Jump to content

Profesorsko - skolska tema (split sa Forumas forumasu)


mrd

Recommended Posts

1 hour ago, Cyber said:

 

Kakva koincidencija! I moja bivsa profesorka latinskog je imala taj moto. Doduse, ona je po kazivanju i imala neke veze sa bogom. Govorilo se da je svojevremeno provela neko vreme u Vatikanu. A i pojavom je bila nalik kaludjerici. Od ulaska na vrata do katedre je uvek imala u milimetar istu geometrijsku putanju u istom taktu kao robot. Govoril je vrlo distinktivnim jezikom. Kod izostanaka je uvek pitala doticnog/u za razlog. Secam se, jedna bjasnila da je propustila cas jer je otputovala na neko krstenje a ova ce na to: "Znaci, bila si angazovna porodicnim radostima." Ceo razred - diskretni kez.

 

However, ja mislim da se ta mantra o bogu i ocenama svojevremo prosirila medju nastavnickim kadrom kao neki "pedagoski trend". 

 

Moja nije bila pobozna, samo zla. Moglo joj se. 

Bilo je njih dvoje koji su imali bogovsku ocenu, nekima od nas je dala ocenu za nju, ali jeste nas maltretirala za svaki dinar koji je primila. Predavala je u dve skole, istu muku su imali i u drugoj.  

 

Link to comment
Share on other sites

Meni je predavao zavrsnu godinu u gimnaziji Djurasovic Slobodan, SH i knjizevnost. Bio je unikatan profa, pustao nam muziku na casovima, izmedju ostalih Pink Floyd i tada je bila aktuelna Bitanga i princeza. On je pisao pomalo  i tekstove za pop muziku, onako nista posebno, mislim da mu je najpoznatiji tekst Dodji u pet do pet od Ambasadora.

Ono sto sam ja cijenio kod njega je da je uspio da nekako prenese bar na mene, znacaj trojice nasih knjievnika koji su radili negdje u isto vrijeme i ostali kao najveci epik Andric, dramaturg Krleza i lirik Crnjanski. Ja sam tada zavolio Crnjanskog sto je ostalo i do danasnjih dana. Bilo je tu i scena kao npr kaznjavanje tipa procitaj Bracu Karamazove preko vikenda i slicno.

I tako dodjem ja u Kanadu, kad ispred svoje zgrade vidim profesora :s_w: javim mu se ja i tako malo popricamo, on nije nista radio, tako se setao i  uskoro je sa svojom suprugom odselio za Toronto i vise ga nisam vidjeo. Poslije sam cuo da se vratio u Sarajevu, jer u Kanadi nije moga valjda da nadje smisao, kao sto ga nije nasao i kada se vratio u Sarajevo, gdje je na kraju i izvrsio samoubistvo. Tuzan zavrsetak i jedan primjer koliko je rat zlo i kako sistematski unistava ljudske sudbine, ne samo tokom ratnih dejstava, nego i dugo vremena poslije.

  • Tuzno 3
Link to comment
Share on other sites

Profesorka iz marksizma otisla na porodiljsko , a kao zamena stigne neki bradonja koji je izgledao kao Nikola Kalabic. Zimi je nosio i subaru, doduse ne jagnjecu , vec neki stil kao Dr. Zivago. Na prvom casu je odmah dao sledecu izjavu:

Marksizam za peticu zna samo Marks, ja za neku jadnu trojcicu, a vama sta ostane. Tip je znao da je to privremeno pa se zajbavao do maksimuma, ali je i u drugom   polugodistu podelio gomile keceva i dvojki. Sednica nastavnicog veca za kraj godine trajala danima, posto su morali da ispravljaju sve te ocene. Dolazili roditelji bilo celo cudo, na  kraju  dobio otkaz.

Mnogo kasnije video sam ga na TV-u pored Vuka Draskovica, ne znam kakvu je funkciju imao, ali je redovno bio na protestima.:classic_biggrin:

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

Nama profesorka marksizma diktirala po ceo cas. Samo smo ispisivali, svesku za sveskom. Imala sam citav tom svezaka iz marksizma. Govorila nam stalno da cemo joj biti zahvalni na fakultetu. Tu edukativnu divotu sam, srecom, zaobisla. 

 

Al´ sam [ga] napisala! 😄Trebalo je da stoji "zahvalni kad dodjemo na fakultet".  😄

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

On 1/16/2022 at 3:58 AM, mrd said:

Recim bio je u moje vreme na ETF-u Laban, budalina, taj je iz matematike na ispitima pitao teoremu 5.6.1 sa strane 325 iz nbegove knjige

U mojoj generaciji (upisao 1990) Laban je držao "specijalnu grupu", nije bio nikakav bauk, naprotiv trebao si da budeš baš "specijalan" da padneš (ili da dobiješ manje od 8 ) kod njega. Toliko je bila "specijalna" da su mu je ukinuli, a i njega ubrzo. (1998 ga je vratio Teodosić, dok ga nisu ponovo "ukinuli" 2001/2).

Edited by tomas.hokenberi
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, DJORDJE said:

Profesorka iz marksizma otisla na porodiljsko , a kao zamena stigne neki bradonja koji je izgledao kao Nikola Kalabic. Zimi je nosio i subaru, doduse ne jagnjecu , vec neki stil kao Dr. Zivago. Na prvom casu je odmah dao sledecu izjavu:

Marksizam za peticu zna samo Marks, ja za neku jadnu trojcicu, a vama sta ostane. Tip je znao da je to privremeno pa se zajbavao do maksimuma, ali je i u drugom   polugodistu podelio gomile keceva i dvojki. Sednica nastavnicog veca za kraj godine trajala danima, posto su morali da ispravljaju sve te ocene. Dolazili roditelji bilo celo cudo, na  kraju  dobio otkaz.

Mnogo kasnije video sam ga na TV-u pored Vuka Draskovica, ne znam kakvu je funkciju imao, ali je redovno bio na protestima.:classic_biggrin:

Uh imala ja jednu profesorku istorije, koja je istoriju predavala malo jednostrano. Nije bilo bas ocigledno, dok jednom nije rekla nesto sto fakticki nije bilo tacno pa sam se ja pobunila, odgovor je bio da sam u SR I da ona predaje srpsku istoriju a onda je zadnji cas pustila neke pesme koje su mene ostavile sokiranu jer je tesko povezati malu finu damicu iz kruga dvojke sa Drazom. 

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

U Mostaru u EMSC srednjoj skoli bilo je vise opicenih profesora. Na primjer profesor Berkovic nastavnik tehnickog crtanja. Covjek je imao problem sa memorijom.  Glavni problem sa njim je bio sto je ocjena uvijek ona koja je prva na pocetku  skolske godine  bila.Elem dosao kraj skolske godine i imalo je jedno desetak (koliko se sjecam) ucenika jedinicu. Nekome je pala na pamet ideja da jedan drugar (najbolji u razredu iz tog predmeta) za sve njih odgovara. Prvo je odradio za sebe,  poslije toga za sve ostale je izlazio pred tablu. Svaki put bi promjenio kosulju,majicu,jaknu.... I svaka ocjena je bila pozitivna. 

Link to comment
Share on other sites

Moj profesor istorije u gimnaziji nije bio zao čovek. Bio je perfekcionista, sećam se da je bilo i nekih kontrolnih kod njega. Bunio se i zbog ružnog rukopisa  

 

Prve dve godine razredni je bio profesor srpskog i književnosti. Ponašao se prema svima nama kao da nam je učitelj. 

 

Verovali ili ne, proveravao je da li su nam čiste uši, čisti nokti, da li imamo papirne maramice :classic_biggrin:. Bio je inače odličan profesor.

 

Imala sam korektan odnos sa njim, nosio i čitao  moje pismene zadatke svim razredima kojima je predavao.

 

Uvek sam imala peticu kod njega, ali..jednom nisam uradila domaći i umesto jedinice dao mi je dvojku 🙂 Plakala sam ceo dan zbog te dvojke i sutradan je mama dolazila u školu jer sam plakala i kod kuće.

Čovek je bio zbunjen što plačem zbog dvojke i dao mi je brzo priliku da tu ocenu popravim.

 

O ostalim profesorima drugi put. 

Link to comment
Share on other sites

Par godina pre mog polaska u osnovnu desile su se promene u drzavi, koje su dovele do toga da je veliki broj ljudi penzionisan. Imao sam mladu uciteljicu, cije ime dao Bog ne mogu da se setim i valjda na nekom od prvih casova pocne da nas ispituje cime se bave  mama i tata. Devojcica koja je sedela ispred mene, ime necu da spominjem, kaze da joj je tata penzioner, a mama nesto tipa sluzbenica. Uciteljica pocne da se smeje, pa jos uz komentar " dete ne lupetaj, mlad covek odakle penzioner". Ceo razred krene u smeh, devojcica u plac. Posle nekoliko dana dobijemo novu uciteljicu. Ona mlada se vratila posle skoro dve godine, a od tog trenutka, pa do mog prelaska u drugu skolu, niko nas vise nije pitao  cime se bave mama i tata.:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

U mojoj srednjoj skoli je bilo vise cudaka profesora. Jedan od cuvenih (po zlu) je Hasan Popo. Srecom nije bio kod mene. Ali bio mi je samo jednom, na zamjeni. Dosao covjek u ucionicu i upisao u dnevnik sta je trebalo. Mi sjedimo i svi se pravimo mrtvi, a on poslije zavodjenja casa samo sjedi i gleda naokolo i usput zijeva.i tako cijeli cas. Niko se nije mrdnuo, muve su se cule kako lete. Ali sta je najzanimljivije. Posto je on zijevao zestoko cijelo vrijeme poceli smo i mi polako da zjevamo. Tako da je cio razred zijevao drugu polovicu casa. Vjerujte mi bilo je ubitacno.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

On 2/28/2022 at 8:48 PM, koca popovic said:

U mojoj srednjoj skoli je bilo vise cudaka profesora. Jedan od cuvenih (po zlu) je Hasan Popo. Srecom nije bio kod mene. Ali bio mi je samo jednom, na zamjeni. Dosao covjek u ucionicu i upisao u dnevnik sta je trebalo. Mi sjedimo i svi se pravimo mrtvi, a on poslije zavodjenja casa samo sjedi i gleda naokolo i usput zijeva.i tako cijeli cas. Niko se nije mrdnuo, muve su se cule kako lete. Ali sta je najzanimljivije. Posto je on zijevao zestoko cijelo vrijeme poceli smo i mi polako da zjevamo. Tako da je cio razred zijevao drugu polovicu casa. Vjerujte mi bilo je ubitacno.

Nastavna jedinica: bežični transfer znanja.

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

Moja uciteljica je imala fizionomiju lica i pundju kao Jovanka Broz. Jednom sam sedeci u zadnjoj klupi crtala njen portret (skizzenblock 4) umesto da pazim na casu. Ukebala me, bez reci uzela korpus delikti, mirno odsetala do oglasne table i zakacila uradak. Htela sam da propadnem u zemlju. Mi smo joj bili generacija pred penziju. Bila je izuzetno prijatna. Znala je da nas zainteresuje, usmeri i probudi nam intelektualnu radoznalost, da nam dâ pravo na rec i misao. Bili smo subjekti. Ovo mi je, naravno, postalo jasno tek kad sam odrasla. Kad smo trenirali krasnopis nije nam dozvoljavala da upotrebljavamo gumicu za brisanje. Objasnila sam je i zasto. Naime, ako znamo da nemamo gumicu onda moramo da se dobro koncentrisemo i mislimo (”planiramo tekst”) da ne bi pravili greske koje ne mozemo da ispravimo. Tada nisam imala pojma da mi je to bila prva naucena lekcija o prevenciji intelektualne lenjosti. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

20 hours ago, Cyber said:

Moja uciteljica je imala fizionomiju lica i pundju kao Jovanka Broz

Od  kraja 60tih do negde 75te seste, mislim da su skoro sve zene u kraju nosile te pundje. Takav je bio komsiluk.:classic_biggrin:

Doduse , nosilo se i po svetu, ali sumnjam da su kopirale Elizabeth Taylor.

Link to comment
Share on other sites

  • 5 months later...

 

Tema bez kraja, naravno, roditelji su najvažniji činioci u formiranju čoveka, ali i ti roditelji su bili deca, učili na primerima, sopstvenim i tuđim, pripremali se ovako ili onako da budu roditelji ali mnogo toga ostaje van njihove moći, autorka teksta navodi kako na neke stvari gledaju u Finskoj, recimo ta garderoba, znači roditelji već imaju jedan model, samo ga primene, nije dobro da dete odrasta kao na fabričkoj traci, svi po istom kalupu, a ni da bude u svemu različito od ostalih. 

Nešto sam čitao i gledao o načinu izvođenja nastave u Finskoj, još više me je fascinitrala neka TV emisija o obdaništu u Norveškoj, nalazi se van naselja, na velikom prostoru, ima potok, šumicu, baštu, farmu, roditelj doveze dete do kapije i ostavlja ga tu, dalje ide samo do zgrade, tamo se uključuje u rad, hranjenje živine, skupljanje jaja, plevljenje bašte, branje plodova, odnošenje toga u kuhinju, svi učestvuju u pripremi hrane, postavljanju i raspremanju stolova. igra, napolju uz penjanje na drvo, preskakanje potoka, ne uspe baš uvek, skakanje sa kamena.

Za takvu nastavu odnosno rad sa predškolskom decom su potrebni uslovi, pre svega obučeni nastavnici i vaspitači, onda ono klasično, okruženje, prilagođeni programi, metodologija, odgovornost. Možda nam najviše nedostaje spremnost da učimo od uspešnijih, ne umanjujući ulogu roditelja,velika je greška pristup kao, ja najbolje poznajem moje dete i ja znam šta je najbolje za moje dete. 

Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, Radoznalko said:


Meni se ipak cini da je autorka teksta malo pomesala vekove, ne bih rekla da opisuje danasnju Finsku. Ostavljam ogradu da se Finska razlikuje od Svedske, ali nemoguce da je bas toliko, ipak su obe nordijske zemlje.

 

Prvo sto mi je zaparalo oci je to sto kaze da se deca u Finskoj sama spremaju za skolu, i sama ujutro idu tamo, sve prelazeci prometne ulice… Pre bih rekla da je kao ovde u swe, da bi se takav roditelj smatrao neodgovornim, a mozda bi se i socijalne sluzbe zainteresovale. Nije saobracaj jedina opasnost koja deci danas preti, nazalost. U prvim godinama skolovanja, deca ne idu nigde sama, a u skoli ostaju i nakon nastave, dok ih roditelji ne pokupe po zavrsetku radnog vremena. 
 

Drugo mi je ono o nemanju domacih zadataka da bi se deca u slobodno vreme igrala. Delimicno tacno, ali nije bas da se ovde deca druze i igraju spontano, vec i oni i roditelji imaju nabijen raspored svih mogucih aktivnosti na koje decu treba razvoziti, jer se retko nalaze u blizini mesta gde stanuju. Alternativa je da sede kuci i bulje u iPad, sto ce samo krajnje neodgovoran roditelj sebi dopustiti.

 

Ono sto jeste tacno u tekstu, je da se ovde insistira da deca od malena ucestvuju u kucnim poslovima, i da se tako uce odgovornosti. Ali to podrazumeva da u njima ravnopravno ucestvuju i oba roditelja, ne samo mama ili daleko bilo baba, sto je neka sasvim druga vaspitna prica, da sad ne sirim temu.

Link to comment
Share on other sites

23 hours ago, Radoznalko said:

 

U linku je verno prenet/citiran tekst koji je Tarja Mitrovic, finska profesorka, napisala u vezi sa skolskim pripremama i pragmaticnom / trezvenom odnosu prema pohadjanju skole i onome sto to podrazumeva. Skola je mesto za znanje i ucenje, a ne isprazno manekenisanje i ubijanje vremena. Finska skola, tj. finski model odskace i cesto se istice kao dobar primer, te se visoko kotira u medjunarodnim pedagoskim krugovima. Kod njih odlaze mnogi da nauce kako taj model funkcionise. Prvi kljucni faktor je taj da se u Finskoj skola smatra najvaznijom obrazovnom institucijom ciji je cilj da generacije na kojima svet ostaje opremi znanjem i vestinama, kako bi se razvili u slobodne licnosti, jer tako mogu da doprinesu demokratskom prosperitetu zemlje. Zato Finska puno ulaze u obrazovanje nastavnog kadra – pedagoska akademija obrazuje nastavnike na master nivou, nema tu cenkanja sa "dva zeca-tri zeca”. Dakle, finska skola ima vrlo dobro obucene pedagoge sa velikim strucnim znanjem i velikom profesionalnom slobodom (to je mnogo vazno!). Nije retkost da u gimnazijama predaju nastavnici sa doktoratima. Uz to se dosta ulaze u kontinuirano usavrsavanje pedagoskog kadra. Sve to em daje visok status jednoj za esencijalnoj struci i stubu drustva, em daje dobre rezultate koji se pokazuju u internacionalnim merenjima, gde su finski djaci u vrhu medju OECD zemljama. Dokazano je u mnogim relevantnim studijama da je pedagoska kompetencija kljucna za skolski uspeh. Ali ima tu jos zasluznih etnoloskih faktora (o tome bih mogla esej da napisem), ovde bih samo pomenula one koji se odnose na respekt prema skoli kao vaznoj instituciji u drustvu. Moze se reci da postoji socijalna svest na visokom nivou o tome sta je zadatak skole a sta je zadatak roditelja, a to je vrlo bitno – u skoli odlucuje rektor/profesori (skolski strucnjaci), kod kuce odlucuju roditelji (a ne da vidjeniji roditelji vrse pritisak na skolu da bi progurali svoju decu, sto je vrlo raspostranjeno i u jednoj Svedskoj a kamoli nece biti u jednoj Srbiji i sto srozava status skole kao vazne drustvene institucije). Skola je uvek deo drustvenog konteksta i moze se reci da finski mentalitet naginje tome da svako korektno radi svoje uz kooperativni princip. Za Finsku se takodje moze reci da je drustvo gde jos uvek primetno postoji jedan pohvalan sistem vrednosti koji u danasnjem svetu sve vise biva potisnut. 

 

Da bi se ovo razumelo u adekvatnom kontekstu, moram da pomenem svoje ranije pisanje o finskom pojmu ”sisu” koji u svom semanticnom polju obuhvata upornost, izdrzljivost i (naporan) rad kao karakternu crtu, a na sta su Finci vrlo ponosni. Nije slucajno to sto je Finska u vrhu zemalja sa skoro nepostojecom korupcijom, sve ima svoje. Finski sisu je dosao do narocitog izrazaja u finskom Zimskom ratu a i nakon WWII, kada su nacisto osiromaseni Finci vredno zavrnuli rukave i 1) izgradili zemlju za primer, 2) isplatili do u paru ratnu odstetu na vreme (ni Nemacka sa mnogo vecim ekonomskim misicima nije na vreme isplatila ratne reparacije). Generalno, za Fince su pomenute osobine pitanje casti. Mnoge finske generacije su roditelji usmeravali tako da se celice i da se bore, to je prilicno endemski. I u linkovanom tekstu stoji da je Finska drzava u kojoj su ”znanje i rad veoma bitni”, sto potvdjuje gore pomenut sistem vrednosti koji jos uvek znanto prozima finsko drustvo. 

Edited by Cyber
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Ne znam jel mjesto za tako nešto, ali mi naleće posle ove Finske.

Puškice, prepisivanje... To na zapadu zovu varanje i u rangu je da ukradeš nastavniku novčanik.

Kod nas je prihvatljivo. Dakle, od maih nogu djeca imaju loš model. 

Pa se čudimo što smo pleme, a ne građani. 

Jedne rede polagalo se brokerske i dilerske licence kod jednog Amerikanca. I rečeno na početku časa da nema zajebancije, čovjek ne opominje, samo ne pregleda onome koga je vidio da prepisuje. 

Malo se narod opuštio tokom ispita, pregledano maksimum pola testova. Nastala drama. Čovjek samo kazao "I told you so"

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, qqruz said:

Ne znam jel mjesto za tako nešto, ali mi naleće posle ove Finske.

Puškice, prepisivanje... To na zapadu zovu varanje i u rangu je da ukradeš nastavniku novčanik.

Kod nas je prihvatljivo. Dakle, od maih nogu djeca imaju loš model. 

 

Definiši zapad. Završio sam srednju školu u velikoj zapadnoj zemlji (doduše južnoj) i taj nivo prepisivanja i dogovaranja i razmene celih A4 papira, pa čak i na samoj maturi je nivo koji bi u Srbiji bio nezamisliv... Zavisi. 

Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, freethrow said:

Definiši zapad. Završio sam srednju školu u velikoj zapadnoj zemlji (doduše južnoj) i taj nivo prepisivanja i dogovaranja i razmene celih A4 papira, pa čak i na samoj maturi je nivo koji bi u Srbiji bio nezamisliv... Zavisi. 

Verovatno je mislio na SAD, UK ili zemlje koje je spomenuo Eddard. Tamo baš i nije pametno prepisivati ili plagirati jer kazne baš i nisu naivne, a tamo gde se studije debelo plaćaju i gde se posao ne dobija preko veze, svi bi se digli na noge ako bi neko varao na ispitu jer bi im bio direktna konkurencija za neki posao u budućnosti.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

US, UK... 

Napisah, kad smo neke licence polagali kod Amerikanaca, prepisivanje, primjete te, ništa ne kažu, samo ti ne pregledaju i pao si. Nema, kao sa našima, opominjanje, cimanje i sl...

I to ne zovu prepisivanje nego varanje. Tako da su ga terminološki definisali. 

No odosmo predaleko od teme "profesori ludaci". Imao iskustava, kao i svi, negdje ću i o njima. Bio sam malo ozloglašen pa me nisu mnogo smarali. Danas, totalna kontra, ne smije se dijete poprijeko pogledat. Kreće drama... Bilo u medijima i kod ombdusmana kad je lik izbačen iz škole jer je prebacio kvotu neopravdanih x2.  

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...