Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[Darko]

2 hours ago, Smrtokapa said:

Ako uređenje društva vidimo kao trku na sto metara, onda dobro. Očekujte doping skandale.

 

Mogli smo naći i neku drugu analogiju, na primer brod koji je u opasnosti da potone, pa se na čamce za spasavanje prvo ukrcavaju žene i deca, da bismo povećali šanse da što više ljudi dođe do cilja, tj. kopna.

 

Recept za stvaranje mediokriteta, a mogao je da bude i fajt za čamce pa da najjači i najsposobniji prežive.

Iako se slažem sa stavom Angelije, trka nije najbolja analogija za uređenje društva. Tvoj je još gori, izvini 🤣

 

Trka ima pobednike i gubitnike, win-win ne pada ljudima na pamet kada čuju tu reč. Ali realno gledano - najsposobnija osoba za posao jeste win-win za društvo. Tako se dobijaju najbolji proizvodi i usluge od koga celo društvo benefituje. Zamisli svet bez mobilnih, interneta, ovog foruma gde možemo da kenjamo do besvesti, itd.

[Malkolm Brogdon]

11 minutes ago, Darko said:

Pa vidiš - probalo se u različitim zemljama na celog svetu. Drugačiji narodi, kulture, rase, geografija, istorija itd. Kao neki naučni ekperiment sa različitim parametrima, ponovljen mnogo puta. A rezultat je uvek bio isti - tragedija ili propala država u najboljem scenariju. Holomodor, Great Leap Forward, Gulags, Cultural Revolution, The Killing Fields, FARC, itd itd. 

 

Očigledno - Marksova "teorija" (pre bih rekao hipoteza) nema veze sa realnošću. Komunizam je em ekonomski em moralni propalitet. Ciljevi koji zvuče plemenito, a rezultat pakao. Nisam religiozan čovek ali lepo reče Isus: "Po plodovima njihovim poznaćete ih". 

 

Dr Thomas Sowell je imao baš dobar, counterintuitive uvid u ključnoj razlici između komunizma i kapitalizma. Bio je Marksista u mladosti dok nije video iz prve ruke kako radi vladina birokratija. A taj counterintuitive uvid je ovaj - constrained (kapitalizam) vs unconstrained vision (komunizam). Stavljam u spojler jer je poduže:

 

  Reveal hidden contents

In what he terms the “constrained vision,” man is by nature flawed, selfish, and limited. Under the constrained vision, man seeks to deal with his flaws and excesses by establishing institutions of restraint: the separation of powers, constitutions, etc. Those who employ the constrained vision see abuses of power by leaders like Napoleon Bonaparte as inevitable. For this reason, limitations must be placed on power and on the institutions themselves so that it is more difficult for any individual to abuse them. The idea is to decentralize power so that man’s flaws are not catastrophic.

 

The “unconstrained vision,” by contrast, sees abuses of power as being caused by not having chosen the right leaders or established the right kinds of institutions. “Implicit,” writes Sowell, “is the notion that the potential is very different from the actual, and that means exist to improve human nature toward its potential, or that such means can be evolved or discovered, so that man will do the right thing for the right reason rather than for ulterior psychic or economic rewards.” And central to the unconstrained vision is the notion that human beings are highly malleable; they can be trained in the service of some ideal.

 

Vezano za to, od Pinkera:

 

  Reveal hidden contents

Steven Pinker’s 2002 book The Blank Slate: The Modern Denial of Human Nature builds on much of Sowell’s work. He refers to Sowell’s constrained and unconstrained visions as the “tragic” and “utopian visions,” respectively. Pinker argues that much of the Unconstrained Vision is rooted in the false belief that individuals are born with no pre-programmed software (or innate human nature). This blank slate (or tabula rasa) belief, Pinker claims, was often based on good intentions; after all, if we are born equal in every way, this could also eradicate social and economic concepts of inequality, but the problem is that human behavioral sciences have already demonstrated that the human mind does, in fact, come with certain innate biological programming, which is unique for every individual. 
 
The following two paragraphs, in Pinker’s own words, explain the two visions and key intellectuals associated with each:
 
In the Tragic Vision, humans are inherently limited in knowledge, wisdom, and virtue, and all social arrangements must acknowledge those limits. “Mortal things suit mortals best,” wrote Pindar; “from the crooked timber of humanity no truly straight thing can be made,” wrote Kant. The Tragic Vision is associated with Hobbes, Burke, Smith, Alexander Hamilton, James Madison, the jurist Oliver Wendell Holmes Jr., the economists Friedrich Hayek and Milton Friedman, the philosophers Isaiah Berlin and Karl Popper, and the legal scholar Richard Posner.
 
In the Utopian Vision, psychological limitations are artifacts that come from our social arrangements, and we should not allow them to restrict our gaze from what is possible in a better world. Its creed might be “Some people see things as they are and ask ‘why?’; I dream things that never were and ask ‘why not?’” The quotation is often attributed to the icon of 1960s liberalism Robert F. Kennedy, but was originally penned by the Fabian socialist George Bernard Shaw (who also wrote, “There is nothing that can be changed more completely than human nature when the job is taken in hand early enough”). The Utopian Vision is also associated with Rousseau, Godwin, Condorcet, Thomas Paine, the jurist Earl Warren, the economist John Kenneth Galbraith, and to a lesser extent the political philosopher Ronald Dworkin.

 

Marksova ekonomska pisanija su odavno odbacena od strane mainstream ekonomista.

 

S druge strane, nekako uvek uspes da iskopas likove sa druge strane ideoloskog spektra koji isto tako nisu shvaceni previse ozbiljno od eksperata iz polja kojim se bave.

[Smrtokapa]

13 minutes ago, Darko said:

Iako se slažem sa stavom Angelije, trka nije najbolja analogija za uređenje društva. Tvoj je još gori, izvini 🤣

 

Njena analogija svodi kompleksnu stvar na prostu da bi se poentiralo i istakao određen aspekt, moja radi isto to, ni jedan ni drugi primer nisu "dobri" jer izvlače samo određene delove iz kompleksne materije. Moja analogija zapravo ima za cilj da "izbalansira" njenu, a stvaran svet je mnogo složeniji.

 

Što se tiče diskusije o kapitalizmu-komunizmu, neka ostane za sada na ovome od mene, svaki post sve više i više proširuje temu i ide dalje u offtopic. Javim ti se kad pogledam ono što sam obećao a do tada ostaj zdravo. 

[Darko]

15 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

S druge strane, nekako uvek uspes da iskopas likove sa druge strane ideoloskog spektra koji isto tako nisu shvaceni previse ozbiljno od eksperata iz polja kojim se bave.

Grešiš, i to poprilično. Sowell je student Nobelovca Friedmana, profesor i autor 50 knjiga, a Pinker je donator Demokratske stranke. Izvini, ali ovo mi izgleda kao jeftin pokušaj diskreditovanja poruke samo zato od koga je poruka došla. Zove se genetic fallacy. Šta sa porukom nije u redu?

[Malkolm Brogdon]

2 minutes ago, Darko said:

Grešiš, i to poprilično. Sowell je student Nobelovca Friedmana, profesor i autor 50 knjiga, a Pinker je donator Demokratske stranke. Izvini, ali ovo mi izgleda kao jeftin pokušaj diskreditovanja poruke samo zato od koga je poruka došla. Zove se genetic fallacy. Šta sa porukom nije u redu?

Nista od ovoga nije ni najmanje bitno za diskusiju u oblasti ekonomije koja se drasticno promenila kao nauka u poslednjih nekoliko decenija.

 

Bilo kakvo ideolosko blebetanje je ostalo u istoriji, ekonomija je danas pre svega pozitivna nauka koja se ni ne bavi ovakvim stvarima o kojima Sowell prica, koji pritom nije objavio nijedan papir vec fazon 60 godina, pa i nije primarno ekonomista vec mozda neki ekonomski komentator i svakako ideolog.

 

Pinker tek nema veze sa ovime, mozemo komotno da citiramo i Zeljka Joksimovica. Nema potrebe da ja diskreditujem bilo kakvu poruku s obzirom da poruka ni nema nikakav kredit, bar ne iz prizme ekonomije.

 

Svakako, ovo nije diskusija za ovu temu.

[Darko]

19 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Nista od ovoga nije ni najmanje bitno za diskusiju u oblasti ekonomije koja se drasticno promenila kao nauka u poslednjih nekoliko decenija.

Važi. Ti najbolje znaš očigledno. 

[Angelia]

34 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Njena analogija svodi kompleksnu stvar na prostu da bi se poentiralo i istakao određen aspekt, moja radi isto to, ni jedan ni drugi primer nisu "dobri" jer izvlače samo određene delove iz kompleksne materije. Moja analogija zapravo ima za cilj da "izbalansira" njenu, a stvaran svet je mnogo složeniji.

Da, ali namerno sam to svela na prostu stvar, vizuelno jasnu svakome, zasto jednakost rezultata ne funkcionise. Jer ce neko biti ostecen, a neko ko nema dovoljno sposobnosti biti "podignut". Nema dovoljno "resursa" da svi budu pobednici. Tj pozitivna diskriminacija uvek dodje na neciju stetu. I onda naravno imas sukob.  

U delovima, gde kulturno postoji ta ideologija "tlacenja slabijeg" treba povecati edukaciju I zakonsko kaznjavanje. A ne guranje pod tepih sa "kulturom", ili pretvaranje kako je jedna grupa kriva (muskarci, belci, bilioneri). 

Zivot nikad nece biti idealan, zato sto ljudi nisu idealni. 

 

[DameTime]

On 3/27/2026 at 4:02 PM, 40Wins said:

Jel mozes da mi objasnis na sta tacno mislis? Nije mi jasan taj deo uglavnom nakon sto se porode?

 

Mislim na to da se nama ženama u kapitalizmu prodaje priča kako možemo da imamo sve, odnosno možemo biti i majke i karijerno ostvarene žene. Kao argument nam se predstavlja to da imamo razne mogućnosti koje ne bismo imale pre 100 godina, da su se okolnosti danas promenile... Mi u to poverujemo, a onda žene tek kada se porode, shvate koliko je u modernom društvu teško, gotovo nemoguće, da zapravo imaju to "sve". 

 

Da li ima pozitivnih primera, čak i sa podržavajućim partnerima i okolinom in general - svakako ima - ali nažalost je još uvek daleko češće da se žena oseti usamljena na toj vetrometini balansiranja majčinstva sa svim ostalim. 

 

P.S. Da li možete deo diskusije na prethodnim stranama koji je više za topik Vox left - Vox right da prebacite tamo? 

[40Wins]

5 hours ago, DameTime said:

 

Mislim na to da se nama ženama u kapitalizmu prodaje priča kako možemo da imamo sve, odnosno možemo biti i majke i karijerno ostvarene žene. Kao argument nam se predstavlja to da imamo razne mogućnosti koje ne bismo imale pre 100 godina, da su se okolnosti danas promenile... Mi u to poverujemo, a onda žene tek kada se porode, shvate koliko je u modernom društvu teško, gotovo nemoguće, da zapravo imaju to "sve". 

 

Da li ima pozitivnih primera, čak i sa podržavajućim partnerima i okolinom in general - svakako ima - ali nažalost je još uvek daleko češće da se žena oseti usamljena na toj vetrometini balansiranja majčinstva sa svim ostalim. 

 

 

Hvala na odgovoru.

Ovde bih se vratio na premisu iz mog prvog posta.

Iz ove diskusije često izgleda kao da se roditeljstvo i karijerni uspeh postavljaju kao dva jednaka cilja, pa kad se ostvari jedan trpi drugi i vice versa. 

Ja ne sumnjam da postoji određeni % žena koje osećaju da nisu ispunile svoj karijerni potencijal jer su morale da naprave stanku i posvete se roditeljstvu i ne mislim da nemaju prava da se tako osećaju

Ipak, velikoj većini žena, od momenta roditeljstva, usled benefita za koje sam napisao da je jako teško valorizovari, karijerni put postaje sekundarna stvar pa samim tim i ne može da izazove takvu vrstu preispitivanja, ili žaljenja za neostvarenim uspesima, jer jednostavno nije cilj iz iste sfere života.

 

Što se tiče balansiranja, to ume da bude zajebano u kontekstu ako imaš dosta overtimea ili radiš sa cepanicama pa nakon radnog dana treba da se posvetiš miksu hulka sonika i spajdermena, i to može da prolazi ako se javlja povremeno kada su neki radni vrhovi, ali ako ti je takvo radno okruženje konstantno, tada ljudi traze alternative bez obzira na bracni status, godine, roditeljstvo. Ovo važi u većini branši, pretpostavljam da je balansiranje najteze medicinskim radnicima, i muskim i zenskim.

[Angelia]

2 hours ago, 40Wins said:

 

Hvala na odgovoru.

Ovde bih se vratio na premisu iz mog prvog posta.

Iz ove diskusije često izgleda kao da se roditeljstvo i karijerni uspeh postavljaju kao dva jednaka cilja, pa kad se ostvari jedan trpi drugi i vice versa. 

Ja ne sumnjam da postoji određeni % žena koje osećaju da nisu ispunile svoj karijerni potencijal jer su morale da naprave stanku i posvete se roditeljstvu i ne mislim da nemaju prava da se tako osećaju

Ipak, velikoj većini žena, od momenta roditeljstva, usled benefita za koje sam napisao da je jako teško valorizovari, karijerni put postaje sekundarna stvar pa samim tim i ne može da izazove takvu vrstu preispitivanja, ili žaljenja za neostvarenim uspesima, jer jednostavno nije cilj iz iste sfere života.

To je upravo ono sto sam rekla da ce uvek vecina izabrati decu nego karijeru. 

 

2 hours ago, 40Wins said:

Što se tiče balansiranja, to ume da bude zajebano u kontekstu ako imaš dosta overtimea ili radiš sa cepanicama pa nakon radnog dana treba da se posvetiš miksu hulka sonika i spajdermena, i to može da prolazi ako se javlja povremeno kada su neki radni vrhovi, ali ako ti je takvo radno okruženje konstantno, tada ljudi traze alternative bez obzira na bracni status, godine, roditeljstvo. Ovo važi u većini branši, pretpostavljam da je balansiranje najteze medicinskim radnicima, i muskim i zenskim.

Odlicno ovo sto si pomenuo medicinske radnike. Iako recimo I krivicni advokati, barem u US, imaju problem balansiranja bez obzira na pol. Iako razumem ovo sto Dame kaze, da cesto ljudi (tu stavljam i zene I muskarce) pre nego imaju decu, nisu bas svesni da nece imati sve. I muskarci cesto moraju da izaberu zahtevnije poslove, jer je zena izabrala flexibilniju poziciju, zbog dece. 

Ali to je upravo plus za "radimo zajedno". 

[fancy]

 

Ovde često raspravljano socijalizam (ajd da ne potežem baš distopiju 😉 komunizam) - kapitalizam, s pozicija ko podržava koju ideologiju i to je OK, ništa sporno - i zajedno se vrtimo tu oko, kako da kažem, uslovno, zapadne civilizacije gde su se žene u velikoj meri izborile za svoja prava i gde i dalje nesmetano rade na tome, društvo je tu borbu prihvatilo kao prirodnu stvar, svaki dan se napravi neki pomak, i sve je to, kažem OK, tako i treba, borba traje, međutim... 

 

Kad smo kod ove teme, ono što nikad nisam čuo je kako se vodi borba i koja je ideja Feminizma u delovima sveta gde su žene dobrim delom ili potpuno obespravljene, gde su sâma društva takoreći zasnovana na nejednakosti i "gaje" (tačnije sistemski nameću) je kao temelj svog društva?

 

Ukratko - evo iznad priča se o izboru, a nekad i paralelnom vođenju opcija roditeljstvo/ karijera, a šta sa ženama tamo gde nemaju izbora? 

Konkretno, mnoge organizacije za ženska prava na zapadu preferiraju političku borbu protiv zapadnog sistema (sistema u kome su se izborile i nesmetano se svakodnevno bore za svoja prava) u odnosu na borbu za prava obespravljenih žena recimo na BI (ili što bi rekli na zapadu ME) i sličnim mestima gde su na delu potpuno anticivilizacijska uređenja. Svaki dan smo svedoci toga a meni je to blago rečeno neshvatljivo. 🤔

[DameTime]

On 3/27/2026 at 3:26 PM, Darko said:

Anyway, malo skretanje sa teme.

 

@DameTime @Mina D. Harker @Malkolm Brogdon i @Smrtokapa - nije mi jasan ovaj anomizitet prema kapitalizmu od strane mnogih feminista. Po vama, zbog čega je to tako? Jer da nije kapitalizma - ne bi bilo ni feminizma, bar ne ovako rasprostranjenog. 

 

Kapitalizam (kroz inovacije i slobodnog tržišta) doveo je do masovne dostupnosti:

- mašina za veš

- mašina za sudove

- usisivača

- frižidera

- mikrotalasnih pećnica

- gotove hrane i supermarketa

 

Bukvalno svi ti izumi su izašli iz kapitalističkih društva i privatnog sektora, ne po naredbi nekog birokrate ili "petogodišnjeg plana". Pre ovih tehnologija, pranje veša je trajalo satima ili danima, kuvanje je bilo dugotrajan proces,

a čišćenje kuće je bilo fizički iscrpljujuće i dugo.

 

Sa tom tehnologijom, drastično se smanjuje vreme potrebno za kućne poslove, fizički napor, povećava se fleksibilnost. To je omogućilo ženama da uđu na tržište rada, nastave obrazovanje, i da imaju više izbora u životu. 

 

Koliko žena zapravo ima izbor da koristi mašinu za veš, sudove, usisivače, nedajbože da plati nekog da im očisti stan/kuću?

 

Kapitalizam je paralelno sa ovim što si naveo doveo i do povećanja razlika između ljudi, da ne kažem klasa. Danas u svetu mnoge devojčice i žene nemaju pristup proizvodima za osnovnu menstrualnu higijenu, o čemu mi dalje da pričamo. Manjina ultrabogatih drži većinu svetskog kapitala, dok milioni ljudi gladuju, iako ima dovoljno resursa za sve nas. Zato sam protiv kapitalizma.

 

Ovo je ujedno odgovor na pitanja koja je @fancy postavio - feminizam jeste povezan sa klasnom, ali i političkom borbom. Borba za ženska prava znači i borbu protiv iranskog režima, Putinovog režima, Trumpovog režima, Vučićevog režima, you name it. Jer u svakoj autokratiji su žene te koje su prve na udaru.

 

Ja nemam utisak da ne postoji dovoljno priče o situaciji na BI i tretmanu žena u tim kulturama. Ono što je problem jeste zatvorenost tih kultura, pre svega kroz religijsku učaurenost, gde mi tipičnom zapadnjačkom pričom teško možemo dopreti do tamo i napraviti stvarnu promenu. I ja ne znam šta je rešenje za to, ali sam sigurna da sve ovo što se trenutno dešava na BI ne doprinosi feminističkoj borbi, niti "zapadne sile" tu imaju na umu ženska prava kao prioritet.

 

Mislim da se previše očekuje od feminističkih organizacija, u smislu da reaguju na svakom frontu, a nemaju toliko resursa na raspolaganju kao politički moćnici koji zapravo odlučuju.

[Darko]

41 minutes ago, DameTime said:

Koliko žena zapravo ima izbor da koristi mašinu za veš, sudove, usisivače, nedajbože da plati nekog da im očisti stan/kuću?

 

Kapitalizam je paralelno sa ovim što si naveo doveo i do povećanja razlika između ljudi, da ne kažem klasa. Danas u svetu mnoge devojčice i žene nemaju pristup proizvodima za osnovnu menstrualnu higijenu, o čemu mi dalje da pričamo. Manjina ultrabogatih drži većinu svetskog kapitala, dok milioni ljudi gladuju, iako ima dovoljno resursa za sve nas. Zato sam protiv kapitalizma.

 

Izvini, ovaj post ima nekoliko grešaka i pokazuje neznanje kako nastaje blagostanje. Mislim da bi vredelo pročitati ovaj članak od Dr Sowella. Em će objasniti bolje nego ja em opširnije:

 

The Cure for Poverty? Wealth | Hoover Institution The Cure for Poverty? Wealth https://share.google/anNuPJR3glZzJ7cZx

 

Edited 6 hours ago by Darko

[fancy]

1 hour ago, DameTime said:

feminizam jeste povezan sa klasnom, ali i političkom borbom

 

Ne vidim ikakav razlog da se feminizam vezuje niti za klasnu niti političku borbu. (Ako sam dobro razumeo)

Prava žena treba da budu univerzalna u svim političkim sistemima kao i u svim (šta god to značilo) klasama.

 

Feministkinja može biti i radnica u fabrici, ali i vlasnica fabrike.

Tako bar ja doživljavam feminizam.

[DameTime]

1 minute ago, fancy said:

Ne vidim ikakav razlog da se feminizam vezuje niti za klasnu niti političku borbu. (Ako sam dobro razumeo)

Prava žena treba da budu univerzalna u svim političkim sistemima kao i u svim (šta god to značilo) klasama.

 

Pa baš zato što ženska prava trenutno nisu univerzalna u svim političkim sistemima i klasama, feminizam jeste vezan za klasnu i političku borbu. Ti prvi vezuješ feminizam za borbu protiv iranskog režima, na temama BI i Rat u Iranu.

4 minutes ago, fancy said:

Feministkinja može biti i radnica u fabrici, ali i vlasnica fabrike.

 

Naravno da može.

[Romantik]

On 3/27/2026 at 9:45 PM, Angelia said:

Tacno, vrsta kapitalizma, ali kleptokratija nema stvarno prave mehanizme kapitalizma, slobodno trziste npr. Kad neko kaze "to nije pravi komunizam" poenta je da takav "dobar" komunizam nije nigde postojao. Dok "pravi dobar" kapitalizam, postoji. Nije savrsen, ali postoji. Ja u US nikad necu cuti da se radnici iskoriscavaju kao zaprezni konji, niti da neko ocekuje da bude uspesan, I ide kuci u 3pm (mozda Gen Z koji nisu dana radili). Cast izuzecima koji rade promenljive smene. 

Mozda OF clanovi 😀 opet nekako zavrsih u pornografiji

 

NIje deirektno vezano za temu feminizma, ali ovo je sutina eksploatacije u kapitalizmu. Radno vreme je propisano, i ako je osoba A je produktivnija, uspesnija za regularnih 8 sati od osobe B, da je taj sistem adekvatan osoba A bi brze naoredovala, a osoba B bi ili ostala na toj poziciji ili bila zamenjena osobom C, ako zaostaje previse, a ovako osoba B ce da radi 11 sati, i u ukupnoj kolicni stvori rezultat koji bi osoba A izbacila za 9 sati, ali bi se morala odreci dela licnog zivota, sto ne bi trebalo niko da cini, i ne bi trebalo biti dozvoljeno, posao treba da bude definisan na maksimalan broj sati, a ostali sati da sluze da se trosi to zaradjeno u tim satima. Medjutim u kapitalizmu ce ta osoba B biti nagradjena, a ona ce po svom modelu dale terati ljude na odricanje od slobodnog vremena i dalje u eksploataciju i tu je glavni problem kapitalizma. Resenje je da nema vanrednih sati sem u slucaju nuzde, onaj ko u regulanrom ne moze da izvrsi zadatke biva zamenjen i ide na neki drugi posao gde ce moci, ali verovotano jednostavniji i manje placen, a ako niko ne moze da izvrsi zadatke u datom vremenu znaci da su ciljevi neralno postavljeni pa ce se ili naci na trzistu osba koja moze, ali je ocito retka pa ce vise da kosta, ili ce se angazovati dodatna osoba kako bi se posao raspodelio na sve nji, ali opet sve kosta. Dok u grupi ima bar jedna osoba zeljna napretka ona ce raditi tih 8 sati na max i ona biti reper za stanje i da li su ciljevi realni ili ne.

[Mina D. Harker]

@fancy pa sam si objasnio i dao odgovor na svoja pitanja.

Ako je uređenje anticivilizacijsko, nema ni civilizacijskih tekovina, eno one bidne Pussy Riot pola života provedoše po zatvorima, žene u Iranu plaćaju glavom ako je ne pokrivaju, nisam dovoljno pametna da ponudim rešenje za feminizam tamo gdje ne postoje lične i građanske slobode osim individualnih činova pobune. A svaki individualni čin nosi smrtnu, ili kaznu zatvora.

S te strane se može reći, uz izvinjenje sufražetkinjama i prvakinjama ženske borbe, da je feminizam privilegija civilizovanih društava.

 

Zapravo sam prije rata sa Iranom na ovoj temi komentarisala istu stvar, kad se postavilo isto pitanje. I zaključila da bez rušenja sistema nema šansi da se nešto drastično popravi.

[Darko]

Mislim da je tema odgovarajuća. I bravo. 

[Malkolm Brogdon]

S obzirom da smo solidan deo diskusije vodili iz prizme ekonomije, bilo bi lepo videti i sta PRAVI ekonomisti koji se zapravo bave ekonomijom imaju da kazu na ovu temu.

 

https://kentclarkcenter.org/surveys/board-quotas-for-women/

 

Deluje da se generalno slazu sa time da bi kvote za pozicije u boardovima firme bili net pozitivna stvar za evropljane, iako ne bi nuzno povecali shareholder value.

 

https://kentclarkcenter.org/surveys/women-and-the-labor-market/

 

Takodje se slazu da je gender gap na trzistu rada vise posledica roditeljstva i socijalnih normi oko samog roditeljstva kad su u pitanju razliciti polovi, nego sto je posledica razlicitih izbora zanimanja.

[Angelia]

 

7 hours ago, fancy said:

Ukratko - evo iznad priča se o izboru, a nekad i paralelnom vođenju opcija roditeljstvo/ karijera, a šta sa ženama tamo gde nemaju izbora? 

Konkretno, mnoge organizacije za ženska prava na zapadu preferiraju političku borbu protiv zapadnog sistema (sistema u kome su se izborile i nesmetano se svakodnevno bore za svoja prava) u odnosu na borbu za prava obespravljenih žena recimo na BI (ili što bi rekli na zapadu ME) i sličnim mestima gde su na delu potpuno anticivilizacijska uređenja. Svaki dan smo svedoci toga a meni je to blago rečeno neshvatljivo. 🤔

Cinjenica je da se u feminizam, infiltrirala borba protiv kapitalizma. Iako je taj kapitalizam ustvari omogucio feminizam. 

Dame kaze, ne mogu svuda da budu, ali po meni bilo bi logicnije da se feministkinje vise bore za prava obespravljenih. Isto kaze da ne vidi da nema dovoljno price o pravima recimo iranskih zena. Ali realno, ne nema, jer bi to bilo direktno u sukobu sa borbom protiv kapitalizma.

Radije biraju borbu za abortus u nekik drzavama USA, gde ni zene u tim drzavama nisu zainteresovane za borbu kako je aktivisti predstavljaju. I ja podrzavam borbu za pravo na abortus, ali ne onako kako je aktivisti predstavljaju. Ali smatram da je bitnije boriti se za pravo na zivot za zene koje ne nose maramu na pravi nacin.

1 hour ago, Romantik said:

 

NIje deirektno vezano za temu feminizma, ali ovo je sutina eksploatacije u kapitalizmu. Radno vreme je propisano, i ako je osoba A je produktivnija, uspesnija za regularnih 8 sati od osobe B, da je taj sistem adekvatan osoba A bi brze naoredovala, a osoba B bi ili ostala na toj poziciji ili bila zamenjena osobom C, ako zaostaje previse, a ovako osoba B ce da radi 11 sati, i u ukupnoj kolicni stvori rezultat koji bi osoba A izbacila za 9 sati, ali bi se morala odreci dela licnog zivota, sto ne bi trebalo niko da cini, i ne bi trebalo biti dozvoljeno, posao treba da bude definisan na maksimalan broj sati, a ostali sati da sluze da se trosi to zaradjeno u tim satima.

Ovo si potpuno pogresno postavio. Sta sa ljudima koji hoce da rade 12 sati da bi postigli 1.5 produktivitet da brze napreduju? U tim uslovima osoba B, veoma brze postaje zanemarljiva jer ako ne postize normalne ciljeve za 8 sati, u konkurenciji je nebitna. Najcesce ljudi koji rade duze, nisu nesposobni da postignu realne ciljeve za 8 sati, nego su overachieveri, koji zele da brze napreduju, ili imaju bolje plate.

U principu vazi pravilo "ne interesuje me koliko sati ti treba da zavrsis posao, ako je 6, slobodan si da ides kuci, ako je 8, super, ako ti treba 12 sati da zavrsis posao koji drugi rade za 8, onda verovatno nisi za taj posao". Svaki poslodavac ce voleti osobu koja ide extra mile.

 

[Helena]

Po dobrom delu forumaš, feministkinje ne bi trebalo bi da postoje kao termin, nego žene feministi, gospodo, budite dosledni.

Drugo, zašto bi borba za prava žena bila vezana samo za feministkinje ili žene, gde su muškarci u borbi za osnovna ljudska prava?

 

I nemojte se uljuljkivati mišlju da na zapadu imamo ista prava, jer prosto nemamo.

I nemojte nabrajati kuhinjske aparate kao sinonim za ženska prava, da li je realno da se to uopšte pominje?

 

Jedni se pozivaju na biologiju, drugi na crkvu, na svaki način na našu štetu.