Jump to content

Kapitalizam - budućnost ili prošlost?


Dragan

Recommended Posts

Ovde je najzanimljivije kad bi se nekako saznalo koji je ovima sa tih prostora pa se loze na te komunizme i budalastine. I u vreme najveceg haranja komunjizma po Evropi, pre drugog svetskog rata, pola od 10ak hiljada drugova clanova komunisticke partije u USA su bili jugoslovenski emigranti. Sta je to sa njima pa se loze na te gluposti? To uopste nije normalno. To je kao ono kad su se drugovi Lenjin i Staljin cudili kako to da u dve najindustrijalizovanije zemlje UK i USA ne proganjaju komuniste, a proganjaju ih u Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Jugoslaviji, Spaniji itd. Pa to je zato sto su u UK i USA proleteri normalni, rekli smo, pa hoce i oni da budu kapitalisti, a ne zanimaju ih nekakvi komunjizmi i ostalo, i tamo su komunisti koji postoje bezopasni jer ih ima po par hiljada nekih zaumnih, pa neka se igraju. Zasto bi to zanimalo normalne proletere, kad je ocigledno budalastina. Cuj, oni znaju "to ovako treba, to onako treba". Ajde?

Link to comment
Share on other sites

Isključivost, kapitalizam je idealan, socijalizam je zlo koje treba uništiti, pokazuje se u nekim postovima i kroz ocenu da za sve evidentne dostignute vrednosti u zapadnim zemljama zaslužan kapitalizam a za se, isto tako evidentntne, nedostatke, uzrok je nedostatak kapitalizma, naravno i ostatku sveta, bez obzira ko je na vlasti.

Pogrešne, nopoštene pretpostavke se koriste kao dokaz, naprimer, u socijalizmu svi imaju jednake plate je netačna, nisu bile jednake ni u "kolevci" socijalizma, SSSRu, ali jesu centralno određivane, ne znam kako je bilo u Kini do osandesetih, u Jugoslaviji je praksa centralnog određivanja visine plate, mesta rada i drugih uslova napuštena '53, taspon plata je u okviru osrednje firme išao do 1:7-9, uz naravno i druge privilegije koje su imali bolje plaćeni, pretpostavka je da su i stručniji i produktivniji, na nivou čitave zemlje ne znam statistiku, koliki je raspon bio, ali verujem da je dostizao barem 1:15.

Drugo, korititi termin komunizam za sistem u SSSR i SFRJ je netačno, ni sam MArks ni rukovodsta ovih zemalja svoj sistem nisu smatrali za komunizam, komunizam je bio zapisan kao nekakav cilj za budućnost, famoznu bolju budućnost, da je sistem koji smo živeli bio socijalizam uz nešto sličnosti i ogromne razlike, kvantifikacija je stvar lične percepcije, za nekoga je to apsolutno isto jer imamo jednopartijski sistem, za nekog drugog Tito je revizionista jer je napustio Informbiro, uveo elemente tržišta, uveo participaciju zaposlenih u upravljanje preduzećem, sarađivao sa zapadom, jednom rečju izdao.
Komunisti jesu proganjani i u USA, tokom i posle WWII, ali je interesantnije da su USA proganjale komuniste u Francuskoj, bilo je nakakvih pretnji i u Italiji, jer su u tim zemljama komunisti uspevali da na izborima ostvare mogućnost da uđu u vladu, odnosi USA i Francuske su dovlazili do ivice prekida diplomatskih odnosa ukoliko se izaberu ministri iz redova komunističke partije. Italijanski komunisti su dobre rezultate postizali na lokalnim izborima, imali vlast u mnogim velikim gradovima, valjda su birači znali šta rade ako istovremeno glasaju za komuniste u Rimu i za demohrišćane u italiji.

Nego, reče neko da je socijalna politika u Norveškoj moguća samo uz naftni fond od hiljadu milijardi dolara, svakako da je fond značajan, ali Finska, Danska, Švedska nemaju naftni fond, imaju visoke poreze, mora se sve od negde finansirati i imaju dobre rezulltate, i razvijenu proizvodnju i visoku socijalnu sigurnost i dovoljno kapitalizma i dovoljno socijalizma, uz naravno, povremeno korigovanje recepta, dodaj kašićicu kapitalizma kad posustane proizvodnja, nacedi još socijalizma kad  masa negoduje.

NAjveći eksperiment nam se odvija pred očima, Kina, kapitalizam pod vođstvom komunista, videćemo konačan rezultat ali rast proizvodnje daje nadu da dovoljan broj ljudi postane minimalno zavisan od partije a maksimalno od svog rada, ja se nadam u nekom momentu i razvoju svesti o potrebi kompromisa koji će dovesti evolucijom da zamene jednopartijskog sistema višepartijskim. 

Deng Sjaping je izrekao onu, sad već čuvenu, nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe, ali nije svakako prvi koji je primenio takav pristup, upravo je evropska socijaldemokratija to primenjivala i pre Denga, naravno ne samo socijaldemokratija, i druge ideološki slične a i ideološki suprotstavljene partije kojim je nnapredak društva bar jednako važan kao i sopstveni baravak na vlasti, koji ne gledaju samo bolju već i rezultate.

 

 

 

  • Like 8
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, handys said:

 

Kao dodatak poenti, pogledaj indeks drustvene mobilnosti: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Global_Social_Mobility_Index


Nije lose da svi pogledaju taj index. Na celu liste nisu zemlje s najjacim kapitalizmom vec one s najjacim welfareom. USA je tek na 27-om mestu, s onoliko otvorenim trzistem i porezima koji su san svakog poslodavca na ovom svetu. Pazi kad ni Srbija nije mnogo ispod nje, na 41-om. A prvih pet - pet nordijskih zemalja, neprikosoveno. Sta nam to kaze osim da je resenje u welfare?
 

Welfare je ono sto omogucije socijalnu mobilnost, ne trziste samo po sebi. 
I sama sam usla u ovu statistiku prosetavsi u poslednjih 18 godina od najnizih pozicija na trzistu rada do sasvim solidne plate, oko 10% vece od svedske medijane svih plata. Sve je ostalo dokumentovano na prethodnom forumu, mislim da jos uvek lebdi negde u cyber svetu. I ne, nisam dosla na genijalnu ideju kako da preko noci zaradim lovu na internetu, niti sam menjala radnu etiku. Samo sam uz pomoc studentskog kredita i uz povremene poslove, zavrsila jos jedan fax. Da ne bude zabune, fax je besplatan, a kredit je za izdrzavanje, stan i hranu. Nije poklon, nego cu ga do svoje 67-me godine otplacivati, oko 10% svoje neto plate. Ipak sam zahvalna na toj mogucnosti, ni trena se nisam pokajala zbog te odluke.

 

Samo trziste je surovo i ne omogucava skoro pa nikakvu mobilnost, i ja tako razumem pisanje Dame Time. Nadam se da vecina ovde razume ono sto Cyber ocito nije razumela, da se na tom trzistu srecu timovi poslodavaca i ljudi koji traze posao. Ne srecu se trazioci posla da se medjusobno nadmecu i odmeravaju snage, niti poslodavci da jedni drugima podmecu noge. Zato tu i nema menjanja dresova i preskakanja u drugi tim, nego timu sa slabijim startnim pozicijama treba podrska u vidu welfare, da bi utakmica bila koliko-toliko ravnopravna. U tome je moja poenta, a index koji si linkovao to vrlo recito pokazuje.

 

Welfare, iza kojeg stoji drzava, jeste regulator trzista, ali ne na nacin da ga ogranicava, vec naprotiv. Ona igracima tima trazioca posla omogucava da predahnu, ostanu zdravi i da unaprede svoje vestine. Tako utakmica dobija na kvalitetu i niko ne gubi. USA sa svojom socijalnom mobilnoscu jedva malo boljom od Srbije, itekako ima sta da nauci od Evrope, posebno od nordijskih zemalja.

  • Like 6
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, Div said:

Isključivost, kapitalizam je idealan, socijalizam je zlo koje treba uništiti

 

Zasto je socijalizam los, a kapitalizam dobar. 

 

U socijalzmu ljudi ne pretenduju takmicenju, jer im je neka osrednjost obezbedjena i oni postaju zadovoljni time. U kapitalizmu se ljudi trude da nadmase jedan drugog, kao bi stvori bolje uslove za spostveni zivot. 

 

Sustina kapitalizma je kapital. I tu nema nista lose. Medjutim, u poslednjih 40tak godina kapitalizam je izbacio u prvi plan pohlepu (jednu od grehova), pogotovo u Americi, jer su zarade i napredak bile najvece. Pocelo je sve vece raslojavanje i sve veci jaz izmedju bogatih i siromasnih. Bogati su svoju proizvodnju (koja je u US opala sa nekih 19% na otprilike 11% ukupne zarade), preselili u mrske socijalisticke i kapitalisticke drzave. Ni to nije toliki problem, jer su se radjala nova radna mesta nevezana za proizvodnju. Ali jednom recju, kapitalizam je u kapitalistickim drzavama napravio jaz i pravi ga sve vise u kupovnoj moci i standardu zivota, dok je isti taj kapitalizam u socijalistickim drzavama izbavio mnoge iz siromastva i doveo do kreativne destrukcije. 

 

Kina, jedna od najmnogoljudnijih zemalja je dobila sansu da ekonomski prosperira (necu ulaziti u morlanost izrabljivanja radne snage), i trziste je postalo globalno. Socijalisticke/komunisticke drzave su postali izvoznici a kapitalisticke uvoznici sa porastom radnih mesta u uslugama. Pored kapitalistickih prozvoza proizvenih u Kini poceli su da se javljaju jeftini proizvodi koje proizvode kineske fabrike i u celom tom globalizmu se nametnuli na trzistu. 

Kina da bi ostala konkurentna i da bi smanjila uvozne tarife, pocinje da kupujue dugove Amerike i sada su valjda drugi u svetu po visini kupljenih dugova (posle Japana, koji su to uradili da bi mogli da prodaju svoju tehniku i auto industriju u Americi) su vezali Ameriku na neki nacin i doveli je u poziciju nekog ko je u deficitu izvoza naprema uvozu. Zbog toga Amerika gotovo svake godine pomera svoja dugovanja na visu lestvicu jer dobija jeftinije kredite posto je dolar jos uvek pozeljna valuta. 

 

Tramp je doneo (verujem iz dobre namere ali na pogresan nacin) trzisni rat sa Kinom, sto uopste nije bila pametna ideja jer celokupno ekonomsko trziste sve zajedno sa Kinom i Amerikom, plus ostalim drzavama u svetu moze da se srusi samo ako Kinezi rese da traze povracaj duga i nije uspeo da vrati proizvodnju u Ameriku. Kina je uspela da na nekim trzistima nametne svoju valutu kao globalnu valutu. 

 

Valute u medjudrzavnom trzistu su dobre samo ako im se smanji vrednost. Drzava koja smanji vrednost valute u odnosu na drugu, dobija prednost izvoza proizvoda na to drugo trziste. Danas imamo jak dolar, slab izvoz i veliku potrebu za uvozom, sto stvara jos veca zaduzenja, a Kina zbog trzisnog rata je u poziciji da postavlja neke uslove pa i oko cena, a i oko samog isporucivanja. Naravno da njima ide u korist da prodaju svoju robu, ali Amerika je povukla njih na dole, a oni imaju alat da to isto urade Americi ako mogu. Tako da danas imamo uzasnu veliku inflaciju, ne samo u Americi, nego u celom svetu, posebno kapitalistickim drzavama koja vode ka jos vecem raslojavanju, dovodjenju pa i srednje klase na marginu potrosaca, a kapitalizam jedino funkcionise ako se kapital obrce. Pritom je covid ubrzao trzisnu desabilizaciju. 

 

Ima tu jos mnogo da se pise, ali i ovo je vec carsav od posta, jednom recju, kapitalisticke i socijalisticke zemlje su upucene jedne na drugu za svoj sam opstanak. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Tako nesto kao socijalizam nije moguce kod ovih koji se na to najvise pale, o tome se ovde radi. Kao sto je rekao onaj sto je napisao JohnnyDragon, nemaju naftu i nista slicno, i da imaju, pokrali bi to pojedinci, a ne bi umeli da iskoriste za opsti napredak, a sto je gore, nemaju ni mentalnu disciplinu da bi imali svest o zajednici, kao ovi ostali sa severa Evrope iz zemalja gde nema nafte. One ne umeju da nauce da ne pljuju i ne bacaju po ulicama, i kako se ceka u redu itd, a socijalizam ce praviti. Kako da ne.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

33 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Tako nesto kao socijalizam nije moguce kod ovih koji se na to najvise pale, o tome se ovde radi. Kao sto je rekao onaj sto je napisao JohnnyDragon, nemaju naftu i nista slicno, i da imaju, pokrali bi to pojedinci, a ne bi umeli da iskoriste za opsti napredak, a sto je gore, nemaju ni mentalnu disciplinu da bi imali svest o zajednici, kao ovi ostali sa severa Evrope iz zemalja gde nema nafte. One ne umeju da nauce da ne pljuju i ne bacaju po ulicama, i kako se ceka u redu itd, a socijalizam ce praviti. Kako da ne.

 

Ko se pali na socijalizam?

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

16 hours ago, vilhelmina said:


Nije lose da svi pogledaju taj index. Na celu liste nisu zemlje s najjacim kapitalizmom vec one s najjacim welfareom. USA je tek na 27-om mestu, s onoliko otvorenim trzistem i porezima koji su san svakog poslodavca na ovom svetu. Pazi kad ni Srbija nije mnogo ispod nje, na 41-om. A prvih pet - pet nordijskih zemalja, neprikosoveno. Sta nam to kaze osim da je resenje u welfare?
 

 

Kaze nam da je USA veoma razlicita od tih zemalja jer ima vecu povrsinu, 50 drzava, potpuno drugaciji pravni sistem I mnogo imigranata. A da metodoligija ne uzima to u obzir. Posto je taj experiment pokusan vise puta u US, na vise nivoa da se naprave oblici welfare, I svaki put su rezultati bili uzas. Tako da to za US nije resenje, nije ni moguce, zato sto ga ljudi nece. Vec sam objasnila da istorijski postoje razlike.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Angelia said:

Kaze nam da je USA veoma razlicita od tih zemalja jer ima vecu povrsinu, 50 drzava, potpuno drugaciji pravni sistem I mnogo imigranata. A da metodoligija ne uzima to u obzir. Posto je taj experiment pokusan vise puta u US, na vise nivoa da se naprave oblici welfare, I svaki put su rezultati bili uzas. Tako da to za US nije resenje, nije ni moguce, zato sto ga ljudi nece. Vec sam objasnila da istorijski postoje razlike.


Velika povrsina zemlje je prednost kad pricamo o socijalnoj mobilnosti, nije mana, vidi pod EU. Volja biraca i zakoni koji iz toga proisticu su vec nesto drugo, ali to je sto je. Ako gradjani USA ne zele vece poreze i welfare, nece imati ni socijalnu mobilnost kakvu imaju neke druge zemlje. Trziste to ne omogucava samo po sebi i u tome je moja poenta. 
Nesto sasvim drugo je bilo krajem XIX veka, ali sad je XXI, stvari su se promenile.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, vilhelmina said:


Velika povrsina zemlje je prednost kad pricamo o socijalnoj mobilnosti, nije mana, vidi pod EU. Volja biraca i zakoni koji iz toga proisticu su vec nesto drugo, ali to je sto je. Ako gradjani USA ne zele vece poreze i welfare, nece imati ni socijalnu mobilnost kakvu imaju neke druge zemlje. Trziste to ne omogucava samo po sebi i u tome je moja poenta. 
Nesto sasvim drugo je bilo krajem XIX veka, ali sad je XXI, stvari su se promenile.

Naravno da *bi* veličina zemlje, tačnije rečeno veličina i heterogenost uzorka *ako bi se ovde govorilo o bilo kakvoj mobilnosti, što, kako ću pokazati ispod, nije slučaj* imali značaja - to je prosta statistička činjenica. Kako god definišete socijalnu mobilnost - npr. kao šansu da neko iz donjeg 20centila dospe u gornji 20centil - ukoliko je prvo izračunate u malim homogenim zajednicama pa onda to agregirate dobićete veću mobilnost nego ako odmah računate (na istom uzorku, sa istim ljudima) na celom uzorku. I naravno da se neke stvari jesu promenile od druge polovine 19. veka - npr. postoji mnogo veći zakonski minimalac (koji onemogućava najsiromašnijim ljudima da se legalno zaposle), postoji gengsta rep kultura i kultura napuštanja dece (rasturenih porodica), američka država je porasla 10 PUTA (kao procenat GDP-ja, sa 3% na preko 30%), itd, isl...

 

 

No, to sve po strani. Glavni problem sa ovim "indeksom socijalne mobilnost" Klausa Švaba (posebno problematične i zlokobne figure po sebi) je - da ON TO NIJE! Na njihovom sajtu može lepo da se vidi šta je uključeno u taj indeks. Tamo su dati neki apsolutni parametri vezani za nekoliko kategorija kao što su zdravlje (npr. očekivana dužina života), obrazovanje (npr. koliko đaka napusti školu), pristup tehnologijama (npr. pokrivenost zemlje internetom), zaposlenost (npr. procentualna participacija zaposlenih), nejednakost u platama (npr. odnos plata između donjih 40% i gornjih 10% radnika), uslovima rada (npr. koliko ljudi radi preko 48 sati nedeljno), "socijalna otpornost" (npr. državno izdvajanje za socijalnu pomoć kao deo GDP-a) i na kraju inkluzivnost institucija (npr. koruptivnost). To su, dakle, sve apsolutni nivoi nekih parametara koji NIGDE ne uključuju nikakvu mobilnost, nigde nije uključen niko ko počne od nule pa donekle stigne! Neko može da misli da to sve utiče na socijalnu mobilnost, ali to je ono što treba dokazati a ne pretpostaviti. Ovo, dakle, nema veze sa socijalnom mobilnošću, ovo je indeks nečega drugog (koji, svejedno, gotovo u stopu prati koliko gde ima slobodnog tržišta). 

 

Drugo, primetite čisto statistički problem sa tvrdnjom da je za ovakav indeks (čega god on bio) zaslužna državna socijala: ona VEĆ ulazi u indeks kao jedan od njegovih najvažnijih činilaca! Tamo ulaze činioci kao što su "Active labour market policies", "Workers’ Rights", "Collective bargaining coverage ratio", "Guaranteed min. income benefits (% of median income)", "Social protection coverage (% of population)", "Social protection spending (% of GDP)", "Social safety net protection" itd...dakle to je sve već iskorišćeno u računanju indeksa, pa se sada ne mogu te iste stvari koristiti kao nezavisno objašnjenje konačne liste. To je kao, npr, tvrditi da su ljudi sve srećniji što imaju više dece, ali onda kao dokaz priložiti "indeks sreće" koji u sebi već kao jedan od parametara sadrži - broj dece.

 

 

Iz ovoga, dakle, može da se vidi šta socijalna mobilnost nije. Šta ona jeste? To je mera koliko lako neko može da se prebaci iz nižih u više percentile, a pogotovu u one najviše - koliko je lako ući u 10% ili 1% ili 1 promil stanovništva po bogatsvu, ko su najbogatiji ljudi u društvu, da li se to menja svakih 10-20 godina ili se ne menja vekovima, dakle nešto ovako:

spacer.png

 

 

 

Ili još bolja mera je nešto ovako:

 

https://www.businessinsider.com/how-to-join-the-middle-class-2013-5

 

Of the American adults who followed these three rules, only 2% wound up in poverty and nearly 75% made it to the middle class ($55,000+), according to Brookings.

 

, gde se prati koliko lako neko može do dođe do nekog apsolutnog nivoa bogatstva (ne uzimajući u obzir to u kojem je neko percentilu, tj. gde su drugi ljudi) - što je ono što konkretne ljude zapravo zanima. Po svim ovim parametrima Amerika je i dalje mnogo bolje i dinamičnije društvo od Evrope, u Americi su svakih 20ak godina novi ljudi najbogatiji (pogledajte, npr, Italiju gde su danas najbogatije porodice one koje su bile najbogatije u renesansi, u Francuskoj one iz 19. veka, itd), i to jeste razlog zašto ljudi koji hoće nešto veliko da urade idu iz Evrope u Ameriku, a ne obratno (izuzimajući npr. Švajcarsku, gde su npr. Amerikanci došli i napravili industriju kriptovaluta jer je tu tržište još slobodnije i manje regulisano), i zašto i dalje najveći broj najsiromašnijih ljudi dolazi u SAD i tamo nalazi prilku za sebe. I, po tim parametrima, kapitalizam i slobodno tržište je neprikosnoveno i nauporedivo sa bilo kojim mehanizmom koji je ikada viđen.

Edited by bohumilo
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

@bohumilo

Nista onda, dogodine Andju za ruku, pa pravo u Davos, da tamo Svetskom Ekonomskom Forumu objasnite da su gomila bezvezica koja nema pojma sta je socijalna mobilnost. I da im ta metodologija nista ne valja, dzabe su pare davali.

 

Salu na stranu, solidna kolicina nadmenosti treba da bi osporavao strucnost ljudi koji stoje iza index-a o kojem je ovde rec, i tvrdio da znas bolje od njih. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, vilhelmina said:

@bohumilo

Nista onda, dogodine Andju za ruku, pa pravo u Davos, da tamo Svetskom Ekonomskom Forumu objasnite da su gomila bezvezica koja nema pojma sta je socijalna mobilnost. I da im ta metodologija nista ne valja, dzabe su pare davali.

 

Salu na stranu, solidna kolicina nadmenosti treba da bi osporavao strucnost ljudi koji stoje iza index-a o kojem je ovde rec, i tvrdio da znas bolje od njih. 

Haha, kakvi crna stručnost, to je izveštaj (dakle nije nikakav stručni rad, koji je npr. prošao regularan "peer review" proces i bio objavljen u nekom časopisu) privatne lobističke (to im je zvanična pravna designacija) organizacije Klausa Švaba čija se agenda ("Veliki reset", kako on to zove) otvoreno sastoji u prigrabljivanju što veće političke moći za njegov kružok, na globalnom nivou - i odatle promocijom raznih oblika antikapitalizma i globalnog državizma na granici sa totalitarizmom - koji je duboko antitetičan procvatu i prosperitetu ljudske civilizacije i ljudskih vrednosti.

 


Ali, za potrebe ove diskusije to uopšte nije bitno (jednako kao što nije bitno kada neko pominje šta nečiji "drug marksista" misli). Ono što je bitno da oni nisu sakrili kako je taj indeks napravljen, kako je definisan, šta je u njega ušlo, itd. To je sve dostupno na sajtu, svako može da vidi i proceni za sebe o čemu se radi. Evo ja ću sada ovde prekopirati sve komponente koje ulaze u indeks (dakle kako je on dobijen, šta on meri), da ne mora ni da se ide tamo, a na sajtu (klikne se ovo "select index component") se uz svaku komponentu može naći detaljniji opis i izvor:

 

 Pillar 1: Health (0–100 best) 
1.01 Adolescent birth rate per 1,000 women
1.02 Prevalence of malnourishment (% of 5-19 year olds) 
1.03 Health Access and Quality Index (0–100 best) 
1.04 Inequality-adjusted healthy life expectancy index (0–100 best) 
 Pillar 2: Education Access (0–100 best) 
2.01 Pre-primary enrolment (%) 
2.02 Quality of vocational training (1–7) 
2.03 NEET ratio (% of 15–24 year olds) 
2.04 Out-of-school children (%) 
2.05 Inequality-adjusted education index (0–100 best)
 Pillar 3: Education Quality and Equity (0–100 best) 
3.01 Children below minimum proficiency (%) 
3.02 Pupils per teacher in pre-primary education 
3.03 Pupils per teacher in primary education 
3.04 Pupils per teacher in secondary education 
3.05 Harmonized learning outcomes (score) 
3.06 Social diversity in schools (score) 
3.07 Percentage of disadvantaged students in schools which report a lack of
education material 
 Pillar 4: Lifelong Learning (0–100 best) 
4.01 Extent of staff training (1–7) 
4.02 Active labour market policies (1–7) 
4.03 Impact of ICTs on access to basic services, 1-7 
4.04 Percentage of firms offering formal training 
4.05 Digital skills among active population (1–7) 
 Pillar 5: Technology Access (0–100 best) 
5.01 Internet users (% of adult population) 
5.02 Fixed-broadband internet subscriptions (per 100 pop.) 
5.03 Mobile-broadband subscriptions (per 100 pop.) 
5.04 Population covered by at least a 3G mobile network (%)
5.05 Rural population with electricity access (%) 
5.06 Internet access in schools, 1–7 (best) 
 Pillar 6: Work Opportunities (0–100 best) 
6.01 Unemployment among labor force with basic education (%) 
6.03 Unemployment among labor forcet with intermediate education (%) 
6.02 Unemployment among labor force with advanced education (%) 
6.04 Unemployment in rural areas (%) 
6.05 Ratio of female to male labour force participation rate 
6.06 Workers in vulnerable employment (%) 
 Pillar 7: Fair Wage Distribution (0–100 best) 
7.01 Low pay incidence (% of workers) 
7.02 Ratio of bottom 40% to top10% labour income share 
7.03 Ratio of bottom 50% to top 50% labour income share 
7.04 Mean income of bottom 40% (% of national mean income) 
7.05 Adjusted labour income share (%) 
 Pillar 8: Working Conditions (0–100 best) 
8.01 Workers’ Rights Index (0–100, best) 
8.02 Cooperation in labour-employer relations (1–7) 
8.03 Pay and productivity (1–7) 
8.04 Employees working more than 48 hours per week (%) 
8.05 Collective bargaining coverage ratio (%) 
 Pillar 9: Social Protection (0–100 best) 
9.01 Guaranteed min. income benefits (% of median income) 
9.02 Social protection coverage (% of population) 
9.03 Social protection spending (% of GDP) 
9.04 Social safety net protection, 1-7 
 Pillar 10: Inclusive Institutions (0–100 best) - 
10.01 Corruption Perceptions Index (0=highly corrupt; 100=very clean) 
10.02 Government and public services efficiency (score) 
10.03 Inclusiveness of institutions (score) 
10.04 Political stability and protection from violence (score)

 

Da li ovde iko vidi ikakvu mobilnost, socijalnu, ekonomsku, bilo kakvu? Da li iko vidi neki parametar koji broji lakoću napredovanja, lakoću ulaska u top 50%/20%/10%/1%, lakoću dostizanje neke apsolutne plate od nule itd (dakle sve ono što se zaista smatra ekonomskom mobilnošću)? Da li iko vidi bilo koji parametar koji meri bilo kakvu promenu bilo čega kroz vreme? Pa nema, ovo su sve onako nabacane neke stvari za koje Klaus Švab misli da su dobre, data je mera njihovih trenutnih nivoa u raznim zemljama i onda se njihovom agregacijom dobije konačan skor. Pa ni ti nisi gledala šta je uopšte ovaj indeks nego si po njegovom imenu pogrešno pretpostavila šta on meri pa si napisala "I sama sam usla u ovu statistiku prosetavsi u poslednjih 18 godina od najnizih pozicija na trzistu rada do sasvim solidne plate, oko 10% vece od svedske medijane svih plata.". Ali, gle čuda, taj slučaj ovde NIJE ušao, on nije ubrojan kao pozitivan data point ni u jednu od ovih kategorija, nigde se ničija šetnja ovde ne meri.

 

Dakle, da rezimiram, ovde imamo 2 odvojena problema:

1) Ovo NIJE indeks socijalne mobilnosti, iako se tako zove, on nije dobijen tako što je bilo kakva mobilnost merena na bilo koji način
2) Koji god i čega god da ovo jeste indeks, kao njegovo nezavisno objašnjenje se NE MOŽE koristiti bilo koji od parametara koji su VEĆ UŠLI u njegovu definiciju i njegovo računanje (specijalno državna socijala) - to je cirkularno rezonovanje. Klaus Švab njime pokušava da ljudima širom sveta proda svoje omiljene politike, ali nema nikakvog razloga da ih i ja ovde kupim.

Edited by bohumilo
  • Like 3
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

Ja bih da doprinesem razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj ”argumentaciji” po sistemu ”sto je babi milo”, a sto rezultira u neutemeljene i logicki nepovezane iskaze koji ne doprinose kvalitetu diskusije. 

  • Kapitalizam je ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju prvenstveno u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile (izvor: Svedska nacionalna ensiklopedija, u nastaku NE). To, dakle, podrazumeva trzisnu ekonomiju koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci.
  • Welfare (blagostanje) je viseznacan koncept koji se odnosi na stepen blagostanja gradjana (NE). Drzava blagostanja je nacionalna drzava u kojoj je javna odgovornost za dobrobit gradjana siroka (NE). Znaci, nema potrebe na prvu loptu pucati u kapitalizam iz ideoloske strasti. Posve je jasno da stvar, u zavisnosti od drzave, implicira razliciti stepen utilitarizma. To se ne sme prevideti jer je kljucno za razumevanje razlika izmedju drzava. Za prvu ruku na ovu temu moze i od Wikipedije da se krene i sazna o osnovnoj tipologiji ”drzava blagostanja”. tj kako se welfare realizuje kroz razlicite modele u razlicitim zemljama.

U Evropi su izgleda uobicajena dva welfare modela, Bismarkov i Beveridgeov, koji su naizgled slicni ali se (u grubim crtama) razlikuju po pitanju cilja, uslova pristupa soc. uslugama, nacinu finansiranja i vrsti raspodele. Otuda razlicite drustvene posledice koje su, uslovno receno, vidljive. No percepcija nije dovoljna, treba razumeti (sta je to) to sto se ”vidi”, tim pre sto se ovde napamet kritikuje nesto sto se uopste ne razume a sto banalizuje i obesmisljava (jos jednu) diskusiju.

 

  • Drzava blagostanja prema Bizmarkovskom modelu, statuirana u Nemackoj zakonima iz 1880. godine, zasnovana je na mehanizmu socijalnog osiguranja, gde su davanja ekvivalentna doprinosima (rizik od bolesti, starosti i nezgoda na radu i sl.). Dakle, cilj modela je nadoknada za izgubljen prihod a uslov za pristup sistemu je individualan, u zavisnosti od doprinosa. Signum Bismarck-welfare modela (Nemacka, Austrija, zemlje Beneluxa, Ceska) je korporativizam jer se finansira zahvaljujuci dogovoru izmedju aktera na trzistu rada. Ovde ne bih cetvorila dlaku i ulazila u, primera radi, Hartz IV u Nemackoj, jer tu je vec rec o evoluciji modela a moja namera je da okvirno predstavim svoja saznanja o fundamentu razlicitih modela. Za istorijat i udubljivanje u Bismarckov model preporucujem ovo
  • Beveridge-model odlikuje UK, Irsku i nordijske zemlje. Beveridzijanska socijalna drzava, zasnovana na tzv. Beveridge Report, a koja se pojavila u Britaniji posle Drugog svetskog rata, finansira se porezima i pruza jedinstvene beneficije svim clanovima drustva, pri cemu beneficije uglavnom pruzaju samo prilicno nizak minimum. Termin „drzava blagostanja” skovao je William Temple 1940-ih kao antitezu ”ratnoj drzavi“ u nacistickoj Nemackoj. Cilj modela je kompenzacija za egzistencijalne ”neprilike” a uslov za pristup uslugama je univerzalan – dovoljno je drzavljanstvo ili boravisna dozvola. Model se finansira iz javnog poreza prema utvdrdjenim sablonskim iznosima (u UK i Irskoj niski a u nordijskim zemljama visoki sablonski iznosi). Dakle, tu je princip klasicna etatisticka redistribucija. Drustvene konsekvence ovog modela su, uslovno receno, iskorenjivanje siromastva (UK i Irska) ili stvaranje velike srednje klase (nordijske zemlje). 
  • Drzava blagostanja po francuskom posleratnom modelu, kombinuje ova dva prethodna modela. U ovom medjumodelu se tezi dvostrukom cilju: 1) socijalnoj zastiti, svojevrsnom osiguranju od rizika i nepredvidjenih zivotnih situacija, 2) blagostanju i socijalnoj pravdi kroz neke slozene mehanizme za preraspodelu bogatstva.

 

Za razliku od Evrope, USA ima liberalni princip gde se pristup soc. uslugama odredjuje subsidijarno (cest kamen spoticanja Evropljanima) i to se finansira kroz porez i donacije. Drustvene konsekvence ovog modela su dualizam izmedju tzv. ”asistiranja siromastvu” koje ide u nasledje i ”privilegovanih” koji se samostalno stite od zivotnih nepogoda. Primetila sam dok sam istrazivala da se u USA govori o workfare dok se u Evropi mahom gleda kroz welfare-prizmu. Sta nam to govori?

 

Ovde se sigurno moze jos i dodati i oduzeti – to bi bilo dobrodoslo osvezenje - ovo je samo neophodna okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto. Ovo je vazno i da bi se napravila distinkcija izmedju pojmova ”welfare” i ”kapitalizam”, tj. njihovo stavljanje u adekvatan kontekst i medjusobni odnos.

 

Zakljucno: Za smislenu diskusiju nije neophodno da se svi slazu - dapace! - ali je neophodno da svi ucesnici razumeju o cemu pricaju i da to utemeljeno artikulisu. Izgleda da treba naglasiti i to da je, u nedostatku validnih argumenata kojima bi se plauzibilno oborile tvdnje oponenta bolje uzdrzati se nego degradirati sam sebe licnim etiketiranjem oponenta. 

Edited by Cyber
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Cyber said:

 

Zakljucno: Za smislenu diskusiju nije neophodno da se svi slazu - dapace! - ali je neophodno da svi ucesnici razumeju o cemu pricaju i da to utemeljeno artikulisu. Izgleda da treba naglasiti i to da je, u nedostatku validnih argumenata kojima bi se plauzibilno oborile tvdnje oponenta bolje uzdrzati se nego degradirati sam sebe licnim etiketiranjem oponenta. 

 

Mislim da je tema zapoceta ne zbog kapitalizma i socijalizma kao ekonomskog uredjenja, nego zbog osporavanja uvodjenje nekih promena koje druge kapitalisticke zemlje imaju, a US ne, i kao takve idu u korist drustva i da bi ta promena bila na cist socijalizam, cak neki tvrde da su to marksisticke (komunisticke) ideje. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Cyber said:
  • Kapitalizam je ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju prvenstveno u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile (izvor: Svedska nacionalna ensiklopedija, u nastaku NE). To, dakle, podrazumeva trzisnu ekonomiju koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci.
  • Welfare (blagostanje) je viseznacan koncept koji se odnosi na stepen blagostanja gradjana (NE). Drzava blagostanja je nacionalna drzava u kojoj je javna odgovornost za dobrobit gradjana siroka (NE). Znaci, nema potrebe na prvu loptu pucati u kapitalizam iz ideoloske strasti. Posve je jasno da stvar, u zavisnosti od drzave, implicira razliciti stepen utilitarizma. To se ne sme prevideti jer je kljucno za razumevanje razlika izmedju drzava. Za prvu ruku na ovu temu moze i od Wikipedije da se krene i sazna o osnovnoj tipologiji ”drzava blagostanja”. tj kako se welfare realizuje kroz razlicite modele u razlicitim zemljama.

 

Da li je, možda, umesto boldovanog unitarizma bolje reći etatizma, možda pogrešno tumačim, ali mislim da se rečeno odnosi na meru u kojoj neke odnose uređuje država, a ne i na način na koji država odlučuje, što u krajnjem ne utiče presudno na temu rasprave, ali je bolje ako smo precizniji u korišćenju i razumavanju termina.
 

Kroz neke diskusije se, pored suprotstavljenih sistema, kapitalizam-socijalizam, a bez jasne granice gde jedno prestaje a drugo počinje, ističe i suprotstavljenost kapitalizma i države, dok ja vidim da upravo država omogućava finkcionisanje kapitalizma, dajući mu pravni okvir ali ponekad i protekcionističku zaštitu, prilagodljivost kapitalizma se oslanja, takođe, najviše na državne mere. 

 

Nasuprot, socijalizam u lenjinističko-saljinističko-maoističkom smislu, (namerni izbegavam, marksističkom), i pored svestrane podrške države nije uspeo, pitanje da li je maoistički socijalizam reformisan ili odbačen i stvoren novi, na sasvim novim osnovama, samo bez opšte oružane borbe.

 


Izbegao sam i jugoslovenski koncept, po meni zanimljiv za analizu i proučavanje, ali ne dovoljno značajan za svetske procese, a obično se, na ovom forumu svaka akaliza jugoslovenskih događanja završi drugom pričom, najmanje ekonomskom i socijalnom.

 

Pominjalo se stanje u Srbiji, zajednička ocena je loša, šta je uzrok lošoj oceni, kapitalizam na delu ili nedostatak kapitalizma? 

Rekao bih, imamo nedostatak države u oblastiuređenja ekonomije, uprave, prava, sloboda i višak države u upravljanju svim tim oblastima i to ne formalno uređenim načinom već jednostavnom uzurpacijom nekontrolisane vlasti. Stoga, ne može se ocenjivati jedan sistem koji ne možemo ni definisati, koji zavisi od (mrzo)volje pojedinca.

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, bohumilo said:

 

Dakle, da rezimiram, ovde imamo 2 odvojena problema:

1) Ovo NIJE indeks socijalne mobilnosti, iako se tako zove, on nije dobijen tako što je bilo kakva mobilnost merena na bilo koji način
2) Koji god i čega god da ovo jeste indeks, kao njegovo nezavisno objašnjenje se NE MOŽE koristiti bilo koji od parametara koji su VEĆ UŠLI u njegovu definiciju i njegovo računanje (specijalno državna socijala) - to je cirkularno rezonovanje. Klaus Švab njime pokušava da ljudima širom sveta proda svoje omiljene politike, ali nema nikakvog razloga da ih i ja ovde kupim.


Ovo JESTE index socijalne mobilnosti, jer izlistava i meri one parametre koji su nuzan preduslov da do nje dodje. Socijalna mobilnost se ne desava u vakuumu i ne moze se meriti samo kolicinom zaradjenih para, a taj deo tebi ocito nije jasan. Kada sam dala licni primer, radilo se upravo o tome, dostupnosti obrazovanja na svim nivoima u mom slucaju, kao i mogucnosti dobijanja kredita od drzave u situaciji kad mi ga nijedna banka ne bi dala, jer mi je kreditna vrednost bila nula. Plus sve to isto za moju decu, cije skolovanje nisam morala sama da finansiram, pa sam mogla da se posvetim svom. Rezultat koji danas zivimo merljiv je po svim parametrima, ne samo materijalnom. Naprotiv, moj komsija koji se bavi sumnjivim poslovima je za isto vreme zaradio mnogo vise para, ali u smislu socijalne mobilnosti se nije pomerio, pre bih rekla da je jos dublje potonuo. Sanse njegove dece se mere mesecima koji su mu ostali dok ne zaglavi u zatvor ili ga neko ne ubije. 

Ni meni, ni njemu, niko nista nije nametao. Sami smo izabrali izmedju onog sto ovo drustvo nudi. Sirina te ponude je najbolja mera socijalne mobilnosti, i to je ono sto ovaj index meri. Ako bi to bio samo prelazak iz kruga siromasnih i relativno siromasnih u krug bogatasa, kao sto ti sugerises, moj komsija bi bio daleko uspesniji od mene jer je sve sto ima zaradio na trzistu. Zvanicno, drzi restoran, prodaje pizzu i kebab, s ima i servis za mobilne telefone. Nezvanicno, do njegovog servisa me doveo moj Apple-ID pre par meseci, kad mi je ukraden telefon, na drugom kraju grada. Njega da pitas, kleo bi se u trziste i sopstvenu sposobnost da se na njemu snadje. Mene verovatno smatra neuspesnom budalom. 
 

Ali definitivno, tvrditi da se socijalna mobilnost moze postici bez obrazovanja, garantovane zdravstvene zastite i opste socijalne sigurnosti, znaci da ti jos zivis u XIX veku i da te globalno trziste jos nije zakacilo. U danasnjem svetu odnosi u drustvu su daleko slozeniji i slobodno trziste funkcionise na drugaciji nacin. Ono je i dalje nuzan preduslov za licni i svaki drugi napredak, ali nije jedini i nije dovoljan.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, vilhelmina said:


Ovo JESTE index socijalne mobilnosti, jer izlistava i meri one parametre koji su nuzan preduslov da do nje dodje. 

Pa baš po ovoj rečenici se vidi da to nije indeks socijalne mobilnosti, nego "indeks parametara za koje neko MISLI da podstiču socijalnu mobilnost". Ja se s time ne slažem, mislim da neki od tih parametara smanjuju socijalnu mobilnost. I šta ćemo sad? Mi ne možemo više da se obratimo tom indeksu, jer je on a priori pretpostavio to što treba da se dokaže, pa je potpuno neupotrebljiv za diskusiju o tome šta uzrokuje socijalnu mobilnost. Za takvu diskusiju je potrebna nezavisna mera same socijalne ili ekonomske mobilnosti, mera koliko je lako nekome da od 0 dođe do milion dolara, koliko je lako da od donjih 20% uđe u najbogatijih 1%, koliko je lako imigrantima bez ičega da dođu do nečega i slično. To bi bio indeks mobilnosti koji onda može da se koristi u diskusiji oko toga šta takvu mobilnost pospešuje.

 

 

2 hours ago, vilhelmina said:

Socijalna mobilnost se ne desava u vakuumu i ne moze se meriti samo kolicinom zaradjenih para

Ne mora se meriti samo količinom zarađenih para. Može se meriti lakoćom da ljudi PROMENE svoje životne autkame na bolje u bilo kojem smislu - da npr. od 0 dana odmora na Baliju dođu do 50 dana odmora na Baliju godišnje, da od 0 pročitanih knjiga (ili pesama na gitari) dođu do 50 pročitanih knjiga (ili pesama na gitari), od 0 spašene afričke dece dođu do 50oro dece koje su spasili od gladi, itd, isl...ali se mora meriti, u bilo kojoj jedinici, sama promena na bolje, a ne meriti politike za koje neko unapred smatra da pomažu takvu promenu.

 

A pare su samo dobar proksi za sve ovo, jer: 

 

i) parama sve te stvari mogu da se kupe (ili barem debelo olakšaju), 

 

ii) sa parama svaki čovek sam bira da kupi ono šta on želi, pa ne moramo da vodimo računa o tome kako različiti ljudi različito vrednuju različite stvari. Ako je, npr, mera "promena u broju pročitanih knjiga godišnje", ona precenjuju realnu mobilnost ljudi koji ne vole da čitaju, ali ako je mera promena u plati taj problem odmah nestaje - svako kupi ono što ON voli

 

iii) pare su uniformna mera, laka za komparaciju, računanje, itd

Edited by bohumilo
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Baby said:

Mislim da je tema zapoceta ne zbog kapitalizma i socijalizma kao ekonomskog uredjenja, nego zbog osporavanja uvodjenje nekih promena koje druge kapitalisticke zemlje imaju, a US ne, i kao takve idu u korist drustva i da bi ta promena bila na cist socijalizam, cak neki tvrde da su to marksisticke (komunisticke) ideje. 

 

Moj prilog se nije odnosio na to zasto/kako/zbog cega je tema zapoceta. Moj prilog se jasno odnosio na manifestaciju diskusije, tako sto sam vrlo eksplicitno precizirala prirodu i cilj svog priloga i na pocetku i na kraju: 1) kao doprinos ”razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj argumentaciji” i 2) kao ”okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto”. Naglasila sam i zasto je to vazno - zbog "pravljenja distinkcije izmedju raznih pojmova", te njihovog stavljanja u "adekvatan kontekst i medjusobni odnos". Moze li preciznije i jasnije? 

 

3 hours ago, Div said:

Da li je, možda, umesto boldovanog unitarizma bolje reći etatizma, možda pogrešno tumačim, ali mislim da se rečeno odnosi na meru u kojoj neke odnose uređuje država, a ne i na način na koji država odlučuje, što u krajnjem ne utiče presudno na temu rasprave, ali je bolje ako smo precizniji u korišćenju i razumavanju termina.

 

Prebrzo si citao (tako nas mozak predje vise puta dnevno, kazu istrazivanja). Unitarizam nisam ni pomenula. Pomenula sam utilitarizam (moralna doktrina) u smislu ”sto vece ukupno blagostanje svih u sto vecem mogucem obimu” a sto je, moze se reci, relevantan pojam u welfare kontekstu. Na to sam dodala da je u razlicitim drzavama razlicit stepen utilitarizma, pa sam to ilustrovala prikazujuci razlicite welfare modele. Etatizam sam pomenula na pravom mestu definisuci Beveridge-model koji odlikuje klasicna etatisticka redistribucija ”blagostanja”. Preciznije nije moglo. Ali preciznije citanje bi i moglo i pomoglo - to vazi za sve! - da bi se izbegli ovakvi nesporazumi i vrtenje u krug. 

Edited by Cyber
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

On 7/11/2022 at 11:57 PM, bohumilo said:

Ja se s time ne slažem, mislim da neki od tih parametara smanjuju socijalnu mobilnost. I šta ćemo sad? 

 

Pa nista, ti ces stvari rangirati po svojim parametrima i nekim indexima napravljenim na osnovu toga, mnogi drugi ce koristiti ovaj index takav kakav je - a trziste ce utvrditi hoce li se koristiti Svabov ili Bohumilov index.

 

 

Link to comment
Share on other sites

On 7/12/2022 at 6:52 AM, Div said:

Pominjalo se stanje u Srbiji, zajednička ocena je loša, šta je uzrok lošoj oceni, kapitalizam na delu ili nedostatak kapitalizma? 

Rekao bih, imamo nedostatak države u oblastiuređenja ekonomije, uprave, prava, sloboda i višak države u upravljanju svim tim oblastima i to ne formalno uređenim načinom već jednostavnom uzurpacijom nekontrolisane vlasti. Stoga, ne može se ocenjivati jedan sistem koji ne možemo ni definisati, koji zavisi od (mrzo)volje pojedinca.

Ovo bi bilo interesantno prodiskutovati otvorenog uma pa videti do cega bi se doslo. Ja imam neke nesortirane misli i teorije na tu temu koje bi trebalo da povezem u smislenu celinu. Izbegavam licne primere ali sam se setila jedne anegdote koja ilustruje jedan od prepoznatljivih faktora - mentalitet (o tome vise kad/ako...) .

 

Odlazila ja u jedan ovdasnji bistro na rucak dva-tri puta nedeljno, duze od godinu dana. Novo mesto, fantastican enterijer, dobra hrana, ljubazno osoblje i – a to je meni jako vazno - prvoklasan escajg a ne neki ofucani bofl koji izaziva gadjenje. Odlicne predispozicije za jedan restoran. Nema kome nisam preporucila da tamo ode. Posto je glavna strafta tu ima vise restorana sa uobicajenim ruckom, znanim kao ”The Lunch”, radnim danima po pristojnoj ceni - obicno je nekoliko jela na meniju, na tabli pise koja, pa biras. Primetila sam da se tamo uvek upadljivo shetka jedan nabildovan crnomanjasti i nadgleda (ispostavice se, vlasnik + Balkanac + crni dzip). I onda vidim na sajtu da su prosirili ponudu pa subotom uveli tzv. ”shopping lunch” a nedeljom brunch. Naravno i to da probamo, odemo jednu subotu. I tada prvi put dolazim(o) u kontakt sa tim petlom. Prisao nam na ulazu, odveo nas do stola i pita sta cemo. Ja kazem, lunch. Kaze da to serviraju samo radnim danima i ponudi nam à la carte. Ja onako zatecena pomislim da sam ja nesto pobrkala i posto smo bili gladni zatrazimo meni. Narucimo sve redom, predjelo-jelo-dezert i kako taj ritual sa sve pauzama traje dosta dugo, ja usput cujem da drugi gosti narucuju “shopping lunch” i vidim da dobijaju. Na kraju balade zatrazimo racun i tom prilikom ga pitam otkud drugi gosti jedu “lunch” na sta ce on mrtav hladan da kaze da oni jedu “shopping lunch” (a ja neiskusno trazila “lunch”!). Naravno da mi vise nikada nije palo na pamet da tamo odem. A la carte naravno kosta pet puta vise od tog strandardizovanog rucka, ali to nije problem, mi smo svojevoljno izabrali da narucimo. Problem je prevara, to splacinarenje. Tako balkanski gedza zamislja kapitalizam. Zamislite sirovinu koja misli od danas do sutra, da zavrne i tako nesto kratkorocno ucari - i to stalne goste koji su mu doveli jos gomilu drugih gostiju zahvaljujuci preporuci. Tupcha koji nema plan, nema strategiju, nema usluznu finesu, nema pojma kako se zadrzava i povecava klijentela, ne zna da investira ne samo novac nego i trud da razvije stvari jer mu se zuri da se nafatira a posle sta bude, sirovina bez socijalne kompetencije, shibicar sa dna kace. Usred Svedske! Nije proslo dugo a restoran je sve vise zvrjao prazan (cula sam posle slicne zalbe a i o zakidanju na porcijama) a onda je i zatvoren. Onakav pocetni potencijal, onako krasan restoran na krasnom mestu usred gradske vreve – procerdana dobra startna pozicija, procerdani pocetni svetli izgledi za buducnost. Prepoznajete crtu?

Edited by Cyber
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, ters said:

 

Pa nista, ti ces stvari rangirati po svojim parametrima i nekim indexima napravljenim na osnovu toga, mnogi drugi ce koristiti ovaj index takav kakav je - a trziste ce utvrditi hoce li se koristiti Svabov ili Bohumilov index.

 

 

Neće utvrditi, zato što je ovo stvar zakona logike (a ne toga šta Švab ili ja mislimo), a tržište tu nema šta da kaže, baš kao što nema šta da kaže o zakonima fizike (oni se određuju u ravni potpuno nezavisnoj od ljudskog tržišta i ljudskih preferenci). Ako "socijalnu mobilnost" DEFINIŠEŠ kao "socijalna izdvajanja države kao procenat GDP-a", onda ne treba da čudi da TAKO definisana soc. mob. - gle čuda - zavisi od socijalnih izdvajanja države kao procenta GDP-a. Ali to je tautologija, u tome nije sadržan ni jedan dodatni bit informacije mimo onoga što je dato u defniciji, i u debelom si logičkom ofsajdu kada pokušaš da TAKO definisanu mobilnost  objasniš "socijalnim izdvajanjima države" - kao nezavisnim objašnjenjem. Tako je moguće sve dokazati. Pušenje pozitivno utiče na zdravlje? Nema problema, samo "indeks zdravlja" definišem kao "broj cigareta ispušenih dnevno", sortiram ljude po tako definisanom indeksu i dobijem da - opet, gle čuda - što neko više puši on je sve zdraviji.

 

A tržište (a to su ljudi koji slobodno biraju šta da rade sa svojim novcem i svojim životima) neće odlučiti o DEFINICIJI socijalne mobilnosti, ali hoće o samoj socijalnoj mobilnosti - "glasanjem nogama", tj. odlukom gde žele da emigriraju čak i ako nemaju nikakvog bogatstva i nikakvih veština (čak ako ne znaju ni jezik), osim želje da rade, da napreduju (krenuvši od nule) i stvore bolji život za sebe i svoju decu. (btw, primetite da u poslednjoj rečenici ja ipak koristim "socijalnu mobilnost" bez navodnika, zato što svako intuitivno zna na šta se tu misli (tehnička definicija može varirati, ali ona MORA na neki način obuhvatiti mogućnost ličnog napredovanja) - zato Švab i jeste pokušao da kidnapuje TU reč).

 

 

 

p.s. Još 2 tanane napomene:

 

1) Zapravo, ono što ljude zaista interesuje nije baš "socijalna mobilnost", jer ona na neki način podrazumeva napredovanje KROZ društvo - ako ti upadneš u gornjih 50% neko drugi mora upasti u donjih 50%. Ne, ljude zanima šansa za njihovo napredovanje u apsolutnim terminima: kakvi su MOJI izgledi da, ako se trudim, dođem do udobnog života, kuće koju želim, auta koji želim, slobodnog vremena kakvo želim, budućnosti za moju decu kakvu priželjkujem itd, nezavisno od toga šta za to vreme rade drugi ljudi i kako njima ide (zapravo, obično što njima ide bolje to i meni ide bolje, u apsolutnim terminima)

 

2) Po socijalnoj i ekonomskoj mobilnosti (onako kako je svi razumemo, osim Švabove lobi-grupe), sve skandinavske zemlje stoje odlično (i sve bogate, kapitalističke zemlje, generalno), na samom su vrhu, tako da uopšte nema potreba za lažnim definicijama i logičkim grešakama.

Edited by bohumilo
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, bohumilo said:

Neće utvrditi, zato što je ovo stvar zakona logike (a ne toga šta Švab ili ja mislimo), a tržište tu nema šta da kaže, baš kao što nema šta da kaže o zakonima fizike (oni se određuju u ravni potpuno nezavisnoj od ljudskog tržišta i ljudskih preferenci). Ako "socijalnu mobilnost" DEFINIŠEŠ kao "socijalna izdvajanja države kao procenat GDP-a", onda ne treba da čudi da TAKO definisana soc. mob. - gle čuda - zavisi od socijalnih izdvajanja države kao procenta GDP-a. Ali to je tautologija, u tome nije sadržan ni jedan dodatni bit informacije mimo onoga što je dato u defniciji, i u debelom si logičkom ofsajdu kada pokušaš da TAKO definisanu mobilnost  objasniš "socijalnim izdvajanjima države" - kao nezavisnim objašnjenjem. Tako je moguće sve dokazati. Pušenje pozitivno utiče na zdravlje? Nema problema, samo "indeks zdravlja" definišem kao "broj cigareta ispušenih dnevno", sortiram ljude po tako definisanom indeksu i dobijem da - opet, gle čuda - što neko više puši on je sve zdraviji.

 

A tržište (a to su ljudi koji slobodno biraju šta da rade sa svojim novcem i svojim životima) neće odlučiti o DEFINICIJI socijalne mobilnosti, ali hoće o samoj socijalnoj mobilnosti - "glasanjem nogama", tj. odlukom gde žele da emigriraju čak i ako nemaju nikakvog bogatstva i nikakvih veština (čak ako ne znaju ni jezik), osim želje da rade, da napreduju (krenuvši od nule) i stvore bolji život za sebe i svoju decu. (btw, primetite da u poslednjoj rečenici ja ipak koristim "socijalnu mobilnost" bez navodnika, zato što svako intuitivno zna na šta se tu misli (tehnička definicija može varirati, ali ona MORA na neki način obuhvatiti mogućnost ličnog napredovanja) - zato Švab i jeste pokušao da kidnapuje TU reč).

 

 

 

p.s. Još 2 tanane napomene:

 

1) Zapravo, ono što ljude zaista interesuje nije baš "socijalna mobilnost", jer ona na neki način podrazumeva napredovanje KROZ društvo - ako ti upadneš u gornjih 50% neko drugi mora upasti u donjih 50%. Ne, ljude zanima šansa za njihovo napredovanje u apsolutnim terminima: kakvi su MOJI izgledi da, ako se trudim, dođem do udobnog života, kuće koju želim, auta koji želim, slobodnog vremena kakvo želim, budućnosti za moju decu kakvu priželjkujem itd, nezavisno od toga šta za to vreme rade drugi ljudi i kako njima ide (zapravo, obično što njima ide bolje to i meni ide bolje, u apsolutnim terminima)

 

2) Po socijalnoj i ekonomskoj mobilnosti (onako kako je svi razumemo, osim Švabove lobi-grupe), sve skandinavske zemlje stoje odlično (i sve bogate kapitalističke zemlje, generalno), na samom su vrhu, tako da uopšte nema potreba za lažnim definicijama i logičkim grešakama.

 

Bold 1: Upravo tako - Svjetski Ekonomski Forum, ljudi koji vjerovatno najslobodnije biraju sta da rade sa svojim novcem su finansirali kreiranje Svabovog izvjestaja

Bold 2: Glasanje nogama je takvo da kaze da su   proporcionalno svojoj velicini i Svedska i Norveska pozeljnija destinacija od USA (istina to "glasanje nogama" kaze i da je Liban skoro dva puta pozeljniji od USA)

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, ters said:

 

Bold 1: Upravo tako - Svjetski Ekonomski Forum, ljudi koji vjerovatno najslobodnije biraju sta da rade sa svojim novcem su finansirali kreiranje Svabovog izvjestaja

Bold 2: Glasanje nogama je takvo da kaze da su   proporcionalno svojoj velicini i Svedska i Norveska pozeljnija destinacija od USA (istina to "glasanje nogama" kaze i da je Liban skoro dva puta pozeljniji od USA)

Ne znam da li je Norge pozeljnija ili nije, ali ove godine je invazija turista  na Norge.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...