Muškarac pod pritiskom (Battle Time)

[McLeod]

48 minutes ago, robespierre said:

 

Ta priča ide u oba smera, i ne radi se toliko o psihologiji, koliko o sociologiji i ekonomiji. Mogu da ti preporučim knjigu The End of Love profesorke Eve Iluz. Odnosno, i žene imaju podjednako veliki problem uđu veze (dobro, možda ne toliki da uđu koliko održe) jer je dating seksualnom revolucijom 60ih postaje liberalni market capitalism, gde se atraktivni i visoko funkcionalni muškarci ponašaju kao Leonardo Dikaprio koji dejtuje samo žene sa naslovnica Swimsuit Sports Illustrateda i to do 23-4 godine. 

 

 

 

Ah taj kapitalizam 😄 Nije da se ne slazem sa mnogim stvarima koje su ovde kvotovane (nisam citao knjigu, ocigledno), ali sa zakljuckom se bas ne slazem.

 

Najveci problem je u neiskrenosti prema partneru i time da i zene i muskarci kada jednom zaigraju u visoj ligi smatraju to za normalno, pa makar je ne dostigli nikada vise.

 

Ti primeri su samo jako upecatljivi. Necemo cesto cuti za milionera/glumca/poznatu licnost koja zivi obican porodicni zivot, nego cemo cuti za Di Kaprija, jer je to skandalozno za zene, a predmet zudnje velikog broja muskaraca.

 

To je slicno kao i problem drustvenih mreza i digitalnog doba. Izlozeni smo razlicitim stimulansima kao nikada pre u ljudskoj istoriji i cini nam se da se drustvo raspada po savovima, a zapravo je slicno kao nekad, samo sto mi nikada nismo imali uvid u zivot ovoliko ljudi (a uvek je zanimljive znati pikanterije nego "dosadne" stvari).

[McLeod]

Evo sad bas na random guglam poznate licnosti za koje ne znam porodicnu situaciju, a ne secam se da sam cuo o nekim skandalima -

 

Met Dejmon 20 godina u braku, ima dvoje dece.

 

Carls Barkli u braku 36 godina, jedno dete.

 

Dejvid Siman u trecem braku trenutno, cetvoro dece.

 

Dzimi Felon u braku 18 godina, nema decu

 

Vigo Mortensen jedan brak (razveden), nema decu

 

Ovo je stvarno skroz random bilo, pisao sam prvog poznatog muskarca koji mi padne na pamet, a da malo prosaram industrije. Ova petorica nista sto inace ne vidjas u okolini, trojica u prvom braku i dalje, dvojica razvedeni, od te dvojice, jedan se zenio jos dva puta, jedan nikada.

 

Tako da nije situacija bas takva, samo su ti primeri koji su svima poznati kao negativni vrlo prominentni i to je sve.

[robespierre]

 

12 minutes ago, DameTime said:

 

Umesto što se žali na epidemiju usamljenosti, taj veći deo muške populacije bi mogao da se potrudi i radom na sebi postane funkcionalan, pa će biti (ponovo) uključeni u obrasce datinga i partnerstva.

 

(kao da tu usamljenost nisu sami izazvali svojim ponašanjem prema ženama)

 

 

Grozna generalizacija i nerazumevanje procesa, samim tim što se epidemija usamljenosti danas odnosi na oba pola, kao što Eva Iluz i pokazuje u knjizi koju sam naveo kroz intervjue sa mnogobrojnim ženama (knjiga obiluje intervjuima i recimo da su 3/4 intervjuisanih žene koje su usamljene tj. nemogu da ostvare funkcionalno partnerstvo). 

 

@McLeod Uopšte nije poenta u poznatim ličnostima nego u akumulaciji kapitala, gde Iluz tvrdi, a ja se sa tim slažem, da se ogromna količina ''kapitala'' akumulira kod malog broja muškaraca. Ako nemaš problem da pročitaš reč patrijarhat 🙂 preporučujem ti je, s obzirom da ona kaže (a ja se opet slažem) da je ''kapital'' koji je muškarac imao u porodici od 60ih šiftuje na polje dejtinga.

[DameTime]

2 minutes ago, robespierre said:

Grozna generalizacija i nerazumevanje procesa, samim tim što se epidemija usamljenosti danas odnosi na oba pola, kao što Eva Iluz i pokazuje u knjizi koju sam naveo kroz intervjue sa mnogobrojnim ženama (knjiga obiluje intervjuima i recimo da su 3/4 intervjuisanih žene koje su usamljene tj. nemogu da ostvare funkcionalno partnerstvo). 

 

Biće da si ti taj koji ne razume (moju poentu).

 

Male loneliness epidemic se sve češće koristi kao štit za mizoginiju, gde muškarci govore da su usamljeni zato što su žene ovakve ili onakve. To ne znači da i žene nisu usamljene, naravno. Usamljenost nije nužno vezana za pol. 

 

S druge strane, u vremenu u kom se ne bore protiv mizoginije, patrijarhata, red pill/black pill bullshita i ostalih (za njih podjednako) štetnih pojava, ne znam šta muškarci tačno očekuju od žena? Da i dalje sprovode emotional labor za njih i umesto njih?

 

Ne može, druže, zasuci rukave pa radi na sebi, svojim emocijama i traumama. To je ono što se promenilo, nije više dovoljno da muškarac bude seksualno sposoban, finansijski obezbeđen, da ima kuću ili auto, kako bi pronašao partnerku.

 

Jer mi to u današnjem vremenu možemo same da obezbedimo. Danas point of difference postaje emocionalna zrelost i to je ono što fali mnogim muškarcima, jer ih patrijarhat tome ne uči. Naravno da kapitalizam ne pomaže, jer zloupotrebljava njihovu usamljenost i činjenicu da postoji još veća stigma kad muškarci treba da govore o svojim osećanjima.

 

[McLeod]

Shvatio sam sta je pisac hteo reci, ali ti nisi shvatio mene 🙂 Dao sam primere poznatih muskaraca koji bi mogli da se ponasaju kao DiKaprio, a ne ponasaju se tako. To podriva tezu koju sada i ti iznosis, i sa kojom se, opet, ne slazem. Hvala na preporuci, ako stignem pogledacu, ali mi je lista knjiga koju treba da procitam vec sad verovatno dovoljna za do kraja zivota 🙂

 

Uglavnom, ta inicijalna teza ima smisla kad je tako gledas - tradicionalni patrijarhat se rusi, malo teze ces da imas robinju zenu majku kraljicu kod kuce, pa zasto onda da tu moc ne primenim dejtovanjem iskljucivo mladih i atraktivnih devojaka dokle mi biologija i medicina dozvole jelte.

 

Ja samo kazem da kao sto i u najcrnje doba patrijarhata nije svaka kuca izgledala isto, da vecina muskaraca danas koji bi mogli da tako koriste taj "kapital" (kao DiKaprio) to ne rade. I da ako autorka pokusava da tom tezom oboji citav spektar musko-zenskih odnosa, naprosto nije u pravu.

[Smrtokapa]

23 minutes ago, DameTime said:

Umesto što se žali na epidemiju usamljenosti, taj veći deo muške populacije bi mogao da se potrudi i radom na sebi postane funkcionalan, pa će biti (ponovo) uključeni u obrasce datinga i partnerstva.

 

(kao da tu usamljenost nisu sami izazvali svojim ponašanjem prema ženama)

 

Stop being poor.

 

I muškarci i žene su izloženi tržišnim silama (idioti čak koriste termin "dating market" kao da su na stočnoj pijaci) i socijaldarvinizmu, a tu sreće nema. Ophođenje prema drugim ljudima je samo jedan od faktora koji utiče na to ko će i kako da ispliva (kao i u drugim sferama života), pa se pravi začarani krug sa idejama da samo treba biti beskrupulozan i "suprotni pol govna"

[robespierre]

1 minute ago, DameTime said:

 

Biće da si ti taj koji ne razume (moju poentu).

 

Male loneliness epidemic se sve češće koristi kao štit za mizoginiju, gde muškarci govore da su usamljeni zato što su žene ovakve ili onakve. To ne znači da i žene nisu usamljene, naravno. Usamljenost nije nužno vezana za pol. 

 

S druge strane, u vremenu u kom se ne bore protiv mizoginije, patrijarhata, red pill/black pill bullshita i ostalih (za njih podjednako) štetnih pojava, ne znam šta muškarci tačno očekuju od žena? Da i dalje sprovode emotional labor za njih i umesto njih?

 

Ne može, druže, zasuci rukave pa radi na sebi, svojim emocijama i traumama. To je ono što se promenilo, nije više dovoljno da muškarac bude seksualno sposoban, finansijski obezbeđen, da ima kuću ili auto, kako bi pronašao partnerku.

 

Jer mi to u današnjem vremenu možemo same da obezbedimo. Danas point of difference postaje emocionalna zrelost i to je ono što fali mnogim muškarcima, jer ih patrijarhat tome ne uči. Naravno da kapitalizam ne pomaže, jer zloupotrebljava njihovu usamljenost i činjenicu da postoji još veća stigma kad muškarci treba da govore o svojim osećanjima.

 

 

Besmisleno je diskutovati sa tobom na ovu temu jer si ideološki zaslepljena. Tako ovim ženama koje o svojoj usamljenosti govore kod Eve Iluz isto neko može da poruči da nije dovoljno to što su X, Y i Z, treba malo da porade na sebi ne bi li izgledale kao Bar Rafaeli pa će moći da zadrže partnera duže od 15 minuta ili koliko im već traje seksualni odnos. 

[DameTime]

6 minutes ago, Smrtokapa said:

Stop being poor.

 

I muškarci i žene su izloženi tržišnim silama (idioti čak koriste termin "dating market" kao da su na stočnoj pijaci) i socijaldarvinizmu, a tu sreće nema. Ophođenje prema drugim ljudima je samo jedan od faktora koji utiče na to ko će i kako da ispliva (kao i u drugim sferama života), pa se pravi začarani krug sa idejama da samo treba biti beskrupulozan i "suprotni pol govna"

 

Izvinjavam se što od muškarca očekujem minimum odgovornosti, npr. ako se oseća usamljenim, da se zapita zašto je usamljen, ne da započne rant o tome kako su žene postale previše zahtevne.

 

3 minutes ago, robespierre said:

Besmisleno je diskutovati sa tobom na ovu temu jer si ideološki zaslepljena. Tako ovim ženama koje o svojoj usamljenosti govore kod Eve Iluz isto neko može da poruči da nije dovoljno to što su X, Y i Z, treba malo da porade na sebi ne bi li izgledale kao Bar Rafaeli pa će moći da zadrže partnera duže od 15 minuta ili koliko im već traje seksualni odnos. 

 

Zanimljivo je da sam ja govorila o emocionalnoj zrelosti (usamljenih) muškaraca, dok ti govoriš o fizičkom izgledu (usamljenih) žena. Što samo pokazuje standarde koji se postavljaju pred oba pola i poentu onog što pišem.

Edited 2 hours ago by DameTime

[McLeod]

6 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Stop being poor.

 

I muškarci i žene su izloženi tržišnim silama (idioti čak koriste termin "dating market" kao da su na stočnoj pijaci) i socijaldarvinizmu, a tu sreće nema. Ophođenje prema drugim ljudima je samo jedan od faktora koji utiče na to ko će i kako da ispliva (kao i u drugim sferama života), pa se pravi začarani krug sa idejama da samo treba biti beskrupulozan i "suprotni pol govna"

 

Ne znam momci, meni je uvek bilo lako.

 

😛

[robespierre]

10 minutes ago, McLeod said:

Shvatio sam sta je pisac hteo reci, ali ti nisi shvatio mene 🙂 Dao sam primere poznatih muskaraca koji bi mogli da se ponasaju kao DiKaprio, a ne ponasaju se tako. To podriva tezu koju sada i ti iznosis, i sa kojom se, opet, ne slazem. Hvala na preporuci, ako stignem pogledacu, ali mi je lista knjiga koju treba da procitam vec sad verovatno dovoljna za do kraja zivota 🙂

 

Uglavnom, ta inicijalna teza ima smisla kad je tako gledas - tradicionalni patrijarhat se rusi, malo teze ces da imas robinju zenu majku kraljicu kod kuce, pa zasto onda da tu moc ne primenim dejtovanjem iskljucivo mladih i atraktivnih devojaka dokle mi biologija i medicina dozvole jelte.

 

Ja samo kazem da kao sto i u najcrnje doba patrijarhata nije svaka kuca izgledala isto, da vecina muskaraca danas koji bi mogli da tako koriste taj "kapital" (kao DiKaprio) to ne rade. I da ako autorka pokusava da tom tezom oboji citav spektar musko-zenskih odnosa, naprosto nije u pravu.

 

Correctamundo, samo što se ne radi o poznatim ličnostima, Leonardo je samo arhetip. U konkretnom slučaju govorimo o muškarcima koji su dominantni u svojim socijalnim strukturama, što bi kod nas bio neki sns opštinski šerif recimo, koji uopšte ne mora da ''poradi na sebi'' da bi se u okviru svoje socijalne strukture ponašao kao Dikaprio.

Edited 2 hours ago by robespierre

[McLeod]

Naravno, razumem, ali arhetip SNS serifa je prilicno neodgovarajuc za ovu pricu, prvo sto je lokalnog karaktera i sto ne moze situacija u nasoj nenormalnoj zemlji da bude neki reper, a drugo sto je to tipican transakcijski odnos najcesce, koji je postojao mnogo pre ovog ludog i brzog vremena.

[Smrtokapa]

8 minutes ago, DameTime said:

Izvinjavam se što od muškarca očekujem minimum odgovornosti, npr. ako se oseća usamljenim, da se zapita zašto je usamljen, ne da započne rant o tome kako su žene postale previše zahtevne.

 

Izvinjenje prihvaćeno.

 

Savet "poradi na sebi" može da se dobije i na nižim policama u supermarketu manosfere, poslaće ga u teretanu ili tako nešto.

[robespierre]

20 minutes ago, McLeod said:

Naravno, razumem, ali arhetip SNS serifa je prilicno neodgovarajuc za ovu pricu, prvo sto je lokalnog karaktera i sto ne moze situacija u nasoj nenormalnoj zemlji da bude neki reper, a drugo sto je to tipican transakcijski odnos najcesce, koji je postojao mnogo pre ovog ludog i brzog vremena.

 

U knjizi se naravno radi o ženama iz zapadne Evrope i Izraela i njihovim dejting iskustvima, a primer ''uspešnog'' muškarca bi tu bio neki bankar, CEO, univerzitetski profesor ili poznat literarni kritičar, gde svako u odnosu prema svojim afinitetima dominira dejting tržištem u okviru svoje socijalne grupe, dok većina osoba oba pola postaju gubitnici na tržištu emocija. Mislim, ovo nisu teorijske stvari i lako su proverljive brojem osoba oba pola koje nemaju partnera, koji se u liberalno kapitalističkim državama neprestano uvećava. 

Edited 1 hour ago by robespierre

[Blade]

Vecina ljudi je usamljena zato sto hoce da bude usamljena, kada se klupko do kraja odmota. Ja sam ovakav kakav sam, svi drugi su drugaciji i onda ,,niko nece da se igra sa mnom" i ja sam usamljen. Ali ja zelim ,,da se igram" sa njima, hocu da me prihvate, ali necu da se menjam. Ja hocu da se nametnem. I kad ne uspem, onda je: ,,Ja sam usamljen". Neki se i nametnu, ne kazem, ali ne mogu svi. A da vas neko prihvati i da mu se nametnete, dva su pojma. I nekim osobama ne moze da se nametne. Ne volim nikoga da osudjujem i zao mi je svakoga ko se nije ostvario kroz brak i roditeljstvo, ako je to zeleo, ali kada neko 40+ kaze: ,,Ostao/la sam sam, nisam mogao da nadjem pravu/og, nisam imao/la srece i tome slicno,...", da li je bas sve to tako? Bar 80% takvih osoba, najmanje pola od ukupne krivice su same krive za to. Ako je njihov izbor bio da nemaju partnera, njihov izbor i zivot - njihova stvar. Meni sa strane to moze da se svidja ili ne - to je moja stvar. Zivot je komplikovan, ne kazem, ali uradi sta je do tebe, pa onda krivi druge i drugo. 

[DameTime]

6 hours ago, JPM said:

Dakle, da se razumemo.

 

1. Nikad ne provociram pitanjima, ona svakako imaju tendenciju, ali ne malicioznu. Da li ce neko da veruje u to nije moj problem, na meni je da ovo saopstim.

2. Nikad mi tek ne bi palo na pamet da provociram na temi koja je u svojoj biti ozbiljna i gde pisu tek nekoliko osoba koje su ocigledno veoma zainteresovane za istu.

3. Veoma je veliki problem foruma snishodljivo i zadrto obracanje sagovornicima na internetu, ali to nije problem samo ovog mesta vec celog sveta. Biti covek je biti sposoban da se prevazidje inicijalno ranjen ego i da se ponasa korektno. Svako moze biti djubre i obracati se nekome na nacin da se unizi inteligencija.

4. Moje pitanje je potpuno legitimno i lepo pojasnjeno. Odgovor nisam dobio i smatram da to nije iz nekog loseg razloga vec iz neznanja istog, sto je potpuno korektno.

5. Ne postoji tema za zene, za muskarce, za zvezdase, za partizanovce, za radikale, za levicare. Postoje teme O TIM DRUSTVENIM POJAVAMA, GRUPACIJAMA ILI LJUDIMA. 

 

Mislim da je ovo dovoljno. Ponovicu, ne provociram nikad, nemam toliko zaludan mozak da se pravim pametan na internetu. Ne poznajem nikoga sa kim komuniciram na ovom forumu, nisam upoznat ni sa time da li sam ikad ikoga i u prolazu video. Nemam bas ni jedan razlog da se ponasam kao djubre.

Ko u to ne veruje, ima pravo  na to, ali nipodastavajuce ponasanje neka sacuva za sebe. Sve takve vidove obracanja ja uredno prijavim moderaciji. Ne zbog mene i neke uvredjenosti vec zbog sto vece verbalne cistoce ovog mesta.

 

Pozdrav.

 

Ove sam ostala dužna odgovor.

 

Tvoja pitanja nisam doživela kao provokaciju per se, ali jesam kao tendenciju da diskusija skrene u pravcu "život osobe ženskog pola vs život osobe muškog pola", u nekom, kako da kažem, vrednosnom smislu. Što nikako nije poenta ovog insistiranja na tome da femicid bude zasebno krivično delo.

 

Oduzeti ljudski život je težak zločin, bez obzira na pol žrtve. Muškarac koji je žrtva ubistva nije ništa "manja" žrtva. 

 

Lično jesam prilično iritabilna na ubacivanje muškaraca u svaku temu koja se tiče žena  tako da ako sam pogrešno procenila, that's on me.

 

Pitao si zašto postoji potreba da se femicid u zakonu/ima prepozna kao zasebno krivično delo. Odgovor na to pitanje je zaista sadržan u mom samocitatu.

 

Neka generalna definicija femicida (bez ulaženja u operacionalizacije kroz krivične zakone država u kojima je već priznat kao zasebno krivično delo) je ubistvo žene samo zato što je žena. Iliti, rodno zasnovano ubistvo.

 

Iz mog poznavanja (krivičnog) prava - koje potiče samo iz gledanja XYZ dokumentaraca na temu zločina - to da li je ubistvo prvog ili drugog stepena se procenjuje na osnovu načina izvršenja dela i drugih faktora. Pošto nisam imala informaciju, prekopala sam internet, a on kaže da femicid nije uvek kvalifikovan kao ubistvo prvog stepena. Zapravo se činjenica da je u pitanju femicid češće uzima kao aggravating faktor za ubistvo, što može voditi jačoj zatvorskoj kazni.

 

Dakle, zašto je bitno da femicid bude kvalifikovan kao zaseban, specifičan zločin?

 

- Rodno je zasnovan. U pitanju je razlika u motivu za izvršenje dela, u odnosu na druge zločine, ne nužno u načinu izvršenja.

- Femicidu u najvećem broju slučajeva prethodi dug istorijat verbalnog, fizičkog, psihičkog i emocionalnog nasilja. On je samo završni čin u zlostavljanju koje traje mnogo duže. Kao takav, može biti sprečen, a upravo prepoznavanje femicida u krivičnim zakonima može doprineti prevenciji.

- Najveći broj žena biva ubijen u svom domu, od strane bivših ili sadašnjih partnera ili muških članova porodice. Dakle, na mestima i od strane ljudi sa kojima bi trebalo da bude bezbedna. Mnogo je teže zaštititi se u takvim okolnostima nego npr. kada se uveče sama vraćaš kući.

 

P.S. Kad smo kod načina komunikacije na internetu... Dodatni razlog za oštriji odgovor je moja iritacija na insistiranje da se nešto "dajdžestuje" drugima. Brate mili, ako te nešto interesuje, možeš malo i da pretražiš 

 

[McLeod]

To jeste lako proverljivo, ja se samo ne slazem oko razloga.

 

Vec sam rekao, mnogo veci razlog od toga mi je to igranje u visoj ligi kojeg ne zelis da se odreknes, ali i dostupnost dejting aplikacija koje eliminisu mistiku i tradicionalno udvaranje ili bar zaljubljenost gde ti negde vidis nekog, ostvaris kontakt i onda gledas da li ce biti nesto od toga posle.

 

Danas mozes da vidis nekog, raspitas se, nadjes ga na mrezama i onda odlucis da li ces tako da ga startujes ili ne, ili u krajnjem slucaju imas tinder.

 

Jedan moj bivsi kolega putuje po Evropi i zbog posla i generalno voli to da radi cim dobije priliku, prva stvar koju radi cim dodje negde je da upali Tinder da vidi sta ima i da li moze da napravi neki dejt.

 

Mislim da su ovo mnogo veci razlozi za stanje od razloga koje nudi pomenuta autorka.

[robespierre]

Dejting aplikacija ti je upravo 1/1 preslikan model tržišnog kapitalizma u kom ulaziš u hipermarket i praviš odluku koju ćeš pastu za zube da pazariš. I tu dolazimo do problema, jer pastu za zube pazariš na osnovu racionalnih ekonomskih parametara (i ono što je ključno, ako tvoj omiljeni brend propadne, lako ćeš kupiti neki drugi), kad emocije/ljubav (nešto što je, jelte, iracionalno) pretvoriš u robu kojom se trguje dobiješ gomilu emotivno neostvarenih osoba. Sve su to teme koje knjiga obrađuje.

Edited 1 hour ago by robespierre

[McLeod]

4 minutes ago, robespierre said:

Dejting aplikacija ti je upravo 1/1 preslikan model tržišnog kapitalizma u kom ulaziš u hipermarket i praviš odluku koju ćeš pastu za zube da pazariš. I tu dolazimo do problema, jer pastu za zube pazariš na osnovu racionalnih ekonomskih parametara (i ono što je ključno, ako tvoj omiljeni brend propadne, lako ćeš kupiti neki drugi), kad emocije/ljubav (nešto što je, jelte, iracionalno) pretvoriš u robu kojom se trguje dobiješ gomilu emotivno neostvarenih osoba. Sve su to teme koje knjiga obrađuje.

 

Ne bih rekao da dejting aplikacije imaju veze sa kapitalizmom. Imaju prividno, jer ti je tu sve na izvolte i ti jelte jednim potezom prsta dajes na znanje da si zainteresovan i cekas odgovor.

 

Nista drugacije nije bilo ni pre 100 godina, samo se modalitet razlikuje. Moralo je da se seta, asikuje, resava, ide kod oca za dozvolu, ali sve se svodilo na koitus i tad i sad. Samo tada prividno nije.

 

Kapitalizam u najboljem slucaju daje izgovor - nema se vremena za to sad, a zapravo bi ljudi pre 100 i vise godina dupe dali da su imali tinder tad i da mogu da znaju sve trejtove simpatije umesto sto setas gore dole po korzou nadajuci se da ces je/ga videti i da ce vam se pogledi sresti.

 

Nista danasnje vreme ne menja izuzev alata i modaliteta, pa u vezi maltene bilo cega. Niti drustveno uredjenje predstavlja neku silu koja diktira medjuljudske odnose. Ono moze dati modalitete i uticati da na povrsinu izadju neki modusi ponasanja i osobine u ljudima, ali ono ih ne stvara, to je postojalo uvek, samo je sada izaslo na povrsinu jer su okolnosti takve da to pospesuju.

[robespierre]

Ali upravo mogućnost i dostupnost izbora ti menja sve, i to za oba pola. 

 

Kad si u komunizmu imao dva kanal na televiziji, svi su gledali ta dva kanala.

 

Danas imaš trista, petsto, hiljadu kanala, nebitno je, siguran sam da nikad nisi pogledao preko 90% tih kanala na duže od nekoliko sekundi.

 

Takođe imaš luksuz da pogledaš neki kanal na nekoliko minuta i ako odlučiš da ti se sadržaj ne sviđa lako promeniš na drugi. 

 

Pritom, 99% ljudi gleda 1% dostupnih kanala, opet klasičan ''problem'' liberalnog kapitalizma. 

 

Ispostaviće se da kad taj isti pattern primeniš na međuljudske odnose dobiješ gomilu usamljenih individua koje su društveno istrenirane da veruju kako će u besomučnom shufflingu naići na sadržaj baš po njihovoj meri.