Jump to content

Proizvodnja u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

1 hour ago, vilhelmina said:

... bio je, pa je kasnije presao u vlasnistvo drzave Hrvatske ...

 

Vojni stanovi su posebna prica.

Pogotovo u pocetku kad je zavladalo ludilo i haos. Tako je bilo u svim gradovima, a Split je uvek bio poseban.

U mnogim pogledima.  Sam grad OK, ali ljudi!

Pogotovo kad je navrla gologuzija iz dal.zagore / hercegovine.

I moja Darling #1 (fetiva splicanka) je bila zgrozena. Pa to su uciteljice mlatile decu da ih odviknu od lokalnog govora!

Dok neke nisu dobile po tintari od 'mularije'. 

 

A odnos prema bivsoj 'jenea' - tek to je bio uzas.

No, mora se priznati da su imali isto takve ludake sa druge strane. 

Dobro je da je sve proslo, sad samo preostala nostalgija i njanjave price o proizvodnji.

 

Sumnjam da nekome nedostaje ono mlecno-belo more iz zaliva gde je bila 'Jugoplastika'.

Njima na ribariji niko nije hteo da kupi ribu - amo osobnu kartu, pa ako pise neko ostrvo ili nesto van Splita - moze.

A ovako - biz' ca!.

 

Ne znam truje li jos uvek to cudoviste Kastele?

 

...

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Yoyogi said:

 Dobro, nije bila SFRJ.

Naravno da nije bilo u SFRJ jer su u SFRJ ti stanovi dobijani preko OUR OOUR a pravo nasledjivanja nije postojalo ni u socijalizmu, tek kasnije u "feudalnom kapitalizmu" postmilosevicevske Srbije.  Tacno tada je i krenuo taj inflatorni talas i otkupljivanje stanova za 800 -900 konvertibilnih DM.

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, DJORDJE said:

Zar su postojale i nekonvertibilne DM?:classic_biggrin:

Izmislio si to retoricko pitanje😄 ...te konvertibilne su bile kod nas jasno je sta se misli, strani novac koji je kasnije povucen kad je EVRO postao valuta EU, a primarna emisija BundesBank je odlicno posluzila za prelivanje kapitala u to vreme, recimo...

Edited by Janne240
Link to comment
Share on other sites

Ja se secam, kako su moji mama i tata pricali. Bio sam jos mali pa ne znam mnogo, ali se secam razgovora. tata nikad nije hteo da uzima kredit, a mama ga je uvek nagovarala. I tako posle raspada SFRJ je ona rekla, eto kad me nisi hteo slusati ( tata) , da smo uzeli kredit za stan onda kad sam te ja nagovarala, sad bi ga otplacivali kao kutiju sibice ( cena rate ).

Sto znaci da bi kredit bio odobren za vreme SFRJ, a kraj kredita i otplacivanje po ceni kutije sibice u Srbiji posle raspada SFRJ.

Link to comment
Share on other sites

Tradicionalnih kredita se ni ne sjecam. Uglavnom se kupovali "na cekove". Ispises cekove sa datumima unaprijed i onda ih u prodavnici realizuju svakog mjeseca.

To je bila sica tipa televizor, frizider i slicno. Kamata je vjerovatno vec bila uracunata u cijenu, davno je to bilo, ali bilo je dobro :classic_smile:

 

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Janne240 said:

...

 

 

Naravno da je jugonostalgicarski koncept, i sto sa hot-parolom - 'napred u svetlu proslost!'

 

Hoce to kod likova ko je je Istorija sutnula iz 'socijalizma'. 
Eno kremaljski degenerik ne moze da preboli 'najvecu geostratesku katastrofu XX veka' - paspad eseseserije, puni su ruski
pomijarski 4umi / blogovi / portali slinavih prica kako bi se 'rado vratili tamo / kako je svega bilo / kako je sve bilo za dz'. Kako
mu je bilo dovoljno da mu mama da 1 rublju a on u radnji svasta kupi! 
I slicne baljezgarije. 

A onda se pojavi neko s pricom koja bi trebala da otrezni budalase, neostvarene bubuljicave revolucionare, posle cega ga
spopadnu - ne diraj mi sretno detinjstvo, i izbledeli poster na zidu!

 

Naslusao sam se ja od moje pokojne bake prica kako su je birali za 'kraljicu zabave' (bila je lepa zena, mora se priznati), no u
RL to nije imalo nikakav znacaj za njen zivot.

 

Zar je, uopste tema topika poredjenje proizvodnje u Ex_Yu sa sadasnjim stanjem drzava-naslednica?
Kakvi te 'merljivi i uporedivi podaci, jasni i objektivni' spopali?
Zar one sve nisu htele da pobegnu iz te Ex_Yu, pri cemu je svaka malo drugacije opisivala 'tamnicu'?
:wink2:

Pa to su dve epohe, od kojih je ova 'propala druga' samo naslednica one koja je prva 'velicanstveno propala!'

 

Zar je ovo topik o 'strukturi privrede srbije posle 2000.'?

Zar treba za opravdavanje politickog i ekonomskoj lokanog, opancarsko-seljackog idiJotizma odmah potezati Zapad?

 

Pa zar ti ne vidis dokle je stigao taj Zapad?

Posto volis statistiku, uzmi podatke za Portugal, Grcku, pa i Spaniju i Italiju iz 60-ih godina, kao i Ex_Yu i uporedi sa
sadasnjim stanjem u tim zapadnim zemljama. O vukojebini necu. Ona se vratila tamo gde pripada.
Onaj portugalski lekar i pisac Antonio Lobo Antunes je opisivao Salazarovu Portugaliju, pa kaze da su mnogi likovi po prvi put
obukli cipele u vojsci, da je droga bila jeftina a narod se zaludjivao lokalnim narodnjacima 'fado' i uspomenama na slavne
moreplovce.
 

Pa su ovde, slicno ljosnuli sa 'slavnim nobom & radnickim pokretom', uz cirku, vrisku i narodnjake.

Presahle su kradene pare od ideoloski zaludjivanog plebsa, nema para ni od kreditora koji se vise ne pale na 'soc.samoupravni'
eksperiment, vec insistiraju da se vrati uzeto. Samo preostali 'tapkarosi' izdrcanih slicica!
Sretna im zabava - samo dokle!?

Istorija sveta je pokazala da je propali poredak bio budalastina - i u EX_Yu i ist. Evropi / ostatku sveta. Gde god pogledas te
naslednice - beznadje, ocaj, sirotinja, glad, represija, tajna policija etc, etc.

 

Btw, nisi li ti neki 'uca', koji je piskarao na 'starom 4umu' o potrebi da se 'prosvetnim protestima prikljuce i radnici - sada
apaticni, uplaseni, fragmentizovani, pa da se ocekuje lepo, vedro prolece i izvede jaci socijalni pritisak da se mozda nesto
pokrene'!?
:smiley26:

Hm, proizvodnju nalik onoj propaloj u EX_Yu - sigurno nece pokrenuti. Samo ce 'setnjama' povecati promet u kaficima.
A skupi eksperimenti vise nikom ne trebaju.

 

...

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, vilhelmina said:

 

Vidim da si morao da proveravas, ali ocigledno si to radio na pogresnim mestima. Ovde nas ima dosta koji smo u to vreme ziveli i pamtimo sta je i kako bilo. Mogao si i nas da pitas, jer to svakako nije stvar misljenja ili stava, nego prosta cinjenica. Krediti od firme su se mogli dobiti za gradnju sopstvene kuce, ne i za kupovinu gotove nekretnine. Nijedna firma ne bi tako nesto dozvolila svojim radnicima, jer bi onda svi hteli. Zasto bi neko prihvatio drustveni stan za koji placa stanarinu i bar u to vreme nije video nikakvu perspektivu da ikad ostvari vlasnistvo nad njim, ako je postojala alternativa u dobijanju turbo povoljnog kredita za kupovinu tog istog? Da te podsetim, ti si govorio o obicnim zaposlenima, radnicima, ne o direktorima i njihovim mutljavinama. Da su tako nesto dali jednom, morali bi i ostalima i tu kraja nikad ne bi bilo. Vlasnistvo nad nekretninom se i u SFRJ visoko cenilo, i nijedan drustveni stan to nije mogao da zameni.

Sto se tice gradnje kuca kreditima od firme (nikakve banke, daleko od toga), ne verujem da se iko od toga ovajdio. Ti krediti jesu bili povoljni, ali nisu bili izdasni. Doneo si firmi predracun, koji je ukljucivao nesto gradjevinskog materijala, i onda bi ti oni to platili. Naravno, samo u slucaju da im se to vise isplatilo nego da kupuju stan i daju ti ga na koriscenje. Tako bi imali jednog manje na listi cekanja, ali to su bile vise nego skromne kuce, koje su ljudi uglavnom pravili sami, na nasledjenom zemljistu ili u dvoristu roditeljske kuce. Znaci, nista fensi, jos manje nesto od cega bi drzava bankrotirala.

 

Da, bilo je svašta i gradilo se svašta, ljudi su gradili sami, onak od oka.

Naši ljudi su sve, to je čudo

I arhitekt, zidar, tesar, struja, odvodnja, urbano planiranje, ma sve.

U Zagrebu imamo kompletne divlje kvartove iz tog doba i ne, nismo ništa naučili, nego smo i proširili znanja iz divlje gradnje.

Kada ste prvi puta legalizirali nakaradnu gradnju? 1968god?

I eto nas opet 2011god, legalizirati urbani kaos, samoukih majstora

 

Ali baš pišem o tome kako su se resursi firme/gospodarstva trošili na točno što?

Što je prioritet gospodarstva?

npr.

Plovnost Save do Zagreba i moderna željeznička veza sa Rijekom

ili izgradnja stanova, dilanje građevinskog matrijala, izgradnja odmarališta, itd?

 

Grad Zagreb usred krize 2009god digne kredit od 300 milja eura za sanaciju vodovodne mreže (gubici pitke vode 50%)

300 milja eura potroši na socijane stanove

Raja sretana i klanja se dobrom gradonačelniku

Ali gubici pitke vode su i dalje 50%, nije problem nestao, razumiješ? Stvaraš gubitak i dalje

Zar trebam pitati kako se radilo prije i kako se radi danas? Meni je to sve c/p

Trošenje novaca na totalne debilane

Aerodrom u brdima, pa moraš biti teški bolesnik

 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, DJORDJE said:

Zar su postojale i nekonvertibilne DM?:classic_biggrin:

 

2 hours ago, Janne240 said:

Izmislio si to retoricko pitanje😄 ...te konvertibilne su bile kod nas jasno je sta se misli,

 

cek malo, to je u biti odlicno pitanje. pretpostavimo da ovaj topic cita neki danasnji maturant iz Kragujevca, ili iz Pule. dakle sta su to nekonvertibilne njemacke marke? deviza se na ovom topicu jos nismo dotakli. a nekako se propustila prokomentirati i funkcija onog, ranije spomenutog, SDK.

 

Edited by Vjekoslav
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

...na nivou radne organizacije postojao je stambeni fond koji se punio iz osobnih 

dohodaka radnika.Zakonom je bilo propisano da se izdvaja najmanje 2% a stambenim

pravilnikom je bilo regulirano da li je to 2%ili više.Isto tako stambenim pravilnikom se

odredilo koliko iz tog fonda ide na tzv. društvenu stambenu izgradnju a koliko za

individualnu stambenu izgradnju.U pravilu su se količine novaca svake godine za

svaku godinu za pojedinu namjenu donosili svake godine,ovisno o broju zainteresiranih

za svaku namjenu,na tzv zborovima radnih ljudi.Dakle,davali su se i krediti za idividualnu

stambenu izgradnju,izgradnju kuća,adaptacije postojećih.Nosioc izgradnje stanova bili

SIZ-ovi a radne organizacije su iskazivale interes za kupovinu,i kupovali stanove od SIZ-a.

Sigurno da su ovako dobijeni krediti bili potpuno obezvrijeđeni uslijed inflacije.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Vjekoslav said:

 

dakle Zagrebacka banka 1989. kada postaje dionicarsko drustvo. ja sam tebe shvatio da govoris o nekim kreditima koji su tako, u bescijenje, davani ranije? btw. skracenica "ZABA" me podsjetila na ZAP, odnosno SDK, pa se sjetih jedne zgode. 1987. sam radio jedno ljeto, sa frendom iz gimnazije, u Spanjolskoj (Palma de Mallorca). i upoznali tamo nekog nizozemskog menadzera Shella (stariji gospodin), koji nas je pozvao u svoju vilu. uglavnom, moj frend nije nikako (a dobro smo govorili engleski) uspijevao objasniti tom nasem domacinu gdje to tocno radi njegova mama. a mama mu radila u SDK. ovaj jednostavno nije mogao shvatiti sta je to. :classic_biggrin:

 

SDK / ZAP / FINA i dalje postoji.

 

 

Pa tvrtke su bile vlasnici Zagrebačke banke i banka je raspolagala sa temeljnim kapitalom tih tvrtki, davala kredite itd

 

Naravno da FINA postoji, postoji i žig, biljeg.

Još uvijek imamo ljude na naplatnim postajama autoceste (Talijani su 80ih imali automate za naplatu cestarine)

I još uvijek imamo "velikog vođu" da odluči koji će se dio naplaćivati a koji ne.

Tako su stanovnici Krka 4X otplatili Most Maršala Tita i još ga plaćaju

A "Prosijaci i sinovi" su odmah ishodili besplatni tunel Sv.Ilije, ispod preljepog Biokova

 

Nije bitno koliko košta

Baš kao i FINA, tko pita koliko oni koštaju i koja im je svrha?

I da su barem jedini, bilo bi dobro

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

...sječam se da mi je,kad sam pred par godina čitao autobiografiju Milke Planinc,

ostalo u sječanju kako opisuje svoje učešče u radnoj grupi koja je trebala izraditi

zakon o deviznom poslovanju.Pišem po sječanju i možda neću biti potpuno precizan.

To se dešavalo polovinom sedamdesetih,a grupa se sastojala uz nekoliko stručnih ljudi

većinom od,kako ona kaže,drugova odanih samoupravljanju dobrih komunista.I tako

ode grupa na konzultacije kod prof. Sirotkovića i kasnije Perišina.I jedan i drugi su im

rekli da normalne države nemaju takav zakon,niti im to treba i da neznaju zašto se to uopće 

radi i da je problem što se nema realan tečaj.Uvjeravao ih je da treba težiti realnom tečaju,

da će to biti teško i mukotrpno ali da je to jedini način ako se želi ekonomski urediti zemlja.

Radna grupa je odlazila na konzultacije i kod profesora pravnog fakulteta Uroša Dujšina

koji im je rekao istu stvar.No neovisno o ovim savjetima,zakon je donesen,kurs se i nadalje

određivao administrativno,neovisno o nekim ekonoskim parametrima.I na kraju Milka

kostatira da je tek kao predsjednica SIV shvatila da je taj zakon neprovediv.Tek se dolaskom

Markovića krenulo prema konvertibilnosti dinara.

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Vjekoslav said:

 

 

cek malo, to je u biti odlicno pitanje. pretpostavimo da ovaj topic cita neki danasnji maturant iz Kragujevca, ili iz Pule. dakle sta su to nekonvertibilne njemacke marke? deviza se na ovom topicu jos nismo dotakli. a nekako se propustila prokomentirati i funkcija onog, ranije spomenutog, SDK.

 

Ja verujem da je negde tokom skolovanja spomenuta i funkcija te famozne institucije, ali ja nikada nisam shvatio funkciju iste. Secam se da su postojale SDK uplatnice , samo se ne secam sta si sa njima uplacivao. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

35 minutes ago, DJORDJE said:

Ja verujem da je negde tokom skolovanja spomenuta i funkcija te famozne institucije, ali ja nikada nisam shvatio funkciju iste. Secam se da su postojale SDK uplatnice , samo se ne secam sta si sa njima uplacivao. 

Razne taxe, porezi.... u mom obliznjem malom mestu danas kazu "idu uplati u banku, onde gde je bio SDK" :classic_smile:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Kinik said:

 

Ne znam truje li jos uvek to cudoviste Kastele?

...

 

Naravno da ne, ali sve u svoje vreme. Kad je Jugoplastika trovala Splitski zaliv, ni industrija po zapadnim zemljama nije bila mnogo uvidjavnija prema svojoj okolini. No oni su nasli adekvatnu zamenu. Ono sto je moglo da se procisti, procistili, sto nije moglo, izmestili u druge delove sveta. A i da nisu, ne bi imali koga da krive. Za razliku od balkana, gde svi tacno znaju do kojih nebeskih visina bi stigli, da im nije bilo zle Jugoslavije, gde su samo oni bili ispravni, a svi drugi ih iskoristavali.

Stvarno je zanimljiva ta fascinacija SFRJ. Ona je u nekom obliku postojala jedva 45 godina, a vec je 30 proslo od njenog nestanka. I gde god po njoj da krenes, i dalje se svi u raznoraznim razgovorima stalno vracaju na nju, ukljucujuci i one koji su toliko mladi da je se jedva ili uopste ne secaju.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, DJORDJE said:

Ja verujem da je negde tokom skolovanja spomenuta i funkcija te famozne institucije, ali ja nikada nisam shvatio funkciju iste. Secam se da su postojale SDK uplatnice , samo se ne secam sta si sa njima uplacivao. 

Ceo platni promet je isao preko SDK (Sluzba Drustvenog Knjigovodstva): uplate pazara, isplate, porezi, doprinosi... Jednostavno, sluzio je kao centralni posrednik izmedju banaka i stanovnista i privrede.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

...uz ono što je napisao Kronostime,SDK  je imao još jednu važnu ulogu a to je

kontrolnu.Npr. plaća se nije mogla isplatiti bez potpisa odgovorne osobe na

platnu listu.Tu se provjeravalo da li postoji novac na računu,jesu li plačeni porezi 

i doprinosi.Završni i periodični obračuni predavali su se u SDK,a kontrolori su

odlazili u radne organizacije i češljali financijsko poslovanje.Isto tako kontrolirale

su se investicije,odnosno,namjensko trošenje financijskih sredstava.

 

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, vilhelmina said:

 

Naravno da ne, ali sve u svoje vreme. Kad je Jugoplastika trovala Splitski zaliv, ni industrija po zapadnim zemljama nije bila mnogo uvidjavnija prema svojoj okolini. No oni su nasli adekvatnu zamenu. Ono sto je moglo da se procisti, procistili, sto nije moglo, izmestili u druge delove sveta. A i da nisu, ne bi imali koga da krive. Za razliku od balkana, gde svi tacno znaju do kojih nebeskih visina bi stigli, da im nije bilo zle Jugoslavije, gde su samo oni bili ispravni, a svi drugi ih iskoristavali.

Stvarno je zanimljiva ta fascinacija SFRJ. Ona je u nekom obliku postojala jedva 45 godina, a vec je 30 proslo od njenog nestanka. I gde god po njoj da krenes, i dalje se svi u raznoraznim razgovorima stalno vracaju na nju, ukljucujuci i one koji su toliko mladi da je se jedva ili uopste ne secaju.

 

S kontradiktornostima koje su unutar nje postojale kasnije sve izrazenije isle i u susret sa planovima onih kojima se nije dopadala, duze od toga izgleda, nije mogla.

 

 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, mladenvzz said:

...uz ono što je napisao Kronostime,SDK  je imao još jednu važnu ulogu a to je

kontrolnu.Npr. plaća se nije mogla isplatiti bez potpisa odgovorne osobe na

platnu listu.Tu se provjeravalo da li postoji novac na računu,jesu li plačeni porezi 

i doprinosi.Završni i periodični obračuni predavali su se u SDK,a kontrolori su

odlazili u radne organizacije i češljali financijsko poslovanje.Isto tako kontrolirale

su se investicije,odnosno,namjensko trošenje financijskih sredstava.

 

 

Porezna uprava je radila isto.

I tako se dupliraju poslovi i izmišljaju radna mijesta

I onda ganjaju konobara sa 2kn viška/manjka u blagajni

A velike face pod zaštitom partije, naprave milijarde gubitka i operu beskonačno mnogo novaca bez problema

 

 

6 hours ago, vilhelmina said:

 

Naravno da ne, ali sve u svoje vreme. Kad je Jugoplastika trovala Splitski zaliv, ni industrija po zapadnim zemljama nije bila mnogo uvidjavnija prema svojoj okolini. No oni su nasli adekvatnu zamenu. Ono sto je moglo da se procisti, procistili, sto nije moglo, izmestili u druge delove sveta. A i da nisu, ne bi imali koga da krive. Za razliku od balkana, gde svi tacno znaju do kojih nebeskih visina bi stigli, da im nije bilo zle Jugoslavije, gde su samo oni bili ispravni, a svi drugi ih iskoristavali.

Stvarno je zanimljiva ta fascinacija SFRJ. Ona je u nekom obliku postojala jedva 45 godina, a vec je 30 proslo od njenog nestanka. I gde god po njoj da krenes, i dalje se svi u raznoraznim razgovorima stalno vracaju na nju, ukljucujuci i one koji su toliko mladi da je se jedva ili uopste ne secaju.

 

Tema je proizvodnja u SFRJ.

O čemu bi trebali raspravljati na temi o proizvodnji u SFRJ?

Ne razumijem...

 

I još kada ti ispadnu političke opcije u 21st, koji bi danas kopirali uspešnu ekonomiju SFRJ, to je vrh svega.

Link to comment
Share on other sites

39 minutes ago, demag said:

 

Porezna uprava je radila isto.

I tako se dupliraju poslovi i izmišljaju radna mijesta

I onda ganjaju konobara sa 2kn viška/manjka u blagajni

A velike face pod zaštitom partije, naprave milijarde gubitka i operu beskonačno mnogo novaca bez problema

 

Ne razumijem ovo o pranju para u SFRJ, ko je prao, kakve pare? To mi je nekako vise relativizacija onoga sto se dogodilo u post-SFRJ.

 

39 minutes ago, demag said:

Tema je proizvodnja u SFRJ.

O čemu bi trebali raspravljati na temi o proizvodnji u SFRJ?

Ne razumijem...

 

Pa o proizvodnji, ti kao kriticar bi npr mogao da kazes da SFRJ nije bila u stanju da proizvede rucne satove.

 

39 minutes ago, demag said:

 

I još kada ti ispadnu političke opcije u 21st, koji bi danas kopirali uspešnu ekonomiju SFRJ, to je vrh svega.

 

Koliko god se ova tema minirala sa skretanjem na socijalisticku ekonomiju, objektivan ucesnik ce priznati da su se ljudi trudili da rade i u takvom ekonomskom okruzenju. Dakle umjesto da se ekonomskim reformama proizvodnji daju bolji uslovi, ucinjena je kriminalna privatizacija gdje je skoro sve redom devastirano i pokradeno.

Link to comment
Share on other sites

...demag,uz svo uvažanje onog što pišeš,mogu ti reći da sustav koji 

je bio prije devedesetih neznaš.U financijskom poslovanju nekadašnje

države,najvažnija institucija je bila SDK.Porezna uprava je u to vrijeme

bila periferna institucija koja je je samo evidentirala porezne prihode.

Nažalost,rasturanjem SDK početkom devedesetih,prenošenjem platnog prometa na komecijalne banke

lutanjem sa kontrolnim mehanizmima u gospodarstvu,došlo se do onog što

je i dovelo do svih onih anomalija om kojima ti pišeš.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, demag said:

 

Tema je proizvodnja u SFRJ.

O čemu bi trebali raspravljati na temi o proizvodnji u SFRJ?

Ne razumijem...

 

I još kada ti ispadnu političke opcije u 21st, koji bi danas kopirali uspešnu ekonomiju SFRJ, to je vrh svega.

 

Ja vidim problem u tome sto ti kao pricas o proizvodnji u SFRJ, a malo-malo, pa te eto u sadasnjosti i u trazenju paralela s onim sto je bilo. I to ne bilo kakvih paralela, vec onih koje po tvom misljenju opravdavaju ono sto danas ne valja u tvom okruzenju. Pri tome cak i ne znas sta je stvarno bilo, a sta nije, jer to vreme poznajes samo iz prica starijih iz tvoje neposredne okoline. Nije problem da i pored toga ucestvujes u ovoj diskusiji. Ali daj malo razumevanja da nije isto kad o tom raspravljas sa svojim vrsnjacima, koji isto kao i ti sve to znaju samo iz druge ruke, ili s nama koji smo to vreme ziveli. Ti mi mozes reci kako je sad u Hrvatskoj, ali ne mozes mi pricati o tome kako je bilo pre 30 ili 40 godina.

 

Inace, nisam primetila da iko ovde zeli da u danasnjem vremenu kopira ekonomiju SFRJ. Ona je imala svoje kvalitete i svoje mane, ali sve to se moze posmatrati samo u kontekstu u koji cela ta prica i spada. U svakom slucaju je ta proizvodnja generacijama i generacijama omogucila dobre uslove za odrastanje, skolovanje i uopste sticanje neke sirine pogleda, koja nam je svakako pomogla kad smo se, svojevoljno ili protiv svoje volje, rasuli po svetu. Danas cesto cujemo da je sve to bilo na veresiju, kao nekakvi krediti kojima je svet zatrpavao Titovu Jugoslaviju i sve nas u njoj. Ne kazem da u tome nema i zrno istine, ali daleko je to od onog kako se obicno predstavlja.

 

Tu floskulu o zivotu na kredit definitivno obara citav niz istrazivanja ovde kod mene u Svedskoj, koja jasno pokazuju da su generacija rodjene oko 1990 prve u nizu onih koje ce u svakom pogledu imati losije preduslove za ostvarenje sopstvenih potencijala nego sto su imali njihovi roditelji. Pa ipak neces od tih mladih Svedjana cuti nikakve optuzbe na ranija vremena i generacije koje su imale vise srece, nego se to prihvata kao neminovnost i polazna tacka od koje se planira i gradi sopstvena buducnost. A nije da ne bi i oni mogli o tome kako se ranije lako dolazilo do dobrog posla, sopstvenog krova nad glavom, sansi za napredovanje u karijeri, kako su se krediti delili sakom i kapom, you name it. I nije da su glupi i slepi kod ociju, pa da ne znaju da su im startne pozicije u zivotu daleko slabije nego sto su ih imali njihovi roditelji. Znaju oni to jako dobro, ima ko i da im kaze, ali nikome ne pada na pamet da u tome trazi opravdanje za pasivnost i odustajanje od sopstenih zelja i planova. Jos manje da neko s nipodostavanjem gleda na ranija vremena i generacije, ili da ih optuzuje za bilo sta.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, mladenvzz said:

...vili,prigovaraš demagu a upadaš u istu zamku.Kako ti uopće pada na pamet uspoređivati mlade 

Šveđane koji čitavo vrijeme, i oni njihovi stari žive u istom sustavu sa životom na ovim prostorima

 

Mislim da citas tendenciozno. Ni u jednom trenutku nisam poredila sveukupan  zivot mladih Svedjana sa zivotom mladih na ex-yu prostoru. Poredila sam njihov odnos prema ranijim vremenima i starijim generacijama, u smislu da bi i oni mogli da krive lagodan zivot prethodnih generacija za sve izazove s kojima se oni danas suocavaju, ukljucujuci sve zivo, od razgradnje nekadasnjeg welfare sistema do ekoloskih problema. Ali oni to ne cine, nego gledaju sta ce i kako ce s ovim polaznim osnovama koje sami imaju.

Ukazala sam na ono sto se u ex-yu zemljama vrlo cesto previdja, a to je da je i bez ratova, i pored interneta i drugih prednosti koje danasnje vreme nudi svima, ne samo mladima, fakat da je zivot u vreme postojanja SFRJ i na zapadu bio laksi, predvidljiviji, sigurniji u svakom pogledu, nego sto je to danas. A mladi kao ranjiva kategorija to sigurno osecaju vise nego drugi. Samo kukanje i trazenje krivaca u drugima ovima za Zapadu nije svojstveno, a ljudima na ex-yu prostoru jeste. Da li je i za to nekako kriva SFRJ, ne bih znala.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...