Kragujevac - Paris - Texas

[tomas.hokenberi]

1 hour ago, Helena said:

Rekla sam da se grozim agencijskih putovanja.

Da razumeo sam to, zato te i pitam zasto ne organizuje sebi sama putovanje. Ne treba ti agencija da bi putovala.

[Koca Popovic]

On 11/13/2024 at 4:05 PM, Eddard said:

 

Au brate. 

 

 

Upravo ovo. Ja se u oba grada uvek rado vraćam i svaki put otkrijem nešto novo što me tamo fascinira. U Parizu bukvalno iza svakog ćoška ima nešto što je lepo. A sama istorija Rima i njeni ostaci tamo kod mene uvek izazivaju divljenje. Ja sam fasciniran sa oba grada. 

Da ti se pridruzim. Na zalost jos nisam bio u Rimu, ali mi je velika zelja da odem do Rima. Po mom misljenju u Rim se ide vise puta, jer se ne moze obici za par dana. Grad je star oko ili preko 2500 godina i ima mnogo toga sacuvanog. I onda neko kaze da je to razocarenje od grada. Nista ne razumijem. Mislim da je za pocetak dovoljno doci i vidjeti kanalizaciju staru 2000 godina (zadnjih 900 metara). Neko je to gradio prije 2000 godina i dan danas je u funkciji. A sta reci o ostalim znamenitostima. @McLeod volim da citam tvoje komentare i cesce se slazem s tobom nego ostali forumasi, ali ovdje si ga bas precerao sa tvojim Kragujevcem.

[Koca Popovic]

5 hours ago, Horium said:

Lisabon uvek pre Madrida.

 

Madrid je lep, našminkan, čist, odlično mesto za piće i klopu... ali nema polovinu šmeka koju ima Lisabon. 

 

Sa druge strane, mislim da je Prag najlepši grad u kojem sam bio, i pored Pariza i St.Petersburga. Stvarno je bajkolik.

 

Jedine njegove mane su naravno turisti (odnosno preteran broj istih) , a i nije me nešto impresionirala klopa. Bled kopija nemačke i poljske kuhinje. 

 

Najpotcenjinija prestonica Evrope imho je definitivno Berlin. 

Zemlja lopovska.

[Nicklord]

7 minutes ago, Koca Popovic said:

Da ti se pridruzim. Na zalost jos nisam bio u Rimu, ali mi je velika zelja da odem do Rima. Po mom misljenju u Rim se ide vise puta, jer se ne moze obici za par dana. Grad je star oko ili preko 2500 godina i ima mnogo toga sacuvanog. I onda neko kaze da je to razocarenje od grada. Nista ne razumijem. Mislim da je za pocetak dovoljno doci i vidjeti kanalizaciju staru 2000 godina (zadnjih 900 metara). Neko je to gradio prije 2000 godina i dan danas je u funkciji. A sta reci o ostalim znamenitostima. @McLeod volim da citam tvoje komentare i cesce se slazem s tobom nego ostali forumasi, ali ovdje si ga bas precerao sa tvojim Kragujevcem.

Problem je što McLeod gleda na turizam kao na neko takmičenje 😄 

 

Ako je Pariz broj 1 grad po broju turista onda znači da Pariz treba da bude u svemu najbolji - a pošto nije sve savršeno znači da je precenjen. Ako Pariz izgubi pola turista onda Pariz ne bi bio precenjen.

 

[Janne240]

Bio sam letos u Lisabonu, fantasticno iskustvo. Ne znam kako je u ostalim delovima Portugala ali Okean, priroda i kultura, jela i muzika, kao i uopste dozivljaj otvorenosti i multikulture je autentican. Cista desetka, to ti je ocena.

[Koca Popovic]

1 minute ago, Nicklord said:

Problem je što McLeod gleda na turizam kao na neko takmičenje 😄 

 

Ako je Pariz broj 1 grad po broju turista onda znači da Pariz treba da bude u svemu najbolji - a pošto nije sve savršeno znači da je precenjen. Ako Pariz izgubi pola turista onda Pariz ne bi bio precenjen.

 

Sve se slazem s tobom. Kad se nesto ocjenjuje moje misljenje je da je relevantno sta vecina mosli a ne ja licno. Ne moze se reci da je bez veze ici u jedan grad ako se meni ne svidja a npr u taj grad dodje svake godine 20 miliona turista. Logika kaze da je nemoguce da sam ja pametniji od onih 20 miliona. Zar ne.

[Horium]

1 hour ago, Koca Popovic said:

Zemlja lopovska.

 

? Ne znam sta je pisac hteo da kaze

[Koca Popovic]

1 minute ago, Horium said:

 

? Ne znam sta je pisac hteo da kaze

Izvinjavam se nisam rekao o kome mislim. Radi se o Pragu. Tu sam bio valjano prevaren. 

[Helena]

5 hours ago, DameTime said:

Sa 13 godina sam plakala zbog takvog kraja i izostanka HEA, danas znam da je bio najrealističniji mogući kraj.  

 

Mitchell je jednostavno perfektno oslikala propast američkog juga i vrednosti na kojima je on počivao, sve to upakovano u priču o životu jedne žene pre, tokom i posle Građanskog rata. Prohujalo sa vihorom (inače jedan od najlepših prevoda naslova jednog romana, bukvalno i metaforički je preneo poruku prolaznosti vremena) je najpoznatiji po ljubavnom trouglu, ali zapravo nije (samo) ljubavni roman. 

 

I da, Skarlet je bila feministkinja 

Ne, nije, roman he dobio i Pulicera, ali ja sad samo čekam da krene je kenselovanje knjige zbog prikaza govora crnaca sa Juga.

Inače, da, naslov je uradio Mihailo Đorđević sa nekoliko debelih grešaka, ne znam da li su namerne.

Jutu je preveo kao Utah, a oposuma (e to nisam sigurna) kao zeca, ma da puno puta piše odvojeno, nekad zajedno etc

Ali to sam nailazila kasnije, onda nisam ni razmišljala o tome.

I ne znam zašto Hrvati ne koriste taj naslov, jer ga imaju u prevodu, Zameo ih vjetar je prosto glupo.

5 hours ago, tomas.hokenberi said:

Da razumeo sam to, zato te i pitam zasto ne organizuje sebi sama putovanje. Ne treba ti agencija da bi putovala.

Pa ako si skontao to, valjda kontaš i nastavak. 

[DJ_Vasa]

2 hours ago, Helena said:

Ne, nije, roman he dobio i Pulicera, ali ja sad samo čekam da krene je kenselovanje knjige zbog prikaza govora crnaca sa Juga.

Inače, da, naslov je uradio Mihailo Đorđević sa nekoliko debelih grešaka, ne znam da li su namerne.

Jutu je preveo kao Utah, a oposuma (e to nisam sigurna) kao zeca, ma da puno puta piše odvojeno, nekad zajedno etc

Ali to sam nailazila kasnije, onda nisam ni razmišljala o tome.

I ne znam zašto Hrvati ne koriste taj naslov, jer ga imaju u prevodu, Zameo ih vjetar je prosto glupo.

 

Priča i prevodu naslova i o prevodiocu je relativno komplikovana, ali ću je maksimalno skratiti.

 

Ovaj naslov se tretira kao autorsko delo jer nije doslovan, kao npr. Životinjska farma (Animal Farm) ili Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), niti je puko prenošenje imena glavnog junaka, kao što je recimo Hamlet. Autorsko pravo na prevod ističe sedamdeset godina posle smrti prevodioca, a dotle za svako novo izdanje novac primaju njegovi naslednici. Ovo su prevideli u Vulkanu, pa su 2017. objavili pomenutu knjigu pod istim naslovom (link), ali su ih naslednici tužili. Zaboravio sam da li su se nagodili van suda ili su morali da plate kaznu, ali upravo zato je Laguna nešto kasnije objavila isti roman pod naslovom Sutra je novi dan, i to u dva toma: https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-roman-po-kojem-je-snimljen-film-prohujalo-sa-vihorom-su-unos-25188.html

 

U oba savremena izdanja, ali pod različitim naslovima, nalazi se prevod Dubravke Srećković Divković. Iako je u pitanju isti tekst, Laguna je odlučila da ne plati autorska prava.

 

Iako nosilac autorskih prava ili njegovi naslednici imaju pravo na novčanu nadoknadu za autorska prava, niko ne može da ograniči sumu ili druge uslove koje traže za ponovno izdanje. Ne znam koliko su naslednici tražili za sam naslov, ali očigledno da je suma bila previsoka čak i za izdavača koji ima novca. Hrvarski izdavač je po svoj prilici odlučio da postupi isto kao Laguna jer se kod njih zakon o autorskim pravima primenjuje striktnije nego kod nas.

 

Sličan slučaj se desio i pre više godina, ali okolnosti su bile drugačije. Kada je trebalo izdati redigovano izdanje Enciklopedijskog englesko-srpskohrvatskog rečnika (Svetomir Ristić, Živojin Simić, Vladeta Popović) koji je izdat nešto posle Drugog svetskog rata, naslednici su tražili da se kod svake izmenjene ili dopunjene odrednice označi ko je uneo izmene. U praksi bi to značilo da rečnik bude oko 50% duži, pa je izdavač odustao od namere jer nije mogao da ispuni ovako sumanut zahtev.

 

Sada mogu da spomenem i Mihaila Đorđevića, prevodioca prvog izdanja na srpskom, zbog čijih naslednika ova knjiga ima drugačije naslove. Njegova biografija se može pročitati na ovom linku, a iz nje ću izdvojiti ono što je najbitnije. Pošto je rođen 1885. godine, a završio škole kada engleski nije bio školski predmet, nije ni mogao da ga valjano nauči. U linkovanom tekstu piše da je tokom Prvog svetskog rata boravio u Engleskoj, što očigledno nije bilo dovoljno da jezik savlada u većoj meri. Tadašnji prevodioci su mogli da veoma lepo prenesu izvorni tekst, ali su bili slabi sa izgovorom i ponekim rečima. Upravo zato i danas kažemo Šekspir umesto Šejkspir ili Elvis Prisli umesto Prezli. Iz istog razloga se i američka država Illiniois obično navodi kao Ilinois, iako ovo -s ne postoji u originalu. Da je engleski nekada bio poznatiji, možda bismo danas govorili Šikago, Su (umesto Sijuksi) ili Irokva (umesto Irokezi). Pretpostavljam da je upravo iz pomenutih razloga pisao Utah.

 

Ne znam zbog čega je pisao ma da umesto mada, ali moguće je da je u pitanju loša korektura, mada ne znam kako se u to doba to i pisalo. Đorđevićev prevod je objavljen odmah po završetku Drugog svetskog rata (1946), pa je moguće da je nastao dok još rat nije ni počeo ili dok su borbe i dalje trajale.

Edited 49 minutes ago by DJ_Vasa