Kako se danas osecate.

[zoran59]

1 hour ago, Kronostime said:

Imam ja viska gitara, ne brini.

Ova je mojih ruku delo.

 

 Lepota. A ja moram malo da vezbam. Zaboravile su ruke, a dosao je i staracki artritis.

Ipak, sve se to valjda moze podmazati.

Samo treba dobre volje.

 

Ti sigurno imas sta da mi pokazes i naucis me oko gitare. A mozda i ja nesto mogu da ti kazem oko praseta. Ziveci u USA, video sam da ima i drugacijih metoda od onih koje mi je pokazivao deda.

 

Ako "bog da i sveci ne oduzmu" - bice valjda prilike.

 

[urosg3]

35 minutes ago, zoran59 said:

 

Dakle, hteo bih da obecam tebi i @Kronostime da cu doci i svirati gitaru dok vi pecete prasad. To bi mi bila obaveza, kupio bih zice i nastimovao gitaru koju nisam svirao vec godinama. Jer, jebiga, moram ako sam obecao. A da sviram samom sebi, ma, nije bitno, izgubljeno vreme i trud.

 

Zato, guraj cerke u zivot, radi, nadji zanimaciju. Bez toga je mozda lakse, ali je i dosadno.

Ja da iscedim još jedno obećanje 🙂 

Da sviramo Bob Dylan iz rane faze, pa lagano da pređemo na još jednog Boba...
Redemption song?
Srećan badnji dan tebi tamo di sunce zalazi!

[Kronostime]

2 minutes ago, urosg3 said:

Ja da iscedim još jedno obećanje 🙂 

Da sviramo Bob Dylan iz rane faze, pa lagano da pređemo na još jednog Boba...
Redemption song?
Srećan badnji dan tebi tamo di sunce zalazi!

Na tog drugog Boba mozemo da predjemo samo ako hanume ostanu na adresi iz licne karte.

[zoran59]

1 hour ago, urosg3 said:

........................

Da sviramo Bob Dylan iz rane faze, pa lagano da pređemo na još jednog Boba...
........................

 

Dylan je pesnik. Lep, zanimljiv, ali akordi/muzika i nisu bas nesto. Nije to ni za plesanje ni za seks, samo je da se slusa.

Drugi Bob, ako sam te dobro razumeo, je Marley. Eh, tu je melodija/ritam fantazija, ali tekstovi i nisu bog zna sta. Positive vibration?

 

Zato mi odgovara Jim. Morrison. Doors. Ima i melodije i ritma, ali i fantasticne poezije i teksta.

 

Medjutim, ja nikada nisam umeo da sviram kao Krieger niti da pisem kao Morrison. Napisao sam dosta tekstova, svirao i pevao u garaznom/ulicnom bendu, dobro se zajebavao ali, iskreno, nije to bio neki znacajan nivo.

 

Zato, ako/kad se nadjemo kod tebe ili @Kronostime, sviracu neke starogradske koje sam naucio u mladosti, ili neke Nikole Karovica i Slavka Perovica - one pseudo-meksikanske. Nema zahtevnih solo-deonica, dosta je par akorda koji se lako uhvate.

 

 

Edited January 6, 2022 by zoran59

[Kronostime]

10 minutes ago, zoran59 said:

 

.......

 

Zato, ako/kad se nadjemo kod tebe ili @Kronostime, sviracu neke starogradske koje sam naucio u mladosti, ili neke Nikole Karovica i Slavka Perovica - one pseudo-meksikanske. Nema zahtevnih solo-deonica, dosta je par akorda koji se lako uhvate.

 

 

Ako cemo vec da ginemo u Koracici - onda predlazem stavku 1. na set listi:

 

U tim krajevima se drzim Smaka i

[Div]

2 hours ago, zoran59 said:

A da sviram samom sebi,

 

to je sviranje kurcu. 😄😃😁   
edit: morao sam

Edited January 6, 2022 by Div

[Kronostime]

Mes`cini da ce svirka, posle dopinga u vidu praseta i domacih destilata biti

 

 

 

[zoran59]

4 hours ago, Kronostime said:

Mes`cini da ce svirka, posle dopinga u vidu praseta i domacih destilata biti

 

Nece stvarno biti, nismo mi toliko vesti.

Ali ako bude dobar doping kakav si pomenuo, bice nam svejedno, zvucati ce podjednako dobro.

[urosg3]

 Malopre mi javi kolega da je u rodnom Gračacu umro drug Stariji vodnik I klase Pero Rađenović, moj vodnik iz JNA. Ličanin kakav je bio, sećam se kad se vraćamo iz grada svakog od nas časti pitanjem "balavac, jes` drndo štogod?"
Ogroman krupan čovek dvometraš, jednom nam je pričao kako je u Gračacu "drndo u željezničkom šinjelu u prtini" i takav kakav je arhetip podoficira JNA, grub, neotesan ali ipak nekako drag istovremeno.

Demobilisao se se kad se raspala JNA, pripao vojsci Krajine onomad, u poslednjoj bitki u okolini Srba zapalo ga da bude pod komandom Martića biva ranjen, pa zarobljen. Bio je neko vreme u zatvoru, na kraju amnestiran i živeo skromno od penzije sada već zastavnika.

[RatzenStadt]

Upravo sam kao 34-godisnjak pitao roditelje za pozajmicu od 4k EUR, da bih resio kockarske dugove, bar one koji ne mogu da cekaju.

Dakle, ponizeno, bezvredno, nedostojno, pun samokrivnje i grize savesti.

Protracen i promasen zivot.

[Pletilja]

4 hours ago, RatzenStadt said:

Upravo sam kao 34-godisnjak pitao roditelje za pozajmicu od 4k EUR, da bih resio kockarske dugove, bar one koji ne mogu da cekaju.

Dakle, ponizeno, bezvredno, nedostojno, pun samokrivnje i grize savesti.

Protracen i promasen zivot.

Prvo, ovo posipanje pepelom vam ne sluzi na cast ako iz ove situacije ne izvucete bar mrvu mudrosti: potrazite strucnu pomoc, ima terapeuta koji se bave ovom vrstom zavisnosti. 

Drugo: zar vam nije zao roditelja? Da li mozete da zamislite kakav izbor stavljate pred njih? AKo vam daju novac, ucestvuju u vasem propadanju. Ako vam ne daju, izlazu vas mogucnosti da nastradate od uterivaca dugova. 

Trece: Da sam vam ja majka, ne bih vam dala novac. To sto mozete da racunate na moju bolecivost i novac, izgleda da vam je padobran, da se ne ugruvate bas namrtvo kad zabrljate. Ako volite reskir, reskirajte sa onim sto imate, jedino je to posteno.

Pozdravljam vasu odluku da sa nama, javno, delite svoj problem, pripazite samo da time ne sabotirate sami sebe, ovako to ide: eto, priznao sam, kaznio sam sebe zbog svoje mane i sta jos hocete, slab sam, pa sta? 

Daleko ste vi od ikakve slabosti, za takav nacin zivota treba bas mnogo snage pa i pameti, treba se izvuci iz neprilike a vama to, izgleda, redovno uspeva. Kako bi bilo da te svoje resurse upotrebite da svrsishodniji, bolji zivot? 

Da budem iskrena do kraja: kao majka,imala sam problem sa svojim detetom koje je, nakon izvrsnih uspeha na veoma zahtevnim studijama, stiglo do poslednjeg ispita do diplome, prolazili su meseci, od diplomiranja - nista. U to vreme sam jako mnogo i naporno radila i bila nakraju snaga, kad dodjem kuci, vidim dete koje se razvlaci po kuci, pitam kad se taj poslednji ispit, "jos samo malo" i tako prodje godina. S obzirom da na toj katedri diplomira 2 od 5, uplasila sam se. I jednog dana mi pukne film, uzmem kofer i lepo spakujem dete: "ides kod tetke, ona te mnogo voli, ceo dan ispija kafe i visi na telefonu, bas cete se dobro slagati". Tetka je zivela bogu iza nogu, prava seoska idila. Bilo je plakanja, moljakanja, obecavanja, znala sam da ne smem da popustim, ne ovaj put. I tako, ode dete, za 2 meseca polozi ispit i dobije diplomu. Ja sam dobila cir na dvanaestercu. Vredelo je. 

P.S. Pricala sam o tome sa svojim detetom i molila da mi oprosti svu brutalnost moje odluke, prakticno sam je izbacila iz kuce. Dobila sam najjaci zagrljaj ikad, "mama, spasla si me". 

Eto tako, nekad i mama mora da bude od kamena. 

 

 

[RatzenStadt]

On 1/31/2022 at 7:48 AM, Pletilja said:

Prvo, ovo posipanje pepelom vam ne sluzi na cast ako iz ove situacije ne izvucete bar mrvu mudrosti: potrazite strucnu pomoc, ima terapeuta koji se bave ovom vrstom zavisnosti.

 

 

Postovanje P, hvala na odgovoru.

Nista lakse nego izvuci pouku, uspem u tome svaki dan, nekoliko puta po satu. Ne preterujem kad to kazem, moj mozak je godinama zaglavljen u perpetualnom stanju kontemplacije. Sprovesti u delo svoje planove, to je vec vraski tesko, pogotovo istrajati u njima posle prve naznake slabosti.

 

Practice as you preach, jel?

Sva prethodna iskustva mi govore da nema razloga da mislim da me ceka buducnost ista svetlija od proslosti, jer je rok trajanja svakog mog proniknuca kratak. Za svaku spoznaju slobodno dodati prilog "za sada". Dacu sve od sebe da se ne vratim na fabricka podesavanja ovog puta, 1000-i put.

 

On 1/31/2022 at 7:48 AM, Pletilja said:

Drugo: zar vam nije zao roditelja? Da li mozete da zamislite kakav izbor stavljate pred njih? AKo vam daju novac, ucestvuju u vasem propadanju. Ako vam ne daju, izlazu vas mogucnosti da nastradate od uterivaca dugova. 

 

 

 

Jeste, zao mi ih je. Ne bih to uradio da sam imao drugog izbora. Nemam vise mogucnost koriscenja bilo kog kreditnog proizvoda u Srbiji, jer mi je ostao zapis u kreditnom birou, a plan mi je bio da zilioniti put refinansiram kredit. Dugujem svima u uzem i sirem okruzenju, niko mi se vise i ne javlja na mob. jer znaju da zovem da se zicam za pare, tako da sam morao njih da pitam. Ocajna vremena pozivaju na ocajnicke mere. Jebiga.

 

On 1/31/2022 at 7:48 AM, Pletilja said:

To sto mozete da racunate na moju bolecivost i novac, izgleda da vam je padobran, da se ne ugruvate bas namrtvo kad zabrljate.

 

 

Da. Priznajem, pod velom anonimnosti.

 

On 1/31/2022 at 7:48 AM, Pletilja said:

Da budem iskrena do kraja: kao majka,imala sam problem sa svojim detetom koje je, nakon izvrsnih uspeha na veoma zahtevnim studijama, stiglo do poslednjeg ispita do diplome, prolazili su meseci, od diplomiranja - nista. U to vreme sam jako mnogo i naporno radila i bila nakraju snaga, kad dodjem kuci, vidim dete koje se razvlaci po kuci, pitam kad se taj poslednji ispit, "jos samo malo" i tako prodje godina. S obzirom da na toj katedri diplomira 2 od 5, uplasila sam se. I jednog dana mi pukne film, uzmem kofer i lepo spakujem dete: "ides kod tetke, ona te mnogo voli, ceo dan ispija kafe i visi na telefonu, bas cete se dobro slagati". Tetka je zivela bogu iza nogu, prava seoska idila. Bilo je plakanja, moljakanja, obecavanja, znala sam da ne smem da popustim, ne ovaj put. I tako, ode dete, za 2 meseca polozi ispit i dobije diplomu. Ja sam dobila cir na dvanaestercu. Vredelo je. 

P.S. Pricala sam o tome sa svojim detetom i molila da mi oprosti svu brutalnost moje odluke, prakticno sam je izbacila iz kuce. Dobila sam najjaci zagrljaj ikad, "mama, spasla si me". 

Eto tako, nekad i mama mora da bude od kamena.

 

Tough love! 👍

Toga i te kako fali na Balkanu, pogotovo na relaciji majka-sin.
Gomila nesigurnih, emotivno nezrelih muskaraca se krije iza mamine suknje citav zivot, ukljucujuci i mene.

Meni ljudi uglavnom ne veruju kad im kazem da se evo sada navrsava deveta godina od kako mi fali samo diplomski rad da postanem inzenjer po zvanju. Posle se frapiraju kad im prilozim index kao dokaz. Treba hrabrosti da bih napusto ususkanost u decacki zastitni balon. Lako je zamisljati svet odraslih kroz ruzicaste naocare, kroz analizu i mastarenja, ali za proboj i borbu za svoje mesto u tom svetu mislim da nikada necu skupiti petlju.

[Milenko Puzigaca]

Nije to ništa. Pazi sad. Viddy, viddy, viddy, viddy well:

 

 

Nadam se da sam pomogao 

[Tomiprunet]

On 1/6/2022 at 3:15 PM, zoran59 said:

 

Urose, drz' se posla!

 

Vidis (ajde, licni primer i nije univerzalno), mene je sjebao odlazak u penziju. Zato moram da odem kod psihijatra. Naprosto vise nemam svrhe u zivotu. Niko me ne treba (a vrhunski sam strucnjak u profesiji, osvajao nagrade na simpozijumima i bio dobro placen). Cerka (tako i treba) ima svoj zivot i sve redje me zove.

 

I sad sve nesto mislim, da se vratim u profesiju. Nekakva obaveza je motivacija, daje smisao zivotu. Ovako, bez obaveze, nema potrebe da postojim.

 

Dakle, hteo bih da obecam tebi i @Kronostime da cu doci i svirati gitaru dok vi pecete prasad. To bi mi bila obaveza, kupio bih zice i nastimovao gitaru koju nisam svirao vec godinama. Jer, jebiga, moram ako sam obecao. A da sviram samom sebi, ma, nije bitno, izgubljeno vreme i trud.

 

Zato, guraj cerke u zivot, radi, nadji zanimaciju. Bez toga je mozda lakse, ali je i dosadno.

Citam ove tvoje posteve sa Urosem, ja ne mogu da svatim da neko nema svrhu u zivotu. Mislim ok sta je za tebe svrha zivota? Imas "decu" (ja mislim samo jednu cerku ali nije bitno) , pruzio si joj sve, tj usmerio je u njen dalji zivot. Budi sretan.

Taj "samacki" nacin zivota, udalje od civilizacije nije za svakoga. Dodji u neko mesto sa malim brojem stanovnika, po nasem ex yu, dodji na selo. Upoznaj stanovnike, komsije, sprijatelji se.... pozovi ljude na zabavu, rostilj, pice,... oni ce tebe. Videt ces da ces pronaci svrhu. Ogradjujem se jer ne znam kakvi su ljudi u USA, da li su druzeljubivi kao kod nas ili ne, ali verujem da jesu .

Ja zivim sam, bas volim da budem sam kod kuce, jako retko gledam tv (ponekad neki film ili sportski dogadjaj), imam brata i sestru. Brat dodje cesto kod mene jednom preko nedelje uvece da pijemo vino, i subotom pre podne da popijemo rakiju. Imam ovde komsije , prijatelje ,... i lepo mi je u toj svojoj samoci ponekad okruzen dobrim ljudima. Ne mogu reci da nemam svrhu u zivotu. Ponekad naslikam nesto, ili ucim da sviram gitaru. skuvam nesto za sebe, ispecem hleb....Kad sam u Francuskoj tamo mi je banja. nemam prijatelje sem ovog coveka kod kojeg sam i njegove dve sestre. Oni su svi preko 70godina. Nemam dodira sa civilizacijom sem kad idem u soping jednom ili ajd dva puta nedeljno. ne idem u kafice ili restorane. ne oblacim svaki dan drugu odecu, ne brijem se svaki dan, ... jednostavno me to sve ne interesuje, uzivam u prirodi, u zivotu. Sve sto ako mi fali u francuskoj nadoknadim ovde u tavankutu a kad mi tu dosadi odem u francusku i uzivam u samoci. Itekako imam svrhu u zivotu.

 

Dalje , ovde komsije u tavankutu su problemu imaju kucu koju su kupili ali je ona sada nedovoljna za njih i dvoje dece. pa se misle kako i sta da urade da prosire kucu. pa misle da sruse krov i odrade potporu pa da tamo naprave sobu za cerku, pa ovo pa ono...to sve kosta ( u srbiji plate nisu velike ). Kazem ja njima, uradite minimalno, sto vas moze najmanje kostati. Imate veliko kupatilo 3.5mx3.5m preuredite ga u sobu, neka to bude soba za sina ili cerku. od spaiza napravite kupatilo, a spaiz mozete sagraditi negde pored, to je najmanja investicija.  Mislim ok mogu oni zigraditi to potkrovlje i ostalo, ali cemu? cerka ce se jos malo udati i otici, a ako bog da i sin, i sta onda, ostat ce im ta kuca prazna samo za njih dvoje. Bespotrebno bacen novac. 

 

Dobro ja sam sad tu malo ispisao svasta. ali nadam se da si svatio poentu.

 

Ne odustaj od zivota, svako i tekako ima svrhu. 

[Klotzen]

Najvažnije je imati neka interesovanja u životu. Potpuno nebitno koja su. Neka je to i gledanje realitija opet je bolje nego ništa. Problem nastaje kada prestane da nas interesuje bilo šta. Tada dolazimo do onog stadijuma da nam je "dosadno". Meni recimo nikad nije dosadno. Čak šta više meni je uvek kratak dan. Ok ja za razliku od vas ubijem 9h na poslu ali i bez toga ja bih imao šta da radim i da ne radim. Kompjuter, knjige, filmovi, serije, TV, šetnje, druženje ako probate od svega po malo videćete da će i vama dan biti kratak.

 

Ako ipak uplivate u vode "dosadno mi je ne znam šta da radim". Krenite da se krećete u različitim društvima i slušajte druge šta su im zanimacije, hobiji i slično. Nemoguće je da vas ništa neće privući pa da ne nađete neku stvar koja će vam preokupirati vreme. Ne mora to da bude nikakvo druženje koje obavezuje. Otiđite na lokalni teren za boćanje pa pričajte sa penzionerima, prošetajte pored reke pa razmenite po koju sa pecarošima, otiđite na utakmicu pa pričajte sa ljudima koji su tamo svake nedelje... Ja nisam neko ko voli da se kreće, i uopšte mi ne smeta kada sam sam, ali ja bar dva puta nedeljno imam neka druženja izvan porodice, ništa specijalno, jedan dan se nađemo u kafiću na 2-3 sata a drugi obično šetamo negde ili idemo na neki hepening (koncert, utakmica, miting) i to je sasvim dovoljno "da se pronađete".

 

Takođe izađite iz tog filma "Ja živim za X" . Ne mi svi živimo za nas, i onog trenutka kada postanemo čangrizavi i zajedljivi takvi ne trebamo nikom i ti do kojih vam je stalo će prvi da se distanciraju od vas.

[C.F.]

@Klotzen 🙂 Ja živim sa X! 
Pazi ovako. Penzionisao se pre četiri godine, mogao je i pre 10, ali voleo i uživao u svom poslu, a i zato što smo blizu jedno drugog bili, pa se zajedno vozili, bilo nam je dobro, uhodano. Jednom kad je doneo odluku, taj je baš presekao. Moram da priznam da mu se divim, njegovi interesi su baš raznovrsni, sve radi planski. Redovno ide u teretanu, vozi bicikl ili ide u hiking, čita knjige na stranim jezicima da bi održavao znanje. Onda svira klasičnu gitaru da održi hobi započet od četrnaeste. (Najviše uživam kad udjem u kuću i čujem zvuk gitare, ali je on jako skroman, pa ne voli da svira pred drugima, čak ni predamnom). Mislite to je dosta, ne…taj takodje svakodnevno prati razne lekcije, od literature do istorije, pa onda nadje vreme i da radi probleme iz fizike, zanimljivo ne iz matematike, kaže završio je s tim. I namerno sam navela njega za primer, osoba sa kojom živim, jer on ne sedi i traći vreme, već se baš zbog svojih godina maksimalno trudi da ostane u najbolje mogućem stanju psihički i fizički. I da, ove fizičke aktivnosti radi zajedno sa prijateljima malo mladjim od njega. Kad sam jednom prošle godine išla sa njima u hajk, ja sam ta koja zadihano zaostaje. Neverovatno koliko me ovakvi stavovi, lifestyle ohrabruju, trude se, rade to za sebe prvenstveno, ali dobro i za one oko njih.

 

 

 

[Klotzen]

To je dobar primer. Moj neki stav je da ako ste zadovoljni u životu prosto zračite nekom pozitivnom energijom i ljudi vole da su u vašem okruženju. Dok kada dođu periodi kada ste nezadovoljni i stalno nešto prigovorate i sam primetim da me se ljudi klone. Zato organizujte svoj život tako da uživate u onome što volite a oni koji su oko vas će uvek biti tu dok ste vi ona ista osoba sa kojom su se upoznali.

 

Isto tako sam primetio, mada nije isti primer, da mnogo više uživam kada turistički odem u neku državu gde su ljudi koliko toliko zadovoljni životom. Grčka meni nije preterano lepa ali taj narod tamo deluje smireno i utiču pozitivno na moj "oporavak duše". Dok u Turskoj ili kod Arapa vratim se umorniji sa tih putovanja koliko me napadaju da mi uzmu tričavih par evra na neke gluposti i bukvalno svuda vuku za rukav uz ono "My friend ...." . A to je produkt te trke za boljim životom jer nemaju dok Grci ipak imaju dovoljno da ne rade to. Naravno ima tu i drugih stvari koji utiču na to ali je sličan, ne i isti, primer oko tog odnosa među ljudima.

 

I naravno treba malo realnosti u životu i pronalaženja zadovoljstva u realnim stvarima. Voleo bih ja da odem na mesec ali realnost je da ću to gledati na TV 🙂

 

[urosg3]

3 hours ago, Klotzen said:

To je dobar primer. Moj neki stav je da ako ste zadovoljni u životu prosto zračite nekom pozitivnom energijom i ljudi vole da su u vašem okruženju. Dok kada dođu periodi kada ste nezadovoljni i stalno nešto prigovorate i sam primetim da me se ljudi klone. Zato organizujte svoj život tako da uživate u onome što volite a oni koji su oko vas će uvek biti tu dok ste vi ona ista osoba sa kojom su se upoznali.

 

Isto tako sam primetio, mada nije isti primer, da mnogo više uživam kada turistički odem u neku državu gde su ljudi koliko toliko zadovoljni životom. Grčka meni nije preterano lepa ali taj narod tamo deluje smireno i utiču pozitivno na moj "oporavak duše". Dok u Turskoj ili kod Arapa vratim se umorniji sa tih putovanja koliko me napadaju da mi uzmu tričavih par evra na neke gluposti i bukvalno svuda vuku za rukav uz ono "My friend ...." . A to je produkt te trke za boljim životom jer nemaju dok Grci ipak imaju dovoljno da ne rade to. Naravno ima tu i drugih stvari koji utiču na to ali je sličan, ne i isti, primer oko tog odnosa među ljudima.

 

I naravno treba malo realnosti u životu i pronalaženja zadovoljstva u realnim stvarima. Voleo bih ja da odem na mesec ali realnost je da ću to gledati na TV 🙂

 

E zato ne volim Tursku, naporno je. Slično se osećam u CG na moru, tačno se vidi ta graozničavost "zaradi, uzmi, naplati, prodaj" da postaje kontraproduktivno. Radije odem u Grčku ili Hrvatsku, Dalmacija, ostrva, Istra. Istra pogotovo, tačno se oseti da domaćini tamo žive lepo vidi im se.

[Kronostime]

8 hours ago, urosg3 said:

E zato ne volim Tursku, naporno je. Slično se osećam u CG na moru, tačno se vidi ta graozničavost "zaradi, uzmi, naplati, prodaj" da postaje kontraproduktivno. Radije odem u Grčku ili Hrvatsku, Dalmacija, ostrva, Istra. Istra pogotovo, tačno se oseti da domaćini tamo žive lepo vidi im se.

Je l` bto ono?

 

 

 

[DJORDJE]

On 2/11/2022 at 1:33 PM, urosg3 said:

E zato ne volim Tursku, naporno je. Slično se osećam u CG na moru, tačno se vidi ta graozničavost "zaradi, uzmi, naplati, prodaj" da postaje kontraproduktivno. Radije odem u Grčku ili Hrvatsku, Dalmacija, ostrva, Istra. Istra pogotovo, tačno se oseti da domaćini tamo žive lepo vidi im se.

Meni su sva ta letovalista kao mravinjak, mada sam kao mladji letovao po istima i to mi nije smetalo, valjda sam se sa godinama pretvorio u majku koju je ta guzva po letovalistima dovodila do ludila. Cim smo mi odrasli njihov je izbor bio Grocka 30 dana, plus svaki moguci vikend.

Za mene je ovo odmor. Desetak ljudi u bazenu i mozda jos toliko na plazi. Jedino sto mi je pokvarilo letovanje su bile pescane buve koje lese na plazi, pogotovo ako se romanticno setas nocu. Sve to lepo stoji u onom welcome paketu , ukljucujuci i sprej , ali ko ce to jos da cita.

Drapao sam se do krvi mesec dana nakon povratka sa letovanja.

 

 

[RatzenStadt]

Vec dugo sam zaglavljen u nekom stanju bezumlja, nesvestan zivota i okolnosti u kojima sam...
Sve teze razlucujem izmedju stvarnosti i sna. Najveci deo dana imam osecaj da sam u nekoj simulaciji realnog sveta.

Pretpostavicu da je u pitanju neki odbrambeni mehanizam, kao disocijacija, pomoc da zaboravim da sam u ambisu iz kog nema izlaska.
A mozda se to desava zato sto sam prestao da pijem vodu. Ne planski i sa ciljem, naravno. Ne zezam se, jednostavno ne stizem, niti se setim da to uradim. Nisam ni zedan, iako za poslednjih cirka mesec dana nisam popio vise od litre vode, kumulativno, racunajuci sve dane.

Tek povremeno i kratkorocno me sve sustigne, talas besa i frustracije. Hocu da se potucem sa nekim tada, pozeljno vidno slabijim i bespomocnim preda mnom.

Veceras sam popio pola rivotrila, sto je navodno dupla doza, da mi pomogne da zaspim. Ic me nije dotaklo. Treba mi nesto jace, ili i druga polovina.

[božija noga]

Evo i mene posle sto godina. I meni se desi da mi se nekad skupe emocije i eksplodiram. Tušio sam alkohol ako mi se ne javi najbolja drugarica koju sam pominjao. Hvala bogu to je sada u redu. Zaposlio sam se u međuvremenu pa i tu ima novosti. Ako bog da, odobriće mi temu doktorata. Za sve one koji se nekad osete tužno, neka pogledaju ovaj video. Moj kolega sa fakulteta. Kad čujete njegovu priču, znaćete kako da budete optimisti. Nadam se da će vam se dopasti.

https://www.youtube.com/watch?v=ele4hPcIFDY

[RatzenStadt]

Wow, cestitke na doktoratu i na zaposlenju.
Ne znam u kojoj se oblasti ostvarujes, nov si u grupi radnog naroda, ne zaboravi da za uspeh, u pravom smislu reci, titula i visina zarade predstavljaju samo jedan fragment, u ravni sa fizickim i mentalnim zdravljem, dozivljaju tj ugodjaju koji ti rad donosi, i slobodnim vremenom.

Samo kratka patronizacija nesto starijeg forumskog druga 😄

 

12 hours ago, božija noga said:

 Za sve one koji se nekad osete tužno, neka pogledaju ovaj video. Moj kolega sa fakulteta. Kad čujete njegovu priču, znaćete kako da budete optimisti. Nadam se da će vam se dopasti.

https://www.youtube.com/watch?v=ele4hPcIFDY

 

Verujem da je inspirativno, ali ne mogu ja da gledam te motivacione, self-help sadrzaje.
Meni treba validacija za moje zivotne izbore, potvrda da nisam ni mogao bolje od luzerstva.

 

12 hours ago, božija noga said:

Tušio sam alkohol ako mi se ne javi najbolja drugarica koju sam pominjao.

https://www.youtube.com/watch?v=ele4hPcIFDY

 

Zaboravih, jel nastojis da je privolis da ti bude vise od drugarice? 😄

Kad si vec spomenuo odnose sa suprotnim polom, mislim da ne mogu vise ni da se prisetim poslednjeg razgovora sa nekom zenskom, osim jednog izleta u BG-u, proslog leta. Izuzimajuci to, ima bar 10 godina. Primecujem da u poslednje vreme premotavam/prebacujem video sadrzaj na scene seksa, muvanja, cak i obicne seksualne tenzije. Bas kao pokvarene skoljke da pojedem, tako neki osecaj u stomaku imam na te prizore.
I socijalna fobija mi je dostigla nove amplitude iz doba nedavnog samackog zivota. Recimo, kad se nakanim da izadjem iz sobe, ako li cujem nekoga na stepenicama, ili razgovor komsija u hodniku, vratim se u stan i sacekam da se stepenice rasciste. Nekada se samo nasmejem svojoj tragediji dok cekam, onako sam sa sobom. Ma da se ponovo rodim, bio bih KHHV, do kraja vremena 😄

Edited March 1, 2022 by RatzenStadt

[neko me sabotira]

Voda najjače piće, popio sam danas jedno 5 litara sigurno 🙂

[RatzenStadt]

Zivot je previse kratak da bih ga proveo pijuci vodu umesto Pepsija.

 

Osecam se kao i svaki dan - kao najveci luzer ikada. Ne bi trebalo da bude tako, jer bolje od ovoga ne mogu, pa ne znam zasto me to ipak cini depresivnim i usamljenim.