Jump to content

gerijatrija? za nas matore...


zoran59

Recommended Posts

Joa jedna anegdota o starosti. Nije moja.

 

Uvod.

Moj otac je prerano umro. Njegova majka, moja baka, je otisla u ustanovu, staracki dom. Dobar, lep, imala je svoju sobu, hranila se u menzi, sobu su joj cistile spremacice. Imala je drustvo, mada je vecina bila mladja od nje. Dom sam placao ja, vec emigrant u USA, jer je njena penzija bila nedovoljna. Za drustvo izvan doma, posecivala ju je moja tasta.

U odlicnom domu, i ambulanta. Baka ocoravi a lekar je posalje kod okuliste koji preporuci operaciju katarakte. Ej, a zena 90 godina stara.

 

No, vodi je i pomaze moja tasta (isto pokojna, ali od nje sam cuo pricu) na predoperativni pregled u bolnicu. I baka spakuje torbu, pidzamu i neke sitnice. Tasta je pita, sta ce ti to, ides samo na pregled, neces ostati tamo?

A baka (ej, 90 godina stara) kaze: "meni je to kao i katolickom sveceniku kurac - za svaki slucaj, nek se nadje!"

 

Baka je dozivela 93. Voleo bih da dozivim i njene godine i njen duh.

 

  • Thanks 1
  • Ha-ha 5
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, zoran59 said:

Baka je dozivela 93. Voleo bih da dozivim i njene godine i njen duh.

 

AF_PBJ_1.jpg

 

Umesto naslovne strane Alana Forda, imaćemo ovde temu „Zoranove priče” :classic_tongue:

 

Oni koji su danas u obdaništu mogu da očekuju da će njihova deca imati šta da pročitaju :classic_tongue:

  • Like 3
  • Love 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

25 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

AF_PBJ_1.jpg

 

Umesto naslovne strane Alana Forda, imaćemo ovde temu „Zoranove priče” :classic_tongue:

 

Oni koji su danas u obdaništu mogu da očekuju da će njihova deca imati šta da pročitaju :classic_tongue:

Da procaskas sa Zotjom 5 minuta preko Skajpa (ne pominji Viber i ostale alatke :classic_biggrin:) - verovao bi mu na zarez, a kamoli rec.

Isto vazi i za  onu nesretju juznjacku - @Constantin

:classic_biggrin:

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

16 hours ago, Kronostime said:

Da procaskas sa Zotjom 5 minuta preko Skajpa (ne pominji Viber i ostale alatke :classic_biggrin:) - verovao bi mu na zarez, a kamoli rec.

Isto vazi i za  onu nesretju juznjacku - @Constantin

:classic_biggrin:

 

 

Kronos, nije Vasa sumnjao u istinitost moje price nego se zezao sa situacijom, okolnostima.

 

Ja jesam bio lazov, ponekad, i "prodavao pamet" kad mi je koristilo za posao ili profit.  Na primer, kad sam prodavao auto. Ali danas je to proslost. Danas vise nemam motiva da mutim i lazem jer mi nece doneti korist. Posao ne trazim, u penziji sam, i svi moji strucni saveti su najbolje sta znam - a to nije najbolje sta sta postoji nego najbolje iz mog iskustva.  Kola ne prodajem, ova koja imam ce me posluziti dok jos budem mogao da vozim. Ma, ni gume necu menjati - ove imaju u sebi vise buduce kilometraze nego ja. Zato mozes da mi verujes jer necu te zahebati, moje jedino zadovoljstvo je ako uspem da te nasmejem.

 

Skype sam batalio, sad sam na WhatsApp - tako me ubedila cerka. Adresa na PM, ako hoces. Vredi i za druge. Da popijemo kafu (ko hoce, i nesto drugo},  onako neobavezno.

 

Eh, kafa. Ko izdrzi, neka pogleda citav video:

 

 

 

Edited by zoran59
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Skrenuo bih, totalno, sa teme (a, jebote, ja sam je otvorio!). Uostalom, vise podforuma imaju teme koje se zovu "svastara" ii "kafana" i tamo se prica o glupostima koje nisu vezane za pdf. U tom tonu, da nastavimo ovde.

 

Poceo sam da pisem autobiografiju. Nije mi to prvo pisanje, vec sam napisao neke eseje koji su objavljeni. Napisao sam i 4 knjige koje niko nije hteo da objavi. Pre 20-ak godina, opisao sam svoje vidjenje raspada SFRJ a to je bilo u moru slicnih knjiga i nikoga nije interesovalo jos neko dodatno izdanje - nisam bio politicar ili neko poznato ime.

Od svega sto sam napisao, najvrednije su bila skripta za predmet koji sam predavao na fakultetu. Od toga je stvarno neko mogao da ima koristi. Ostala moja pisanija su bila beletristika, gluposti.

 

A sada, ovde na forumu, zbunjuje me ta potreba za "anonimnosti" i "privatnosti."

 

Mi smo sitni, nece se niciji zivot promeniti zbog nasih par postova. A "slavni" pisu autobiografije sa detaljima o dorucku ili seksualnim iskustvima, javno te stvari diskutuju u TV intervjuima.

Zasto onda mi pisemo kao "anonimni" forumski nickovi? Ma, nece nam niko poslati placene ubice ako napisemo nesto protiv politicara ili zabavljaca. Ako neko hoce da se slozi - ili ne slozi - moze me oterati u vrazju mater, manje ili vise profinjenim recnikom, i forumski i na privatni email.

 

Ko se cega srami, zasto se sakriva?

I, kakve veze ima to sa temom?

 

Rekao bih, ima sa starosti. U penziji sam. Ne moze mi niko zahtevati ovo ili ono da mi da radno mesto.

Ne moze mi niko nista, sem vremena i bolestine -  a to me pobedjuje.

 

Tako, nesiguran sam. Dok pisem knjigu, da li da objavim prva poglavlja ovde, da li ce nekoga zanimati, ili da napisem sve i to niko nece objaviti? Ili hoce, a ja vec mrtav?

Smesno je to sto su ta pitanja digitalna/elektronska/moderna. Da sam nesto utefterio na hartiji, ne bi bilo zbunjenosti, sve bi bilo jasno, ne bi se unistilo klikom misa.

 

Generacijo, ceka me jos jedna operacija za par nedelja.Ako preteknem, zajebavacu vas i dalje. Ako ckrnem, jebiga. :classic_biggrin:

 

 

 

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Dragi Zorane, prvo, drz te se po pitanju te operacije i nemoj da bi otisli pre vremena, autobiografija mora da se napise.

Necete se obogatiti jer verovatno necete naci izdavaca ali je sigurno da ce se nesto fino sloziti u vama, umesto sentimenta, sediment, da sve dodje na svoje mesto.

Pisem beleske jos od detinjstva. Letos sam citala neke rane radove pa se ispostavilo da ja ne poznajem tu osobu koja sam bila, da nemamo ama bas nista zajednicko, bila je naivna, neoprezna i bez preterivanja, glupava. Dakle, daleko sam dogurala samim tim sto sam uopste prezivela zivot. Utesna misao i tacka na sve dileme da li se moglo bolje, lakse, lepse.

Kada sam dobila dijagnozu 2015, pocela sam da pisem najintimnoje beleske ikad, bile su namenjene mojoj cerki, znala je da pisem i znala je gde ce biti sakriven USB njoj namenjen da procita kad ja odem. Na njoj je bilo da odluci da li ce te beleske pokazati bratu, mom sinu.

Nije da sam ja u ranijim beleskama bila neiskrena, daleko od toga, radi se o tome da o nekim tememam uopste nisam pisala, takva sam, dok boli, to je samo moje i to ne mogu da stavim ni na papir.

Pisala sam 8 godina, preko 200 stranica teksta, bez nekog reda, koncepta, pisala sam o onome sto me je najvise trosilo, bolelo, otkrila sam i onu tajnu stranu nekih dogadjanja, ono sto je njima, deci, ostalo skriveno a sto kao odrasli ljudi mogu da razumeju. 

Zasto sam to radila? Zato sto me je  prenerazila misao da me moja deca ne poznaju, da sam im pruzila jednu sliku sebe koja je opterecujuca za njih: vazim za strejt, jaku  zenu.  Tacno je, imam visoke standarde, vredna sam i oddgovorna, pouzdana, takoreci, savrsenstvo od domacice, majke, prijateljice. A ja sam sve samo ne to: ja sam, ona prava ja, devojcica koja skace po baricama posle kise. Musava od dudinja koje jedem viseci na drvetu duda, vecito zamrsene kose i odranih kolena. Ona koja se zavlaci u dedin kokosinjac pa dobije vashke. TA ja bi se mojoj deci mnogo dopala, htela sam da znaju za nju a i za one devojcurke posle, one sto su umirale od ljubavi prema nekom ko nije znao da one i postoje, da znaju za mladu zenu ostavljenu na vetrometini Balkana koja umire od straha a glumata majku hrabrost. Htela sam da im pokazem koliko sam bila slaba, ranjiva, nesnadjena. Sa takvim saznanjem o meni, lakse bi sebi prastali svoje vlastite greske. 

I onda se dogodilo da jednog jutra nisam mogla da otvorim USB sa tim beleskama. Otisla sam do servisa, majstor je radio sta je radio, zakljucak, memorija sprzena do balcaka. Kako, zasto, nisam razumela objasnjenje, nesto se dogodilo kad sam zatvarala laptop. 

Razbolela sam se od muke, obavestila cerku da od beleski nema nista, tesila me je da tamo kod nje cuda prave sa spaljenim memorijama, da ne bacam USB, ona ce to da sredi, da ja samo nastavim da pisem.

Pisem ali ne onako kako sam pisala i nema potrebe da krijem to sto pisem. Zato sto sam nestanak onih prethodnih, sa namerom pisanih beleski, shvatila kao upozorenje: mama treba da ostane bas to, mama. I nema naknadnih istina. Beleske jesu ispunile jednu vaznu svrhu, da ja svoj zivot procitam ponovo, da nadjem onu divljakusu mekog srca, uzmem je za ruku i da zajedno, samo nas dve, odemo u vecnost. Samo se to racuna i samo je to vazno.

Pisite Zorane, nadjite decaka sa pocetka puta, lepse se putuje u dvoje, kad niste sami.

 

 

 

 

 

  • Like 2
  • Love 3
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

Ne bih da kvarim, a ni da ulepšavam, sliku o sebi, ako bih pisao nešto to bi bilo moje današnje viđenje, ili opravdanje, mladđeg mene, a nisam dovoljno vešt u pisanju da bi nekome bilo od koristi to što bi čitao. Deca me dovoljno dobro poznaju, ne vidim šta bi valjalo novo da otkriju i zašto bi.

NAravno, svako ko ima potrebu da piše, bilo zbog sebe, zbog drugih, ili samo onako, za džabe, podržavam.

 

@zoran59, srećno sa operacijom i pisanjem, želim ti da pišeš još 20 godina, najmanje, makar niko i ne čitao.
@Pletilja, Ispiši još dva USBa kolikogod vremena da treba.

Edited by Div
  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

@Pletilja Vi definitivno imate literarnog dara i zadovoljstvo je citati Vase postove.

 

@zoran59Nemoj da nam manjkas pre nego sto procitamo tvoju autobiografiju, ovde na forumu.

Objavljuj poglavlje po poglavlje, cim napises. Sve najbolje kod operacije.

 

Moja "autobiografija", barem od 18-28 su moje "Pesme neba i zemlje".

I moj sin.

Osim toga, napravio sam jedan foto album u kome su samo fotografije mene (i ko se jos nasao na njima) - od detinjstva, pa do danas.

Nema ih puno, jer nekada i nije bilo uobicajeno da se pravi toliko fotki, a ovaj novi trend sa pametnim telefonima sam prespavao.

Izgleda narcisticki, ali je zapravo bas suprotno - gledajuci promene "sebe" kroz vreme, ne pokusavajuci se vezati,

upravo donosi izvesnu slobodu od licne istorije i zuba vremena.

 

 

Edited by Dragan
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

16 hours ago, zoran59 said:

Generacijo, ceka me jos jedna operacija za par nedelja.Ako preteknem, zajebavacu vas i dalje. Ako ckrnem, jebiga. :classic_biggrin:

 

Meni se čini da ćeš nam kada preguraš stotku ponavljati kako su nekad motocikli bili dobri i kako ne možeš da nađeš deo za Harley u obližnjoj trafici :lol_2:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

18 strana topica, a niko da uoci da mu je naziv potpuno pogresan. Ono sto Zorana drma, a mi ostali se prikljucijemo jer nas drma to isto, ali ipak manje nego njega, to nije nikakva gerijatrija, starost, matorost…., vec kriza srednjih godina. U tekstu se odnosi na period od 40 do 65 godina, ali on se temelji na starijim istrazivanjima. Obzirom na sve duzi zivotni vek, pomeranje granice za odlazak u penziju i sl, sad bi i ovo trebalo pomeriti na bar 70 godina.

 

Pocela sam post u polu sali, da utesim Zorana, ali realno jeste tako. Znaci, da se topik preimenuje u ono sto je ovde stvarno tema 😁.

  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Mene brine njegova operacija. Inace kriza srednjih godina je manje vise bitna. Da nam @zoran59pregura operaciju a njegova kriza srednjih godina i smaranje nas njegovim pisanjem je totalno ne bitna. Jbt, moram da kazem da mi je mnogo tesko kad neko koga znam moze da nas napusti. Bas mi bude tesko. Npr. pokojni @Amigo mi nije bas bio sa kim sam se mogao sloziti ali mi je bilo strasno zao kad sam procitao da nas je napustio.. I dan danas mi padne na pamet nas dragi @Amigo. @zoran59 nisam nesto pametan sa pisanjem, a ti si mnogo spretan sa pisanjem. Dok mozes pisi nam. U svakom slucaju ja volim da citam tvoja pisanja. 

Link to comment
Share on other sites

 Eppur si muove / Ipak se krece.....Galilej

Covek je bio u pravu, u Univerzumu nema niceg nepokretnog, staticnog, konacnog. Galaksije imaju stabilne orbite ali se krecu u okviru vecih klastera - koji se krecu .

Ponekad me uplasi cinjenica da ja, u ovom trenutku ususkana u mojoj sobi, letim kroz medjuzvezdani prostor brzinom od 660 km u sekundi!? 

 

Osecaj da smo staticni, prikovani za tlo, nepromenjljivi i konacni u nasem prostoru i vremenu, je iluzija i u tom kontekstu, ono sto je izvestan kraj nase egzistencije sada i ovde je, po mom osecaju, samo  promena, jedna od stanica na nasem individualnom putovanju kroz univerzalni prostor i veme. Smrti nema. Ima promena. Da ne potezem Heraklita i cuveno "Samo je promena stalna"?

Metamorfoza, o tome se radi, prelazimo iz jednog oblika postojanja u neki drugi, koji - ne znam, saznacu kad dodje moje vreme.

Ne verujem u zagrobni zivot na nacin moje babatetke, raj, pakao, Sv. Petar.....

Ali verujem u promenu, u putovanje kroz razlicite dimenzije i ravni. Konacnost na nacin na koji ga objasnjava kultura nase civilizacije mi je neprirodna jer znaci nesto definitivno a toga u prirodi nema. 

I toliko sam blesava da me golica odgovor na pitanje "sta je sledece", tako da mi ni prelazak na onu stranu ne brine, plasi me ali me ne brine, vise mi budi radoznalost da vidim sta je iza sledeceg coska. 

Steta sto necu moci da vam se javim s one strane. Mozda, ipak...?😇

 

 

 

 

 

 

Edited by Pletilja
  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...