Zivot i standard u SFRJ

[MeanMachine]

Pa SFRJ nije mogla da placa spoljni dug dakle bankrot. To sto se to nije toliko osećalo u samoj zemlji je zato sto zapad nije hteo da krene sa prinudnom naplatom jer je sssr i dalje bio faktor. Ali opet neke uslove sfrj je morala da prihvati pa je krenulo stezanje kaisa. I da kredite nismo mogli dobiti jer nismo placali dugove. Da je ta ekonomija bila kako ti mislis sa jeste ne bi se desilo da ne možemo da plaćamo spoljni dug.

[Div]

14 minutes ago, MeanMachine said:

Pa SFRJ nije mogla da placa spoljni dug dakle bankrot. To sto se to nije toliko osećalo u samoj zemlji je zato sto zapad nije hteo da krene sa prinudnom naplatom jer je sssr i dalje bio faktor. Ali opet neke uslove sfrj je morala da prihvati pa je krenulo stezanje kaisa. I da kredite nismo mogli dobiti jer nismo placali dugove. Da je ta ekonomija bila kako ti mislis sa jeste ne bi se desilo da ne možemo da plaćamo spoljni dug.

 

Da, i osamdesetih je inflacija bila oko 30% godišnje, sa tendencijom rasta, time se nekako održavala unutrašnja likvidnost, primarna emisija, gubitak vrednosti, socijalni mir se nekako održavao jer plate nisu nominalno padale, ali realno, vredele su manje u većini firmi pa i u državnim slubama. U privredi je cvetao šticung, kupovina deviza po 20-30% višem kursu od zvaničnog da bise kako-tako održala proizvodnja i to ne svuda. Propali su, otišli u stečaj, FOB, FENI, Afrokomerc, Ne mogu da se setim naziva neke velike firme u Obrovcu, železare su, čini mi se radile sve, ukupno 5, ali smanjenim kapacitetom.

Mogla je ta privreda da se spasava, ali su, u vreme kad je na čelo SIva došao Ante Marković, nacionalisti već preuzeli vlast u većini republika, već je počela otimačina imovine, pripreme za konačni obračun, rasturanje zajedničke države sa ciljem da se otme što veći kolač.

 

@Amigo, to što se ti ne sećaš i što te nije zanimalo ne znači da nije tako bilo. I ja sam osamdesetih dobro živeo, rodila mi se deca, kupio nekako stan, nadao se boljem ali i pripremao za gore, tako da sam i devedesete preživeo, možda lakše od nekih drugih, ali nedaj bože da se tako nešto ikom desi.

I tada sam se nadao boljem, gore i nije moglo da bude, ali je realnost udarala po glavi.

 

 

 

[Cyber]

3 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Ovo u vezi benzina i par nepar nije imalo veze sa Jugoslavijom, nego je bilo svuda, zbog nekog odbijanja arapskih zemalja da prodaju naftu po nekoj ceni, tako nesto, a par nepar sistem je valjda smisljen u Holandiji. 

 

To je tacno i opstepoznato. Radi se o dve naftne krize su prodrmale svetsku ekonomiju.

1. OPEC kriza 1973. u vezi sa arapsko-izraelskim ratom.
2. OPEC kriza 1979. u vezi sa iranskom revolucijom

Spoiler

To je prodrmalo cak i tadasnju rajsku Svedsku a kamoli ne bi jednu SFRJ.

 

Edited January 17, 2022 by Cyber

[Div]

29 minutes ago, Cyber said:

 

To je tacno i opstepoznato. Radi se o dve naftne krize su prodrmale svetsku ekonomiju.

1. OPEC kriza 1973. u vezi sa arapsko-izraelskim ratom.
2. OPEC kriza 1979. u vezi sa iranskom revolucijom

  Reveal hidden contents

To je prodrmalo cak i tadasnju rajsku Svedsku a kamoli ne bi jednu SFRJ.

 

 

Kriza 1973 nije sporna, bilo je i nestašica i veliko poskupljenje, '79 se dobro sećam, počeo sam da radim, oženio se, vozio ćaletova kola, ne sećam se nestašica, naredne godine, '80, umro Tito, kupio sam nov auto, dobo, fiću, dobio prvo dete, probblemi da se kupi dečja i ostala kozmetika, dečja htrana, benzin je tek kasnije postao problem, moguće da je te godine poskupeo ali ga je bilo. 

Jugoslavija je imala poslove u Iraku, Libiji, i kojegde po Africi koji su naplaćivani u nafti, početkom osamdesetih je to još uvek funkcionisalo, poznava sam i ljude koji su radili u tim zemljama, uredno im je plaćan devizni deo koji su tamo dobijali, tu i tamo je bilo problema sa delom plate koja je trebalo da se isplaćuje ovde, neke firme su te pare trošila na druge potrebe pa su kasnile sa isplatom.

Ne mogu da verujem da sam zaboravio nešto tako, znam da sam imao bonove za benzin kasnije, kad sam već vozio fiću, ali sam ga u početku vozio bez problema, prešao sam prve godine 36000 kilometara, velika kilometraža za ono vreme obzirom da nisam putovao nigde dalje od 100 km.

 

 

[Cyber]

14 minutes ago, Div said:

 

Kriza 1973 nije sporna, bilo je i nestašica i veliko poskupljenje, '79 se dobro sećam, počeo sam da radim, oženio se, vozio ćaletova kola, ne sećam se nestašica, naredne godine, '80, umro Tito, kupio sam nov auto, dobo, fiću, dobio prvo dete, probblemi da se kupi dečja i ostala kozmetika, dečja htrana, benzin je tek kasnije postao problem, moguće da je te godine poskupeo ali ga je bilo. 

Jugoslavija je imala poslove u Iraku, Libiji, i kojegde po Africi koji su naplaćivani u nafti, početkom osamdesetih je to još uvek funkcionisalo, poznava sam i ljude koji su radili u tim zemljama, uredno im je plaćan devizni deo koji su tamo dobijali, tu i tamo je bilo problema sa delom plate koja je trebalo da se isplaćuje ovde, neke firme su te pare trošila na druge potrebe pa su kasnile sa isplatom.

Ne mogu da verujem da sam zaboravio nešto tako, znam da sam imao bonove za benzin kasnije, kad sam već vozio fiću, ali sam ga u početku vozio bez problema, prešao sam prve godine 36000 kilometara, velika kilometraža za ono vreme obzirom da nisam putovao nigde dalje od 100 km.

 

 

 

Lost in translation. Nista sporno nisi napisao. A ni ja. 

[Amigo]

1 hour ago, MeanMachine said:

Pa SFRJ nije mogla da placa spoljni dug dakle bankrot.

 

Ma mozes ti to dakle da pises koliko hoces, ali ta drzava nije nikad bankrotirala. To je prica za malu decu koja se ne secaju tog zivota.

 

1 hour ago, MeanMachine said:

To sto se to nije toliko osećalo u samoj zemlji je zato sto zapad nije hteo da krene sa prinudnom naplatom jer je sssr i dalje bio faktor. Ali opet neke uslove sfrj je morala da prihvati pa je krenulo stezanje kaisa. I da kredite nismo mogli dobiti jer nismo placali dugove. Da je ta ekonomija bila kako ti mislis sa jeste ne bi se desilo da ne možemo da plaćamo spoljni dug.

 

Ta ekonomija je bila svjetlosne godine ispred ove sadasnje ekonomije. Ovo sada uopste nije ekonomija, i onda kazu zasto Njemacka i Holandija ne otvaraju rudnike. To je prosto nemjerljivo. 

 

51 minutes ago, Div said:

Da, i osamdesetih je inflacija bila oko 30% godišnje, sa tendencijom rasta, time se nekako održavala unutrašnja likvidnost, primarna emisija, gubitak vrednosti, socijalni mir se nekako održavao jer plate nisu nominalno padale, ali realno, vredele su manje u većini firmi pa i u državnim slubama. U privredi je cvetao šticung, kupovina deviza po 20-30% višem kursu od zvaničnog da bise kako-tako održala proizvodnja i to ne svuda. Propali su, otišli u stečaj, FOB, FENI, Afrokomerc, Ne mogu da se setim naziva neke velike firme u Obrovcu, železare su, čini mi se radile sve, ukupno 5, ali smanjenim kapacitetom.

Mogla je ta privreda da se spasava, ali su, u vreme kad je na čelo SIva došao Ante Marković, nacionalisti već preuzeli vlast u većini republika, već je počela otimačina imovine, pripreme za konačni obračun, rasturanje zajedničke države sa ciljem da se otme što veći kolač.

 

Problema je bilo, ja to ne sporim, ali bankrot, to je vec malo previse, osim toga ta industrija je bila uvezana na prostoru od 22 miliona ljudi, to je vec potencijal koji sada ne postoji i koji je prakticno nenadoknadiv. Te veze su mahom prekinute, a firme opljackane i to sadisticki. Pa to sto su uradili domaci, nikakav okupator ne bi uradio, da tako bezobzirno pokrade nesto sto su stvaralo preko 45 godina i to pod okriljem patriotizma.

 

51 minutes ago, Div said:

@Amigo, to što se ti ne sećaš i što te nije zanimalo ne znači da nije tako bilo. I ja sam osamdesetih dobro živeo, rodila mi se deca, kupio nekako stan, nadao se boljem ali i pripremao za gore, tako da sam i devedesete preživeo, možda lakše od nekih drugih, ali nedaj bože da se tako nešto ikom desi.

I tada sam se nadao boljem, gore i nije moglo da bude, ali je realnost udarala po glavi.

 

Ja sam vec pre ovo pisao, porazno je da je drustvo gde su vladali komunisti bilo progresivnije, moralnije, normalnije, nego post-komunisticko drustvo. Zbog toga ne podnosim tu suplju pricu o bankrotu SFRJ, jer bi po tome USA vec bankrotirala nekoliko puta, jer oni samo podignu stopu zaduzenosti i rese slucaj.

 

20 minutes ago, Div said:

prešao sam prve godine 36000 kilometara, velika kilometraža za ono vreme obzirom da nisam putovao nigde dalje od 100 km.

 

Wow, 36000 km za godinu dana. To je svaki dan skoro 100 km, svaka cast.

20 minutes ago, Div said:

prešao sam prve godine 36000 kilometara, velika kilometraža za ono vreme obzirom da nisam putovao nigde dalje od 100 km.

 

Wow, 36000 km za godinu dana. To je svaki dan skoro 100 km, svaka cast.

[Devil In My Pants]

Bankrot nije nuzno losa stvarili bar losija od nekog loseg stanja. Iz politickog ugla je to samo katastrofa.

[Stiletto]

1 hour ago, Amigo said:

 

Ma mozes ti to dakle da pises koliko hoces, ali ta drzava nije nikad bankrotirala. To je prica za malu decu koja se ne secaju tog zivota.

 

Molim te, prvo proveri informacije pre pisanja, ima na internetu dosta o tome. 

Jugoslavija je bankrotirala ne jednom, već dvaput. Prvi put 1932. drugi put 1983. Potanko o tome imaš ovde:

https://talas.rs/2020/09/07/dva-bankrota-jugoslavije-i-pod-kraljem-i-pod-titom/

[Kronostime]

1983.  jeste bankrotirala, ali je i Tito bio vec pokojni.

Edited January 17, 2022 by Kronostime

[Cyber]

1 hour ago, Devil In My Pants said:

Bankrot nije nuzno losa stvar ili bar losija od nekog loseg stanja. Iz politickog ugla je to samo katastrofa.

 

U trzisnoj ekonomiji zaista nije. 😉

[40Wins]

20 hours ago, Amigo said:

 

Hajd ti meni objasni kako je to bankrotirala, ali malo detaljnije, nemoj ono reko mi jedan čo'ek. Kako se to manifestovalo taj bankrot, jer ja se uopste ne sjecam tog bankrota, a trebao bi, jer sam tada vec bio odrastao.

 

Zanimljivo je  da se i pre vise od dve godine bas na ovom forumu vodila ista diskusija, u kojoj si ti ucestvovao, sa sagovornicima koji takodje eto nisu imali pojma da je Jugoslavija bankrotirala, a sad bismo mogli da obnovimo gradivo verovatno?

Zeznuto je sto je danas 2022, a ne 1982. pa drugovi komesari ne mogu dekretima da kreiraju sta je istina, a sta nije, i da odrede o cemu sme da se pise. 

 

Ipak, na veliku zalost jugonostalgicara, SFRJ jeste prakticno bankrotirala, pocetkom osamdesetih, iako to nigde nije ''zvanicno'' objavljeno.  (Nemam nista protiv jugonostalgicara, generacija mladja od vas se i dalje kune u devedesete, kako su onda bili top rejvovi, i kako je sve posle bilo sr@nje, a devedesete u SRJ su bile nedajboze nikom. Verovatno svakoga u nekom momentu spuca Mitke i Zal za mlados'.)

 

Quote

Bankrot Jugoslavije: Ekonomski krah 1982. koji nikad nije službeno objavljen

Naftna kriza je strašno pogodila Jugoslaviju koja je htjela svu svoju industriju zasnivati na do tada jeftinoj nafti. Slijedila je oskudica deviza i nafte, a to je prouzročilo i sekundarnu krizu nekih elementarnih proizvoda, a ne samo da se neko vrijeme vozilo automobile po pravilu par - nepar. Bila je oskudica deterdženata, toalet-papira i nekih trivijalnih artikala

 

Spoiler

 Tokom sedamdesetih godina prošlog veka nastupile su dve ’’naftne krize’’ koje su stvorile ondašnju finansijsku krizu u svetu. Ta kriza je generisala ’’petrodolare’’ i dovela do velikog rasta zaduživanja širokog kruga zemalja u razvoju na evrodolarskom tržištu. Naredni korak u razvoju događaja na međunarodnom finansijskom tržištu bio je nastanak dužničke krize jer mnoge zemlje u razvoju nisu bile u mogućnosti da servisiraju svoje dugove. Kod nas su naftne krize dovele do toga da je račun uvoza konvertibilne nafte po osnovu materijalnog bilansa SFRJ sa USD 290,0 miliona otišao na USD 3 milijarde na kraju te decenije. Znači trebalo je izvesti praktično deset puta više robe na konvertibilno tržište da bi se pokrila ta ista količina uvoza konvertibilne nafte.

Uz to, kraj te decenije obeležio je niz događaja u svetu koji su izuzetno pogoršali međunarodni položaj zemlje na međunarodnom finansijskom tržištu: rat između Iraka i Irana onemogućio je dotadašnji uvoz konvertibilne nafte iz Iraka izbalansiran izvozom; ulazak sovjetskih trupa u Avganistan aktivirao je sve antikomunističke snage koje su i Jugoslaviju gledale istim očima kao i sovjetski blok; rekordni deficit platnog bilansa Jugoslavije za 1979. godinu od 3,9 milijardi dolara iscrpeo je devizne rezerve zemlje i prestao je rad deviznog tržišta; maksimalni porast kursa dolara prema drugim  valutama uz istovremeno nezapamćeno visoke kamatne stope (libor je išao preko 20%) još više je povećao teret velikog zaduženja zemlje koje je većim delom bilo nominirano upravo u dolarima; bolest i smrt predsednika Tita doveli su do pogoršanja u  proceni političkog rizika plasmana u Jugoslaviju. Uz sve to, juna 1980. godine na scenu je stupila i devalvacija dinara kao faktor koji je postao stalni pratilac ekonomskih kretanja u zemlji. I sve ovo napred uz brojne promašene investicije i strukturne poremećaje u privredi…

Uprkos takvom nepovoljnom razvoju događaja u okruženju, tokom dve godine (1980-1982) zahvaljujući ekspertizi i dobrom poznavanju inostranog finansijskog tržišta, ondašnja Narodna banka Jugoslavije i ovlašćene banke razvile su metode obnavljanja inostranog zaduženja – kratkoročnim kreditima finansiranje  dospelih otplata po dugoročnim kreditima. To je bio objektivno rizičan mehanizam kome je mogla da naškodi i mala ’’udarna rupa na putu’’. I ona se dogodila u martu 1982. godine – otplata po jednom većem  kreditu od konzorcijuma inostranih banaka  bila je manja za neki jednocifreni procenat, ali to je bilo dovoljno da na prenapetom finansijskom tržištu izazove ulazak SFRJ u dužničku krizu.

Svetski finansijski faktori do tada su već imali dovoljno iskustva sa dužnicima u docnji širom sveta. Posle priprema u preostalom delu 1982. godine, u toku 1983. godine na delu je bila ’’petonoga životinja’’ (Five legged animal) – Svetska banka, MMF, Banka za međunarodna plaćanja, Pariski klub i Londonski klub, čijim su aranžmanima reprogamirani postojeći dugovi ili odobreni novi namenski krediti za podršku proizvodnje za izvoz. Bez obzira na to što je inostrani dug postao uredan, SFRJ je kao dužnik na međunarodnom finansijskom tržištu doživela je značajan pad ugleda i nova zaduženja izvan navedenih aranžmana bila su opterećena višim troškovima.

Kako su potopljeni izvoznici

Nestašica deviza uz poremećaje u privredi koji su imali i domaće korene u dogovornoj ekonomiji pokazala je  slabost sistema koji nije mogao da nalazi brza efikasna rešenja. Vlada je vodila politiku stabilizacije i smanjenja spoljnog duga, koja se u praksi sastojala od teških mera štednje – tzv. šok tretmana. Uvoz je ograničavan stvarajući nestašice potrošnih dobara, koje se pamte kao uvođenje ograničenje goriva (40 litara po vozilu mesečno – bonovi), ograničenje korišćenja automobila do 6 dana u sedmici na osnovu zadnjeg broja na registarskoj tablici (par-ne par sistem), teška ograničenja na uvoz robe i plaćanje depozita po izlasku iz zemlje. Bilo je nestašice kafe, čokolade i deterdženta za pranje. Tokom nekoliko suvih leta, Vlada, nesposobna za uvoz električne energije, bila je prisiljena da uvede restrikcije. Deviznim zakonom se nastojalo ubrzati ’’unošenje deviza u zemlju’’, donet je i ’’mali devizni zakon’’ poznat i kao ’’zakon o krugovima’’, poverenici centralne banke po ovlašćenim bankama overavali su svaki pojedini nalog za plaćanje inostranstvu. Ove kontrole plaćanja su u stvari  glomazne procedure čiji su rezultat bili bežanje deviza i vremenom situacija u kojoj je sama savezna vlada (SIV) bila neposredni distributer deviza donošenjem odluka o pojedinačnim plaćanjima.

 

https://bif.rs/2012/10/duznicka-istorija-bivsa-sfrj-grcka-i-srbija-svaki-bankrot-je-prica-za-sebe-3/

 

Evo podsetnika, a koliko je SFRJ bila neefikasan sistem, nek se pise na drugom topicu ako nekog zanima. 

[Cyber]

18 minutes ago, AgroLaki said:

 

  Hide contents

https://bif.rs/2012/10/duznicka-istorija-bivsa-sfrj-grcka-i-srbija-svaki-bankrot-je-prica-za-sebe-3/

 

Evo podsetnika, a koliko je SFRJ bila neefikasan sistem, nek se pise na drugom topicu ako nekog zanima. 

 

Evo i ovo => klick!  

[Amigo]

1 hour ago, Stiletto said:

 

Molim te, prvo proveri informacije pre pisanja, ima na internetu dosta o tome. 

Jugoslavija je bankrotirala ne jednom, već dvaput. Prvi put 1932. drugi put 1983. Potanko o tome imaš ovde:

https://talas.rs/2020/09/07/dva-bankrota-jugoslavije-i-pod-kraljem-i-pod-titom/

 

To je samo interpretacija autora, reprogramiranje dugova je bila pametna stvar da se uradi i to u nasu korist. 

Kada kazes proveri informacija, to znaci da bi ja sada trebao da guglam pa da vidim kako sam ziveo u to vreme i sta se dogadjalo, to moze da radi ko se tada nije rodio ili jebio sasvim mali.

 

2 hours ago, Devil In My Pants said:

Bankrot nije nuzno losa stvarili bar losija od nekog loseg stanja. Iz politickog ugla je to samo katastrofa.

 

Bankrot nije dobra stvar u svakom slucaju.

 

17 minutes ago, AgroLaki said:

 

Zanimljivo je  da se i pre vise od dve godine bas na ovom forumu vodila ista diskusija, u kojoj si ti ucestvovao, sa sagovornicima koji takodje eto nisu imali pojma da je Jugoslavija bankrotirala, a sad bismo mogli da obnovimo gradivo verovatno?

Zeznuto je sto je danas 2022, a ne 1982. pa drugovi komesari ne mogu dekretima da kreiraju sta je istina, a sta nije, i da odrede o cemu sme da se pise. 

 

Kakvi komesari, kakvi bakraci, ne moze meni neko da prica kako je bilo vreme kada nije bio rodjen, a ja sam u osamdesetim zavrsio srednju skolu, pa sam isao u JNA, pa sam studirao, pa sam radio. Po portalima se moze svasta procitati i uzimati to zdravo za gotovo ne bih nikome preporucio. Pogotovu ti samozvani analiticari.

 

17 minutes ago, AgroLaki said:

Ipak, na veliku zalost jugonostalgicara, SFRJ jeste prakticno bankrotirala, pocetkom osamdesetih, iako to nigde nije ''zvanicno'' objavljeno. 

 

Takva jedna stvar, kao bankrot drzave, ne bi mogao niko da sakrije, nema teorije. Znalo se za sve probleme drzave, nesto se moglo kritikovati, nesto nije, ali da se sakrije, to tada nije moglo. Postojale su i strane stanice na nasem jeziku, RFI, Glas Amerike, RDW... gde se moglo informisati.

 

17 minutes ago, AgroLaki said:

(Nemam nista protiv jugonostalgicara, generacija mladja od vas se i dalje kune u devedesete, kako su onda bili top rejvovi, i kako je sve posle bilo sr@nje, a devedesete u SRJ su bile nedajboze nikom. Verovatno svakoga u nekom momentu spuca Mitke i Zal za mlados'.)

 

Nonsens je porediti devedesete sa osamdesetim, to moze samo ko nije prosao kroz osamdesete. Ja bih mogao da imam i nostalgiju za devedesetim, i tada sam bio mlad, ali ovo o cemu pricamo nije stvar nostalgije.

Ja bih mogao da spomenem bezbroj losih primera iz SFRJ, ali ova prica o bankrotu je jednostavno preterana. 

Toj "bankrotiranoj" drzavi se daje da organizuje Olimpijadu, Univerzijadu, Mediteranske igre, VW pokrece proizvodnju automobila, izgradjuje se ogroman broj stambenih jedinica, JAT leti sirom sveta, ne trebaju ti vize za vecinu zemalja, nasi gradjevinci rade i dobro zaradjuju po arapskom svetu, proizvodimo autobuse, kamione, avione, brodove, manje vise za sve smo imali tehnologiju.

Za ovaj rudnik litijuma, ne bi bio potreban Rio Tinto. Imati tehnologiju je velika stvar i ljudi koji nisu tehnicki obrazovani ne mogu da shvate sta to znaci i koliko treba imati znanja i koliko treba uloziti rada da bi se to dostiglo.

 

Ovo sto ja pisem, ne znaci da sam ja bio za taj rezim, daleko od toga, i trebao se menjati, licno sam se tada zalagao za to, i privatno i javljanjem na razne radio emisije bez straha, ali cvrsto stojim iza stava da je to drustvo bilo bolje od ovog sadasnjeg.

 

1 minute ago, Cyber said:

 

Evo i ovo => klick!  

 

I ovo je narucena analiza, cim sam procitao da nas lola poredi sa Japanom i Nemackom, ne mogu da to uzmem kao relevantno, a svrha celog teksta je da se pokaze da se Jugoslavija raspala zbog problema u ekonomiji, sa cime se necu nikada sloziti, jer tada su postojali proizvodni pogoni, postojala je obrazovana radna snaga u svim segmentima, postojali su svi uslovi za daljni razvoj.

Ekonomska situacija je bila samo izgovor za raspad drzave. Secam se dobro kada su govorili kod nas u Bosni, da cemo kada se BiH osamostali biti kao Svajcarska 

 

Sto bi rekli Amerikanci, 10 years ago we had Steve Jobs, Bob Hope and Johnny Cash - Now we have no Jobs, no Hope and no Cash. 

U nasem slucaju, nema vise pogona, lopovska privatizacija ih je unistila,  ljudi odlaze, nade nema, a tek pare da ne spominjem.

 

 

[Darth Bane]

Zaparavo ima teorija da je uzrok ekonomske propasti SFRJ, kao i neefikasnosti drustvenih (ili bolje receno samoupravljackih)preduzeca, to sto su sa Zapada, tajne sluzbe a i belosvetski spekulatori, potplacivali top-management (direktore preduzeca) kako bi iste namerno upropastili.

Navodno, uplasili su se od efikasnosti samoupravljanja ( worker's self-management) da ne postane "role-model" i u Zapadnom svetu, i sirom sveta , te preovlada nad trzisnim sistemom i kapitalizmom. 

[mare80]

5 minutes ago, Darth Bane said:

Zaparavo ima teorija da je uzrok ekonomske propasti SFRJ, kao i neefikasnosti drustvenih (ili bolje receno samoupravljackih)preduzeca, to sto su sa Zapada, tajne sluzbe a i belosvetski spekulatori, potplacivali top-management (direktore preduzeca) kako bi iste namerno upropastili.

 

Mož' malo detaljnije,gde si pročitao to ?

[Darth Bane]

Sta se smejes ko lud na brasno???🥵

4 minutes ago, mare80 said:

 

Mož' malo detaljnije,gde si pročitao to ?

Zapravo samoupravljanje je zamisljeno jako dobro! Samo je trebalo radnicima podeliti akcije. Da budu i suvlasnici i upravljaci u firmi u kojoj rade. Time bi dobili dodatnu motivaciju. I trebalo je biti ideoloski neutralno, znaci odbaciti ideoloske stege i fokusirati se samo na organizaciju rada.

[Amigo]

Mislim da samoupravljanje po preduzecima, nije imalo neku posebnu ulogu u odnosu na poslovanje.

[mare80]

5 minutes ago, Darth Bane said:

Sta se smejes ko lud na brasno???🥵

 

Pa ne smejem se,volim teorije zavere, naročito ako imaju neki lokalni šmek,pa rekoh ako imaš u pisanom obliku da malo pročitam ...

[Darth Bane]

12 minutes ago, mare80 said:

 

Pa ne smejem se,volim teorije zavere, naročito ako imaju neki lokalni šmek,pa rekoh ako imaš u pisanom obliku da malo pročitam ...

To sam uputio Kronostimeu, ne tebi.

Ostajem ti duzan za taj clanak, pokusavam da ga pronadjem. To sam zapravo procitao pre dosta vremene u nekom casopisu, mozda ga i nema na netu. U svakom slucaju, kad nesto budem nasao, podelicu sa svima, naravno. 

[Devil In My Pants]

Bankrot je odlicna stvar, mnogo bolja od praviti se mrtav....Mi smo davno trebali bankrot da potpisemo..pre ili kasnije  ce i to doci na red..

[Darth Bane]

"Yugoslavia is widely viewed as a laboratory where experiments are conducted in market socialism and worker self-management. As with other laboratories, the results of the experiments done there have significance beyond its own boundaries. In western countries, too, there is interest in the outcome of Yugoslav experiments: worker participation in decision-making has become a political issue in Sweden, Belgium, the United Kingdom and France, among others; and certainly in West Germany, with its system of co-determination, there is interest. During the past two decades a considerable amount of research has been done on Yugoslavia's economic system, the world's only market socialism. This introduction presents an overview of the key concepts covered in the subsequent chapters of this book. The book begins with a description of the internal structure of large Yugoslav enterprises. The main point is that in Yugoslavia divisionalization of firms is extensive and meaningful."

Chapter

Introduction

Edited ByStephen R. Sacks

BookSelf-Management And Efficiency

Edition1st Edition

First Published1983

ImprintRoutledge

eBook ISBN9781315143538

 

Nije ono sto sam trazio, ali dokaz da je svojevremeno na Zapadu vladalo veliko interesovanje vezano za eksperiment zvani "worker's self-management". Sigurno da su postojale i neke strukture koje su zelele neuspeh tog koncepta. Ne optuzujemo ceo Zapad, vec neke interesne grupacije.

U to vreme, cak ni SSSR-u nije odgovarao uspeh jugoslovenskog eksperimenta...

[Angelia]

10 hours ago, Div said:

 

Kriza 1973 nije sporna, bilo je i nestašica i veliko poskupljenje, '79 se dobro sećam, počeo sam da radim, oženio se, vozio ćaletova kola, ne sećam se nestašica, naredne godine, '80, umro Tito, kupio sam nov auto, dobo, fiću, dobio prvo dete, probblemi da se kupi dečja i ostala kozmetika, dečja htrana, benzin je tek kasnije postao problem, moguće da je te godine poskupeo ali ga je bilo. 

Jugoslavija je imala poslove u Iraku, Libiji, i kojegde po Africi koji su naplaćivani u nafti, početkom osamdesetih je to još uvek funkcionisalo, poznava sam i ljude koji su radili u tim zemljama, uredno im je plaćan devizni deo koji su tamo dobijali, tu i tamo je bilo problema sa delom plate koja je trebalo da se isplaćuje ovde, neke firme su te pare trošila na druge potrebe pa su kasnile sa isplatom.

Ne mogu da verujem da sam zaboravio nešto tako, znam da sam imao bonove za benzin kasnije, kad sam već vozio fiću, ali sam ga u početku vozio bez problema, prešao sam prve godine 36000 kilometara, velika kilometraža za ono vreme obzirom da nisam putovao nigde dalje od 100 km.

 

 

Imala ja nekoliko rodjaka koji su radili po Iraku I Libiji. Lepo si opisao.

 

@Amigoex-yu je bankrotirala, to sto ti nisi znao o tome je vec subjektivan osecaj za feeling, I zato sto je taj sistem krio (moralan sistem qq). Imas studije o tome. Zbog tog sistema je I bankrotirala jer nije bio postavljen na ekonomskim principima, nego se zivelo na kredit. Mene to uzasno nervira kad slusam generaciju mog oca, koji pricaju kako su lepo ziveli, yugonostalgicari, iako I ja mogu u neku ruku da se tu svrstam, ali ne po pitanju ekonomije. Ziveli su lepo pa smo mi placali cenu.

 

I to jeste bio jedan od glavnih razloga raspada ex-yu. Jednostavno sistem je pukao, jer propaganda nije vise mogla da pokrije bedu. Umesto hleba dali su nam igara (ratove).  

[Amigo]

2 hours ago, Angelia said:

I to jeste bio jedan od glavnih razloga raspada ex-yu. Jednostavno sistem je pukao, jer propaganda nije vise mogla da pokrije bedu. Umesto hleba dali su nam igara (ratove).  

 

Kakva beda, sistem je pukao kada se najbolje zivelo, kada je dinar postao konvertibilan, kada su bile najvece plate i kada su prodavnice bile pune robe svakog tipa.

Dakle, ta teorija ne pije vode. 

[Angelia]

11 minutes ago, Amigo said:

 

Kakva beda, sistem je pukao kada se najbolje zivelo, kada je dinar postao konvertibilan, kada su bile najvece plate i kada su prodavnice bile pune robe svakog tipa.

Dakle, ta teorija ne pije vode. 

Mozda da izbacis subjektivno iz tog secanja. Vecina nas je u to vreme stajala u redovima, za kafu, ulje, brasno...

 

Par godina pre '87. Da se najbolje zivelo, sistem ne bi pukao. Ti samo nisi bio svestan, ok bio si u odredjenom stadijumu zivota gde to nisi primetio. Ali danas da ne znas kako je bilo....informisi se.

 

 

Edit: Evo da te opravdam, 93ce je bilo uzas ziveti u SR, ljudi su svaki dan pokusavali da prezive. Meni je licno to bilo super vreme, imala sam para za trosak, kupovala pljeskavice za drustvo. Ali to sam samo bila ja, sad kad pogledam to vreme, skontam  koliko sam bila izuzetak. Tako I ti, skontaj da 80tih nisi bio pravilo 

Edited January 18, 2022 by Angelia

[Janne240]

Preskacem ovo recikliranje teme o privredi, bankrotu i teze koje smo ranije raspravljali a propo i politike sistema. 

Nesto lepse ako moze...zime su bile sa puno snega.