Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[JPM]

Dovoljno je jednom ali sam hteo da budem fer.

[Malkolm Brogdon]

Ma sve nam je to doneo prokleti feminizam. Ranije se znalo, imas posao i emocionalnu zrelost dvanaestogodisnjaka, odmah dobijes zenu i dvoje dece od drzave na poklon.

[McLeod]

1 minute ago, Malkolm Brogdon said:

Ma sve nam je to doneo prokleti feminizam. Ranije se znalo, imas posao i emocionalnu zrelost dvanaestogodisnjaka, odmah dobijes zenu i dvoje dece od drzave na poklon.

 

I znao se red.

[Smrtokapa]

2 minutes ago, JPM said:

Dovoljno je jednom ali sam hteo da budem fer.

 

Zaboravljaš da postoji i opcija "it's complicated".

[AlexMaxim]

7 minutes ago, DameTime said:

 

Pisala sam o nečemu drugom -  sposobnosti i snazi, da joj taj muškarac bude partnerska podrška. 

 

Ne mora nužno da ima definisanu poziciju u društvu i bogznakakvu materijalnu prednost. Evo osoba koja je sticajem okolnosti predsednik Srbije ispunjava obe stavke, pa sumnjam da ga mnogo žena vidi kao materijal za partnera.

 

Postoji element da što su žene finansijski nezavisnije i uspešnije, sve više u partneru traže emocionalnu zrelost i podršku, što se kod dečaka nažalost slabo podstiče. Zbog toga sam u svojoj definiciji pobede nad patrijarhatom pisala upravo o odgajanju generacija dečaka kod kojih se emocionalna zrelost podstiče koliko i kod devojčica.

 

Jedna poznanica je izjavila nešto sa čim se veoma slažem, parafraziram: ja sam toliko sposobna i samostalna da sam sama na 100%. Meni treba muškarac koji će da me digne na 105%, ne da me spusti na 90%. Pa čak i za onog koji me drži na 100%, nisam sigurna da to želim.

Ma nisam ni ja tvoje "uspešno " povezao isključivo sa materijalnim i društvenim statusom kao takvim, već to može biti bilo šta što je nekoj ženi važno.

Za mene u zajednici važi da smo MI na maximumu naših potreba i mogućnosti, a dolaskom podmladka, sve će se u manjoj ili većoj meri promeniti i traži kompromise i korekcije.

[JPM]

2 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Zaboravljaš da postoji i opcija "it's complicated".

 

Ljudi su savršena bića da sami sebi useru život do krajnjih granica.

 

Preporučujem pesmu Sloboda od Azre. To je svojevrstan recept za sreću.

[Mina D. Harker]

13 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Ma sve nam je to doneo prokleti feminizam. Ranije se znalo, imas posao i emocionalnu zrelost dvanaestogodisnjaka, odmah dobijes zenu i dvoje dece od drzave na poklon.

Ispada da ovako nekako razmišljaju i gen Z muškarci.

 

[JPM]

4 minutes ago, Mina D. Harker said:

Ispada da ovako nekako razmišljaju i gen Z muškarci.

 

 

Vidiš, po ko zna koji put se pokazuje da je ekstremizam u stvari dve strani iste gluposti.

 

BBB i Delije su jednake budale, mantra im je ista, samo su jednima krivci Srbi a drugima Hrvati.

[Mina D. Harker]

Dobro je pjevao Offspring, "the Kids aren't alright" - a to je bilo u doba povoja interneta bez društvenih mreža. 

Naravno da se fenomen ovakve regresije fino uvezuje i sa problematikom o kojoj ste sad diskutovali. 

Roditelji nemaju vremena (kapitalizam) - kapaciteta - svijesti da kontrolišu ono što omladina upija po internetu, a nažalost upija kriminalne griftere.

The rest is India & slična kulturološka podneblja, probably).

Serija Adolescence je dobar uvod u temu.

[Amigdala]

50 minutes ago, JPM said:

Preporučujem pesmu Sloboda od Azre

Pa gde bas tu pesmu nadje da preporucis na temi o Feminizmu sa sve stihom:

"Sloboda je žena, uuuuzmi je". 

😀

[JPM]

Just now, Amigdala said:

Pa gde bas tu pesmu nadje da preporucis na temi o Feminizmu sa sve stihom:

"Sloboda je žena, uuuuzmi je". 

😀

 

Pa ako samo to izdvojiš, u pravu si 🤣

 

Ali zato tekst u celini je zivotna mudrost.

[Malkolm Brogdon]

55 minutes ago, Mina D. Harker said:

Ispada da ovako nekako razmišljaju i gen Z muškarci.

 

Pa solidnim delom da.

 

S obzirom da su prakticno svi krugovi u kojima se krecem sazdani od ljudi koji su na granici izmedju milenijalaca i gen Z, vrlo je lako primetiti koliko je casual postojanje blage diskriminacije. Cesto se pred zenama pazi sta se prica, kako se prica, dosta stvari se zadrzava za kasnije kad budu prisutni samo muskarci, iako nisu u pitanju neke kriticne stvari pa da mora da se radi to.

 

Imao sam vise situacija gde mi se likovi koje bas slabo poznajem zale na svoje partnerke, do nekih suludih nivoa, gde je potpuno nejasno zasto bi o takvim privatnim stvarima kukao nekome koga jedva znas i cesto omalovazavao svog partnera.

 

Zene na kraju ni ne mogu da budu svesne toga da stalno interaguju sa alternativnim verzijama likova koji su prilagodili svoje ponasanje datoj situaciji.

 

I onda kad finansijska stabilnost vise nije nesto sto je zenama neophodno od svojih partnera nastaje problem, jer gomila muskaraca nema da ponudi mnogo van toga pa se onda kuka na epidemiju usamljenosti i krivi se feminizam. Zanemaruje se da gomila muskaraca oseca vecu povezanost sa random likovima sa posla nego sa zenom koja mu kuci cuva dete, ako je uopste uspeo da se nasminka dovoljno da dodje do toga.

[dali_man]

Da se malo nadovezem na ovu vasu diskusiju...

 

Pre izvesnog vremena upoznam nasu curu koja radi za neku kraljevsku porodicu (UAE, Katar, tako nesto arapsko...), kao neki menadzer posluge. Sad prica mi za tog princa/kralja, kako je ok prema njima, kulturan, ljubazan al je retko u rezidenciji, sto zbog tih biznisa koje vodi, sto zbog toga sto, pored valjda, tri zene koje ima, voli i da pricvrljava sa strane, pa ga oni stalno pokrivaju. E sad, nakon te price mi reche nesto sto je mene, kao pripadnika, jelte, muskog patrijahalno odgojenog homosapijensa, vrlo iznenadilo. Kaze, doslovce: " U toj porodici ti vlada Matrijahat! ". Reko, kako bre sad to, kaze, pa eto, te zene nemaju neku sirinu, niti neka visa interesovanja ali su vrlo revnosne kad je odgoj te silne dece u pitanju. Drze sve pod konac u toj porodici.

 

Apropo price o ravnopravnosti na radnom mestu, jednakosti plata, menadzerskih polozaja, zastupljenosti na svim poljima, mogu da se slozim da nase drustvo nije bas fer i korektno u podosta poslovnih bransi, kada je zenski rod u pitanju, ali bi jako voleo da negde vidim statisticki podatak koji pokazuje odnos stope povreda na radnom mestu sa smrtnim ishodom/invaliditetom kod muskaraca i zena. Ja se, konkretno, bavim poslom koji ima status "visoki rizik". U Srbiji nas ima, okvirno, negde stotinak koji se bavimo tim poslom, od toga, nula zena (sa vrlo logicnim razlogom)

[dzoneee]

Ах да, најјача је та онлајн "епидемија усамљености" 🤣 Мислим да се разумемо у неким тренуцима клипови о томе знају да насмеју, просто да не поверујеш каквих све и мушкараца и жена постоје... а онда изађеш у реални свет и добијеш осећај да си нешто ружно сањао 😄 Плус оно што увек треба да се има на уму када се гледа онлајн универзум, а то је да што више лупеташ више си "виралан" и алгоритам те гура па си више видљив.

2 minutes ago, dali_man said:

(sa vrlo logicnim razlogom)

За феминисткиње то често буде мизогинија. 😃

[fancy]

On 3/11/2026 at 11:49 PM, dali_man said:

U toj porodici ti vlada Matrijahat! ".

 

Štae sporno?

Ja sam shvatio da ih brat diže na 105%, prvo ove tri, a onda i one sa strane.

 

On 3/11/2026 at 3:25 PM, Malkolm Brogdon said:

Ranije se znalo, imas posao i emocionalnu zrelost dvanaestogodisnjaka, odmah dobijes zenu i dvoje dece od drzave na poklon.

 

Kad smo kod države i ranije, bilo je i ono pravo prve bračne noći, Prima nocta... možda otud i to dvoje dece od države na poklon, samo kažem

 

A kad smo kod toga, ima i onaj vic:
 

Spoiler

U nekom Škotskom selu u doba feudalizma dolazi glasnik i okupljenim ljudima na trgu saopštava:

Dragi stanovnici imam 2 loše vesti da vam saopštim, prva je da naš gospodar uvodi pravo prve bračne noći

Ljudi krenu da dobacuju - Ma opušteno, svi znamo da je njegova svetlost gej, what could possibly go wrong...

Glasnik: ...što nas dovodi do druge loše vesti... 

 

[DameTime]

Trenutno čitam fantastičnu knjigu, Žene su besne autorke Jennifer Cox - psihoterapeutkinje koja već godinama radi sa klijentkinjama. Knjiga je podeljena po fazama života jedne žene, od devojčice, preko preadolescentkinje, mlade žene, do zrele žene, žene u menopauzi itd. 

 

Pošto sam je dobila na poklon, sada imam ideju da kupim primerak knjige koji ću dati drugarici da pročita, a zatim će ona proslediti nekoj svojoj drugarici i tako će knjiga kružiti. Jedan odlomak koji se tiče mlade žene i u kom se veoma pronalazim:

 

Quote

Iskreni razgovori često su problem za mladu ženu. U društvu koje ih obeshrabruje da otvoreno izražavaju osećanja, ženama se nepravedno prebacuje da olajavaju. One još od preadolescencije imaju vrlo malo ventila za svoju agresiju. Dok preadolescentni dečaci mogu da nastave da se ponašaju kao deca, devojčice moraju da pronađu alternativne prostore u kojima će obraditi ono kroz šta prolaze. Pošto se segregacija nastavlja, mlade žene mogu da se oslone samo jedna na drugu kako bi shvatile zbunjujuća osećanja i osećaje. Ne daj bože da momka koji ih muči psihičkim igricama pitaju šta se dešava s njim ili da otvoreno razgovaraju o pritisku koji osećaju da se skrase – čak i kad same nisu sigurne da to žele.

 

Pošto imaju samo druge mlade žene s kojima mogu da dele svoja osećanja, stvara se eho-komora – kotao panike i anksioznosti. Bilo da traže potvrdu, podršku ili samo pomoć u obrađivanju emocija, ishod je često isti. Mnoge mlade žene se posle večeri provedene s drugaricama osećaju loše, strepeći da su previše rekle ili da će ih one smatrati zlobnim ili osvetoljubivim. Ti „sigurni prostori“ zapravo i nisu tako sigurni – možda zato što su toliko intenzivni i emotivno ispreplitani.

Tome odmažu i društvene mreže, beskrajni mimovi i haštagovi o ženskoj podršci. Gde su te sestre kad ti stvarno nešto zatreba? Kad napraviš grešku kao ljudsko biće, kad ti srce puca od sopstvene ljudskosti? I gde su mladi muški prijatelji, koji bi mogli da ti pruže drugačiju perspektivu, nešto manje zapetljano i opresivno? O da, još kao deci nam je rečeno da oni neće biti deo našeg puta.

 

Kao i dok smo bile mlade, i sad postoji vrlo malo prostora gde žene mogu da izraze snažne emocije, želje ili agresiju. Sve što nam ostaju samo druge žene da s njima razgovaramo. Grupe bliskih prijateljica ili žena koje prolaze kroz slične životne ili slične probleme često su jedina mesta gde se žene osećaju dovoljno sigurno da iskažu svoje mračnije ili uznemirujuće emocije vezane za druge. Ali ovo podrazumeva određena pravila. Kad mi kao žene usko ograničimo ovo ponašanje, same sebi namećemo patrijarhalna ograničenja. Prečesto mi mlada žena govori kako je „preterala“ ili se previše agresivno ili negativno izražavala u društvu. Koliko bi muškaraca koji su se slično ponašali umesto toga bili opisani kao ljudi koji „ne trpe budale“, koji su „direktni“ ili „otvoreni“? Muškarci ne olajavaju. Problem je u tome što kad ocrnjujemo nekog, mi sebi nanosimo štetu. Napadamo žene, napadamo sebe. Vraćamo se u nemoćno stanje, gde trošimo energiju vrteći se ukrug umesto da nas ona pokrene napred.

 

Quote

Ipak, mlada žena ima mnogo razloga da bude ogorčena. Dok sam bila na studijama, jedna poznata govornica došla je da govori mladim ženama o tome kakve šanse imaju posle diplomiranja. Njena poruka bila je: „Ne možete imati sve. Morate da birate.“ Mnoge studentkinje su izašle uplakane. U baru nakon toga, neke su bile neutešne. Koja je bila svrha svega? Da li se trud da stignemo dovde uopšte isplati? Muškarci se nikad neće naći pred takvim izborom. Naše kolege mladi muškarci nisu bili pozvani na to predavanje. Bilo je to kao onda u školi kad su nas odvajali od njih da bi nam pričali o menstruaciji. Ovo se ne tiče dečaka – ovo je žensko iskustvo. Naša biologija je ponovo bila ono što nas definiše. Devedesetih godina, u doba izobilja prilika, ova poruka zvučala je nadrealno. Da, videle smo da su naše majke – iako su „prošle kroz feminizam“ – bile rastrzane između karijere, primarne brige o porodici i vođenja domaćinstva.

 

Kad se osvrnem, mi kao da ceo život očajnički pokušavamo da dokažemo da je ta govornica pogrešila. Da, preuzele smo ozbiljnije profesionalne uloge od naših majki. Ali, kao što je ona predvidela, do revolucije u domaćinstvu još nije došlo. A nama odraslim ženama telo sve to beleži. Ima nečeg agresivnog i podrugljivog u onome kad nam kažu da smo to same tražile. Uživajte! Posmatrači možda čak i likuju što smo same sebi namakle omču – baš prikladno ponižavajuće. Prošlo je dvadeset godina od upozorenja te govornice, a bar prema onome što čujem, stvarnost je ovakva: kad mlade žene počnu da zasnivaju porodicu, ulaze u svet zrelih žena, u kome rad na pola radnog vremena zapravo znači pokrivanje svih pet radnih dana, ako ne i više, radeći uveče ili ustajući pre ostatka porodice. Same se odričemo plate koju smo zaslužile kad radimo slobodnim danima jer se plašimo da uvek ima neko ko će nas zameniti. Shvatamo da su nas od malih nogu učili da preuzmemo brigu o svemu i da ćemo mi nositi mentalno i emocionalno breme.

 

Iako mlada žena može biti čvrsto ubeđena da će sve raditi drugačije, s tugom primećujem da se na poslu i dalje ponaša onako kako je odmalena učena – lepo vaspitano i plaho. Očekuje da se stariji muškarci obraćaju njenom kolegi, a ne njoj; primećuje da je prekidaju na sastancima ili je ne gledaju u oči. Hoda po jajima, briše samu sebe. Pokušava da kolegi prenese menadžerove savete o zajedničkom projektu – taj kolega je ignoriše. Provede besanu noć jer će sutradan morati da se suoči s menadžerom. Zvuči poznato? Ali više nije moderno ukazivati na ovo, i ponižavajuće je priznati da smo i dalje žrtve profesionalnog seksizma, i stoga ne pričamo o tome. Ali naša tela pričaju priču.