mrd Posted June 4, 2019 Share Posted June 4, 2019 15 minutes ago, Honey Badger said: Klasicna muzika? Ono, Revijski orkestar osijecke filharmonije i opere? Klavirista Gertrude Munetic? Naravno da ne mora da se drogira i loce ali to je nekako u paketu sa r'n'r nacinom zivota jer r'n'r nije puko muziciranje. Ja razmisljam da ako udjem u 70. (a ti si mi maloprije napisao da cu htio, ne htio i u 80.), krenuti sa eksperimentisanjem, ima da letim kroz sve dimenzije prostora i vremena i kroz mnoge univerzume. Nemoj da zezas, cim mi klinci diplomiraju dobijam dozvolu za letenje, pa cu da skacem iz aviJona. Ima dana za mejdana. :) 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
... Posted June 4, 2019 Share Posted June 4, 2019 10 minutes ago, mrd said: pa cu da skacem iz aviJona. Za sad me to uopste ne privlaci. Skocio sam bunjee jednom i nije me specijalno dojmilo. Mada, ko zna, ja sam prilicno prevrtljiv, vrlo lako se moze desiti da nakon maratona, ultra maratona i iron man trke, krenem da ispadam iz aviona dva ili tri puta sedmicno i da idem u Svicu da skacem sa onih litica. Nemoj me nagovarati, molim te. Link to comment Share on other sites More sharing options...
mrd Posted June 4, 2019 Share Posted June 4, 2019 1 minute ago, Honey Badger said: Za sad me to uopste ne privlaci. Skocio sam bunjee jednom i nije me specijalno dojmilo. Mada, ko zna, ja sam prilicno prevrtljiv, vrlo lako se moze desiti da nakon maratona, ultra maratona i iron man trke, krenem da ispadam iz aviona dva ili tri puta sedmicno i da idem u Svicu da skacem sa onih litica. Nemoj me nagovarati, molim te. Cuj kad je mene onaj porocnik navukao na whiskey i cigare, sto ti i ja ne bi skakali nekome na glavu. :) Ja sam vec u Yosemite parku nasao mesto odakle cu da se bacim pa makar pukao padobran. 1 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Don Juan Posted June 5, 2019 Share Posted June 5, 2019 12 hours ago, Honey Badger said: I. Sreca pa se nisam otisao upoznati sa Giletom, razbio bi mi djecacku uspomenu. Ma ne. GIle se nije mnogo promenio od kada je EO počeo da svira pa i do danas. On jedino živi u nekom svom svetu, i možda ga teško razumeju neki sa strane, ali teško da bi mogao da ti razbije uspomene. EO je bio jedan od najjačih bendova novog talasa, ali na njihovu žalost muzika koju su oni tada svirali, nije bila dobro primljena, odnosno široke mase je nisu dobro primile. Zato su napravili i iskorak sredinom osamdesetih i otišli u komercijalu, pa je eto rođena i ta bljutava pesma Igra rokenrol.... Mislim da su se već početkom/sredinom devedestih stabilizovali kao bend, ali jebiga, publika traži neke pesme i tu nema pomoći. Naravno, veliki gubitak su imali kada je Čavke napustio bend, ne znam, kao da su izgubili deo autentičnog zvuka. Ono što takoše cenim kod njih je što se nisu "prodali", imaju svoju priču koju prate i to treba poštovati. Link to comment Share on other sites More sharing options...
... Posted June 5, 2019 Share Posted June 5, 2019 29 minutes ago, DonJuan said: ali teško da bi mogao da ti razbije uspomene. Znas kako kazu - never meet your heroes, they are sure to disappoint you. Gile i sva ta ekipa sa kojom je bio (mozda i ostao) povezan su iz svega izasli neokaljanog obraza i cisti pred svima i uopste mi nije zao sto su mi EO, EKV, KUD Idijoti i slicni bendovi bili nekakvi mladalacki uzori. Za sve ove godine, procitao sam samo jedan interview sa Giletom u kome nesto prica o Budizmu, mislim da je u te vode uplovio vec duze vrijeme... Neka Gileta, on je skroz pozitivan lik od pocetka. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
lekoviti Posted June 5, 2019 Share Posted June 5, 2019 KUD Idijoti > svi drugi. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
... Posted June 5, 2019 Share Posted June 5, 2019 (edited) 5 hours ago, lekoviti said: KUD Idijoti > svi drugi. Najjaci su. Da se opet na trenutak vratim na memory lane... Vojsku sam robijao u kasarni Marsal Tito u Zagrebu i negdje krajem 1990, pocetkom '91, jedan Splico i ja obucemo neke trenerke i preko zice pobjegnemo u grad na koncert KUD Idijota u zagrebackom SKUC-u. Najbolji gig koji sam ikada odgledao, Tusta, Sale, Fritz i Ptica su prasili kao da im zivot zavisi od toga. Urnebesno dobro. Poslije svirke smo se vratili ali smo usput kupili bocu vodke koju su nam neki iz odjeljenja narucili i to je bila velika greska. Jedna budaletina, od nekud iz bosanske krajine, cinimise da je Krupljanin, opkladi se u 2 sendvica iz kantine da ce eksirati cijeli litar vodke i kreten eksira. Zavrsio je prvo u hitnoj pomoci, pa na ispiranju u VBZ, a kasnije je cijela frka bila oko toga ko mu je dao alkohol. Neko nas je prokazao kod kapetana ali Splico i ja nikad nismo priznali, a bez dokaza nam nisu mogli nista, osim da nam ne daju neka odsustva, pa ja nisam isao kuci 10 mjeseci ali je vrijedilo. Edited June 5, 2019 by Honey Badger 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
lekoviti Posted June 5, 2019 Share Posted June 5, 2019 I ja sam ih krajem osamdesetih (a i kasnije) slušao uživo. Good times. Predivne uspomene za celi život. Spoiler Kud Idijoti idu kad umru? "Nemam za čim da tugujem, Ovdje se samo luduje, I ako odem, otići ću zauvijek." Adio, Tusta. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
zoran59 Posted June 8, 2019 Share Posted June 8, 2019 Evo mene jopet, licna ispovest. Mozda jeste malo kao privatno, ali mene vise ni cerka ne slusa - ne sto ona nece, nego ja necu da je opterecujem - pa da se izlajem na forumu. Majcina strana familije je skroz pokvarena i zajebata, svi su se uvek mrzeli i svadjali, samo par ljudi sam ikada upoznao. Caletova strana je pak suludo bliska, svi se vole. Odrzavanje veza i kontakata je nenadjebivo. Ej, brat moje prabake je iselio u USA 1920-ih, a njegovo potomstvo odrzava vezu sa svima. Ja sam se izgubio u svemu tome. Vise ne znam ko je kome bitan i zasto. Zene su (vecinom) u familiji dugo zivele, a muskarci (opet, vecinom) relativno rano umirali. Vec sam jednom na starom forumu okacio fotku, a neka je i ovde: To je pet (slovima: 5! ) generacija zajedno, sve direktni potomci. Sedi moj sukundeda. Njegova cerka, moja prabaka, je u sredini. Desno od nje je njena cerka, moja baka. Levo je njen sin, moj cale, a u njegovim rukama sam ja. Dugorocno, nebitno je gde su svi njihovi grobovi. Ja sam poslednji ko zna. Mojoj cerki nije bitno - i dobro je sto je tako. Neka trazi svoju srecu a ne da tuguje zbog proslosti koju ni ne poznaje. Ja sam istoricar i emotivko, pa sam nasao crkvu/crkveni ured/kako-se-vec-zove gde postoje zapisi o mojim precima sve do 1790-i-neke. Hteo sam da odvedem cerku, a ona kaze da nema vremena, ima zakazan teniski mec i trening. Pametno dete! - zivi svoj zivot. Tako sam zakljucio da su grobovi tracenje para i vremena. Nekakav ceremonijal i kratkorocna obaveza, a dugorocno nista ne znaci. Jbt, moj deda je umro neposredno pre nego je cale diplomirao. I baka je dizala kredit za mermerni spomenik dedi, a cale posudjivao pare drugde da si sredi zivot. I samo 50 godina kasnije, ja sam jedini ko zna ge je taj spomenik - a ni ja ne znam u kakvom je stanju, zivim 20 000 km dalje. Ima li to smisla? Deda i cale nisu doziveli normalnu penziju, umrli pre navrsene 60-e. Ja sam probio 60. Posto sam ih veoma voleo, postovao i hteo da ih u mnogim aspektima sledim, svaki dan dozivljavam kao neocekivani bonus. Zivot je lep, pa i kad nije. Zivim svaki dan i planiram kao da cu ziveti vecno, a hebe mi se ako crknem sutra. I necu opterecivati nikoga. Cak je i kremacija moje majke i bacanje pepela u okean (po njenoj potpisanoj zelji) zahtevala neki neki napor i angazman. A ja sam napisao i potpisao oporuku - zelim da ostavim telo medicini, neka studenti uce na (losem! ) primerku. Neka seciraju i sprdaju se, kako studentima prilici. Taman posla da opteretim cerku da obilazi nekih par kvadrata zemlje. Naravno, potpisani sam donator organa, mada u mojim godinama i zdravlju organi ne vrede bog zna sta. Jebiga, javljacu se na forumu. Kad prestanem, znaci da sam crk'o. I opet, nece nikome nista znaciti - jedna lajuca budala manje. Al' dok traje, zajebavacu vas i prodavati vam pamet! 10 4 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted June 8, 2019 Author Share Posted June 8, 2019 5 hours ago, zoran59 said: Jebiga, javljacu se na forumu. Kad prestanem, znaci da sam crk'o. I opet, nece nikome nista znaciti - jedna lajuca budala manje. Al' dok traje, zajebavacu vas i prodavati vam pamet! Post u celini je odličan. I ne razmišljajte o smrti..i niste budala. Hvala za ovu fotografiju pet generacija. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 8, 2019 Share Posted June 8, 2019 Zotjo59, kad te vetrovi nanesu u ove krajeve, moj si gost. Plodovi tora se podrazumevaju. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Akiro Posted June 8, 2019 Share Posted June 8, 2019 6 hours ago, zoran59 said: Jebiga, javljacu se na forumu. Kad prestanem, znaci da sam crk'o. I opet, nece nikome nista znaciti - jedna lajuca budala manje. Al' dok traje, zajebavacu vas i prodavati vam pamet! Grešiš, sinko, silno grešiš. Ostavio si trag i verujem da bi mnogima na forumu, ako ništa drugo, nedostajao. Ti si ovde jedan od beacon-a zdravog razuma i normalnosti. Svaki dan me svojim postovima tešiš da još postoje normalni i zdravorazumski ljudi poreklom sa ovih prostora. Hebiga, u RL jedva da takve poznajem. U ovoj zemlji svi su na neki način opaljeni, i to ne mislim u onom simpatičnom smislu. Postajemo zemlja patoloških slučajeva. Svako na svoj način. A i gastosi nisu mnogo bolji, mnogi su svoju patologiju poneli sa sobom pa im ni civilizovan svet ne pomaže. No nisam hteo to da kažem. Nemoj da mračiš, nego nam se ti javljaj još mnogo godina i ostavljaj komentare. Laj do mile volje i što duže. Negde ćemo se složiti, negde pokarambasiti, ali biće zabavno i produktivno. BTW, na temu patologija. Evo jednu, koju smo moja bolja polovina i ja razvili (između mnogih drugih) a vezana za godine. Ranije smo obožavali Federera samo kao najinteligentnijeg i najelegantnijeg tenisera. Sada na to dolazi element da je najstariji na terenima pa ne damo našeg "dedu" i nerviramo se kad ga "muče" mlađi igrači. Uslovno rečeno, generacijska solidarnost (uslovno jer je mlađi od nas). I tako u svim sferama u krug. 2 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Odjosh Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 2 hours ago, Akiro said: ... U ovoj zemlji svi su na neki način opaljeni, i to ne mislim u onom simpatičnom smislu. Postajemo zemlja patoloških slučajeva. Svako na svoj način. A i gastosi nisu mnogo bolji, mnogi su svoju patologiju poneli sa sobom pa im ni civilizovan svet ne pomaže. ... Ko si ti i otkud znas sve ovo ? Zezam se, zi'a istina. Ovo drugo sto si naveo, kad dede zaustavljaju mladjariju je jedan od najboljih puteva napretka. Tenisa naravno, ali i u ostalim delatnostima. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Down With The Sickness Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 Mladjarija je precenjena i ne bas inteligentna. Znam to jer sam i ja bio mlad. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 (edited) Svi ce mo mi jednom pod ilovacu. Edited June 9, 2019 by Kronostime Link to comment Share on other sites More sharing options...
mrd Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 2 minutes ago, Kronostime said: Svi cemo mi jednom pod ilovacu. Ja to ne planiram, nemoj mene. :P Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 (edited) 7 minutes ago, mrd said: Ja to ne planiram, nemoj mene. 😛 Ti i Barracuda ce te k`o vikinzi - volite camac vise od zene. 😛 Edited June 9, 2019 by Kronostime 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Down With The Sickness Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 4 minutes ago, Kronostime said: Ti i Barracuda ce te k`o vikinzi Dodaj jos jednog 100%. Kakva bre ilovaca. Link to comment Share on other sites More sharing options...
mrd Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 Ti i Barracuda ce te k`o vikinzi - volite camac vise od zene. [emoji14] Eh! Šta misliš, zbog čega se brodovi nazivaju ženskim imenom?:)Žene su dobre!Sent from my LM-G710VM using Tapatalk Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 (edited) 18 hours ago, zoran59 said: Evo mene jopet, licna ispovest. Mozda jeste malo kao privatno, ali mene vise ni cerka ne slusa - ne sto ona nece, nego ja necu da je opterecujem - pa da se izlajem na forumu. Majcina strana familije je skroz pokvarena i zajebata, svi su se uvek mrzeli i svadjali, samo par ljudi sam ikada upoznao. Caletova strana je pak suludo bliska, svi se vole. Odrzavanje veza i kontakata je nenadjebivo. Ej, brat moje prabake je iselio u USA 1920-ih, a njegovo potomstvo odrzava vezu sa svima. Ja sam se izgubio u svemu tome. Vise ne znam ko je kome bitan i zasto. Zene su (vecinom) u familiji dugo zivele, a muskarci (opet, vecinom) relativno rano umirali. Vec sam jednom na starom forumu okacio fotku, a neka je i ovde: To je pet (slovima: 5! ) generacija zajedno, sve direktni potomci. Sedi moj sukundeda. Njegova cerka, moja prabaka, je u sredini. Desno od nje je njena cerka, moja baka. Levo je njen sin, moj cale, a u njegovim rukama sam ja. Dugorocno, nebitno je gde su svi njihovi grobovi. Ja sam poslednji ko zna. Mojoj cerki nije bitno - i dobro je sto je tako. Neka trazi svoju srecu a ne da tuguje zbog proslosti koju ni ne poznaje. Ja sam istoricar i emotivko, pa sam nasao crkvu/crkveni ured/kako-se-vec-zove gde postoje zapisi o mojim precima sve do 1790-i-neke. Hteo sam da odvedem cerku, a ona kaze da nema vremena, ima zakazan teniski mec i trening. Pametno dete! - zivi svoj zivot. Tako sam zakljucio da su grobovi tracenje para i vremena. Nekakav ceremonijal i kratkorocna obaveza, a dugorocno nista ne znaci. Jbt, moj deda je umro neposredno pre nego je cale diplomirao. I baka je dizala kredit za mermerni spomenik dedi, a cale posudjivao pare drugde da si sredi zivot. I samo 50 godina kasnije, ja sam jedini ko zna ge je taj spomenik - a ni ja ne znam u kakvom je stanju, zivim 20 000 km dalje. Ima li to smisla? Deda i cale nisu doziveli normalnu penziju, umrli pre navrsene 60-e. Ja sam probio 60. Posto sam ih veoma voleo, postovao i hteo da ih u mnogim aspektima sledim, svaki dan dozivljavam kao neocekivani bonus. Zivot je lep, pa i kad nije. Zivim svaki dan i planiram kao da cu ziveti vecno, a hebe mi se ako crknem sutra. I necu opterecivati nikoga. Cak je i kremacija moje majke i bacanje pepela u okean (po njenoj potpisanoj zelji) zahtevala neki neki napor i angazman. A ja sam napisao i potpisao oporuku - zelim da ostavim telo medicini, neka studenti uce na (losem! ) primerku. Neka seciraju i sprdaju se, kako studentima prilici. Taman posla da opteretim cerku da obilazi nekih par kvadrata zemlje. Naravno, potpisani sam donator organa, mada u mojim godinama i zdravlju organi ne vrede bog zna sta. Jebiga, javljacu se na forumu. Kad prestanem, znaci da sam crk'o. I opet, nece nikome nista znaciti - jedna lajuca budala manje. Al' dok traje, zajebavacu vas i prodavati vam pamet! Vršnjačka pamet. Tatini ostali u Slavoniji, strina Nada brine o njima. A meni dopali ovdašnji, ima ih na zemunskom groblju i ovde. Ovdašnji rasuti pa mi za obilazak treba pola dana, da svakom upalim kandilo, ispričam šta ima novo.....i ja sam poslednja koja zna gde je ko i zašto su naši. Posle mame ostali su albumi i priče. I porodično stablo strica Desimira. Jedna ogromna kutija koja čeka da joj izadjem na crtu evo već 2 godine. Plan je da napravim 2 albuma, za ćerku i sina, dakle, odaberem fotografije po hronološkom redu pa preslikam svaku tako da albumi budu indentični jer mi deca žive na 2 kontinenta. To dugujem mami i Desimiru, opsesivno su se bavili genealogijom, svako na svoj način. I nikako da počnem jer, nekako mi se čini da nije važno, sećanje je trag koji se računa i izbledi posle 2 generacije. I tako treba da bude, bar kod nas, "običnih i malih", čija moć nikada nije otišla dalje od porodičnog kruga. Kad neko ode, ima mnogo posla da se taj bivši život nekako spakuje i odloži. Razdelila sam sve teško i kabasto što je ostalo posle mame u beogradskom stanu. Sad to činim sa mojim stvarima, da se deca ne muče jednog dana i da ih poštedim tog posla, mučno je. Svetog Nikolu sam zbrinula, poklonila sam ga ovdašnjoj "maloj srkvi" u kojoj smo svi krštavani od kada se pamti. U porodici je od 1912 i nasledjuje se po ženskoj liniji jer su nam muški odlazili u najboljim godinama. A gde ću ja? Ja bih najradije u Zemun, pogled na reku je divan. Ovo naše, ovde, nema nikakav pogled i zamlja je nekako masna, negostoljubiva, valjda joj je muka od tolikog umiranja. Bilo bi jako lepo da me deca prepuste košavi, sa malog brega iznad naše kuće, sa mesta na kojem smo pomagali Suncu da ode na počinak. A dok moje vreme ne dodje, ja ću vas gnjaviti mojim kmezavim, patetičnim postovima. Bar dok se Kinik ne pojavi da mi uzme meru. 😅 Edited June 9, 2019 by Pletilja 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 3 minutes ago, Pletilja said: Vršnjačka pamet. Tatini ostali u Slavoniji, strina Nada brine o njima. A meni dopali ovdašnji, ima ih na zemunskom groblju i ovde. Ovdašnji rasuti pa mi za obilazak treba pola dana, da svakom upalim kandilo, ispričam šta ima novo.....i ja sam poslednja koja zna gde je ko i zašto su naši. Posle mame ostali su albumi i priče. I porodično stablo strica Desimira. Jedna ogromna kutija koja čeka da joj izadjem na crtu evo već 2 godine. Plan je da napravim 2 albuma, za ćerku i sina, dakle, odaberem fotografije po hronološkom redu pa preslikam svaku tako da albumi budu indentični jer mi deca žive na 2 kontinenta. To dugujem mami i Desimiru, opsesivno su se bavili genealogijom, svako na svoj način. I nikako da počnem jer, nekako mi se čini da nije važno, sećanje je trag koji se računa i izbledi posle 2 generacije. I tako treba da bude, bar kod nas, "običnih i malih", čija moć nikada nije otišla dalje od porodičnog kruga. Kad neko ode, ima mnogo posla da se taj bivši život nekako spakuje i odloži. Razdelila sam sve teško i kabasto što je ostalo posle mame u beogradskom stanu. Sad to činim sa mojim stvarima, da se deca ne muče jednog dana i da ih poštedim tog posla, mučno je. Svetog Nikolu sam zbrinula, poklonila sam ga ovdašnjoj "maloj srkvi" u kojoj smo svi krštavani od kada se pamti. U porodici je od 1912 i nasledjuje se po ženskoj liniji jer su nam muški odlazili u najboljim godinama. A gde ću ja? Ja bih najradije u Zemun, pogled na reku je divan. Ovo naše, ovde, nema nikakav pogled i zamlja je nekako masna, negostoljubiva, valjda joj je muka od tolikog umiranja. Bilo bi jako lepo da me deca prepuste košavi, sa malog brega iznad naše kuće, sa mesta na kojem smo pomagali Suncu da ode na počinak. A dok moje vreme ne dodje, ja ću vas gnjaviti mojim kmezavim, patetičnim postovima. Bar dok se Kinik ne pojavi da mi uzme meru. Kevo, spremi peceno pile i domaci hleb, u onim selima iznad vinograda kupi domace vino, otidi na Kulu i pljuckaj otale na ceo Banat dok te s`ledja miluje kosava. Jednom se zivi. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
vilhelmina Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 Ranije bih vam verovatno zavidela, vama s porodicnim stablima, albumima, secanjima... Kod mene toga nikad nije bilo, a cak je i ono malo novije porodicne istorije, u vidu fotografija i nekih sitnica, nestalo u poslednjem ratu. Roditelji umrli kao izbeglice, pa sam bila postedjena mucnih trenutaka odluke sta sa stvarima. Danas sam zahvalna na tome, a nastojim i da svojoj deci ostavim cistu situaciju, kad god da se desi. Nista ne cuvam, radikalno i bez mnogo razmisljanja se resavam svega nepotrebnog. Jedino sam im saopstila svoju zelju da me prospu u Prespansko jezero, ali ni to nije o glavu ako bude previse komplikovano. Ima u Stockholmu jedna livada za te namene, a juzni vetrovi mogu da odrade ostatak. 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 7 minutes ago, vilhelmina said: Ranije bih vam verovatno zavidela, vama s porodicnim stablima, albumima, secanjima... Kod mene toga nikad nije bilo, a cak je i ono malo novije porodicne istorije, u vidu fotografija i nekih sitnica, nestalo u poslednjem ratu. Roditelji umrli kao izbeglice, pa sam bila postedjena mucnih trenutaka odluke sta sa stvarima. Danas sam zahvalna na tome, a nastojim i da svojoj deci ostavim cistu situaciju, kad god da se desi. Nista ne cuvam, radikalno i bez mnogo razmisljanja se resavam svega nepotrebnog. Jedino sam im saopstila svoju zelju da me prospu u Prespansko jezero, ali ni to nije o glavu ako bude previse komplikovano. Ima u Stockholmu jedna livada za te namene, a juzni vetrovi mogu da odrade ostatak. Sto u Prespansko - u Ohridsko, na Biljaninim izvorima, da te labudi cuvaju. Link to comment Share on other sites More sharing options...
vilhelmina Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 10 minutes ago, Kronostime said: Sto u Prespansko - u Ohridsko, na Biljaninim izvorima, da te labudi cuvaju. U Prespanskom ima pelikana i kormorana, ipak bih radije tamo 😀 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted June 9, 2019 Share Posted June 9, 2019 4 minutes ago, vilhelmina said: U Prespanskom ima pelikana i kormorana, ipak bih radije tamo 😀 Biljanini izvori i izvor u Vevcanima su mi 2 mesta gde bih da me prospu iz kesice. Mada, pre ce biti ovako: Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now