Jump to content

Selfi-manija


Dragan

Recommended Posts

Naveo koje su samo glumice 9-10.

 

Mislim, we can agree to disagree, ali kulturoloski su plavuse jako precenjene, pocev od Merlin Monro, u njenoj eri je bilo toliko lepsih i atraktivnijih glumica, ali muskarci iz nekog razloga padaju na plavuse.

 

Lepa zena jeste svakako, ali 9-10 bi trebalo da budu najlepse zene na svetu, a ona bas nije blizu toga. Na ulici mozes svaki dan da vidis zene tog ranga.

 

Samo ne treba biti slep kod ociju 😉

Edited by McLeod
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, DJ_Vasa said:

Ljudi, mislim da smo otišli u debeli off-topic, plus jadna Margo sigurno štuca koliko je spominjemo :lol_2:

 

Slazem se ali moram da je pomenem jos jednom 😄

 

Video sam Milicu Tasic (sportski fanovi verovatno znaju ko je) jednom prilikom uzivo. Za one koji ne znaju

 

big_1683751326k3DBL.png

 

Voleo bih da vidim koliko muskaraca bi pogledalo Margo Robi, koja nema ni 170 cm pored ove devojke. Ona je devetka, mozda desetka. Iz prostog razloga sto ako je Margo Robi 10, Milica je 20.

 

Izvinjavam se jos jednom na off topiku i zenskim clanicama na objektivizaciji zena.

 

 

 

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Verovatno da sam blago paranoicna pa ne kacim porodicne slike na i jednu mrezu, za razliku od one druge bake mog unuka koja to radi na dnevnoj bazi. Snaha je otisla korak dalje, angazovala je profesionalnog fotografa kada je unuk imao 5 godina i na njenom FB profilu osvanula je serija slika mog unuka sa sve kucicima i macicima koji su, takodje, bili angazovani da glume kucne ljubimce. Odbolovala sam tu presnu laz, snaha ne dozvoljava ni zlatne ribice u stanu. 

Ipak, ima me na FB, ravno 3 moje slike, bila sam na izletu sa prijateljicama i jedna od njih je okacila grupne fotografije a na 3 sam i ja. Bila sam ljuta, red bi bio da me pita da li ja hocu da budem "okacena". Od tog incidenta, nema me na grupnim fotografijama osim ako ja ne zamolim nekog da nas slika mojim telefonom/foto aparatom pa ja odlucujem sta cu sa tim. 

Selfije pravim bar jednom u mesec dana: ne vidim dobro bez naocara a kad ih stavim, ne vidim svoje obrve. Napravim dobar selfi, stavim naocare,  uvecam snimak pa odlucim da li je vreme da odem kod Vanje da me dovede u red. Imam i nekoliko "paradnih" selfija koje cuvam u telefonu da bi naslednici, jednog dana, imali sta da urame i zature na nekoj polici kao deo porodicnog stabla. Pa necu valjda da visim na nekoj grani brkata!

  • Like 9
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Evo malo idiotluka koji se vidi kod zavisnika od Vibera, FeZbuka i ostalih gluposti:

 

Srećan kraj drame u Grčkoj: Pronađena srpska porodica koja je nestala u nedelju na putu za Tasos


 

Quote

 

...

Nakon nekoliko hiljada deljenja na internetu i uz angažovanje čoveka po imenu Cipe Mile koji živi u Solunu, uz alarmiranje grčke policije pa i lokalnih medija, porodica je pronađena živa i zdrava na Tasosu a razlog zašto se nisu javili dva dana porodici je pomalo bizaran ali ne i neuobičajen.

 

Naime, tokom puta porodici se na mobilnom telefonu na kome imaju viber razbio ekran pa nisu mogli da se jave, a devojčica se javila baki koja nije primetila poziv.

 

 

Kraj drame u Grčkoj: Bračni par iz Despotovca živ i zdrav

 

Quote

...

Pošto se nisu javljali, zabrinuti članovi porodice su preko društvenih mreža pokrenuli potragu, a srećom ispostavilo se da je u pitanju lažna uzbuna i da e nisu javili kući zbog slabog interneta.

 

Ne znam da li je i jednima i drugima neko rekao da se mobilni telefon može koristiti i za telefoniranje, da nije skupo pozvati nekoga niti poslati SMS. Čak i da su na prepaidu, verujem da imaju 200 dinara ukoliko im je stalo da komuniciraju sa rodbinom, što važi i za ove druge, koji su uplatili letovanje.

 

Koliko se čini, obe porodice su rešile da letuju i da se odmore na miru, a da imaju blentavu rodbinu koja misli da je svako putovanje izvan svog sela opasnost jer okolo vrebaju gladni lavovi i tigrovi koji jedva čekaju da pojedu turiste na plaži. Ovi iz članaka nisu putovali po bespućima Himalaja ili po nekim džunglama, već su išli frekventnim putnim pravcima u posećena turistička mesta, tako da bi se o eventualnoj nesreći saznalo na svim mogućim vestima.

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

On 9/13/2023 at 9:19 PM, Pletilja said:

Selfije pravim bar jednom u mesec dana: ne vidim dobro bez naocara a kad ih stavim, ne vidim svoje obrve. Napravim dobar selfi, stavim naocare,  uvecam snimak pa odlucim da li je vreme da odem kod Vanje da me dovede u red. Imam i nekoliko "paradnih" selfija koje cuvam u telefonu da bi naslednici, jednog dana, imali sta da urame i zature na nekoj polici kao deo porodicnog stabla. Pa necu valjda da visim na nekoj grani brkata!

Nije radi obrva, ali si me podsetila na svoje slike.
Ponekad sebe isprepadam, kažem, makni te selfije iz telefona, uplašićeš ljude, ako se slučajno neko dočepa istog. Pa, onda ne mogu, jer želim da sačuvam svoje selfije od vremena kad sam se oporavljala od raznih operacija očiju i par od alergija koje su se ispoljile na licu i telu. Nekako mi služe kao podsetnik da se stvari dese, plus volim da pratim oporavak, da sam to prošla, i idem dalje. Poslednje su mi slike bile da pokažem oftalmologu reakciju na nove kapljice koje mi je prepisala. A to je zato što imaš problem, reakciju, i zakažeš pregled. Odeš tamo, onda, kao uzinat, oči nisu toliko crvene…

Posle ću još nešto dodati na temu čim nadjem vremena.

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

Mnogi od vas su već pisali, čitala, razumem, pa i slažem sa dosta napisanog. 
 

Moje starije dete je bilo prvo od nas da ima fb nalog, u to vreme na univerzitetu je to započelo, tako sam i saznala. Smatrala sam da je to za njih, pa nisam utrčala kad je počelo da se širi van studentske populacije, već kasnije. Neko vreme je to bio dobar način da se komunicira sa rodbinom, prijateljima, geografski udaljenih. Moj je profil uvek bio bezazlen, kao i bilo šta napisano, većinom slike mojih biljki, hajkinga, ptičica, putovanja, i uvek bio privatan. Onda se Zuckerberg zaleteo, gramzivi kao što su takvi pametnjakovići, pa otvorio svima pristup, bez provere datuma rodjenja, počela i deca da prave profile, reklame non stop, glupo sto sa strane, a ja ne volim da klikćem na svašta. Odjednom vidim tu dečurliju ili ti bake i deke koji preplavljuju kojekakvim budalastim postovima, mudrosti koje su videli ko zna gde, ni proverili nisu odakle niti da li je tačno….ma odljubih se brzo, deaktiviram. Skoro sam ušla da promenim lozinku, pogledam, rekoh sebi, uživaj, živi pravi život, diši, dodirni, pomiriši, prevazidjen fb za mene.

Sad nešto malo pratim twitter, ali bez ljubavi, čisto što neko pomenu za brze informacije.
 

Ali, ova tema je o selfijima, pa da pomenem par stvari koje sam primetila. 
 

Redovno vidjam, na žalost su to većinom mlade devojke, a najekstremniji primer sam videla u Koloradu, nacionalnom parku. Bili tamo za izlazak sunca, mesto Bear Lake, šetamo okolo, ispred nas dve devojke, jedna u kostimu medveda 😃. I tako se ona penje na neku stenu, pozira, drugarica slika. Samo čekam kad će da upadne u jezero. Malo dalje od njih, ne možeš je promašiti, devojka u satenskoj crvenoj haljini slika sebe popeta na drugu stenu. Prevrnem očima, šetamo dalje po parku, penjemo do nekog vodopada, sednemo malo da doručkujemo. Pogledam dole, crveni se nešto…kad eto nje i tu….ma gde ćeš bre tako obučena gde ljudi idu da se penju, hodaju, uživaju u prirodi, zvuku vodopada…ne, obuci haljinu, napući usne, slikaj sebe, pa kači na fb i insta da ti se DIVE, crknu od zavisti…hello…jesi videla nešto od te lepote, ali stvarno?

 

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, C.F. said:

Mnogi od vas su već pisali, čitala, razumem, pa i slažem sa dosta napisanog. 
 

Moje starije dete je bilo prvo od nas da ima fb nalog, u to vreme na univerzitetu je to započelo, tako sam i saznala. Smatrala sam da je to za njih, pa nisam utrčala kad je počelo da se širi van studentske populacije, već kasnije. Neko vreme je to bio dobar način da se komunicira sa rodbinom, prijateljima, geografski udaljenih. Moj je profil uvek bio bezazlen, kao i bilo šta napisano, većinom slike mojih biljki, hajkinga, ptičica, putovanja, i uvek bio privatan. Onda se Zuckerberg zaleteo, gramzivi kao što su takvi pametnjakovići, pa otvorio svima pristup, bez provere datuma rodjenja, počela i deca da prave profile, reklame non stop, glupo sto sa strane, a ja ne volim da klikćem na svašta. Odjednom vidim tu dečurliju ili ti bake i deke koji preplavljuju kojekakvim budalastim postovima, mudrosti koje su videli ko zna gde, ni proverili nisu odakle niti da li je tačno….ma odljubih se brzo, deaktiviram. Skoro sam ušla da promenim lozinku, pogledam, rekoh sebi, uživaj, živi pravi život, diši, dodirni, pomiriši, prevazidjen fb za mene.

Sad nešto malo pratim twitter, ali bez ljubavi, čisto što neko pomenu za brze informacije.
 

Ali, ova tema je o selfijima, pa da pomenem par stvari koje sam primetila. 
 

Redovno vidjam, na žalost su to većinom mlade devojke, a najekstremniji primer sam videla u Koloradu, nacionalnom parku. Bili tamo za izlazak sunca, mesto Bear Lake, šetamo okolo, ispred nas dve devojke, jedna u kostimu medveda 😃. I tako se ona penje na neku stenu, pozira, drugarica slika. Samo čekam kad će da upadne u jezero. Malo dalje od njih, ne možeš je promašiti, devojka u satenskoj crvenoj haljini slika sebe popeta na drugu stenu. Prevrnem očima, šetamo dalje po parku, penjemo do nekog vodopada, sednemo malo da doručkujemo. Pogledam dole, crveni se nešto…kad eto nje i tu….ma gde ćeš bre tako obučena gde ljudi idu da se penju, hodaju, uživaju u prirodi, zvuku vodopada…ne, obuci haljinu, napući usne, slikaj sebe, pa kači na fb i insta da ti se DIVE, crknu od zavisti…hello…jesi videla nešto od te lepote, ali stvarno?

 

 

 

Ljudska glupost nema granica.

Link to comment
Share on other sites

Moja deca (43,45) imaju FB profile, normalno, ali ti profili su sacuvaj boze, nista iz njih ne mogu da saznam, ni gde su bili ni sta su radili i sa kim: cerkina zadnja slika je od pre 7 godina, ona i suprug u gro planu, tek vencani, slucajno znam da su bili u Arizoni ali se nista od pomenute ne vidi.  Sin kaci inserte svoje elektronske muzike ili se hvali kako je ofarbao figurice neke mastermind igrice koju igra svake subote sa drugarima iz zabavista. Dosadno brateeee....na majku....

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

On 9/12/2023 at 1:54 PM, McLeod said:

Margo Robi i jeste 7-8 😄 Max. Najprecenjenija "lepotica" 21. veka verovatno.

 

Sto se ostatka tice, dece nemam, ali vidim uspesne primere u svojoj okolini - nista kompjuteri i smart telefoni ne donose posebno losije nego sto donosi ulica, skola, drustvo u tom periodu.

 

Samo ga donosi mnogo vise.

 

"Losa" deca su prakticno na isti nacin ispustena kad smo mi bili mali - manjak komunikacije, poverenja i opsteg vaspitanja. Deca ce praviti gluposti to je neminovno, a izlozenost svemu samo to olaksava, nikako ne omogucuje.

 

Jedinostavno im treba pokazati svet i van toga i skratiti im slobodno vreme, to je bukvalno sve. Pricati sa njima i vaspitavati ih i odnositi se prema njima kao da su stariji nego sto jesu.

 

Meni i dalje stoji u glavi da je mene i moje vrsnjake najvise na svetu nerviralo kada se odrasli ponasaju prema nama kao da smo mali idioti. Deca to ne prastaju.

 

Leptejebo, koji sam ja neandretalac, ođe sam prvi put čuo za Margo Robi.

izguglah je viđeh slike, kameno je ono. Niđe sisa... Nije za osmicu, za tu ocjenu trebaju bar neke korektna trojka sise.

  • Ha-ha 3
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Pletilja said:

Moja deca (43,45) imaju FB profile, normalno, ali ti profili su sacuvaj boze, nista iz njih ne mogu da saznam, ni gde su bili ni sta su radili i sa kim: cerkina zadnja slika je od pre 7 godina, ona i suprug u gro planu, tek vencani, slucajno znam da su bili u Arizoni ali se nista od pomenute ne vidi.

Ma najverovatnije su ti limitirali pristup njihovim profilima da ne možeš da vidiš detalje (šala 😉). 

 

Lepo se kaže ovde: "Add your parents as friends at your own risk". :classic_biggrin:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, C.F. said:

Mnogi od vas su već pisali, čitala, razumem, pa i slažem sa dosta napisanog. 
 

Moje starije dete je bilo prvo od nas da ima fb nalog, u to vreme na univerzitetu je to započelo, tako sam i saznala. Smatrala sam da je to za njih, pa nisam utrčala kad je počelo da se širi van studentske populacije, već kasnije. Neko vreme je to bio dobar način da se komunicira sa rodbinom, prijateljima, geografski udaljenih. Moj je profil uvek bio bezazlen, kao i bilo šta napisano, većinom slike mojih biljki, hajkinga, ptičica, putovanja, i uvek bio privatan. Onda se Zuckerberg zaleteo, gramzivi kao što su takvi pametnjakovići, pa otvorio svima pristup, bez provere datuma rodjenja, počela i deca da prave profile, reklame non stop, glupo sto sa strane, a ja ne volim da klikćem na svašta. Odjednom vidim tu dečurliju ili ti bake i deke koji preplavljuju kojekakvim budalastim postovima, mudrosti koje su videli ko zna gde, ni proverili nisu odakle niti da li je tačno….ma odljubih se brzo, deaktiviram. Skoro sam ušla da promenim lozinku, pogledam, rekoh sebi, uživaj, živi pravi život, diši, dodirni, pomiriši, prevazidjen fb za mene.

Sad nešto malo pratim twitter, ali bez ljubavi, čisto što neko pomenu za brze informacije.
 

Ali, ova tema je o selfijima, pa da pomenem par stvari koje sam primetila. 
 

Redovno vidjam, na žalost su to većinom mlade devojke, a najekstremniji primer sam videla u Koloradu, nacionalnom parku. Bili tamo za izlazak sunca, mesto Bear Lake, šetamo okolo, ispred nas dve devojke, jedna u kostimu medveda 😃. I tako se ona penje na neku stenu, pozira, drugarica slika. Samo čekam kad će da upadne u jezero. Malo dalje od njih, ne možeš je promašiti, devojka u satenskoj crvenoj haljini slika sebe popeta na drugu stenu. Prevrnem očima, šetamo dalje po parku, penjemo do nekog vodopada, sednemo malo da doručkujemo. Pogledam dole, crveni se nešto…kad eto nje i tu….ma gde ćeš bre tako obučena gde ljudi idu da se penju, hodaju, uživaju u prirodi, zvuku vodopada…ne, obuci haljinu, napući usne, slikaj sebe, pa kači na fb i insta da ti se DIVE, crknu od zavisti…hello…jesi videla nešto od te lepote, ali stvarno?

 

 

 

Facebook je Zuckerberg 2004 otvorio i pristup je bio je i za Kurtu i za Murtu. Kakva elita , kakvi bakraci.

Ne znam zasto bi neko pravio sistem samo za studente, svako zeli da zaradi neke pare.

Facebook je od pocetka bio za domacice, decu, tinejdzere, takav je valjda i dan danas.

Link to comment
Share on other sites

Ja Facebook danas iskljucivo koristim zbog posla i zbog Messengera. Nisam isto postovao na njemu godinama. I moji prijatelji koji su mladji od Pletiljine dece, ali to je prva generacija koja je usla na FB svakako.

 

Ima i do toga da smo mi ipak sada odrasli ljudi, nece ni svi tinejdzeri koji danas provode na TikToku 5+ sati dnevno i koji su rodjeni sa smartfonovima u ruci da provode toliko vremena na njemu za 10 i kusur godina.

Link to comment
Share on other sites

25 minutes ago, Selina said:

Facebook je Zuckerberg 2004 otvorio i pristup je bio je i za Kurtu i za Murtu. Kakva elita , kakvi bakraci.

Ne znam zasto bi neko pravio sistem samo za studente, svako zeli da zaradi neke pare.

Facebook je od pocetka bio za domacice, decu, tinejdzere, takav je valjda i dan danas.

 

Ko pita ne skita. 

 

It was founded by Mark Zuckerberg and college roommates and fellow Harvard University students, in particular Eduardo Saverin, Andrew McCollum, Dustin Moskovitz, and Chris Hughes.

The website's membership was initially limited by the founders to Harvard students, but was expanded to other colleges in the Boston area, the Ivy League and gradually most universities in the United States and Canada, corporations, and by September 2006, to everyone with a valid email address along with an age requirement of being 13 or older. >>>

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Selina said:

Facebook je Zuckerberg 2004 otvorio i pristup je bio je i za Kurtu i za Murtu. Kakva elita , kakvi bakraci.

Ne znam zasto bi neko pravio sistem samo za studente, svako zeli da zaradi neke pare.

Facebook je od pocetka bio za domacice, decu, tinejdzere, takav je valjda i dan danas.

Koliko ja znam, nije tako počelo. Bio je isključivo za studente. Evo, Wikipedia izvor. 

 

Facebook is an online social media and social networking service owned by American technology giant Meta Platforms. Created in 2004 by Mark Zuckerberg with fellow Harvard College students and roommates Eduardo Saverin, Andrew McCollum, Dustin Moskovitz, and Chris Hughes, its name derives from the face book directories often given to American university students. Membership was initially limited to only Harvard students, gradually expanding to other North American universities and, since 2006, anyone over 13 years old. As of December 2022, Facebook claimed 3 billion monthly active users,[6] and ranked third worldwide among the most visited websites.[7] It was the most downloaded mobile app of the 2010s.

Just now, C.F. said:

Koliko ja znam, nije tako počelo. Bio je isključivo za studente. Evo, Wikipedia izvor. 

 

Facebook is an online social media and social networking service owned by American technology giant Meta Platforms. Created in 2004 by Mark Zuckerberg with fellow Harvard College students and roommates Eduardo Saverin, Andrew McCollum, Dustin Moskovitz, and Chris Hughes, its name derives from the face book directories often given to American university students. Membership was initially limited to only Harvard students, gradually expanding to other North American universities and, since 2006, anyone over 13 years old. As of December 2022, Facebook claimed 3 billion monthly active users,[6] and ranked third worldwide among the most visited websites.[7] It was the most downloaded mobile app of the 2010s.

Izvinjavam se. Cyber već odgovorila.

Link to comment
Share on other sites

"Ljudi šetaju okolo sa tonama pritiska na grudima"

Hartmut Rosa objašnjava masovnu iscrpljenost postkorona društva, poljuljanost naše percepcije svijeta putem pametnog telefona – i svoje šetnje do McDonald'sa.

 

Spoiler

Njemački profesor Hartmut Rosa, koji radi na sveučilištima u Jeni i Erfurtu, svoju je društvenu teoriju razvio među ostalim u knjigama “Acceleration”, “Resonance” i “Unavailability” i postigla toliki uspjeh da morate biti sretni da jest nađe vremena za razgovor dva mjeseca nakon zahtjeva. Svatko tko ga nikad nije vidio uživo mogao bi se iznenaditi: sada 58-godišnjak, koji svojim tekstovima prenosi smirenost, pronicljivost i viziju te siguran odnos prema svijetu, u razgovoru ponekad djeluje nervozno, vođen vlastitim mislima i ideje. Ali uvijek pronalazi nevjerojatne jasnoće i izjave koje se mogu ispisati.

Svatko tko vam trenutačno šalje e-poštu prvo će dobiti standardni odgovor: "Moj kalendar je pun do vrha i sve rezonantne osi već su dugo pod ekstremnim pritiskom ubrzanja!" Događa li vam se ovo od ovog proljeća, g. Rosa, otkako je završila Corona?

Rekao bih da je ovo kumulativna priča koja je počela prije. Ali nešto se promijenilo od ovog proljeća: čini mi se da je pogled i percepcija svijeta postala mračnija. A što se mene tiče, ima sve više i više stvari koje sam zapravo pristao učiniti, ali na koje jednostavno više ne mogu doći. Time je definitivno dosegnuta nova razina radikalizma.

 

Što vas i druge članove društva trenutno stavlja pod toliki pritisak?

Nisam siguran je li to uglavnom stres zbog Corone. Naravno, postojao je određeni zaostatak stvari koje se nisu mogle napraviti, a sada su opet moguće. Ali mnogi su se ljudi promijenili i više ne rade mnoge stvari koje su radili prije: igraju u odbojkaškom timu, pjevaju u zboru ili podržavaju volonterski projekt. Čak se i pitate: Kako sam to prije uspio? Primjećujem određeno udvostručavanje: tijekom Corona faze puno je stvari završilo ili stavljeno na čekanje, ali pojavile su se i nove stvari, novi hobiji. Ljudi su kupili životinje ili sportsku opremu, redovito idu u šetnju, sastaju se sa susjedima i igraju igrice - a sada imaju oboje. Po mom mišljenju, osnovni problem stalnog pritiska postoji i duže.

 

Dakle, nema nove dimenzije pritiska?

Da, vidim to. Ljudi neprestano hodaju uokolo s ogromnim pritiskom na prsa. To doznajem, primjerice, iz razgovora sa studentima ili na svojim studentskim akademijama ili u psihosocijalnim savjetovalištima. Sve one potvrđuju ono što možete saznati i iz sadašnjih statistika: stresna situacija, osobito među djecom i mladima, značajno je porasla. Mentalni poremećaji kao što su depresija, anksioznost, poremećaji prehrane i opsesivno kompulzivni poremećaji su u porastu.

 

Ali odakle dolazi pritisak?

Jako je teško to objektivizirati. Ako upišete škole ili sveučilišta, nije da su se zahtjevi povećali. Možda su čak i potonuli. Unatoč tome, imamo gomilu učenika koji kažu da sada ne mogu napisati svoje zadatke ili se čak odjavljuju.

 

To koincidira s viješću da nedostaje zaposlenih na svim mogućim područjima - u lokalnom javnom prijevozu, u školstvu, u upravi.

Ljudi odjavljuju pretplatu.

Točno. Odjavljujete se. Ili se stvarno razboljeti. Mentalno bolestan. Loša leđa. Ako gledate sociološki, rekao bih da to ne proizlazi iz specifičnih zahtjeva s kojima se moramo nositi. Moje tumačenje: Imamo posla s osjećajem pritiska oko onoga što navodno moramo učiniti i postići jer je horizont mogućnosti postao sve veći. Zapravo bismo mogli odgovoriti na e-poštu i ponovno se povezati jedni s drugima u bilo kojem trenutku... Popis obaveza kao da eksplodira. Ali tko ih sve piše? Je li to naša pohlepa? Ne, mislim da su to percipirana legitimna očekivanja. Ovo je važan termin za mene. Stalno se nalazimo u situacijama u kojima netko kaže: "Zar to još nisi napravio?" I onda se sjetimo: O da, mom kumčetu je bio rođendan. Htio sam ponovno nazvati svog velikog ujaka prije nego što umre. I dalje sam želio napisati uvod ili voditi intervju. Sva ova legitimna očekivanja sada nas pritiskaju odjednom. Na primjer, profesionalna očekivanja su bila u stanju pripravnosti kada ste bili kod kuće. U današnje vrijeme puno je lakše obavljati privatnu komunikaciju iu uredu. Ne možete više ništa prebaciti u stanje pripravnosti, čak ni na odmoru.

 

Zašto se više ne možemo distancirati od tih očekivanja?

Možda je to rezultat neoliberalne politike, ali mislim da jednostavno više nema sigurnih prostora gdje znamo: tu smo stigli, tu jednostavno možemo biti. Danas se svaka sigurnost stalno mora postizati učinkom. Obitelj bi bila takvo tradicionalno sidro. Ali posebno su odnosi postali tako nesigurni i neizvjesni i uvijek moraju biti zadovoljeni performativno. Mjesto gdje živite postalo je upitno, kao i vaš posao. Moji studenti više nemaju nikakve nade da će pronaći posao, mjesto stanovanja, obitelj ili možda čak vjeru kojoj pripadaju. Taj siguran osjećaj da imam sidro u svijetu je izgubljen. Ovo se opet radikaliziralo. Virus ili rat mogu doći bilo kada.

 

Pišete: “Uz pomoć pametnih telefona cijeli svijet nam je, da tako kažemo, na dohvat ruke.”

Mislite li da ćemo to ikada više moći ostaviti po strani?

Vjerojatno ne. Moglo bi se također pretpostaviti da to zapravo olakšava život. Što nam onda otežava? Kad se pojavi problem, mislimo da mora postojati rješenje negdje na internetu - i nastavljamo tražiti, od stranice do stranice. Korona je uvelike pridonijela uništavanju našeg temeljnog povjerenja u svijet. Udisaj i izdisaj osnovni je odnos našeg odnosa sa svijetom, a čak je i on sada postao krhak. Sada se možemo trovati od drugih. Šok ide ruku pod ruku s logikom pametnog telefona. Osjetljivo smo povezani i sa svjetskim političkim zbivanjima. Imaš osjećaj, od udisaja do svjetske politike - sve nam je jednako blizu, sve je postalo krhko, ne možeš se više uhvatiti za ništa. To vidite danas s fizičkim stvarima: netko ima mali šav i misli da ga liječnik treba pogledati. Jer negdje je pisalo da se može zaraziti. Ili se osjećate malo loše - može li to biti rak? Ili sam nervozan prije predavanja - trebam li posjetiti psihologa? Ono što nedostaje je čvrsto osnovno povjerenje u svijet. Potkopava ga pametna logika jer nam uređaj stalno sugerira da je cijeli svijet dostupan. Ali životni procesi nisu dostupni. I tu imamo problema: nećemo bez pametnog telefona, ali nadamo se da ćemo ga drugačije uključiti u naše živote.

 

Napisali ste: "Ograničenja putovanja u jeku pandemije korone predstavljaju povijesno nezabilježeno skraćivanje globalnog dosega i dramatično smanjenje horizonta onoga što je dostupno." Nije li to najgora stvar koja se ikada mogla dogoditi kasnom modernom čovjeku?

Ne. Na određeni način, već imamo iskustvo da skraćivanje globalnog dosega također može imati svoju privlačnost. Mala anegdota: Živim u malom selu Schwarzwald i gotovo 30 godina ne odustajem od svog predsjednika teniskog kluba. Jučer sam bio na još jednom sastanku kluba i svi su se složili: Opet nam treba Corona! Jer onda bismo opet imali vremena. Mogao bi opet prošetati. Onda ne bih morao sljedeći tjedan letjeti u Brazil pa u Kolumbiju i tako dalje. Prije Corone sam u knjizi “Nedostupnost” napisao da si ljudi danas ponekad konkretno priušte luksuz odlaska u planinsku kolibu na tri tjedna – bez interneta. To nije nužno najgora stvar. Neki se ljudi s nostalgijom osvrću na ovo vrijeme.

 

Zašto su kretanja letova, pa čak i rezervacije krstarenja sada na još višoj razini nego prije Corone?

Jedan od razloga je svakako sasvim banalna inflacija. Ljudi misle, ako novac uskoro više neće vrijediti, radije ću ga sada potrošiti. Tome se pridodaje tmurni svjetonazor koji sam spomenuo na početku, pretpostavka: stvari neće još dugo ovako funkcionirati - zbog klimatskih promjena ili zbog ratova. Kad otvorim novine i pročitam: “Moramo se pripremiti za rat protiv Kine”, pomislim: Možda bih sad trebao ići na krstarenje! Još jedna stvar je ona koju je sociologija uvijek jako podcjenjivala: turizam nije samo važan ekonomski čimbenik, već subjektivno o njemu ovisi cijeli naš libido. U svakodnevnom životu ljudi neprestano sanjaju da će uskoro biti negdje drugdje. Još se niste ni vratili s jednog odmora, a već sanjate sljedeći. Moja sumnja: Budući da nismo u rezonanciji sa svijetom u kojem živimo svaki dan, s našim mjestom stanovanja, našom obitelji, našim poslom, stalno čeznemo pronaći "pravi život" negdje drugdje. Budući da smo zaboravili kako rezonirati s drugima i drugim, moramo putovati sve češće. Moj omiljeni primjer je krstarenje: vođeno je željom za rezonancijom - "vidjeti sjevernu svjetlost!" – ali zapravo ne želim dopustiti drugoj osobi da me dodiruje. Želim imati svoju hranu, svoje klimatske uvjete. Lav, gamad, hladnoća - to ne smije doći do mene. Ja sam na sigurnom brodu.

 

Poznajete li i sami tu čežnju i već sanjate o sljedećem odmoru?

Uvijek sam govorio: ne pišem sociologiju o tuđoj gluposti, nego o svojoj. Što se tiče odmora, stvari stoje malo drugačije. Toliko sam putovao zbog posla da mi je sada jako neugodno letjeti i zapravo žudim provesti tri tjedna na odmoru u Schwarzwaldu, gdje se trenutno nalazim. Zapravo nikad ne razmišljam dalje od Alpa.

 

Je li Corona bila narcisoidna uvreda za ljude jer sada vjerujemo da smo umiranje učinili dostupnim – odnosno imamo prilično preciznu ideju kako i od čega umiremo ovih dana?

Bila je to velika uvreda! Moja teza je: Naš pokušaj da cijeli svijet učinimo dostupnim stvara čudovište nedostupnosti. Corona se tako dobro uklopila, kao da sam je naručio. Primjer koji sam ranije upotrijebio bila je nuklearna energija. Oppenheimer i ostali sigurno su to doživjeli ovako: "Stavimo atomsku jezgru na raspolaganje, možemo je razdvojiti." Ali mi smo stvorili čudovište, lančanu reakciju ogromne razorne moći. Klimatska kriza također je dobar primjer: prirodu činimo potpuno dostupnom, kontroliramo je, koristimo je, manipuliramo njome. S rezultatom da mi njih ubijemo - i oni ubiju nas.

 

Idete li doista ikada u McDonald's u Jeni da izađete iz svog mjehurića?

Ne znam točno zašto to radim, ali ponekad istrčim ovih osam kilometara. Prolazim kroz sve faze grada Jene: hodam kroz Jenu srednje klase, zatim kroz “Paradise”, park, zatim kroz industrijsku pustoš i montažno stambeno naselje i onda preko autoceste do McDonald'sa ili do trgovačkog centra, gdje mi je zajamčeno da neću sresti nijednog kolegu sa sveučilišta. Ovo je trenutak slobode, možda neidentičnog u Adornu. Ne upoznajem tko sam, ne idem u svoj omiljeni restoran, ali otvaram se svijetu koji je jednostavno drugačiji, pomalo nekontroliran. Ne znam koga ću tamo sresti ni što će se tamo dogoditi. Čak i da se može reći, McDonald's to prilično dobro zna. Ali to samo ima tajni šarm

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

Pozdravljam ovo. Nisam sigurna da možete pogledati video, ali navode neka evropska mesta koja pokušavaju slične zabrane, Venecija, Portofino (Italija) i Hallstatt u Austriji.

 

Why this Vermont town is banning influencers and tourists from visiting its fall foliage

 

230926-sleepy-hollow-farm-vermont-mn-134

 

Quote

Grad u Vermontu poznat po svom jesenjem lišću zatvorio je svoje puteve za javnost za ovu sezonu, navodeći kao razlog ogromnu količinu uticajnih turista. Izabrani odbor Pomfreta, Vermont, glasao je za zatvaranje Cloudland Road-a i Barber Hill Road-a za nerezidente od 23. septembra do 15. oktobra. Ovo takođe blokira pristup popularnoj farmi Sleepy Hollow, privatnoj rezidenciji koju mnogi turisti pokušavaju da posete . „Saobraćaj u sezoni lišća u ovoj oblasti stalno se povećavao tokom poslednjih nekoliko godina, uzrokujući značajna pitanja bezbednosti, životne sredine, estetike i kvaliteta života“, napisao je izabrani odbor u dopisu o zatvaranju. Farma Sleepy Hollow bila je vruća destinacija za influensere koji žele da dobiju savršen snimak jesenjeg lišća. Video snimci koji koriste hastag #sleepyhollowfarm su dobili preko 800.000 pregleda na TikTok-u. U međuvremenu, hiljade fotografija farme objavljeno je na Instagramu. Neki TikTok video snimci iz poslednjih godina prikazuju gužve oko ulaza u farmu Sleepi Hollov, na kojoj je bio znak „Ulaz zabranjen“. Uprkos oznakama, jedan video prikazuje turiste koji ulaze u imanje da bi se slikali.

Potraga za idiličnim jesenjim fotografijama zadala je glavobolju stanovnicima Pomfreta. Neki ljudi u zajednici su kreirali GoFundMe, pod nazivom „Save Cloudland Road“, kako bi prikupili novac za zatvaranje puteva i sprovođenje saobraćaja tokom jesenje sezone.

Tokom proteklih nekoliko godina, Klaudlend Roud (i mali putevi koji vode do Klaudlend Rouda) doživeli su neviđeni porast broja „uticaja“ turista koji su pokretali Instagram i TikTok, koji zarađuju novac od sponzora i monetizovali su i pretvorili privatnu kuću na Klaudlendu Put do odredišta za fotografije društvenih medija", stoji u opisu GoFundMe. GoFundMe, koji je prikupio skoro 15.000 dolara, takođe je tvrdio da su influenseri koji su posetili grad „oštećivali puteve, imali nesreće, zahtevali vuču iz jarka, gazili bašte, vršili nuždu na privatnom imanju, parkirali na poljima i prilazima i verbalno napali stanovnike. „Nadam se da ćete se vratiti kući, a ne instagram destinacija“, napisala je jedna osoba koja je donirala u komentarima. Jedan stanovnik Pomfreta predložio je da turisti koji traže živopisno lišće putuju negde drugde. „Možete samo da se odvezete (međudržavnom magistralom) 89, koja je naš put sa severa na jug, i imate prelepu vožnju“, rekla je Bet Finlejson za Today.com.

 

  • Like 2
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Jbg… u jesen 2021 sam planirao 2-nedeljni road trip kroz NW USA, kao foliage tour, uključujući i taj deo. Ne mogu da prežalim što nismo otišli zbog korone, sad ne znam kad ćemo moći. Umirem da vidim to. Ne zbog selfija, nego jer hoću da uživam u toj lepoti.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Eddard said:

Jbg… u jesen 2021 sam planirao 2-nedeljni road trip kroz NW USA, kao foliage tour, uključujući i taj deo. Ne mogu da prežalim što nismo otišli zbog korone, sad ne znam kad ćemo moći. Umirem da vidim to. Ne zbog selfija, nego jer hoću da uživam u toj lepoti.

Spoiler


Emily-Lush-autumn-in-Tbilisi-river-bridg

 

Fall-colors-Georgia-with-kids-shuttersto

 

blue-ridge-fall-colors-brian-poole-wde_9

 

NGeorgiamountaindrive_gettyimages.jpg

 


Prosirite putovanje na drugu stranu obale, Georgia i Tennessee imaju fantasticnu prirodu. Mogu da se iznajme kolibe na jezerima u samoj prirodi. Cak i zimi je prelepo. 

 

 

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Eddard said:

Jbg… u jesen 2021 sam planirao 2-nedeljni road trip kroz NW USA, kao foliage tour, uključujući i taj deo. Ne mogu da prežalim što nismo otišli zbog korone, sad ne znam kad ćemo moći. Umirem da vidim to. Ne zbog selfija, nego jer hoću da uživam u toj lepoti.

Valjda se i dalje može pešice ili biciklom? U neku ruku razumem ali mi je ovo rešenje glupo, zašto zabranjivati ljudima da uživaju u prirodi? Bolje bi im bilo da naplaćuju ulaz, implementuju staggered access ili tako nešto.

 

5 hours ago, C.F. said:

Pozdravljam ovo. Nisam sigurna da možete pogledati video, ali navode neka evropska mesta koja pokušavaju slične zabrane, Venecija, Portofino (Italija) i Hallstatt u Austriji.

 

Why this Vermont town is banning influencers and tourists from visiting its fall foliage

 

230926-sleepy-hollow-farm-vermont-mn-134

 

 

Ja ne. Ne volim kada ljudi zabranjuju drugima uživanje u prirodi, pa nije to njihova privatna svojina. Ako su zabrinuti zbog overtourism, ima boljih rešenja od toga nego banovanje.

Edited by Darko
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...