €:

 

 

Odozgora prema dole:

 

1. Dva serrano chillija - 10 000 - 20 000 SHU.

 

2. Lemondrops 30 000 - 50 000 SHU, jako zanimljivo stvorenje, najviše C vitamina u biljnom svijetu.

 

3. Bhut Jolokia, moj favorit, iliti 'Duh Chili'. Nešto više od 1 milijun SHU, do nedavno najjači na svijetu. Pretekli su ga Naga Morich i Carolina Reaper, sve lijepa imena s više od milijun SHU.

 

4. Habanero, moje omiljene, čokoladna i crvena: 100 000 - 300 000 SHU.

 

Slijeva na desno, donji red:

Meni dviije nepoznate, pakleno ljute papričice, pa Bird's Eye, tajlandski pakao, nakon toga nekakve vraški ljuze narandjaste , nalik Donaldu Trumpu beštije, pa još dvije crvene Habanere, tj Scotch Bonnet.

 

Što sa time raditi, tutnuti u blender, začiniti i staviti u bočice?! Savjet. Šećer, kvasina, domaća sol i papar, selen...

[Div]

2 hours ago, ironside said:

Nisam znao bih li ovo postao na kulinarstvu ili baštovanstvu; otkad nema Honey Badgera (jazavče vrati se! sve ti moderacija treba oprostiti i pokloniti se do crne zemlje).

 

Ja bih o papričicama rađe na baštovanstvu, no nije greška ni ovde, naprotiv.
Moj problem je, činimi mi se, teže rešiv, ja sam posejao papričice, Honey Badger  mi poslao seme, ali zbog korone, nepovoljnog vremena, mogu da smislim i druga opravdanja, uglavnom, rasad nije bio baš impresivnog izgleda, ipak rešim da ga iz kontejnera prebacim u baštu, ali dok sam pripremao rasad, alat, planirao gde ću šta, srušim pločice sa nazivima, razlete se po terasi, tako da nemam pojma šta sam posadio, šta se primilo, malo je sporo krenulo, a onda naglo procvetalo, zametulo, krenuli plodovi da rs+astu, možda će uskoro i da dozrevaju:

 

 

Znam da mogu konsultovati google, Wiki, ima sajtova, foruma ali samo je Honey Badger pouzdan. 
Ajde Honey Badger, ako nećeš zbog moderacije, zbog nas, zbog sebe, vrati se zbog papričica, šteta bi bila da ih mi, nevešte neznalice, pogrešno odgajimo, preradimo, konzumiramo. Greh bi bio.

 

@ ironside, nemam  iskustva sa tim egzotičnim biljčicama, ali sam smislio bar jedan, nazovimo recept. Ovog leta sam sušio paradaiz, nekoliko teglica, prelio maslinovim uljem, posolio i dodao malo bosiljka, ideja mi je da sušim još toga i da sitno neku od tih papričica, koju budem identifikovao, sitno istucam i dodam seckanom suvom paradaizu. Ne bih stavljao više začina, opet so i bosiljak, maslinovo ulje i ništa drugo. 

 

 

 

 

[Koca Popovic]

Ja mnogo volim ljute papricice. Ali sto se mene tice i onih habanero papricica.......... Moj nacin usporedbe je da ako  mozes da uzmes max 3 ove lude papricice ,da ih dobro sazvaces(ako uspijes) , zubar moze da radi sta hoces sa tvojim zubima ( a i sa ustima).

Zaboravih da kazem, ne razumijem sta je smisao ekstremno ljutih paprika koje ti ubiju svaki osjecaj za ukus . U ustima imas osjecaj kao da su ti dali anesteziju u usnu supljinu.

[ironside]

@Div Teško je u ovoj fazi rasta i sazrijevanja točno identificirati papričice, čini se da ima dosta jalapeña, mislim i madjarska crna, te serrano i nešto feferona.

Madjarska crna je prilično rijetka sorta (osim ako na slici nije ljubičasti jalapeño), no pravi egzot je bizarna makedonska vezena piperka (8 000 SHU)

 

 

Kako nema HB-a, nisam siguran gdje bi se moglo nabaviti sjemenke ovog čuda. Uostalom, mene je Honey Badger uvijek fascinirao hljebom, plavim sirevima, gljivama te, naravno, ljutim papričicama o kojima je znao skoro sve, pa bi se moj dealer s tržnice i on vjerojatno lijepo složili. A možda i oko načina uzgoja, obzirom da je Badger nabavio cijelu infrastrukturu za 24 - satni hidroponski uzgoj papričica uključujući supstrate, perlit, mineralnu vunu, posebne posude, svjetla, pumpe, grijače i druga čuda.

Što se tiče recepta, uvijek optiram za Sweet Thai Chilli Sauce, za koji postoji valjda 200 'autentičnih' recepata, od kojih prilažem onaj po kojem se ravnam:

 

Sastojci:

 

šalica rižinog octa (šolja pirinčanog sirćeta) - ja u nedostatku istog koristim jabučni ili dobru domaću kvasinu - daje lijepu boju

2 šalice vode

bijelog luka, što je više moguće, desetak češnjeva najmanje

1/2 šalice smedjeg i 1/2 šalice bijelog šećera

žličica ili dvije djumbira u prahu

gustina 2 žlice^*

sol (ne i biber) po ukusu

Naravno i papričice: tu tradicionalno idu tajlandske Bird's Eye, ali ja pobacam u blender sve ljuto što uzgojim ili kupim, s tim da Jolokiju stavim samo jednu ili dvije, ovisno o količini. To nije slastičarstvo gdje se mora paziti na svaki gram; to su sosevi oko čije recepture se ne može složiti cijela jugoistočna Azija.

 

 ^*Gustin je najobičnije škrobno brašno; U izvornom Sweet Thai Chilli Sauce se koristi Xantam (šantanska ) guma ili Aru prah kao emulgator, dok me HB svjetovao da ne bacam pare na te ludorije, jer će  gustin sasvim dobro poslužiti, a pritom će okus ostati najbliži originalu.

......................................................................................................................

 

@koca popovic Eh, habanere su mila majka u usporedbi s ovim karipskim, američkim i nadasve indijskim monstrumima. Naravno da osjetim da mi je ne samo usna šupljina nego i cijeli ezofagus kompletno umrtvio. Glede zubara: moj zubar je po (pokojnom) ocu Crnogorac, pa kad odem do njega, pokrene bušilicu i (on je jako duhovit i zao čovjek, išli smo zajedno u školu) zapjeva Durrrmitore visoka planino. Kad završi s mučenjem pjeva I am the dentist iz Little Shop of Horrors. Sva sreća da me prije cijelog tog cirkusa sedira Procainom.

 

 

 

Edited September 10, 2020 by ironside

[ironside]

@koca popovic "Zaboravih reci da su mnogo zanimljivi ovi tvoji recepti sa kiselim kupusom"

 

Dakle, odlučio sam se i po ovim vrućinama za kiseli kupus. Interesantno je da su choucroute garnie i svadbarski kupus u suštini jako slična jela. U prvi nikad ne ide aleva (niti bilo kakva druga) paprika, ali ide bijelo vino ili, u rococo varijanti - šampanjac. S druge strane, svadbarski kupus se spravlja kao klasični složenac, dok je choucroute garnie više miš-maš., ali s najkvalitetnijim sastojcima.

Čekao sam da mi prijestolonaslijednica odleti za BXL (ona ne voli kiseli kupus, pa ga skloni kad jede sarmu i pojede samo meso, dok ja počesto izostavim meso, a zadovoljim se zeljem) tako da sam se dao u potragu za ingredijentima.

Hura! kupio sam na tržnici glavicu kiselog kupusa i 750 dag rezanog zelja te cijelu gamu mesa: bijelu krvavicu, sudžuk, krenviršle, slaninu, pancetu i suho meso (laks kare).

Napravit ću nešto iz sfere fusion kuhinje, križanac izmedju choucroute garnie i svadbarskog kupusa. Začine imam, kupit ću flašicu Rieslinga i nastojat ću to fotodokumentirati.

 

Kako moram čuvati drob za sutra, večera je dinja s pršutom.

[Koca Popovic]

Ironside , uzivanje mi je citati tvoje postove. Uvijek nesto novo. Ja volim kiseli kupus od kad smo ga poceli spremati na odgovarujuci nacin.Poceo sam da obozavam sarmu, podvarak i kuvani kupus.Bice valjda jos neki nacin.Zanimljivo je (po mom misljenju) da kiseli kupus "hoce" masnocu. Vec sam kupio kupus.Cekam kraj septembra ,pocetak oktobra da ga stavim u bure.Stici ce krajem novembra ,pocetkom decembra. Prvih tri mjeseca to je neprevazidjena salata.Naravno i sve ostalo se sprema .Omiljena salata subotom uvece oko 20:00 sa uljem,biberom i alevom paprikom u dodatku sanekim pivom. Ako imas neki predlog za subotu vece ,samo naprijed posto vidim da se odlicno razumijes u "materju". Rado prihvatam nove stvari.😀