Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[DameTime]

Već nekoliko dana pokušavam da iskucam ovaj post, ali mi ova tema uvek teško pada. Svake godine se počevši od 25. novembra obeležava 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja - međunarodno priznat datum koji uključuje razne vrste aktivnosti, tribina, predavanja, seminara, publikacija itd. na temu širom sveta.

 

I ove godine UN se bavio ovom temom, a objavili su rezultate istraživanja femicida za 2023. godinu. Pre svega treba da se podsetimo šta je femicid: 

 

Quote

Femicid (ili feminicid, kako se naziva u nekim kontekstima) definiše se kao namerno ubistvo motivisano rodnim razlozima. Razlikuje se od homicida, kod kojeg motivacija možda nije povezana sa polom i rodom. 

 

Femicid je podstaknut diskriminacijom prema ženama i devojkama, nejednakim odnosima moći, rodnim stereotipima ili štetnim društvenim normama. To je najekstremniji i najbrutalniji oblik nasilja prema ženama i devojkama, koji se dešava kao deo kontinuuma različitih i međusobno povezanih oblika nasilja – u domovima, na radnim mestima, u školama ili javnim prostorima. Uključuje nasilje od strane intimnih partnera, seksualno uznemiravanje i druge oblike seksualnog nasilja, štetne prakse i trgovinu ljudima.

 

Nekoliko činjenica o femicidu.

 

1. Žene i devojke najčešće ubijaju njima najbliže osobe

U 2023. godini, oko 51.100 žena i devojaka širom sveta ubijeno je od strane svojih intimnih partnera ili drugih članova porodice (uključujući očeve, majke, ujake i braću). To znači da je, u proseku, svakog dana 140 žena ili devojaka ubijeno od strane nekoga iz sopstvene porodice. Sadašnji i bivši intimni partneri daleko su najčešći počinioci femicida, čineći u proseku 60% svih ubistava povezanih s intimnim partnerima i porodicom.

 

U mnogim slučajevima se samo ubistva sa rodno motivisanim povodima, koja su počinili intimni partneri ili članovi porodice, računaju kao femicid. Ali znamo da se rodno motivisana ubistva dešavaju u brojnim kontekstima izvan privatne sfere. Ona mogu biti povezana sa silovanjem ili seksualnim nasiljem od strane nepoznatih osoba, sa štetnim praksama poput sakaćenja ženskih genitalija ili takozvanih ubistava iz časti, kao i sa zločinima iz mržnje povezanim sa seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom. Takođe, mogu biti rezultat oružanih sukoba, delovanja bandi, trgovine ljudima i drugih oblika organizovanog kriminala.

 

U 2023. godini zabeležen je do sada najveći broj femicida od strane intimnih partnera ili članova porodice, što govori o tome da se ne radi dovoljno na prevenciji femicida.

 

2. Femicid je globalni problem

 

3. Stvarne brojke su mnogo veće

 

Iako su brojevi u izveštajima alarmantno visoki, u stvarnosti su mnogo veći. Za 4 od 10 namernih ubistava žena i devojaka ne postoji dovoljno informacija da bi se identifikovala kao rodno motivisana ubistva, zbog razlika u nacionalnim praksama evidentiranja i istrage krivičnih dela.

 

Iza svakog broja je žena čiji je život brutalno prekinut zbog muškog nasilja, mizoginije i društvenih normi koje tolerišu i podstiču nasilje prema ženama i devojkama.

 

4. Neke grupe žena i devojaka su ugroženije od drugih

 

Žene u javnom životu, uključujući političarke, braniteljke ljudskih prava i novinarke, često su meta namernih činova nasilja, kako na mreži tako i van nje, od kojih neki rezultiraju smrću i namernim ubistvima.

 

Žene koje se bave zaštitom životne sredine bile su vidljive u otporu u najmanje četvrtini svih socio-ekoloških konflikata širom sveta do januara 2022. godine, a u 81 od tih sukoba su ubijene.

 

U 2023. godini, Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) upozorila je da su braniteljke ljudskih prava dvostruko češće bile mete, zbog svog rada i svog roda, i to kako na mreži, tako i van nje. OHCHR je dokumentovao najmanje 34 ubistva braniteljki ljudskih prava u zemljama pogođenim sukobima tokom 2022. godine.

 

Uprkos ograničenjima podataka, dostupni dokazi iz Kanade i Australije ukazuju na to da su žene u indigenous grupama nesrazmerno pogođene rodno motivisanim ubistvima.

 

Sa porastom nasilja nad transrodnim i rodno raznolikim osobama, podaci iz istraživanja Trans Murder Monitoring 2023 pokazali su da je 94 odsto od 321 prijavljenog ubistva transrodnih i rodno raznolikih osoba bilo među trans ženama.

 

5. Femicid može i mora biti sprečen

 

Femicid najčešće predstavlja kulminaciju ponovljenih i eskalirajućih epizoda rodno zasnovanog nasilja, što znači da se može i mora sprečiti ako se rani znaci nasilja adekvatno prepoznaju i rešavaju. Inicijative koje se fokusiraju na primarnu prevenciju, promenu društvenih normi i uključivanje celokupne zajednice u stvaranje nulte tolerancije prema nasilju nad ženama pokazale su se kao najučinkovitije u sprečavanju rodno motivisanih ubistava.

 

Policija i pravosuđe treba da igraju ključnu ulogu pružanjem vere i podrške preživelima rodno zasnovanog nasilja, odgovaranjem na prijave nasilja i kažnjavanjem počinilaca - za šta smo svedoci da se ne dešava u praksi, pogotovo u Srbiji. U velikom broju slučajeva, žrtve femicida su prethodno prijavile nasilje i njihova ubistva su mogla biti sprečena.

 

Što se tiče UN publikacije u kojoj možete pronaći rezultate istraživanja na globalnom nivou i trendove koji se tiču femicida, nalazi se na linku:

 

Femicides in 2023: Global estimates of intimate partner/family member femicides

 

Dodatno, velika preporuka za podcast Brane Antović, OdaBrana priča, gde je jedan od gostiju bio i prof. dr Slobodan Savić. On je 40 godina radio na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu i dugi niz godina bio redovni profesor na Medicinskom fakultetu na predmetu “Sudska medicina”. Kao jedan od najvećih domaćih stručnjaka na ovom polju, bio je deo obdukcionih timova koji su učestvovali u rasvetljavanju nekih od najvažnijih slučajeva u savremenoj istoriji Srbije.

 

Osim toga, bio je deo prvog tima lekara koji su u Srbiji započeli praksu kliničke sudske medicine – sudske medicine koja se primenjuje kod živih žrtava nasilja. Ova praksa postala je ključna u rasvetljavanju problema nasilja nad ženama i decom u našem društvu.

 

 

Nešto što je rekao će mi dugo ostati u sećanju: U 75% slučajeva nasilja nad ženama, nasilje vrši partner i to je nesporno. Mada uvek imamo to pitanje - a koliko je muškaraca žrtava nasilja? Ja dobijem odmah, što se kaže, napad besa. Naročito od muškaraca koji postave to pitanje. Nesporno je da i to može da se desi. Ali prvo treba pogledati procenat, a i ja nikad nisam video tako pretučenog muškarca kao što sam video pretučene žene.

Edited December 5 by DameTime
višak reči

[Kronostime]

5 minutes ago, Smrtokapa said:

Čak obično nema potrebe za tim, to uglavnom izgleda ovako:

 

- Hoćeš da potpišeš?

- Neću.

- Okej.

 

Nađe se neko drugi ko hoće.

Neka potpisuje neko drugi slobodno - ja necu i ne moze me prisiliti na to da krsim svoja moralna nacela vezano za struku i zivot uopste, a ni zakon, ma kakav bio, ne zelim da krsim zato sto je nekom rukovodiocu to potrebno.

 

[fancy]

34 minutes ago, Smrtokapa said:

Čak obično nema potrebe za tim, to uglavnom izgleda ovako:

 

- Hoćeš da potpišeš?

- Neću.

- Okej.

 

Nađe se neko drugi ko hoće.

 

...

- Izvoli radnu knjižicu

[Kronostime]

30 minutes ago, fancy said:

 

...

- Izvoli radnu knjižicu

Za povracaj radne knjizice moze biti gomila opravdanja po sadasnjim propisima....

[DameTime]

U Crnoj Gori je aktuelan slučaj bivše učenice gimnazije u Podgorici, kojoj je profesor Radoman Čečović pisao lascivne (uznemirujuće) poruke na Viberu. Ona je javno progovorila o tome i prijavila ga direktorki, koja je odlučila da ništa ne uradi po tom pitanju, osim što je dobio 30% smanjenje plate (!!!) - koje, navodno, nikada nije ni primenjeno:

 

Ovo su neki od komentara, na Facebook mreži: 

 

Spoiler

 

Na koje mogu samo da kažem: 

 

 

Edited December 10 by DameTime

[Maharaja]

Izmet od ljudi...

[Don Dusko]

Sta ces prosecni balkanac ce da stane uvek uz nasilnika muskarca umesto kod zrtve...

[DameTime]

Nažalost, ima i komentara žena 😞 Internalizovana mizoginija postoji.

[Eddard]

Primitivna sredina, naravno da je žena kriva. Dabogda im ćerke isto doživela, pa da ih onda vidim. 

[Smrtokapa]

Ženski deo ovog odijuma može da potiče samo od toga što im ovakvi slučajevi sugerišu da su stvari mogle biti i drugačije.

 

Ovaj bes mu onda dođe kao neki odbrambeni mehanizam.

[DJ_Vasa]

Čudno mi je za njih da su se tako promenili. Za vreme studija sam imao koleginicu koja je iznajmljivala stan u mom kraju, a cimerka joj je bila iz Crne Gore i studirala je (valjda) ekonomiju. Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Podrazumeva se da studentkinja više nije imala problema.

 

 

[DameTime]

10 minutes ago, Eddard said:

Primitivna sredina, naravno da je žena kriva. Dabogda im ćerke isto doživela, pa da ih onda vidim. 

 

Ne znam, iskreno, ne bih im to poželela. Plus, za takve likove osnovano sumnjam da bi okrivili čak i sopstvenu ćerku.

 

Ali bih poželela da njih lično neko malo uznemiri, iykwim.

[DameTime]

18 minutes ago, DJ_Vasa said:

Čudno mi je za njih da su se tako promenili. Za vreme studija sam imao koleginicu koja je iznajmljivala stan u mom kraju, a cimerka joj je bila iz Crne Gore i studirala je (valjda) ekonomiju. Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Podrazumeva se da studentkinja više nije imala problema.

 

Po informacijama koje imam poslednjih godina, CG je jedna od najkonzervativnijih i najmizoginijih sredina. Prosečan Crnogorac doživi fras ako gender reveal pokaže roze boju... 

 

Ne sumnjam u istinitost tvoje priče; možda ja imam predrasude, ali ubeđena sam da su ti momci bili izuzetak. 

[DJ_Vasa]

24 minutes ago, DameTime said:

 

Po informacijama koje imam poslednjih godina, CG je jedna od najkonzervativnijih i najmizoginijih sredina. Prosečan Crnogorac doživi fras ako gender reveal pokaže roze boju... 

 

Ne sumnjam u istinitost tvoje priče; možda ja imam predrasude, ali ubeđena sam da su ti momci bili izuzetak. 

 

To se nije promenilo, ali kod njih imaš suprotstavljene tendencije. Prosečan Crnogorac će da kmeči ako mu je žena nadređena, ali bar tada je važilo da ako mu dirneš u majku ili sestru, možeš slobodno da razmišljaš o veštačkoj vilici. U vojsci je važilo pravilo da možeš s njima da se svađaš kako hoćeš, ali ako im opsuješ ženski deo porodice, onda sledi krevet na VMA.

[DameTime]

Dobro, sa tim u vezi psovanja majke jesam upoznata...

[vilhelmina]

Kad sam se pre desetak godina doselila u ovaj deo Stockholma u kom i danas zivim, a koji nije bas na dobrom glasu, savetovano mi je da ako se kasnije uvece vracam kuci, glasno pricam srpski telefonom. Kazu da je to najbolja zastita od raznih baraba jer niko nece da ima posla sa srbendama i ostalim balkancima (ionako smo nebalkancima svi isti). Tako da redovno primenjujem ovu metodologiju, zlu ne trebalo 😁.

[DJ_Vasa]

@DameTime

Ali bitno je i da ne smeš da naudiš majci ili sestri. Ne poznajem dobro ove momke iz priče, video sam ih jednom ili dva puta i ne znam kako bi se postavili da im je žena nadređena na poslu, ali oko nekih stvari kod njih nema zezanja.

Edited December 10 by DJ_Vasa

[Smrtokapa]

Opet je sve to povezano.

 

Ima tu momenat gde je ženski deo familije nedodirljiv zato što pripada tebi, žene moraš da braniš jer same ne mogu da se brane.

 

Ovu devojku nema ko da brani, ona nema ni oca ni braće, jer da ih ima ne bi joj dozvolili da stavi ovu brnjicu u nos. Zato udri slobodno.

[Darko]

3 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

[fancy]

10 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri.

 

Ima toga svugde i ne reaguju samo Crnogorci...  ja sam bio nešto kao taj šifonjer jednoj svojoj drugarici dok je studirala, s tim što nisam čoveku išao na gajbu no sam je dopratio do kabineta gde je trebala da polaže, ušao sa njom da budem viđen, a zatim je sačekao ispred. Položila je bez problema i nabacivanja... u neverovatnom tvistu sudbine počeo sam da radim baš na tom fakultetu nekih 7-8 godina kasnije i taj profesor mi je bio kolega...   Nije me se sećao, nisam ga podsećao.

[Kronostime]

11 hours ago, DJ_Vasa said:

Njoj se nabacivao neki profesor, ali već sledećeg dana su mu u posetu došla njena dva brata, inače trokrilni šifonjeri. Pošto su studirali prava, objasnili su mu neke stavke iz običajnog prava koje se u CG primenjivalo u takvim slučajevima.

 

Objasnjavanje obicajnog prava uz citat Njegosa

Quote

Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!

 

Inace, bivao sam par puta u ulozi pravnog savetnika - mada su posle toga @Eddardove kolege imale posla.

 

[Dragan]

«Koji je veliki mit o ženskom telu?» – «Da je ono mali čovek»

Carolin Lerchenmüller prva je profesorica rodne medicine u Švicarskoj.

Ovdje objašnjava što je bikini sindrom, zašto se žene tako ponašaju kad odu liječniku i gdje se muškarci pogrešno postupaju.

 

Spoiler

"Ideja sveta, kao i sam svet, proizvod je ljudi: oni ga opisuju sa svoje tačke gledišta, koju izjednačavaju sa onom apsolutne istine." Simone de Beauvoir je ovo napisala 1949. godine u svom formativnom radu "Drugi pol". I ovaj citat se dugo odnosio i na medicinu. Mizogine teorije i mitovi o ženskom telu i njegovoj neadekvatnosti u poređenju sa muškim telom opstali su ponekad šokantno dugo.

Činjenica da se čovek smatra standardom u mnogim oblastima bila je briga za kardiologa Carolin Lerchenmuler na početku svoje karijere. Već nekoliko meseci ona je prva žena profesor rodne medicine u Švajcarskoj na Univerzitetu u Cirihu. Cilj rodne medicine: bolja dijagnostika i lečenje za sve ljude.

Danas, na primer, nauka zna da postoje rodno specifični simptomi i da tela različito reaguju na lekove. U svojoj laboratoriji u Schlierenu, Carolin Lerchenmuler istražuje u kojoj meri muške i ženske ćelije različito reaguju u slučajevima bolesti. Njena kancelarija, u koju se nedavno uselila i koja je zbog toga još uvek jedva namještena, nalazi se u središtu grada, u glavnoj zgradi Univerzitetske bolnice u Cirihu.

1. Gospođo Lerchenmuler, da li su žene bolesne drugačije od muškaraca?

Mogu se javiti rodno specifične razlike.

2. Na koji način?

Ja sam kardiolog, tako da uvek dajem srčani udar kao primer: žene često pokazuju različite simptome od muškaraca. Često se ne žale na bol koji zrači u ruke. Često imaju bolove u gornjem delu stomaka, mučninu i otežano disanje.

3. Da li postoji takva stvar kao što je veliki mit o ženskom telu?

Da je on mali čovek.

4. A o muškom telu?

Da je uvek mlad, atletski građen i visok.

5. Koja bolest se najčešće pogrešno dijagnostikuje kod žena?

Ima ih nekoliko. Na primer, endometrioza, veoma bolan rast sluznice materice izvan organa. [Pročitajte naš izveštaj o endometriozi ovde.] Teško je dijagnostikovati i odavno je pogrešno procenjeno. To je takođe zbog činjenice da je menstrualni bol kod žena normalizovan već duže vreme – a ako je bio ozbiljan, lekovi protiv bolova su jednostavno propisani umesto da traže uzrok.

6. A za muškarce?

Depresija i osteoporoza. Ove bolesti se često otkrivaju prekasno ili uopšte ne kod muškaraca.

7. Zašto je to tako?

Zato što su obe bolesti dugo smatrane tipično ženskim i često nikome nije palo na pamet tokom razjašnjenja – ili samo vrlo kasno – da ispita muškarce za njih.

8. Kako ste zapravo ušli u rodnu medicinu?

U mojim medicinskim studijama u devedesetim godinama, rodna medicina nije bila problem, iako je u to vreme već bilo poznato da žene imaju različite simptome srčanog udara, na primer. Tek tokom istraživačkog boravka u SAD-u u Massachusetts General Hospital i Harvard Medical School zaista sam došao u kontakt sa temom. Zato što je postojao ženski srčani centar!

9. Godine 1900. neurolog i psihijatar Paul Julius Mobius napisao je u svom eseju "O fiziološkom idiotizmu žene" rečenicu: "Fizički gledano, žena je posrednik između deteta i muškarca, i mentalno jeste, barem u mnogim aspektima, takođe." Odakle dolazi ideja da su žene "slabiji pol"?

Ove ideje su veoma stare. Na primer, Aristotel je bio mišljenja da je žena bila osakaćeni muškarac i da je bila tu samo da se porodi. Mnogi istaknuti naučnici posle njega su imali ovo mišljenje. Ludo je koliko je ovo trajalo.

10. Da li postoji anegdota iz istorije medicine koja je posebno uticala na vas?

Postoji ova priča o Čarlsu Darvinu, koga prirodno poštujemo zbog njegovih otkrića evolucijske biologije. Ali on je takođe bio mišljenja da žena nije intelektualno dorasla muškarcu zbog svog manjeg mozga. Međutim, činjenica da jedva da je bilo ženskih naučnika bila je zbog činjenice da obrazovni put nije bio otvoren za žene. Mislim da je ovo odličan primer koliko društveno razmišljanje takođe utiče na medicinu.

11. Da li je specijalista rodne medicine feministički?

Rodna medicina mnogo duguje feministkinjama. Zato što su feministkinje uvek skretale pažnju na činjenicu da medicina nije fer. Međutim, važno je napomenuti da rodna medicina nije ženska medicina. Ona je zainteresovana da tretira sve ljude u pravu.

12. Šta biste rekli Sigmundu Frojdu ako biste ga sreli na ulici?

Ne znam da li bih mogao da ga ubedim u naše stavove danas. Ali možda bih ga pitao o teoriji histerije. Iako je primetio da muškarci takođe mogu patiti od histerije, povezana klinička slika je trajala dosta dugo. 

13. O čemu se radi u ovoj teoriji histerije?

Stari Grci su se već bavili histerijom, pretpostavljali su da neoplođena materica – grčka histéra – luta po telu i može izazvati sve vrste bolesti. Stoga, argument ide, važno je da se ovaj organ redovno oplođuje tako da ostane na mestu. Kasnije su dodane sve vrste terapija, koje su apsurdne sa današnje tačke gledišta, ali Frojd se tada okrenuo od njih.

14. A kasnije je postavljena dijagnoza histerije, zar ne?

Da. Žena može doći kod lekara sa širokim spektrom bolesti i da se zove histerična. Ideja je bila da žene kontroliše njihov reproduktivni sistem, stoga imaju slabe živce, ne mogu jasno razmišljati i stoga imaju bol. Dijagnoza je u osnovi korišćena da liši žene svoje zrelosti i sposobnosti da deluju. Ono što me brine je koliko dugo je dijagnoza trajala. Tek 1980. godine dijagnoza je povučena od strane Američkog psihijatrijskog društva, APA.

15. U tekstovima o rodnoj medicini nailazimo na iste pojmove iznova i iznova. Možete li objasniti šta je rodni jaz podataka ?

Ovo se odnosi na prazninu u podacima. Budući da se muško telo dugo smatralo medicinskim prototipom, u većini disciplina postoji neravnoteža znanja. Ako tražim ključnu reč "erektilna disfunkcija" u našoj bazi podataka publikacija, na primer, nalazim pet puta više publikacija nego ako unesem termin "predmenstrualni sindrom". Zbog toga je erektilna disfunkcija dobila mnogo više naučne pažnje. Takve nejednakosti onda takođe doprinose rodnom zdravstvenom jazu. Ovo se odnosi na nejednak tretman i zdravstvenu zaštitu na osnovu pola.

16. A šta je bikini medicina?

Termin je povezan sa činjenicom da se vekovima medicina kod žena fokusirala prvenstveno na reproduktivne organe - tj. sve što se uklapa ispod bikinija. Otuda i termin bikini medicina. Sve ostalo, dugo se mislilo, bilo je isto kao i za muškarce.

17. Šta je Ientlov sindrom?

Termin je zasnovan na filmu "Ientl" sa Barbrom Streisand . U ovom filmu, žena se pretvara da je muškarac kako bi stekla obrazovanje. U medicini, Yentl sindrom opisuje fenomen da žena mora da predstavi sebe i svoje simptome bolesti kao što bi muškarac da bi bila pravilno tretirana – na primer, u slučaju srčanog udara.

18. U redu, i poslednji izraz: Šta se podrazumeva pod Vitruvijevim čovekom?

Ovo je dobro poznati crtež čoveka sa raširenim rukama i nogama Leonarda da Vinčija. Ova figura je tipičan primer muškog tela koje bi trebalo da predstavlja sve ljude – nešto što vidimo i znamo iznova i iznova u medicini.

19. Pomenuli ste to: Dugo vremena, medicinski udžbenici su jednostavno pokazivali muško telo na ilustracijama koje su trebalo da budu rodno neutralne. Kako to izgleda u trenutnim nastavnim materijalima?

Još uvek znam premalo o tome kako stvari izgledaju u Švajcarskoj danas, ali na međunarodnom nivou, studije pokazuju da se malo toga dogodilo u poslednjih nekoliko decenija. I dalje je prikazano uglavnom muško standardizovano telo.

20. Koja je najčešća greška u prikazivanju ženskog tela?

Često nedostaju genitalije u području karlice. Dok su grudi često prikazane, vulva je često odsutna.

21. Pređimo sa udžbenika na praksu. Prema dve britanske studije, rizik od dobijanja pogrešne dijagnoze u slučaju srčanog udara je pedeset odsto veći za žene nego za muškarce – a rizik od smrti je takođe znatno veći. Zaљto?

To je delimično zbog činjenice da žene češće idu na preventivne preglede, ali kada su stvarno bolesne, često kasnije odlaze kod lekara i daju prioritet drugim stvarima kao što je porodica. Ako tada dođu u bolnicu, njihovi simptomi nisu pravilno prepoznati i mogu biti upućeni na pogrešno odeljenje ili lečeni prekasno – da, onda se, naravno, smrtnost povećava.

22. Da li se percepcija bola razlikuje između žena i muškaraca?

Pod laboratorijskim medicinskim uslovima, pretpostavlja se da žene imaju nešto veći osećaj bola. U stvarnosti, međutim, žene češće trpe bol i kasnije odlaze kod lekara.

23. Nedavno je studija iz SAD-a i Izraela pokazala da je 47 odsto muškaraca primilo lekove protiv bolova u hitnoj pomoći, u poređenju sa samo 38 odsto žena. Žene su morale da čekaju 30 minuta duže od muškaraca. Šta vam je prošlo kroz glavu kada ste pročitali rezultate?

U početku sam pomislio: Ovo ne može biti istina. Ali zapravo, nisam bio iznenađen.

24. Postoje ti klišei o cmizdravom čoveku koji ima grip i pretvara se da umire. Kako ocenjujete ovaj kliše sa stanovišta rodne medicine?

Ovo je složena priča. Naravno, tu je i stereotipni uzor snažnog čoveka. To uključuje izreke kao što su: "Indijanac ne poznaje bol." Istovremeno, kao što sam rekao, žene imaju tendenciju da kasnije odu kod lekara. Moram takođe napomenuti da postoje jednostavno činjenične razlike u imunom sistemu. Žensko ima tendenciju da reaguje jače i preteranije. To je konkretno pokazano tokom pandemije: Iako je bilo više slučajeva Covid-a među ženama nego među muškarcima, muškarci su imali veću verovatnoću da imaju teške kurseve i češće su umirali.

25. Zašto autoimune bolesti pogađaju žene u četiri od pet slučajeva?

Relativno veliki broj gena koji kodiraju imuni sistem nalaze se na Ks hromozomu. Jer žene imaju dva Ks hromozoma, ima tendenciju da bude više gena i ćelija koje služe ovom imunom sistemu i potencijalno takođe rade protiv sopstvenog sistema.

26. Videli smo da su žene u medicini u nepovoljnom položaju na različitim nivoima. Šta je sa ženama u boji?

Jaz u podacima, na primer u studijama, zapravo je još veći, i postoji ogromna potreba da se nadoknadi.

27. Da li postoje konkretni primeri iz medicinske prakse koji pokazuju ovaj jaz u podacima?

Laboratorijska procena funkcije bubrega kod ljudi u boji je revidirana naviše, jer se smatralo da oni generalno imaju veću mišićnu masu, a vrednost koja se koristi za merenje zavisi od mišićne mase. Ali ova pretpostavka je zasnovana na veoma starim studijama sa nekoliko subjekata. Kao rezultat toga, ljudi u boji su ponekad kasnije dobili mesto na listi za transplantaciju, ponekad sa fatalnim posledicama. Drugi primer je merenje zasićenja kiseonikom u telu sa ovim klipom na prstu koji mnogi ljudi znaju. Na veoma tamnoj koži, merač radi mnogo gore. To znači da nedostatak kiseonika nije uvek otkriven

28. Da li rodna medicina zapravo misli binarno, tj. u dva pola?

Vera Regitz-Zagrosek, pionir na terenu, izjavila je da je rodna medicina inkluzivna za sve polove.

29. Pa ipak, kažete rečenice poput: "Žene često pokazuju drugačije simptome od muškaraca kada imaju srčani udar." To zvuči binarno, zar ne?

To zavisi od pitanja. Kada sam u laboratoriji i pogledam ćelije, vidim Ks i I hromozome i hormonalne uticaje koji oblikuju telo. Na engleskom jeziku bismo to nazvali "pol", biološki pol. Ali takođe znamo da socio-kulturni rod, tj. rod, takođe ima veliki uticaj na zdravlje i bolest, tj. kako se ljudi socijalizuju i vrednuju, kakvu ulogu igraju u društvu, kakve odnose imaju. Seks i rod takođe međusobno deluju i utiču jedni na druge.

30. Kako se bavite poteškoćama u istraživanju rodno specifičnih razlika bez upadanja u klišee ili cementiranje atribucija uloga?

Kao što sam rekao, uvek je važno razmotriti koje pitanje imamo. Ponekad je bitno da mislim binarno. Uzmimo primer lekova: Postoje biološke razlike u metabolizmu koje se mogu uočiti kod muškaraca i žena. Ali da li se lek uzima redovno, na primer, pod snažnim uticajem je socio-kulturnih uticaja, uključujući i pol. Verujem da podela na rodove nije nešto što treba osuditi. To nam jednostavno pomaže da kategorizujemo ljude u određenoj meri. I moramo ako želimo da napravimo naučna poređenja.

31. Na drugu temu: Dugo vremena, lekovi su testirani samo na muškim laboratorijskim životinjama. Zaљto?

Zato što se strahovalo da ženski ciklus i na taj način hormoni mogu na kraju uticati na rezultate. Što i rade – ali naravno da je tragična zabluda odlučiti da se isključi ženski organizam iz tog razloga. Decenijama nismo dobili važne informacije. Ovo je važno jer sada znamo da ne samo ženske životinje imaju različite nivoe hormona: Naređenja za kljucanje kod muških miševa i pacova dovode do veoma velikih fluktuacija testosterona. 

32. Da li lekovi moraju biti testirani na ženama i muškarcima da bi bili odobreni u Švajcarskoj?

To zavisi od faza razvoja lekova. Obično postoje preporuke, ali ne postoje obavezujuća pravila. Ali čini mi se da je farmaceutska industrija sada shvatila koliko je važno inkluzivno testiranje. Takođe je veoma neprijatno za kompanije kada moraju da povuku lek sa tržišta. Krajem devedesetih, na primer, to se dogodilo u SAD-u: u roku od tri godine, osam lekova je moralo biti povučeno jer su žene imale tako ozbiljne nuspojave.

33. Pedesetih i šezdesetih godina mnogim trudnicama je propisan sedativ Contergan. Posledice su bile razorne: hiljade dece rođeno je sa fizičkim invaliditetom. Šta je takozvani skandal sa talidomidom izazvao u farmaceutskoj industriji i medicini u to vreme?

Žene sigurno nisu uključene u klinička ispitivanja lekova! Trudnice su ionako isključene, ali su isključene i žene u reproduktivnoj dobi. Tako važni podaci za mnoge lekove bili su i još uvek nedostaju. Ovo je veliki problem za ljude koji žele ili su trudni i moraju da uzimaju određene lekove.

34. Žena je plodna oko 24 sata mesečno, dok je muškarac, hipotetički, plodan 24 sata dnevno. Ipak, još uvek postoje samo dve metode kontracepcije za muškarce: kondom i vazektomija. Zaљto?

Budući da je plodni prozor manji kod žena, takođe je lakše kontrolisati, mora se reći. Kontracepcija, a time i autonomija nad sopstvenim telom, bila je lud korak napred za žene. Istraživanje je sprovedeno o hemijskim kontraceptivnim metodama za muškarce već neko vreme. Međutim, ovi lekovi trenutno ne prolaze kroz odobrenje. Interesantno je da su mnogi neželjeni efekti veoma slični onima pilule. Pilula je prvi put odobrena šezdesetih godina, a kada je lek na tržištu i dokaže se do sada, ostaje.

35. Da li bi pilula bila ponovo odobrena danas?

Sa spektrom neželjenih efekata poznatih danas? Nejasno.

36. Roling Stonsi su pevali o "Majčinom malom pomagaču" šezdesetih godina. U to vreme, benzodiazepini su se reklamirali kao neproblematične pilule, posebno za domaćice. Čak i danas, studije pokazuju da se ženama češće propisuju psihotropni lekovi od muškaraca. Zašto?

To je zbog istorijskih razloga: ženama se sve češće dijagnostikuju mentalne bolesti, čak i sa fizičkim simptomima. Jedini problem je što su neželjeni efekti psihotropnih lekova oko dvostruko veći kod žena nego kod muškaraca.

37. Šta se radi po tom pitanju?

Postoje različiti nivoi. Počinje sa istraživanjem osnovnih mehanizama koji uzrokuju ove neželjene efekte. Ali dovoljno žena takođe mora biti uključeno u studije pronalaženja doze i efikasnosti kako bi se osiguralo da mogu da dobiju pravu dozu.

38. Koja druga pitanja iz oblasti psihijatrije se bave rodnom medicinom?

Velike rodne razlike u tome kako se depresija manifestuje. Kod žena su simptomi često bezvoljnost, pesimizam i nedostatak samopoštovanja, dok se kod muškaraca često primećuju razdražljivost, agresivnost i zavisnost.

39. Koliko medicina zna o menopauzi?

Već znamo mnogo, ali o menopauzi se još uvek malo raspravlja u društvu. Možda ćete čuti, ako uopšte, o valunzima. Srećom, trenutno postoje razne inicijative, uključujući i Švajcarsku, sa ciljem da se menopauza još bolje razume. I to je važno, jer izveštaj McKinsey-a i Svetskog ekonomskog foruma ove godine pokazuje da, iako žene žive duže, provode 25 odsto svog života u lošijem zdravlju – uglavnom zbog menopauze. Pored toga, žene često ispadaju sa tržišta rada tokom ovog vremena, što zauzvrat ima negativne ekonomske efekte.

40. Da li muškarci takođe imaju neku vrstu menopauze?

U svakom slučaju, muškarci takođe imaju fluktuacije hormona. Nivo testosterona se smanjuje sa godinama. Estrogen i progesteron se takođe menjaju. Međutim, na fluktuacije utiču i spoljni faktori kao što su ishrana i vežbanje.

41. Istraživali ste rodni jaz u objavljivanju. Šta to znači?

Naučni radovi se objavljuju u stručnim publikacijama nakon završetka. A tokom pandemije Corone, na primer, otkrili smo da je među vodećim autorima bilo znatno manje žena, iako su one dobro zastupljene u predmetima kao što su infektologija i virologija. Većina publikacija došla je od muškaraca – a ne od ljudi koji su bili lideri na terenu pre pandemije. Na primer, važni glasovi stručnjaka nisu se čuli.

42. Koju temu trenutno istražujete?

Moj tim i ja trenutno istražujemo zaštitni efekat sporta na kardiovaskularni sistem. Ove godine objavljena je uzbudljiva studija iz SAD-a koja je pokazala da žene moraju da se bave upola manje sporta od muškaraca da bi imale isti zaštitni efekat. Konkretno, gledamo ćelije srčanog mišića i istražujemo da li postoje rodno specifične razlike u odgovoru na sportsku aktivnost i šta nam ovi nalazi govore o mogućim terapijskim metodama.

43. Nedavna studija koju je naručila Federalna kancelarija za javno zdravlje pokazuje da su žene i dalje u nepovoljnom položaju u svim oblastima zdravstvenog sistema. Gde Švajcarska stoji u pogledu rodne medicine u međunarodnom poređenju?

Ako pogledate publikacije – što mi naučnici volimo da radimo – Švajcarska je uporediva sa Nemačkom. U SAD-u su već malo dalje. Kroz institucionalizaciju sa katedrom ovde na Univerzitetu u Cirihu i konsultativnim satovima za rodnu medicinu u kardiologiji, sa Ženskim srčanim centrom u Inselspital Bernu ili istraživanjem zdravstvenih usluga, koje se sprovodi na Univerzitetu u Lozani, na primer, Švajcarska je preduzela velike korake u pravom smeru. Naravno, uvek bi trebalo da ide brže.

44. Da li ste ponekad frustrirani svim nejednakostima?

Da. Iznad svega, frustriran sam što tema rodne medicine dugo nije ozbiljno shvaćena. I postojalo je očekivanje da ćemo raditi na toj temi u slobodno vreme, da tako kažem. Takođe sam frustriran koliko malo znanja o nejednakosti u medicini je.

45. Šta vam je prošlo kroz glavu kada ste dobili profesuru u Cirihu?

Da konačno mogu da radim ono što me najviše zanima. I da je konačno prepoznato da bavljenje rodno osetljivom medicinom nije projekat strasti, nije nešto sa strane, već posao sa punim radnim vremenom.

46. Nekoliko poslednjih pitanja. Da li je razlika da li je neko pregledan od strane lekara?

Naučne studije su pokazale da lekarke uzimaju malo više vremena i uzimaju detaljniju anamnezu od svojih muških kolega.

47. Koji lekar je imao najveći uticaj na vas lično?

Postoji mnogo sjajnih naučnika i lekara koji su uticali na moj put na raznim mestima. Jedna od njih je Vera Regitz-Zagrosek, pionir u Evropi. A koja me takođe impresionira je Marianne Legato, američki kardiolog.

48. Zašto?

Bila je jedna od prvih koja je otkrila razlike između muškaraca i žena u kardiologiji. Danas ima skoro devedeset godina, a mi još uvek imamo koristi od njene nauke.

49. Koje knjige preporučujete na tu temu?

"Inferior" Angele Saini. i "Nevidljive žene" Caroline Criado-Perez. Pored toga, neke od knjiga Vere Regitz-Zagrosek su takođe napisane i dostupne široj javnosti.

50. I na samom kraju: Koju rečenicu više nikada ne želite da čujete ili pročitate?

Da je rodna medicina ženska medicina.

 

[McLeod]

Jelena Riznic je retko dobro lice feministickog pokreta kod nas, jer se zna kako obicno muskarci diskvalifikuju "te feministkinje". Devojka je fizicki cista desetka, plus u nastupima deluje iskreno i pristupacno, a istovremeno ostro i beskompromisno kada govori o drustvenim problemima zena.

[DameTime]

Obožavam Jelenu, baš je carica. Tvoja Kragujevčanka 

[McLeod]

Znam da je iz Kragujevca, ali isla je u tzv ( 😛 ) Drugu kragujevacku gimnaziju, pa nisam znao ko je pre ovoga. Moguce da je poznaje jedna komsinica koja je doduse malo mladja ali isto je bila u Petnici.

Edited Monday at 08:29 PM by McLeod