Jump to content

Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju


Geronimo

Recommended Posts

Već nekoliko dana pokušavam da iskucam ovaj post, ali mi ova tema uvek teško pada. Svake godine se počevši od 25. novembra obeležava 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja - međunarodno priznat datum koji uključuje razne vrste aktivnosti, tribina, predavanja, seminara, publikacija itd. na temu širom sveta.

 

I ove godine UN se bavio ovom temom, a objavili su rezultate istraživanja femicida za 2023. godinu. Pre svega treba da se podsetimo šta je femicid: 

 

Quote

Femicid (ili feminicid, kako se naziva u nekim kontekstima) definiše se kao namerno ubistvo motivisano rodnim razlozima. Razlikuje se od homicida, kod kojeg motivacija možda nije povezana sa polom i rodom. 

 

Femicid je podstaknut diskriminacijom prema ženama i devojkama, nejednakim odnosima moći, rodnim stereotipima ili štetnim društvenim normama. To je najekstremniji i najbrutalniji oblik nasilja prema ženama i devojkama, koji se dešava kao deo kontinuuma različitih i međusobno povezanih oblika nasilja – u domovima, na radnim mestima, u školama ili javnim prostorima. Uključuje nasilje od strane intimnih partnera, seksualno uznemiravanje i druge oblike seksualnog nasilja, štetne prakse i trgovinu ljudima.

 

Nekoliko činjenica o femicidu.

 

1. Žene i devojke najčešće ubijaju njima najbliže osobe


U 2023. godini, oko 51.100 žena i devojaka širom sveta ubijeno je od strane svojih intimnih partnera ili drugih članova porodice (uključujući očeve, majke, ujake i braću). To znači da je, u proseku, svakog dana 140 žena ili devojaka ubijeno od strane nekoga iz sopstvene porodice. Sadašnji i bivši intimni partneri daleko su najčešći počinioci femicida, čineći u proseku 60% svih ubistava povezanih s intimnim partnerima i porodicom.

 

U mnogim slučajevima se samo ubistva sa rodno motivisanim povodima, koja su počinili intimni partneri ili članovi porodice, računaju kao femicid. Ali znamo da se rodno motivisana ubistva dešavaju u brojnim kontekstima izvan privatne sfere. Ona mogu biti povezana sa silovanjem ili seksualnim nasiljem od strane nepoznatih osoba, sa štetnim praksama poput sakaćenja ženskih genitalija ili takozvanih ubistava iz časti, kao i sa zločinima iz mržnje povezanim sa seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom. Takođe, mogu biti rezultat oružanih sukoba, delovanja bandi, trgovine ljudima i drugih oblika organizovanog kriminala.

 

U 2023. godini zabeležen je do sada najveći broj femicida od strane intimnih partnera ili članova porodice, što govori o tome da se ne radi dovoljno na prevenciji femicida.

 

2. Femicid je globalni problem

 

3. Stvarne brojke su mnogo veće

 

Iako su brojevi u izveštajima alarmantno visoki, u stvarnosti su mnogo veći. Za 4 od 10 namernih ubistava žena i devojaka ne postoji dovoljno informacija da bi se identifikovala kao rodno motivisana ubistva, zbog razlika u nacionalnim praksama evidentiranja i istrage krivičnih dela.

 

Iza svakog broja je žena čiji je život brutalno prekinut zbog muškog nasilja, mizoginije i društvenih normi koje tolerišu i podstiču nasilje prema ženama i devojkama.

 

4. Neke grupe žena i devojaka su ugroženije od drugih

 

Žene u javnom životu, uključujući političarke, braniteljke ljudskih prava i novinarke, često su meta namernih činova nasilja, kako na mreži tako i van nje, od kojih neki rezultiraju smrću i namernim ubistvima.

 

Žene koje se bave zaštitom životne sredine bile su vidljive u otporu u najmanje četvrtini svih socio-ekoloških konflikata širom sveta do januara 2022. godine, a u 81 od tih sukoba su ubijene.

 

U 2023. godini, Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) upozorila je da su braniteljke ljudskih prava dvostruko češće bile mete, zbog svog rada i svog roda, i to kako na mreži, tako i van nje. OHCHR je dokumentovao najmanje 34 ubistva braniteljki ljudskih prava u zemljama pogođenim sukobima tokom 2022. godine.

 

Uprkos ograničenjima podataka, dostupni dokazi iz Kanade i Australije ukazuju na to da su žene u indigenous grupama nesrazmerno pogođene rodno motivisanim ubistvima.

 

Sa porastom nasilja nad transrodnim i rodno raznolikim osobama, podaci iz istraživanja Trans Murder Monitoring 2023 pokazali su da je 94 odsto od 321 prijavljenog ubistva transrodnih i rodno raznolikih osoba bilo među trans ženama.

 

5. Femicid može i mora biti sprečen

 

Femicid najčešće predstavlja kulminaciju ponovljenih i eskalirajućih epizoda rodno zasnovanog nasilja, što znači da se može i mora sprečiti ako se rani znaci nasilja adekvatno prepoznaju i rešavaju. Inicijative koje se fokusiraju na primarnu prevenciju, promenu društvenih normi i uključivanje celokupne zajednice u stvaranje nulte tolerancije prema nasilju nad ženama pokazale su se kao najučinkovitije u sprečavanju rodno motivisanih ubistava.

 

Policija i pravosuđe treba da igraju ključnu ulogu pružanjem vere i podrške preživelima rodno zasnovanog nasilja, odgovaranjem na prijave nasilja i kažnjavanjem počinilaca - za šta smo svedoci da se ne dešava u praksi, pogotovo u Srbiji. U velikom broju slučajeva, žrtve femicida su prethodno prijavile nasilje i njihova ubistva su mogla biti sprečena.

 

Što se tiče UN publikacije u kojoj možete pronaći rezultate istraživanja na globalnom nivou i trendove koji se tiču femicida, nalazi se na linku:

 

Femicides in 2023: Global estimates of intimate partner/family member femicides

 

Dodatno, velika preporuka za podcast Brane Antović, OdaBrana priča, gde je jedan od gostiju bio i prof. dr Slobodan Savić. On je 40 godina radio na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu i dugi niz godina bio redovni profesor na Medicinskom fakultetu na predmetu “Sudska medicina”. Kao jedan od najvećih domaćih stručnjaka na ovom polju, bio je deo obdukcionih timova koji su učestvovali u rasvetljavanju nekih od najvažnijih slučajeva u savremenoj istoriji Srbije.

 

Osim toga, bio je deo prvog tima lekara koji su u Srbiji započeli praksu kliničke sudske medicine – sudske medicine koja se primenjuje kod živih žrtava nasilja. Ova praksa postala je ključna u rasvetljavanju problema nasilja nad ženama i decom u našem društvu.

 

 

Nešto što je rekao će mi dugo ostati u sećanju: U 75% slučajeva nasilja nad ženama, nasilje vrši partner i to je nesporno. Mada uvek imamo to pitanje - a koliko je muškaraca žrtava nasilja? Ja dobijem odmah, što se kaže, napad besa. Naročito od muškaraca koji postave to pitanje. Nesporno je da i to može da se desi. Ali prvo treba pogledati procenat, a i ja nikad nisam video tako pretučenog muškarca kao što sam video pretučene žene.

Edited by DameTime
višak reči
  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, Smrtokapa said:

Čak obično nema potrebe za tim, to uglavnom izgleda ovako:

 

- Hoćeš da potpišeš?

- Neću.

- Okej.

 

Nađe se neko drugi ko hoće.

Neka potpisuje neko drugi slobodno - ja necu i ne moze me prisiliti na to da krsim svoja moralna nacela vezano za struku i zivot uopste, a ni zakon, ma kakav bio, ne zelim da krsim zato sto je nekom rukovodiocu to potrebno.

 

Link to comment
Share on other sites

34 minutes ago, Smrtokapa said:

Čak obično nema potrebe za tim, to uglavnom izgleda ovako:

 

- Hoćeš da potpišeš?

- Neću.

- Okej.

 

Nađe se neko drugi ko hoće.

 

...

- Izvoli radnu knjižicu

Link to comment
Share on other sites

U Crnoj Gori je aktuelan slučaj bivše učenice gimnazije u Podgorici, kojoj je profesor Radoman Čečović pisao lascivne (uznemirujuće) poruke na Viberu. Ona je javno progovorila o tome i prijavila ga direktorki, koja je odlučila da ništa ne uradi po tom pitanju, osim što je dobio 30% smanjenje plate (!!!) - koje, navodno, nikada nije ni primenjeno:

 

Ovo su neki od komentara, na Facebook mreži: 

 

Spoiler

spacer.png

 

Na koje mogu samo da kažem: 

 

 

Edited by DameTime
Link to comment
Share on other sites

Čudno mi je za njih da su se tako promenili. Za vreme studija sam imao koleginicu koja je iznajmljivala stan u mom kraju, a cimerka joj je bila iz Crne Gore i studirala je (valjda) ekonomiju. Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Podrazumeva se da studentkinja više nije imala problema.

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, Eddard said:

Primitivna sredina, naravno da je žena kriva. Dabogda im ćerke isto doživela, pa da ih onda vidim. 

 

Ne znam, iskreno, ne bih im to poželela. Plus, za takve likove osnovano sumnjam da bi okrivili čak i sopstvenu ćerku.

 

Ali bih poželela da njih lično neko malo uznemiri, iykwim.

  • Like 4
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

18 minutes ago, DJ_Vasa said:

Čudno mi je za njih da su se tako promenili. Za vreme studija sam imao koleginicu koja je iznajmljivala stan u mom kraju, a cimerka joj je bila iz Crne Gore i studirala je (valjda) ekonomiju. Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Podrazumeva se da studentkinja više nije imala problema.

 

Po informacijama koje imam poslednjih godina, CG je jedna od najkonzervativnijih i najmizoginijih sredina. Prosečan Crnogorac doživi fras ako gender reveal pokaže roze boju... 

 

Ne sumnjam u istinitost tvoje priče; možda ja imam predrasude, ali ubeđena sam da su ti momci bili izuzetak. 

Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, DameTime said:

 

Po informacijama koje imam poslednjih godina, CG je jedna od najkonzervativnijih i najmizoginijih sredina. Prosečan Crnogorac doživi fras ako gender reveal pokaže roze boju... 

 

Ne sumnjam u istinitost tvoje priče; možda ja imam predrasude, ali ubeđena sam da su ti momci bili izuzetak. 

 

To se nije promenilo, ali kod njih imaš suprotstavljene tendencije. Prosečan Crnogorac će da kmeči ako mu je žena nadređena, ali bar tada je važilo da ako mu dirneš u majku ili sestru, možeš slobodno da razmišljaš o veštačkoj vilici. U vojsci je važilo pravilo da možeš s njima da se svađaš kako hoćeš, ali ako im opsuješ ženski deo porodice, onda sledi krevet na VMA.

Link to comment
Share on other sites

Kad sam se pre desetak godina doselila u ovaj deo Stockholma u kom i danas zivim, a koji nije bas na dobrom glasu, savetovano mi je da ako se kasnije uvece vracam kuci, glasno pricam srpski telefonom. Kazu da je to najbolja zastita od raznih baraba jer niko nece da ima posla sa srbendama i ostalim balkancima (ionako smo nebalkancima svi isti). Tako da redovno primenjujem ovu metodologiju, zlu ne trebalo 😁.

  • Like 1
  • Ha-ha 4
Link to comment
Share on other sites

Opet je sve to povezano.

 

Ima tu momenat gde je ženski deo familije nedodirljiv zato što pripada tebi, žene moraš da braniš jer same ne mogu da se brane.

 

Ovu devojku nema ko da brani, ona nema ni oca ni braće, jer da ih ima ne bi joj dozvolili da stavi ovu brnjicu u nos. Zato udri slobodno.

Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

:roflmao:

Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri.

 

Ima toga svugde i ne reaguju samo Crnogorci...  ja sam bio nešto kao taj šifonjer jednoj svojoj drugarici dok je studirala, s tim što nisam čoveku išao na gajbu no sam je dopratio do kabineta gde je trebala da polaže, ušao sa njom da budem viđen, a zatim je sačekao ispred. Položila je bez problema i nabacivanja... u neverovatnom tvistu sudbine počeo sam da radim baš na tom fakultetu nekih 7-8 godina kasnije i taj profesor mi je bio kolega... :ajme:  Nije me se sećao, nisam ga podsećao.

Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Objasnjavanje obicajnog prava uz citat Njegosa

Quote

Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!

hqdefault.jpg

 

Inace, bivao sam par puta u ulozi pravnog savetnika - mada su posle toga @Eddardove kolege imale posla.:classic_biggrin:

 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...